REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Z filmování prózy Bohumila Hrabala
No full textPříspěvek je svérázným přehledem zfilmování určitých literárních děl Bohumila Hrabala, vzniklých v průběhu druhé poloviny dvacátého století. Současně představuje jejich dosavadní seznam a srovnává je s originálními texty
A poetic translation adventure of Danilo Kiš: Translating three Hungarian poems written by a bilingual Serb-Hungarian poet Mihajlo Vitković, Mihâly Vitkovics
No full textDanilo Kiš je prevođenje poezije smatrao stvaralačkim radom jednakog ranga kao i pisanje. Sebe je shvatao kao „promašenog pesnika" i svoje je lirske impulse ostvarivao prevodeći, veoma uspešno i neumorno, vrhunsku poeziju sa francuskog, ruskog i mađarskog jezika, nikada ne radeći po narudžbini, već prevodeći pesnike koje je birao rukovodeći se sopstvenim poetskim senzibilitetom, pesnike koji su mu bili duhovno i po izrazu bliski. Prevođenje sa mađarskog u Kišovom slučaju ima posebnu specifičnu težinu, budući da je on, sticajem porodičnih i istorijskih okolnosti, od malih nogu paralelno usvajao dva jezika, mađarski i srpski. Iako nije bio hungarolog, mađarsku je književnost upoznavao samostalno, kao autodidakt, i imao je veoma širok i svestran uvid u istoriju mađarske literature kao i u njena savremena strujanja (potpomognut, razume se, i veoma dobrim poznavanjem jezika), te je stoga mađarsku književnost doživljavao kao nešto „svoje". Kiš je sa mađarskog jezika preveo 270 pesama od 25 različitih pesnika. Velika većina tih pesnika (njih 22) pripadaju dvadesetom veku (ili su pripadnici generacije tzv. mađarske klasične moderne ili, pak, Kišovi savremenici). U ovom radu se, međutim, nakon pregleda najvažnijih Kišovih prevodilačkih načela, analiziraju Kišovi prepevi upravo jednog od tri mađarska pesnika koji pripadaju devetnaestom stoleću: Mihajla Vitkovića. Naime, ovaj dvojezični pisac iz Ugarske koji je živeo i stvarao na prelomu 18. i 19. stoleća, čini izuzetak u bogatom prevodilačkom opusu Danila Kiša, jer njegova lirika niukoliko nije mogla bili bliska onim lirskim svetovima sa kojima je Kiš, kroz prevođenje, tako rado uspostavljao bliske kontakte. Vitković je, međutim, tada već iskusnom prevodiocu i piscu Kišu poslužio kao dobra mentalna vežba i duhovna avantura.This paper deals with one, in details so far not examined, aspect of Danilo Kiš's poetry translation work. Not only that he was one of the most prolific Yugoslav modern writers, Danilo Kiš also used to be an extremely productive translator. Only from Hungarian language, he translated 270 poems from 25 different writers. Although most of them were 20th century poets, Kiš experimented with 19th century poetic works, as well. One of his rarely mentioned translating adventures was the encounter with the poems of a bilingual Serbo-Hungarian writer Mihajlo Vitković (1877-1929), whose three poems, written in a classicistic manner, he translated into Serbian in 1979. Kiš had a very well developed, serious translation poetics, in which he states that he always have chosen to translate those poetic works which fitted in with his own spiritual world. In this case, however, he translated a poet who could not be familiar with him in any way, so he used this translation as a good opportunity for a special kind of a poetic training. The aim of the paper is to demontrate this statement through empirical analysis of these translations
Critical reception of William Golding's works by Serbs and Croats II
No full textOvaj rad bavi se recepcijom dela Vilijama Goldinga od prvog njihovog spominjanja u našoj kritici, pa sve do raspada jedinstvenog srpskohrvatskog jezičkog područja 1992. godine. Vilijam Golding je prvi Englez koji je posle Vinstona Čerčila dobio Nobelovu nagradu za književnost, 1983. godine, što je dodatno skrenulo pažnju naših kritičara i izdavača na dela ovog spisatelja, tako da interesovanje naše književne javnosti za stvaralaštvo engleskog romansijera možemo da ocenimo kao veoma zadovoljavajuće, Dok je prvi deo rada bio posvećen istraživanju naše recepcije Goldingovog opusa pre nego što je dobio Nobelovu nagradu (v. Filološki pregled br. 2004, 1-2), u ovom delu su predmet pažnje napisi objavljeni u našoj književnoj periodici posle dodeljivanja tog velikog priznanja engleskom piscu.In the second part of the paper, the author presents the critical reception of William Golding's novels in Serbo-Croat literary magazines, periodicals and dailies after he received the Nobel prize in 1983. According to the research conducted, the critical response to Golding's opus - which was rather satisfactory, not only in volume but also in quality, even before he was awarded this prestigious prize - gained further momentum after that, and it can rightly be estimated as fully adequate within the analyzed period until the disintegration of the former Yugoslavia in 1992. Whereas before 1983 attention was paid mostly to Golding's first novel, in the later period the articles published in the Serbo-Croat territory were also devoted to other novels by this British writer. Therefore, we can conclude that William Golding was treated by renowned Yugoslav literary critics according to his merits, in the manner and to the extent which his works deserved, both before and after receiving the Nobel prize
Prva gramatika engleskog jezika u Srbiji: iz istorijata naših udžbenika
No full textPrikaz gramatike: Lujza St. Jakšić, Engleska gramatika za učenice Više ženske škole, Beograd, Kraljevsko-srpska državna štamparija, 1900, 5
Philosophy as seducing of mind
No full textTradicija je u filozofiji da se sofisti i Sokrat i Platon tretiraju kao dve suprotne struje filozofskog mišljenja. I oni bez svake sumnje to i jesu - i kada je reč o spoznajnom problemu i kada je reč o problemu vrednosti. Ali čini se da ipak postoji nešto zajedničko Sokratu i Platonu s jedne strane i sofistima, poimence Gorgiji, s druge. Ovaj tekst prepoznaje filozofski zanos zanos koji izaziva ljubav prema lepoti mudrosti, kao onaj pojam u čijem su se znaku našle i objedinile sofistička i sokratsko - platonska misao i ujedno upravo taj pojam, pojam filozofsko - erotskog zanosa, prepoznaje kao originalno čedo duha Mediterana i mediteranske kulture.Historically, philosophers have in the main treated Sophists and Socrates and Plato as two opposite streams of philosophical thinking. And they certainly are the philosophical oppositions as to the question about both status of knowledge and status of value (ethical and aesthetical). But there seems to be something in common to Socrates and Plato on the one side, and to Sophists, namely Gorgias, on the other. This paper recognizes the philosophical enthusiasm, zeal and ardour as that notion under which united and consolidated Sophists', Socrates' and Plato's philosophy and that is, at the same time, original and unique product of Mediterranean spirit and culture
Форме приповедања у проучавању народних приповедака
No full textУ овом раду се показује значај проучавања форми приповедања као интеграционог чиниоца интерпретације у настави усмених прозних облика. назначава се потреба разграничавања појмова аутор и приповедач, као и разликовање одредница: лик, јунак, личност, карактер. Образлаже се експресивност нарације у 3. лицу, актуализовање говорног тренутка приповедањем у првом лицу, казивање усмерено према другом лицу у функцији рационалне припреме за емоционални доживљај. Тумачи се динамичност дијалога и најчешће одсуство дескрипције, као и значење дијалога и монолога у предањима који дају драматичност збивању и откривају карактере ликова, док нарација има везивну улогу и често преузима функцију описивања психолошких стања. Текст обилује примерима из народне прозе, погодним за тумачење у школи.In this paper is shown the importance of the narrative forms as integrative factors for interpretation, in school teaching, of oral prose forms (the folk tales). It is necessary to differentiate, in the classroom, the notions of author and narrator, and also the notions of character, hero personality, protagonist. The paper explains the expressiveness of the third person narration; how the moment of telling is actualized by the first person narration; and how a telling aimed at some specific other person (listener) serves as a rational preparation for an emotional experience. We explain, in this paper, the dynamism of the dialogue and the usual absence of description in it; and, the importance of dialogue and monologue for making the action dramatic and for revealing the qualities of the protagonists also, how the narration serves to connect parts, and how it is used for describing the psychological states. The paper offers many examples from the folk tales, convenient for use in school
Извори и структура сценарија „Демон" Сергеја Параџанова
No full textУ раду се истражује историјат настанка сценарија Демон Сергеја Параџанова као и утицај балета Лабудово језеро и слика Пиросманија и Врубеља на структуру сценарија. Посебан део рада посвећен је семантизацији боје, звука и предмета у структури сценарија
Strani pisci o Beogradu: Deže Kostolanji: beogradske razglednice (iz Kostolanjijeve zbirke putopisa Potonula Evropa)
No full textO některých lingvokulturologických charakteristikách v českém a srbském jazyku
No full textU radu su izneta ključna obeležja koncepta srce na materijalu češkog i srpskog prevoda Biblije, kao sastavnim delovima češke i srpske jezičke ličnosti.Dílo představuje konceptuálni analýzu jména SRDCE. Výzkum byl prováděn na materiálu českého a srbského překladu Bible, protože biblické texty zachovávají početné příznaky, které jsou klíčovými body pro český a srbský concep
