REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Pozitivní hodnocení v rámci expresivního deminutivního významu v češtině a srbštině
No full textU radu se analiziraju deminutivi koji imaju ekspresivno značenje i izražavaju pozitivnu subjektivnu ocenu u češkom jeziku, precizira se ovo njihovo značenje i utvrdjuju formalni ekvivalenti i dragi načini transpozicije u srpskom jeziku.V práci se analyzují deminutiva, která mají expresivní význam a vyjadřují pozitivní hodnocení v češtině, upřesňuje se tento jejich význam a zjišťují formální ekvivalenty a jiné způsoby transpozice v srbštině. V rámci kladného hodnocení je základní význam milý a zahrnuje tři významy: milý pěkný a dobrý. Další význam je také ubohý, který vyjadřuje zármutek a nespokojenost, nikoliv však negativní hodnocení. Srbština disponuje stejnými prostředky k vyjadřování uvedených významů, stává se však, že formální ekvivalent neexistuje, vzhledem k tomu že je slovní zásoba deminutiv v srbštině skromnější a jejich frekvence nižší. Na základě toho se nabízejí následující způsoby překladu: použití formálního ekvivalentu nebo použití konstrakce atribut + základové slovo a použití základového slova v případech že formální ekvivalent neexistuje, nevyhovuje kontextu nebo je na okraji užití v srbštině
Бахтин и тумачења Шекспирових историјских драма: карневал и хетероглосија
No full textУ раду се приказују и анализирају савремена тумачења Шекспирових историјских драма у којима се као кључне херменеутичке стратегије користе Бахтинови појмови карневализације, гротескног реализма, хетероглосије и полифоније. Док су аутори који су у Шекспировим историјским драмама испитивали карневализацију и гротеску заправо пратили назнаке које је у студији о Раблеу дао сам Бахтин, наводећи Шекспиров опус као Раблеу и народној култури средњег века сродан фиктивни свет, аутори који су у Шекспировим историјским драмама откривали хетероглосију и полифонију ишли су против Бахтинових декларативних изјава, али за самим начелима хетероглосије, дијалога и полифоније, које, попут Цветана Тодорова, сматрају за опште одлике дискурса, што ће рећи и драмске књижевности, баш као и романескне прозе.This paper examines a number of contemporary interpretations of Shakespeare's
history plays based on M. M. Bakhtin's concepts of carnival, grotesque realism, dialogism and polyphony. All of the mentioned concepts proved to be productive hermeneutical strategies in the approaches to Shakespeare's history plays and have generated a
number of insightful texts. However, there is a distinction between the authors who
have commented on the carnival and grotesque realism, and the ones who have concentrated on the dialogism and polyphony. The former have followed Bakhtin's suggestions concerning Shakespeare given in Rabelais and His World, and the latter have interpreted and extended his theoretical concepts in a Bakhtinian sense, but against Bakhtin's own declarative statement concerning Shakespeare's drama and dramatic genres in
general
Кардинални бројеви и метричке именице у француском
No full textУ раду се испитује интерпретација номиналних синтагми типа ‘кардинални број+метричка именица’ у француском. Денотацију метричких именица, као што су kilo, mètre, heure, чине тзв. мерне скале које дефинишемо као уређене скупове елемената који представљају мерне јединице, а који су изоморфни са скупом природних бројева. Прецизна индикација о броју мерних јединица омогућава изразима типа ‘кардинални број+метричка именица’ не само да укаже на екстензију интервала на мерној скали већ и да укаже на тачну позицију дате тачке на мерној скали. Ово последње својство, које немају остали неодређени детерминанти (des, quelques, plusieurs), објашњава неке рестрикције које намећу метричке именице у погледу селекције детерминаната са којима се могу комбиновати.Cet article se propose d’expliquer l’affinité des noms de nombre avec les noms de mesure en français. L’indication précise du nombre d’unités de mesure permet à une expression du type ‘nom de nombre+nom de mesure’ non seulement d’introduire un ensemble de points d’une échelle de grandeur, cette dernière constituant par hypothèse la dénotation des noms de nombre, mais aussi d’indiquer la position précise d’un point sur l’échelle dénotée par le nom de mesure. Cette dernière propriété, dont sont dépourvu les indéfinis dits imprécis (des, quelques, plusieurs), explique certaines restrictions imposées par les noms de mesure quant à la sélection des déterminants dont ils se font précéder
Аргументска структура глагола емотивног стања у словенским језицима
No full textПредмет овог рада чини анализа специфичних синтаксичких обележја глагола емотивног стања која су узајамно-узрочно повезана са семантичким одредницама. Полазећи од чињенице да је емоционално стање енграм реактивне природе, у аргументској структури предиката емотивног стања ауторка издваја обавезан аргумент пропозиционе природе, јер реакција субјекта подразумева догађај који јој претходи. На примерима из српског, руског, украјинског и, делимично, пољског језика у раду је извршена анализа пропозиционог аргумента у структури глагола емотивног стања. Парадигма варијанти површинске аргументске структуре глагола емотивног стања углавном се подудара у разматраним словенским језицима и одговара једној логичкој формули дубинске структуре:
P (x, q) — предикат вишег реда, први предметни аргумент, други пропозициони аргумент. Резултати анализе су потврдили да рематизација аргумента у структури унутрашњег предиката, тј. предиката који зависи од глагола емотивног стања, води његовој нултој заступљености у површинској структури. Глаголи емотивног стања могу да функционишу дескриптивно или као модални оријентири, у зависности од тога да ли је рематизовани аргумент пропозиционог предиката персоналне или објектне природе
A brief overview of the Ryunosuke Akutagawa's literature researches: The importance of the comparatistic studies
No full textУ овом раду представићемо укратко резултате важнијих досадашњих компаратистичких истраживања стваралаштва јапанског писца Рјуносукеа Акутагаве (Рyуносуке Акутагаwа, 1892-1927). Као што ћемо показати, већина ових истраживања тежи томе да расветли контактне везе Акутагавиних приповедака и дела европске књижевности, пре свега на плану теме, мотива приповедног поступка и стила. За разлику од генетичких веза са делима западних писаца, на које су књижевни критичари указали убрзо после пишчеве смрти, озбиљнија компаратистичка истраживања његовог односа према делима древне јапанске књижевности јавила су се тек знатно касније. Због свести о томе да се јапанска модерна, којој припадају и Акутагавина дела, развила управо захваљујући преузимању тековина европске књижевности, јапански истраживачи у трагању за темељима стваралаштва овог писца нарочиту пажњу посвећују утицајима Анатола Франса, Проспера Меримеа, Шарла Бодлера и других. Због честих тематско-мотивских сличности Акутагавиних приповедака са делима европске књижевности, поједини критичари понекад доводе у питање чак у његову стваралачку оригиналност. Многи од њих замерају Акутагави да код њега читалачко искуство замењује оно из "стварног живота", те да чак и на његове најуспелије приповетке пада сенка књижевних дела других писаца. Сам Акутагава, међутим, сматра да наводна "тежња ка опонашању" у модерном књижевном стваралаштву Јапана нипошто не значи и пишчево одрицање од оригиналности јер ће "опонашање" утемељено на разумевању неког књижевног дела истовремено представљати и нови стваралачки чин. Иако је њихово схватање улоге контактних веза у Акутагавином опусу често ограничено исувише традиционалним схватањем појмова оригиналности и утицаја, досадашња компаратистичка истраживања несумњиво су допринела разумевању процеса настајања књижевности овог писца. Поред резултата ових компаратистичких радова, будућа истраживања свакако ће се ослањати и на интертекстуални приступ Акутагавиним делима, чиме би се потврдила њихова витална и активна улога у креирању светског књижевног наслеђа.Although the whole Japan's modern literature is said to have had established its modernity by relying on accomplishments of the European literature Ryunosuke Akutagawa, more than any other Japanese writer, seems to have achieved an almost unmatched insight into the treasure of western literature, both profound and extensive at the same time. However, Akutagawa considers that the "tendency toward imitation", that can be seen in modern Japanese literature, doesn't necessarily mean the abandonment of the originality because an "imitation" that is based on the true understanding of its object represents a new act of creation. Because of his inclination toward relying on existing literary texts, Akutagawa had been criticized for the prevailing importance of his experience as a reader, to the detriment of a true experience based on the real life. Some of his most successful short-stories were thus criticized for being strongly influenced by the other writer's works. The first remarks about his literature, which tended to be rather sharp at the beginning of the period of Showa (1926-1989) pointed out that his works are too much artistic and not enough connected to the social reality. This kind of judgment often comes from the marxistic writers and critics or, in many cases, from the viewpoint of the Japanese naturalistic writers. On the other side, some other researchers think that his literature by its seeming lack of personal and autobiographical elements approaches the works of the West, which mostly are highly fictional, with some important theme being developed in them. We have also to mention that the great contribution to the better understanding of Akutagawa's literature was made by comparatistic studies. While some serious researches avoided too direct evaluation of the Akutagawa's works, trying instead of it to find out how they are related to other literary texts, some other were eager to understand them in light of the influences of the western writers. If we put aside the partiality of such an attitude, we can say that the comparatistic researches offer a solid and necessary foundation to the future studies of Akutagawa's literature
Tendence současné české literární kritiky
No full textStudija o češkoj književnoj kritici nastoji da prikaže njene tendencije kroz navođenje imena i dela čeških književnih kritičara koji su svojim radom i ocenama književnosti, doprineli njenom konačnom oblikovanju kao i formiranju poetika autora drage polovine 20. veka.Přispĕvek o české současné literárni kritiky usili ukázat na nejvýznamnĕjší jména tohoto druhu literární vĕdy, a zároveň obrátit pozornost na jeji vliv při vytváření literárních obsahů. Výbĕr čtyři kritiků ukazuje na různe osobnosti, jež zastávaly odlišné idejové postoje. Vedle hodnotné literárni práce je spojuje také nĕkdejši vyhoštĕní z veřejné literatury, jejiž vývoj po drahé válce byl spojen s vývojem politickým. Timto způsobem literatura a literárni kritika byly formovány a deformovány, a stejnĕ vznikaly vzhledem k evropským literárním proudům. V souvislosti s tím v české teorii a kritice může se pozorovat vliv strakturalismu a existencialismu v četných pojednánich uvedených autorů
Слика другог у балканским и средњоевропским књижевностима, Зборник радова, уредио Миодраг Матицки, Београд, Институт за књижевност и уметност, 2006, 390 стр.
No full text
Argumentnaja struktura glagolov emocional'nogo sostojanija v slavjanskih jazykah
No full textPredmet ovog rada čini analiza specifičnih sintaksičkih obeležja glagola emotivnog stanja koja su uzajamno-uzročno povezana sa semantičkim odrednicama. Polazeći od činjenice da je emocionalno stanje engram reaktivne prirode, u argumentskoj strukturi predikata emotivnog stanja autorka izdvaja obavezan argument propozicione prirode, jer reakcija subjekta podrazumeva događaj koji joj prethodi. Na primerima iz srpskog, ruskog, ukrajinskog i, delimično poljskog jezika u radu je izvršena analiza propozicionog argumenta u strukturi glagola emotivnog stanja. Paradigma varijanti površinske argumentske strukture glagola emotivnog stanja uglavnom se podudara u razmatranim slovenskim jezicima i odgovara jednoj logičkoj formuli dubinske strukture: P (x, q) - predikat višeg reda, prvi predmetni argument, drugi propozicioni argument. Rezultati analize su potvrdili da rematizacija argumenta u strukturi unutrašnjeg predikata, tj. predikata koji zavisi od glagola emotivnog stanja vodi njegovoj nultoj zastupljenosti u površinskoj strukturi. Glagoli emotivnog stanja mogu da funkcionišu deskriptivno ili kao modalni orijentiri, u zavisnosti od toga da li je rematizovani argument propozicionog predikata personalne ili objektne prirode.V stat'e rassmatrivaetsja vopros o naličii osobyh sintaksičeskih priznakov u glagolov emocional'nogo sostojanija. S etoj cel'ju analiziruetsja argumentnaja struktura sootvetstvujušćih predikatov, v kotoroj objazatel'no naličie propozicional'nogo argumenta. Na primerah iz serbskogo, ukrainskogo russkogo i, častično, pol'skogo jazykov podrobno opisana struktura etogo propozicional'nogo argumenta. V rezul'tate issledovanija avtor prihodit k vyvodu o naličii paradigmy poverhnostnoj argumentnoj struktury glagolov emocional'nogo sostojanija, različnye varianty kotoroj sootvetstvujut odnoj i toj že logičeskoj formule glubinnogo urovnja R (h, q) - vnešnij predikat vysšego ranga + pervyj predmetnyj argument + vtoroj propozicional'nyj argument (vyražennyj ili nulevoj). Pričinoj nulevoj pozicii propozicional'nogo (vnutrennego) predikata v poverhnostnoj strukture vyskazyvanija javljaetsja rematizacija odnogo iz ego argumentov. Različnye parametry struktury propozicional'nogo argumenta - naprimer, oduševlennost' ili neoduševlennost' rematizovannogo argumenta - opredeljajut deskriptivnoe ili modal'noe upotreblenie glagola emocional'nogo sostojanija v vyskazyvanii