REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Три варијанте једне старе приче. О сну и јави Цара Асе
No full textУ раду се разматрају три сродне приче: о цару Јовинијану из Gesta Romanorum, руска Повѣсть о царѣ Аггеѣ и како пострада гордостію, те приповетка Цар Аса, сачувана само у српскословенском препису с краја XVI века (Карловачки рукопис, сада у Патријаршијској библиотеци у Београду, бр. 167). Главни мотив ове приче је испаштање греха (женомрзац Аса из светих књига избацује три стиха која је написала жена). У три дана казне цар ће се наћи у измењеној стварности (сну), на ђубришту, у ритама, несигуран у то ко је заправо. Након пренућа из „будног сна“ просветљени Аса ће прославити Премудрост Господњу. Посебна пажња у овом истраживању посвећена је књижевним моделима и поступцима коришћеним у дочаравању Асиног лика
Комуникативна функција уметнутих реченица у делу Dialogo sopra i due massimi sistemi del mondo Галилеа Галилеја.
No full textУ раду анализирамо комуникативну функцију уметнутих реченица које су у великој мери присутне у делу Дијалог о два главна система света италијанског научника Галилеа Галилеја. Осим изузетне важности овог дела за науку, оно представља репрезентативни пример коришћења народног језика у функцији исказивања научних знања и тиме даљој дифузији науке. У
том смислу, синтакса чини посебно упечатљив језички ниво. Писац синтаксу у знатној мери реорганизује и кодификује, повећавајући фреквентност појединих елемената који су се до XVII века слабо користили. Наш циљ је да покажемо како један синтаксички елемент – уметнута реченица – доприноси комуникацији између научника и публике, утичући на тај начин директно и на разумљивост научног садржаја. Истраживање функција овог специфично употребљеног синтаксичког елемента сагледаћемо у ширем контексту дијалошког жанра чију динамичност Галилеј користи за представљање својих, а тиме и модерних научних ставова и сазнања, надовезујући се, али и надограђујући ову античку прозну форму, посебно прикладну за језичко експериментисање
Критички осврт на досадашља истраживања кохезије и кохеренције у учењу страног језика
No full textПрема Заједничком европском референтном оквиру, вештина писања сматра се једном од четири основне вештине у учењу страног језика, поред вештине говора и вештине разумевања усменог и писаног текста. За вештину писања од круцијалног значаја су појмови кохезије и кохеренције, као одлучујући фактори у разликовању језичког садржаја који се сматра текстом, и оног који то није. Значај ова два појма у контексту наставе и учења страног језика потврђује и велики број истраживања. Предмет овог рада јесте управо поређење ових истраживања, са циљем давања импликација како за наставу писања, тако и за евентуална будућа истраживања кохезије и кохеренције
Fernsehkinder an der universität belgrad
No full textThe majority of those who decide to study German at the Department of German Studies in Belgrade learned German at school, but there is also a percentage of students that should not be underestimated, who, especially in pre-school age, acquired their language skills independently and without guidance - the so-called "Fernsehkinder" (television children). The aim of the study presented in this article was to single out these students and analyze their language competencies and skills, their specific deficits - e.g. in written expression -, but also their advantage in oral expression over other students. Additionally, the extent to which students identify with the term "Fernsehkind" (television child) is examined. The classification of this type of language acquisition according to established categories and the issues that arise therefrom have been a further focus of our research
Albanisms in Serbian and Macedonian speeches
No full textU ovom radu se daje kratak pregled literature posvećene albansko-slovenskim kontaktima, a potom se porede dva pristupa albanizmima u srpskim i makedonskim govorima. Jedan je Safeta Hodže (2001), a drugi Vanje Stanišića (1995). Njihove studije se razlikuju u više aspekata. Najpre, u inventaru obrađenih leksičkih jedinica. Tako je Hodža analizirao ukupno 447, a Stanišić oko 300. Zatim, kod Hodže su zastupljene skoro sve vrste reči (313 imenice, 50 prideva, 48 glagola, 15 priloga, 9 rečca i 8 uzvika, 2 veznika i 2 onomatopeje), dok je Stanišić analizirao 182 lekseme, i to uglavnom imenice iz različitih oblasti ljudskog življenja: stočarstvo i zemljoradnja (36), ratarstvo (41), priroda i reljef (23), kuća i okućnica (8), porodična terminologija (8), materijalna kultura i duševni život (10), apstraktni pojmovi, glagoli i izrazi psihofizičkih stanja (56). Stanišić se bavi i albanskim imenima koja se pominju u Dečanskim hrisovuljama, ali i velikim brojem slavizama. Hodža reči etimološki obrađuje u zasebnom rečničkom delu, dok Stanišić u okviru pet tematskih grupa. Hodža u posebnim poglavljima daje iscrpnu klasifikaciju prema tematskim grupama, prema geografskoj rasprostranjenosti i vremenu preuzimanja. Stanišić je šire grupisao reči, a u okviru obrade pojedinih reči one su geografski locirane. Autori ovog rada ukazuju i na druge albanizme koje su zabeležili drugi istraživači, ali navode i Nov inventar leksema koje koriste Srbi u jugozapadnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji: čuče, čučajka ᾽kukavica᾽, rumbulaki rumbulačka ᾽okrugao᾽, šaradžija ᾽testeraš᾽ (od alb. sharrë ᾽testera᾽), šoša ᾽prorešetati᾽, vapa ᾽žega, toplota᾽, uknačiti (se) ᾽uživati᾽.This paper gives a brief overview of the literature dedicated to Albanian-Slavic contacts, and then compares two approaches to Albanianisms in Serbian and Macedonian languages. One is by Safet Hodža (2001) and the other by Vanja Stanišić (1995). Their studies differ in several aspects. First, in the inventory of processed lexical items. Thus, Hodža analyzed a total of 447, and Stanisic about 300. Then, Hodža represented almost all types of words (313 nouns, 50 adjectives, 48 verbs, 15 adverbs, 9 words and 8 exclamations, 2 conjunctions and 2 onomatopoeias), while Stanišić analyzed 182 lexemes, mainly nouns and a small number of verbs from different areas of human life: cattle breeding and agriculture (36), farming (41), nature and relief (23), house and garden (8), family terminology (8), material culture and mental life (10), abstract concepts, verbs and expressions of psychophysical conditions (56). Stanišić also deals with the Albanian names that are mentioned in the Dečani Hrisovulja (Chrysovulje), but also with a large number of Slavs. Hodža etymologically deals with the words in a separate dictionary section, while Stanišić does that within five thematic groups. In separate chapters, Hodža gives an exhaustive classification according to thematic groups, according to geographical distribution and time of their taking over. Stanišić grouped the words wider, and within the processing of individual words, they are geographically located. The author of this paper also points to other Albanianisms noted by other researchers, but also cites a new inventory of lexemes used by the Serbs in south-western Serbia and Kosovo and Metohia: čuče, čučajka "kukavica (coward) ", rumbulak and rumbulačka "okrugao (round)", šaradžija "testeraš (sawyer)" (from alb. sharrë "testera (saw), šoša "prorešetati (to sift)", vapa "žega, toplota (heat, warmth)", uknačiti (se) "uživati (to enjoy)"
Књига - од византијске до дигиталне: Уводник
No full textОстварење мисије савремених библиотека захтева примену најразличитијих знања – од историјских, археографских, лингвистичких, преко социолошких и епистемолошко-организационих, до менаџерских и информатичких. Тема 38. броја Читалишта потврђује интердисциплинарност библиотекарства тако што – бавећи се писаном баштином – подсећа на комплексна знања неопходна за разумевање и преношење порука из прошлих времена, али и на неопходну примену информационо-комуникационе технологије коју намеће опредељење за општу доступност грађе. Но, чини се да темат назван једноставно Књига – од византијске до дигиталне, потврђује и јединство науке у нашем времену које глобално одликују поделе и антагонизми.
Текст „Византинци и писана реч“ аутора Радивоја Радића враћа читаоце у цео миленијум дугу културу рукописне књиге и подсећа да је управо трансмисија рукописа омогућила европским народима да постану баштиници непроцењивих цивилизацијских вредности. Са поносом се може констатовати да је византијска цивилизација можда најзначајније исходиште српске културе и духовности, на шта нас непрестано подсећа и манстир Хиландар, о чијој „средњој библиотеци“ пише Жарко Војиновић. По типу чуварка богослужбене књиге, а по пореклу руска, до сада готово потпуно непозната Средња библиотека доказ је још једне, за национални идентитет Срба суштински важне, културне трансмисије.
Посебан круг питања представља приступ изучавању писаног наслеђа, првенствено рукописне књиге. Владан Тријић разматра однос археографског описа и кодиколошке обраде рукописа констатујући да је домаћој кодикологији потребан већи број радова који свеобухватно говоре о физичком склопу и судбини појединачних кодекса, како би стечена знања у будућности омогућила синтезу, односно …разумевање начела функционисања писане културе у целини. Најзад, Александра Драпшин бави се дигитализацијом писане баштине и најављује могућност новог, интерактивног истраживачког приступа. Као пример послужили су Електронски каталог Библиотеке Матице српске, Дигитална БМС и Електронски регистар старе и ретке библиотечке грађе
Theoretical Perspectives on the Theme of Distance: Report on 110 Myles: Flann O’Brien at a Distance, An Online Symposium, 26‒28 July 2021
No full textReport on the 110 Myles: Flann O’Brien at a Distance online Symposium, 26‒28 July 2021
Academic Libraries in Support of Teaching during the COVID-19: The Example of Belgrade University
No full textThe paper aims to provide an overview of how academic libraries helped conduct teaching at the university level during the first wave of the COVID-19 virus epidemic, in the period from mid-March (when a state of emergency was declared in Serbia) to mid-July 2020 (exam deadlines at most faculties). The research included the network of Belgrade University libraries (academic libraries, Central University Library "Svetozar Markovic" and the Library of Students' City Cultural Center) and has been conducted through online questionnaires. The results of the research indicate librarianship as a flexible profession adapting to new challenges. The pandemic has confirmed that libraries are an indispensable carrier of cultural development and distance learning. On the other hand, the study reveals certain shortcomings concerning academic library management and indicate issues that have to be improved in the future. In this way, the work can be a signpost on how academic libraries can further develop their services to more effectively support the teaching process
The role of culture in order-building: Lessons from China's engagement on the borders of the EU
No full textThis chapter outlines China’s and the European Union (EU)’s contrasting approaches to culture and presents a case study that provides lessons for future China-EU relations and their perspectives on global order-building. In the past decades, the rise of China has been perceived as not only an economic challenge but also as a significant force to be dealt with in terms of political, social, and cultural values, which are often posited as conflicting with those of the EU. This issue is especially significant in an era where views on migration, multiculturalism, and the so-called culture wars play an increasingly important role in gaining and maintaining political and economic power. Mainstream IR and IPE theories tend to either overlook or overestimate the importance of culture in global development. On the other hand, the emerging theory on cultural diversity by Christian Reus-Smit gives an alternative view on how managing culture can be a moderating factor in order-building. Applying this methodological framework on the example of the Western Balkans’ relations with China and the EU, this chapter analyzes and reconsiders the theoretical notions and practical implications of concepts related to international cooperation, bilateral relations, and agency in a world of global change
Philology as resistance
No full textThe paper is dedicated to philology, its role, status, and perspectives. After an introductory general review and a historical summary, its position in the past half century is analysed. Relations with linguistics, literary theory, cultural studies, and the humanities in toto are taken as a paradigm. It is pointed out that - despite its breadth and adaptability - philology, in its own self-understanding, has resisted all the tendencies that have dominated the abovementioned areas during the indicated period. In the conclusion its current and future activities are considered and projected as a continuation of the described practices