REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
The person in the Japanese language: With special emphasis on verbs and adjectives
No full textJapanski glagoli, i glagolske reči uopšte, pri promeni ne razlikuju lice, ali postoje situacije koje same po sebi zahtevaju njegovo definisanje. Iz tog razloga logično je da i u japanskom jeziku postoje određeni načini na koje se lice može odrediti. Tako je ustanovljeno da i u japanskom jeziku postoji leksički i gramatički način izražavanja lica, kao i njihov prelazni oblik, leksičko-gramatički. U ovom radu posebno smo se bavili glagolskim oblicima koji izražavaju lice, kao što su, na primer, glagoli primanja i davanja, a ukazali smo i na postojanje pomoćnih glagola koji unose obeležje lica u glagolski ili pridevski oblik, što sve svedoči o tome da je kategorija lica, kao univerzalna jezička kategorija, iako periferna i često izražena posredno, u japanskom jeziku ipak prisutna. Sagledavanje kategorije lica kao prisutne u japanskom jeziku važno je pri prevođenju, jer bi poricanje postojanja ove kategorije, kao i neupoznavanje s njenim osobenostima, prouzrokovalo nekorektan prevod na srpski, kao jezik koji, u poređenju s japanskim, ima vrlo izraženu kategoriju lica. Uz to, specifičnost načina na koji se izražava kategorija lica u japanskom jeziku govori o njenom značaju za dublje i bolje sagledavanje japanske kulture, kao i uopšte japanskog načina percipiranja čoveka i sveta oko njega.The person as a grammatical category is primarily connected with verb forms and pronouns. In the Japanese language, however, verbs generally do not conjugate according to person, and personal pronouns, whenever possible, are avoided. Therefore the Japanese language is considered to express category of person very weakly, if at all. Nevertheless, there are certain verbs and adjectives which differ depending on the person they refer to, and they are in the focus of this paper
Ursachen des aussterbens von phraseologismen biblischer herkunft in der deutschen sprache
No full textDie vorliegende Arbeit ist bestrebt, anhand biblischer Beispiele verschiedene und komplexe inner- und außersprachliche Ursachen des Austerbens von Phraseologismen in der deutschen Sprache festzustellen und sie näher zu beschreiben. Aus der Analyse des bearbeiteten phraseologischen Materials geht hervor, dass von den innersprachlichen Ursachen sowohl diachrone Prozesse der Univerbierung (Dephraseologisierung), sekundären Phraseologisierung und Archaisirung von Komponenten, als auch spontane quantitative Entlastung des phraseologischen Subsystems beim Bestehen der synonymen Reihen von Phraseologismen, Inkorporierung des kleineren, syntaktisch einfacheren in den syntaktisch komplexen Phraseologismus, allzu komplizierte syntaktische Struktur des Phraseologismus und okkasioneler Charakter des Phraseologismus in Luthers Bibelübersetzung zum allmählichen Schwund von strukturell - semantisch verschieden Subklassen der Phraseologismen führen können
Reception of Iris Murdoch's novels by Serbs and Croats
No full textPredmet ovog rada je recepcija stvaralaštva engleske spisateljice Ajris Merdok u srpskohrvatskoj kritici. Uvodni deo rada sadrži najosnovnije biografske podatke, kao i pregled prevodne recepcije dela ove autorke, bez zadržavanja na kritici prevoda. Zatim su kronološkim redosledom izloženi odjeci romansijerskog stvaralaštva Merdokove u kritičkim napisima objavljivanim u književnoj periodici na srpskohrvatskom jezičkom području. Na osnovu rezultata istraživanja prevodne i kritičke recepcije zaključeno je da su naši kritičari i izdavači posvetili sasvim dovoljno pažnje romanima Ajris Merdok, tako daje njen opus u zadovoljavajućoj meri predstavljen i našoj čitalačkoj publici i našoj književnoj javnosti.The topic of this paper is the reception of Iris Murdoch's novels in the former Yugoslavia, including both their translations and the critical reviews of her opus in Serbo-Croat literary journals and other publications. Out of numerous novels written by this prolific author, as many as six were translated and published in the analyzed territory before it fell apart in 1992, but no fragments from her works appeared in the Serbo-Croat publications during that period, apart from a single essay. The results of the research presented in this paper show that the critical responses to Iris Murdoch's opus were also plentiful and rather appreciative. Thus, it can be concluded that on the whole the British writer was held in great esteem both by Yugoslav publishers - who made her novels available to our readership, and by the reviewers in Serbo-Croat literary periodicals, as our critics paid due attention to her works. This mainly coincides with the opinion of British critics, reflected in the fact that Iris Murdoch was awarded the Booker Prize in 1978
Deconstruction and readings of Shakespeare's history plays
No full textU radu se ispituju teorijske pretpostavke dekonstrukcije kao jednog od interpretativnih modela za čitanje Šekspirovih istorijskih drama. Polazi se od koncepta suprotstaviljenosti modernističkih i postmodernističkih pristupa u recepciji Šekspirovih istorijskih drama u dvadesetom veku; pažnja se potom, usmerava na postmodernističku paradigmu, da bi, zatim, bile izložene i ispitane interpretativne strategije svojstvene dekonstrukciji. Na kraju se prikazuju i analiziraju odabrani primeri dekonstrukcionističkih čitanja Ričarda II, Prvog i Drugog dela Henrija IV i Henrija V.This paper presents an analysis of the interpretative strategies characteristic of deconstruction as one of the postmodernist approaches to Shakespeare's history plays. Being a part of a larger study concerning the conflict of interpretations in the reception of Shakespeare's history plays in the twentieth century, it introduces the opposition between modernist and postmodernist readings of these plays, and focuses upon theoretical presuppositions of the postmodernist interpretations. Combined with other approaches, such as new historicism, cultural materialism, feminism psychoanalysis, or Bakhtinian approach, deconstruction appears to be one of the main sources of interpretative strategies applied in the readings of Shakespeare's history plays within the postmodernist paradigm. The paper offers both a critical presentation of the theoretical presuppositions of this particular postmodernist type of reading, and a critical analysis of a number of chosen deconstructionist readings of Richard II, First and Second Part of Henry IV and Henry V
The essayistic experience
No full textU ovom tekstu se izlažu osnovne osobine esejističkog pripovedanja Ridigera Zafranskog, jednog od najpoznatijih savremenih nemačkih esejista i hermeneutičara. Poseban akcenat se stavlja na dve vrste radova Zafranskog: na njegove knjige posvećene problemskim temama, kao što su knjige o zlu, o istini i o globalizaciji; i na njegove hermeneutičke biografije o Šopenhaueru, Ničeu i Hajdegeru. Pored opisivanja onih elemenata koji konstituišu žanrove u kojima se ogleda Zafranski, i pored uspostavljanja određenih paralela u različitim delima ovog esejiste, autor teksta nastoji da osvetli samu prirodu esejističkog iskustva koja se očituje u reprezentativnom pripovedanju nemačkog esejiste.In this paper are examined the main qualities of the essayistic narration of Rüdiger Zafransky, one of the best known modern German essayists and hermeneuticists. Particular stress is on two types of Zafransky’s work: his books about problems such as evil, truth, and globalization, and, his hermeneutical biographies of Schopenhauer, Nietzsche, and Heidegger. Besides describing the elements that constitute the genres in which Zafransky works and besides establishing some parallels in his various works, we attempt to reveal the nature of the essayistic experience itself, as seen in the chosen representative examples of his narration
Прагматички, стилски и тумачењски потенцијали интензифицираних речи субјективне оцене
No full textУ раду су размотрени облици и функције (дез)интензификације речи субјективне оцене, а примерима из књижевних дела и колоквијалног језика илустровани стилски, прагматички и тумачењски потенцијали (дез)интензифицираних РСО
Some stereotypes about the Balkans in the short prose of contemporary Hungarian writers, Dezsö Kostolanyi and Endre Kukorelly
No full textКултурни, национални и политички стереотипи, нарочито они негативни, са лакоћом се уграђују у преовлађујући дискурс, а веома тешко се из њега отклањају, посебно ако је реч о суседним културама, о "нарцизму малих разлика". Нарочито су, у том смислу, честа мета негативне критике балканске културе: мађарски поглед на српску културу често је био негативан, а тога нажалост, нису лишени ни текстови најбољих мађарских писаца. Овај чланак настоји да, на примеру два текста двају мађарских аутора из различитих епоха - Дежеа Костолањија и Ендреа Кукорелија - покаже како чак ни ови (у књижевном смислу изванредни текстови) нису имуни на преовлађујући (негативни) културолошки дискурс о Балкану.The paper deals with the permanent and stubborn survival of some typically negative stereotype-filled narratives about the Balkans and it's civilization values focusing on three prose texts written by modern Hungarian writers. The first two texts mentioned in this paper were written by the illustrious modern classic Dezso Kosztolanyi: one of them describes the writer's one-day visit to Belgrade in 1909 while the other one deals with his short trip to Cetinje in 1935. On the other hand, the very short article-type text by the contemporary writer Endre Kukorelly was inspired by a picture from the Bosnian war-field, released by the Hungarian media in 1993. All three texts seem to be proving the fact that even the best Hungarian writers were not able to maintain a relatively neutral observing position in the evaluation of their neighboring countries. These texts also reinforce the wide-spread belief that western stereotypes about the Balkans have had a significant influence in the region of Central Europe (the region closest to the Balkans itself) as well as the fact that the main ideas of these stereotypes is very hard to change indeed
Česká secese v zrcadle literárnich děl
No full textРад се базира на потрази за карактеристичним елементима чешке сецесије у књижевним делима аутора Чешке модерне. Сецесија је пре свега дефинисана као правац у ликовној, вајарској, примењеној уметности и архитектури, ипак њени одрази су очити у делима неких чешких песника и прозаика који су писали на прелому XIX и XX века.Kromě toho, že "výtvarná secese" působila na "literární secese" zároveň je jasný vliv literárních prvků na formování tohoto uměleckého směru. Na založení estetiky secese působily předevšim naturalismus, symoblismus a ornamentální dekorativismus. V práce se uvádějí některý patrný příklady blízké souvislosti symbolistické poezii českého básníka Otokara Březiny symbolisticko-impresionistické poezii Antonína Sovy, impresionistické prózy Viléma Mrštíka, nebo dekadentní poezii Jiří Karáska ze Lvovic a Karla Hlaváčka s výtvarným a sochařským dílem secesních umělců, jako byli npř. Jan Preisler, Vojtěch Preissing, Quido Kocián, František Bílek, František Kupka nebo nejproslulejší umělec české secese - Alfons Mucha
