REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Од опште синтаксе до синтаксе француског језика: кардинални бројеви у француском
No full textCet article se propose de déterminer la position qu 'occupent les noms de nombre dans la structure du syntagme nominal en français. Nous plaidons pour un traitement adjectival des noms de nombre en français ce qui implique qu 'ils ne sont pas générés dans la position du déterminant, celle-ci étant réservée aux déterminants dits définis.У овом раду предлажемо придевски третман кардиналних бројева по којем бројеви у француском не пројектују синтагму детерминатора (ДП), већ су генерисани у позицији спецификатора синтагме коју број као функционална категорија пројектује изнад именичке синтагме (НП). Уколико би, пак, бројеви били генерисани у позицији детерминатора, не би било могуће објаснити могућност комбиновања одређеног члана, демонстратива или посесива са кардиналним бројевима (нпр., лес/цес/мес троис ливрес). Увођење пројекције броја као функционалне категорије изнад именичке синтагме мотивисано је, између осталог, потребом да се објасни разлика између германских и романских језика у погледу реда речи унутар номиналне синтагме. Тако се, у романским језицима, за разлику од германских, претпоставља померање именице из базичне позиције (Н) у једну од функционалних глава изнад именичке синтагме, по моделу померања глагола у одговарајућу функционалну главу изнад глаголске синтагме. С друге стране, у погледу позиције кардиналних бројева романски језици показују знатне међусобне разлике. Тако се, за разлику од италијанског у којем се број из базичне позиције, а то је, по хипотези, функционална глава синтагме броја, помера под одређеним условима у позицију детерминатора (Д°), у француском језику кардинални број не помера у ову позицију, будући да су низови типа *троис сес ливрес у овом језику неприхватљиви. Имајући ово у виду, а с обзиром на синтаксичку блискост кардиналних бројева и описних придева, ми претпостављамо да бројеви заузимају позицију спецификатора синтагме броја (Спец,НумП), чија (функционална) глава иначе прихвата именицу у француском која се овде помера у потрази за флексијом. Одсуство померања кардиналних бројева у позицију Д° у француском, као и синтаксичке особености структура са модификованим бројевима и тзв. партитивних структура сугеришу да у француском детерминатор не пројектује увек своју синтагму (тј. ДП)
Bela Hamvas as a criseologist
No full textPredmet ovog rada jeste pregled Hamvaševog ranog stvaralačkog perioda u kojem proučava duhovnu krizu čovečanstva. Izvršena je podela Hamvaševog života i rada na tri perioda. Dati su aspekti iz kojeg Hamvaš proučava krizu: ispituje pojavne oblike krize, njene uzroke i konačno mogućnost razrešenja krize. Osim ranog krizeološkog perioda, Hamvaš se i kasnije u svojim delima vraća problemu krize; u zbirci eseja Nevidljivo zbivanje prvi put Ne dati rešenje za izlazak iz nje. .Bela Hamvas was a great Hungarian 20th century thinker, essayist, novelist and translator. In his essays, as his main form of expression, Hamvas creates a specific discourse not confined to the patterns and rules of scientific systematization. Not only that he creates an extensive catalogue of literature of crisis, but in his three early essays, The Modern Apocalypse, The Crisis and Catharsis, and The World Crisis, Hamvas displays the causes of human crises in all its moral, political, psychological, economic, social aspects. It derives from a religious crisis, the break of the transcendental connection, and the materialistic conscious of modern humans. Hamvas also gives a solution of unraveling the spiritual crisis by engrossing into tradition and by individual catharsis, which paradoxically coincides with the salvation of the whole human race.
Ontological function of sketch
No full textTekst Ontološka funkcija skice ističe značaj skice kao jedne od formi likovnih umetnosti. Skica s jedne strane ima likovnu snagu, preciznost i privlačnost, s druge - ona poseduje ontološku moć koja se očituje kroz igru dovršenih i nedovršenih kontura. Naime skica ima ambiciju da predstavi supstancijalnu formu izostavljajući sve ono što nije od ključnog značaja. Pritom ono izostavljeno, nedovršeno, pruža čarobnu likovnu podršku dovršenim konturama. Polazeći od teze da je crtež zajednički imenilac svih likovnih umetnosti, autor teksta razvija misao da se može otići i korak dalje i procesom koji naziva likovno - ontološkom redukcijom svesti likovno ontološki rezidium sa crteža na skicu. Princip nedovršenosti kao estetski princip koji određuje skicu prepoznat je kao moćno oblikotvorno oruđe koje ima i značajnu ontološku funkciju.The paper puts an emphasis on the importance of sketch as one of the fine art's forms. Sketch (mere outline) possessing strength, precision and attraction shows at the same time a specific ontological power that seems to be in some kind of play of finished and unfinished lines and contours. Sketch displays an ambition to present a substantial form omitting everything less important. For all that, omitted and unfinished lines present magic visual support to finished contours. Starting from the thesis that design can be treated as crucial point in common to all fine arts, author of this text claims that it is possible to go a step forward and by process which can be named figural or ontological reduction, reduce figural and ontological residuum from design to mere outline (sketch). Aesthetic principle of unfinished defining sketch as such, has been recognized as powerful figureforming tool with significant ontological function
Surrealism and the novel: Aleksandar Vučo's the Root of sight
No full textКратки роман Александра Вуча Корен вида (1928) специфично је надреалистичко остварење јер це разликује не само од реалистичког, односно предавангардног романа, већ и од надреалистичких прозних дела каква су Бретонова Нађа и Ристићев антироман Без мере. За разлику од Ристићевог, роман Корен еуда изражава другачију надреалистичку тенденцију - не ка теоријским, односно есејистичким разматрањима, него ка обликовању лирске прозе у чијој основи је развијена и необична песничка слика која це асоцијативно генерише у приповедачевој свести на граници између сна и јаве.Aleksandar Vučo's short novel The Root of Sight (1928) represents a specific surrealist creation, for it differs not only from realistic, that is pre-avant-garde novels, but also from surrealist prose works such as Breton's Nadia and Ristić's antinovel No Bounds. As opposed to Ristić's novel The Root of Sight expresses a different surrealist tendency - not towards theoretical or essay-type analyses but towards shaping lyrical prose based on a developed and unusual poetic image generated associatively in the narrator's conscience, on the borderline between dream and reality
Slawistyka i serbistyka w mieście lip
No full textDat je kratak pregled istorije lipske slavistike prepune slavnih imena, sa temama i projektima koje okupiraju tamošnje slaviste. Opisuje se i sadašnje stanje pre svega Grupe za južnu slavistiku i srpskog (hrvatskog, bošnjačkog) jezika u okviru Instituta za slavistiku Univerziteta u Lipsku.Artykuł ten ma jako temat historię i stan współczesny Instytutu Slawistyki na Uniwersytecie w Lipsku, w Niemczech, a szczególnie języka serbskiego w świetle przemian politycznych na Bałkanach. Lipską slawistykę zafundował August Leskien w roku 1870 i od samego początku język serbo-chonvacki uczono na tym instytucie. Dzisiaj na Instytucie istnieją trzy kienmki, zgodnie z tradycyjnym podziałem języków slowiańskich Slawistyka Wschodnia, Zachodnia i Południowa. Na kierunku Slawistyka Południowa uczy się wszystkich językow południowo-słowiańskich, z wyjątkiem macedońskiego, a od czasu do czasu istnieje możliwość chodzenia na kursy języka albańskiego, który tradycyjnie nie należy do slowiańskich, ale terenowo jest częścią Bałkanów. Chwilowo język serbski (chonvacki, bośniacki) istnieje jako lektorat, na którym sią równocześnie wykłada wszystkie te trzy języki, z relatywnie małą liczbą godzin tygodniowo (sześć plus dwie konsultacji), ale studeci z wielką motywacją i entuzjazmem opanowują tą trudną mowę. W artykule jest dołączona bibliografia najnowszych wydań pracowników Slawistyki Południowej i lista projektów, w których uczestniczy, lub uczestniczył lipski Instytut Slawistyki
Absurd v koordinatah real'nosti
No full textU ovom radu autor se bavi pojmom apsurda na materijalu stvaralaštva Harmsa i Vedenskog.Ponjatie absurda vstrečaetsja s epohi antičnoj literatury i sušćestvuet vplot' do naših vremen. V tečenie istorii pisateli k absurdu podhodili s različnyh toček zrenija. S pojavleniem ekzistencialističeskoj filosofii absurd peremešćaetsja v centr tvorčeskih interesov. V tvorčestve Harmsa i Vedenskogo absurd zanimaet važnoe mesto, ob''edinjaja v sebe lingvističeskij nonsens i ekzistencial'nyj absurd. Oni svoim tvorčestvom pokazyvajut, čto absurd, hotja i alogičen, po suti dela predstavljaet real'nuju kartinu mira, v kotorom oni žili
Obraz i funkcija vrača v proizvedenijah pisatelej-vračej: Čehov, Veresaev, Bulgakov, Aksenov: Razroznennye zametki
No full textOvaj tekst markira osnovnu problematiku funkcije i položaja junaka-lekara u prozi i dramama pisaca-lekara (Čehov, Veresajev, Bulgakov, Aksjonov), koja seže od Bolničke sobe br. 6 Čehova pa do Moskovske sage Aksjonova.Dannyj tekst predstavljaet soboj nabor myslej kasatel'no obraza vrača sozdavaemogo pisateljai-vračami v russkoj literature konca XIX - načala XX vekov
Kul't Dionisa v tragedii 'Prometej' Vjačeslava Ivanova
No full textOvaj rad donosi analizu i razotkrivanje elemenata kulta Dionisa u tragediji "Prometej" Vjačeslava Ivanova. Sve je u ovom delu čuvenog ruskog simboliste povezano sa Dionisom i orgijama u njegovu čast (od mesta tragedije pa do preobražaja junaka koji oni doživljavaju putem rasplamsavanja plamička Dionisove vatre koja se nalazi u njima samima).Dannaja rabota posvjašćena rassmotreniju kul'ta Dionisa v tragedii "Prometej" Vjačeslava Ivanova
Critical reception of works by Anthony Burgess in Serbo-Croat territory
No full textУ овом раду изложен је преглед рецепције стваралаштва чувеног енглеског писца Антонија Берџеса у српскохрватској критици, а представљени су и подаци о присутности његових дела у преводној књижевности. На основу резултата истраживања, закључено је да је наша критичка и преводна рецепција Берџесовог опуса сасвим задовољавајућа, као и да су критичари и издавачи на српскохрватском језичком подручју на адекватан начин представили његова дела нашој читалачкој публици. Такође, будући да су две Берџесове најпознатије књиге - Паклена поморанџа и 1985, преведене код нас са релативно малим закашњењем, као и да је садржај критичких написа о његовом стваралаштву веома повољан, можемо додати да укупна рецепција дела Антонија Берџеса код нас у анализираном периоду одговара његовом угледу у матичној критици.The author presents the critical reception of the oeuvre of Anthony Burgess in Serbo-Croat literary magazines, periodicals and dailies, until the disintegration of the former Yugoslavia in 1992. According to the research not many of his works were translated into our language within that period and besides, almost all of the translations published in literary journals were essays. Contrary to that, the number of critical commentaries was much higher, and they mostly concerned two of his best-known books - A Clockwork Orange and 1985. Since they were both translated into Serbian, with the delay of only one decade, we can assert that our readership was fairly acquainted with the opus of this writer. On the other hand, although the response of our reviewers to his works cannot be estimated as satisfactory in terms of volume, the quality of the critical reception was at a very high level. The authors of articles and reviews published in academic journals included some renowned Yugoslav literary experts and writers, such as Gordana B. Todorović and Borislav Pekić, while the content of these texts was rather appreciative. It can therefore be concluded that the overall reception of works written by Anthony Burgess corresponds to his merits, as they received due attention by our critics during the analyzed period
La voce del narratore nei procedimenti di narrazione e commento: osservazioni contrastive serbo-italiane
No full textPostupci naracije i deskripcije u italijanskom jeziku obeleženi su upotrebom, redom, perfektivnih i imperfektivnih glagolskih vremena; u tekstu ova dva postupka su jasno odvojena na morfološkom i sintaksičkom nivou. U srpskom jeziku oni nisu uvek jasno odvojeni kao
u italijanskom, tako da prilikom transfera sa srpskog na italijanski jezik nastaju nedoumice oko odabira odgovarajućeg glagolskog vremena u italijanskom tekstu, odnosno oko odabira odgovarajućeg postupka (narativnog ili deskriptivnog) u izlaganju. Nedoumice su utoliko veće ako se uzme u obzir ograničena korespondencija glagolskog vida srpskog glagola i italijanskih perfektivnih i imperfektivnih vremena. Autor ovog rada nastoji da predstavi neke od važnijih kontrastivnih problema vezanih za transfer sa srpskog na italijanski jezik i za uobličavanje italijanskog teksta s obzirom na postupak deskripcije i postupak naracije.I processi di narrazione e commento nella lingua italiana sono contrassegnati da
un uso preciso dei tempi verbali, per cui nei testi, e specialmente nei testi letterari,
questi due procedimenti appaiono riconoscibili, distinguendo il primo piano
deOa narrazione (foreground) dal secondo piano dellesposizione (background),
cui assegniamo qui il termine di commento. Nella lingua serba non esistono
strumenti morfologici o sintattici in grado di tracciare una netta distinzione tra i
due procedimenti stilistici, per cui nel processo di transfer dal serbo all'italiano,
o nella produzione individuale in italiano L2 si pone il problema di riconoscere
e valutare a quale segmento dellesposizione si puo attribuire un ruolo testuale di
commento anziche di narrazione, pervenendo in tale maniera a una strutturazione
piu dinamica e stilisticamente piu articolata del testo italiano, sia prodotto
autonomamente che tradotto. Per illustrare le possibili scelte stilistiche si citano
alcuni testi in lingua serba nei quali sarebbe preferibile ricorrere alla soluzione
testuale del commento piuttosto che non alla narrazione. In tale maniera si
potrebbe sensibilizzare il discente di lingua italiana ad alcune possibilita espressive e
semantiche del trapassato prossimo italiano che troppo spesso risultano trascurate
dalle grammatiche italiane