REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Culture and sexuality
No full textThis paper elaborates categories culture and sexuality as essentially connected. Sexuality becomes the sign just within the culture, but also culture as the universal field of human symbolic practice, can constitute itself primarily through its relation toward sexuality. Presenting the origins of patriarchal system, this paper shows that the sexual domination is interpreted as the foundation of social hierarchy. This paper stresses out that within the western cultural pattern, natural, biological, namely sexual difference was transformed into the concept of masculine-principal supremacy
О стилским, идеолошким и утилитарним аспектима номинализације у српском језику
No full textАуторка се у раду бави неким аспектима номинализације, одн. декомпоновања глагола, на које се у литератури посвећеној тим појавама мање скреће пажња. У питању су, најпре, стилски аспекти номинализације, од којих један аутоматски произлази из природе глаголских, одн. придевских именица: номинализовани исказ није сликовит као глаголски. Други аспект се огледа у томе што је номинализација постала обележје формалног језика; он није инхерентан самом процесу номинализације. У раду се, даље, разматра идеолошки аспект номинализације: она може бити начин да се објави нечија моћ. На крају, номинализација има и утилитарни аспект - онда кад се њоме таје неке компоненте ситуације или кад се читава ситуација приказује ублажено. Ти аспекти номинализације нису карактеристични само за српски језик, него су универзални, будући да су у савременим друштвима институције изузетно моћне, да је слика коју други имајуо некоме често важнија од стварног квалитета те особе, те да се масама манипулише у огромним размерама.The author deals with certain aspects of nominalization (the use of verbal or adjectival nouns instead of verbs) that have not received much attention in Serbian scientific literature.
Two of them are stylistic: the first stems from the very nature of verbal and adjectival nouns —
they do not evoke mental images as verbs do. The other is that nominalization has become a fea ture of formal language; that aspect is not inherent in the very process of nominalization. Then comes the ideological aspect of nominalization: it can be a means of declaring one’s power. Fi nally, there is a utilitarian aspect of nominalization: it can be used to keep some components of the situation secret or to present the situation less sharply. Those aspects of nominalization are not unique to Serbian but are universal, given the fact that in modern societies institutions are very powerful, that the image of a person in the eyes of others is often more important than the true value of the person, and that masses are manipulated on a large scale
La conscience linguistique chez les Serbes, les Grecs et les Turcs dans les Balkans - XVIIIème - XXème siècles
No full textPitanje jezičke svesti na Balkanskom poluostrvu je usko vezano za iskazivanje nacionalnog identiteta bilo kog balkanskog naroda preko svog jezika. Prema njemu su se u naznačenom periodu njegovi govorni predstavnici različito odnosili, a pre svega učena elita. Grci i Turci su imali nasleđeno i usađeno verovanje u neprikosnovenost svojih svetih jezika (grčki, arapski i persijski), dok je kod Srba traganje za vlastitim jezičkim izrazom trajalo tokom celog perioda prosvetiteljstva i romantizma, sve do pojave Vuka Karadžića. Međutim, Vuk nije pravio nacionalne razlike između samih govornika srpskog jezika, pa se pod srpskim jezikom, kako se vidi u njegovom članku 'Srbi i Hrvati' iz 1836. godine, podrazumevaju današnji odeliti jezici srpski, hrvatski i bosanski (bošnjački). Ovakav njegov stav, jak ultranacionalistički i prosrpski, bio je iskazan u periodu kada su u Austriji ne samo Srbima, nego i Hrvatima, bila gušena sva nacionalna i ljudska prava. Svrstavajući ova dva naroda pod istu kapu, Vuk je želeo da homogenizuje sve govornike po jeziku slične, ne dopuštajući ikakvu mogućnost postojanja drugih naroda osim srpskog kada je jezik u pitanju. Ovakvu jezičku homogenost nisu imali Grci, budući da su vođene oštre rasprave oko toga kojim jezikom Grci treba da govore - katarevusom (καθαρεύουσα), učenim, ili narodnim, dimotikom (δημοτική). Homogenost su postizali jedino preko ujednačenog sistema obrazovanja. Turci su, od poslednjih decenija XIX veka, a naročito posle dolaska Kemala Ataturka na vlast u drugoj deceniji HH stoleća, nastojali da se vrate svojim korenima, odričući se svega što nije bilo izvorno tursko. Centar za turski jezik formiran je sa ciljem da se izvrši čišćenje jezika od svih tuđica (odnosno - orijentalizama) u sintaksi i rečniku, čime je jezičko pitanje direktno uvedeno u turski nacionalni program. Ovakvo čišćenje bilo je prethodno izvršeno i u grčkom jeziku posle prihvatanja Koraisovog srednjeg rešenja (μέση οδός) 1804. godine i uvođenja katarevuse kao zvaničnog jezika Grka, odnosno Vukovske reforme srpskog jezika i pravopisa u kneževini Srbiji 1868. godine od kada su u jeziku postupno odbacivani svi elementi slavjanoserbskog jezika. Ova tri primera srpski, grčki, turski - govore nam da nema gotovog rešenja u vezi sa jezičkom i nacionalnom svešću, bez obzira da li je nacionalizam direktno uključen.L'émancipation linguistique dans les Balkans va de pair avec l'émancipation nationale, la construction de l'État s'accompagne de la construction de 'sa' langue. La simplicité d'un texte écrit en 1836 par Vuk Karadzic grave le moment précis du passage d'une pré nation à une nation, en définissant le peuple serbe par un seul et unique critère ' objectif ' - la langue maternelle. Dans le cas grec, il paraît souhaitable de dire que la conscience linguistique a précédé la conscience nationale, sans que cette dernière ait été forcément le fruit de la première. Pour pouvoir faire partie du chœur des ' nations civilisées ', la Turquie moderne du Kemal Atatürk a jugé indispensable de l'épurer de ses emprunts ' orientaux ' (i.e. arabe et perse)
Украинско-сербские славистические связи в XIX-XX в
No full textОвај рад садржи преглед основних тенденција украјинско-српских славистичких контаката и прожимања током периода који се одликовао најинтензивнијом сарадњом научника
свих словенских народа. У 19. веку такав процес је условљавало доминирње у словенском
свету покрета уједињења Словена који је изнедрио аутентичну идеју словенске узајамности,
док 20. век доноси делимичну реализацију те идеје у измењеним друштвено-политичким
приликама. У тако профилисаном општесловенском контексту сарадња украјинских и српских Слависта посматра се путем истицања њених појединих смерница, како у погледу
доприноса научника-слависта популаризацији својих култура и језика у инословенксој средини, тако и са тачке гледишта размене појединих филолошких идеја, теорија, учењаВ статье рассматривается сотрудничество известных украинских и сербских славистов
в XIX и XX вв. Украинско-сербские славистические связи в XIX веке подаются в контексте
традиционного сотрудничества украинских и сербских филологов, а также на фоне идеи о
славянском сообществе, нашедшей свое отражение в установках украинских литературных,
филологических и идейно-политических обществ, а также в деятельности выдающихся ученых того времени. Совместная деятельность украинских и сербских славистов в XX веке
рассматривается с точки зрения их вклада в развитие сопоставительных филологических
исследований в области фольклористики, литературоведения и лингвистики
Effet de dominos. Temps et espace des relatives dites narratives
No full textRelativna rečenica naziva se 'narativnom' ukoliko sledi glavnu rečenicu i iskazuje proces u prvom planu, pri čemu je događaj VR prikazan kao proistekao iz događaja VA, i to putem zajedničkog učesnika predstavljenog relativnim blokom ANT+REL. Narativna relativna rečenica i njena glavna rečenica predstavljaju jednu narativnu celinu, te se nazivaju 'relativni narativni niz'. Zbog svoje jedinstvene sinaptičke veze, antecedens i relativizator kombinuju anaforičku zavisnost i sintaksičku nezavisnost. Korelacija sintaksičkih funkcija antecedensa i relativizatora definiše aktancijalnu strukturu narativnog relativnog niza, te omogućuje ostvarenje prostorne i vremenske progresije pripovedanja. U ovome se narativne relativne rečenice razlikuju od ostalih rečeničnih struktura u narativnom tekstu, poput vremenskih rečenica, koje insistiraju na vremenskoj progresiji, ili koordinacije, koja je sama po sebi neutralna prema vremenskoj ili prostornoj progresiji i iskazuje samo sintagmatsko nizanje jedinica. Prototipske aktancijalne strukture proizvode uzročno-posledičnu interpretaciju dvaju događaja, ali posredstvom zajedničkog učesnika ANT+REL koji je ishodišna tačka (pacijens) prvog i polazna tačka (agens) drugog događaja. Ovakvo ulančavanje događaja posredstvom njihovih učesnika nazivamo 'domino-efektom', i ono podrazumeva i vremensku i prostornu progresiju pripovedanja.Dans la phrase contenant une relative narrative, le rapport synaptique de l'antecedent et du relatif realise 'le bloc relatif' reunissant la dependance anaphorique et la liberte syntaxique de l'antecedent et du relatif. La correlation des fonctions syntaxiques de l'antecedent et du relatif definit la structure actancielle de la sequence et conditionne une double progression spatiale et temporelle des proces, ce qui distingue la relative narrative des autres structures propositionnelles propres au recit - temporelles et coordonnees. Ces structures traduisent le rapport cause - consequence correspondant a 'l'effet de dominos': les actants vehiculent lesproces l'un vers l'autre allant toujoursplus loin dans le temps et dans l'espace
Посљедња драма метафизике: Ниче
No full textТри собом условљена питања, oвим текстом артикулисана из
личне равни и референтног призивања Хајдегерове и Јунгове интерпретације Ничеа, разабиру поријекло разумијевања искуства
Ничеова философирања: Ко је Ничеов Заратустра? Какав је статус
метафизике, умјетности и воље за моћ у односу на живот? Шта значе Ничеове ријечи „Бог је мртав“? Акцентира се значај личног у философирању, појаве првог лица, а онда и стила, као битних аспеката
интуитивног метода философирања. Опозивање онтолошке неутрализације и научне објективизације свијета тиме, посљедично,
отвара могућност распознавања у философирању конституисане
приповједачке структуре субјекта. Pathos субјекта, његово признавање у вољи за моћ као принципу превредновања доминантних вриједности, физиологија умјетности у никад идиферентној
перспективи проживљаваног искуства користи и штете метафизике по живот, интензивирају судбину западне метафизике у њеној
посљедњој драми: Ниче!This paper deals with three internally related questions, recalled in the light of Heidegger’s
and Jung’s interpretation of Nietzsche: Who is Nietzsche’s Zarathustra? What is the status of
metaphysics, art and the will to power in relation to Life? What is the meaning of Nietzsche’s
words “God is dead”? The way of this questioning will highlight the importance of a personal
engagement in philosophising announced by the voice of the first person perspective which
requires to be expressed in its specific and (self)recognisable style. On this horizon emerges a
constitutive possibility for a realisation of the intuitive method of philosophising by which a
procedure of the ontological neutralization of the subject and a scientific objectification of the
world will be opposed. Nietzsche’s work Thus Spoke Zarathustra is followed as a pathway of the
art of philosophising constituted through the story-telling structure of the subject. Pаthos of
the subject, its self-recognition in the will to power as the principle of revaluation of all values,
physiology of art composed by never indifferent perspective of a living experience of the use and
misuse metaphysics for Life, are marking the place where the destiny of western metaphysics has
been unbearably intensified to its last drama: Nietzsche
Intertextuality in the short story 'Yam gruel' by Ryunosuke Akutagawa
No full textRjunosuke Akutagava, jedan od najznačajnijih pisaca japanske moderne, tokom svoje prve razvojne faze piše niz pripovedaka prema podtekstima iz dela stare japanske književnosti, služeći se intertekstualnošću kao glavnim pripovednim postupkom. Pripovetka 'Kaša od jamovog korena', nastala prema podtekstu iz drevne japanske zbirke pripovedaka Konđaku monogatari (12. vek), predstavlja jedan od najpoznatijih primera ovakvog piščevog pripovednog postupka. Akutagava, privučen opisima grube i nesputane prirode likova iz ove drevne zbirke, zapravo ponovo 'pripoveda' prvobitnu priču, pri čemu razvija karakterizaciju likova i daje savremenije, intelektualno tumačenje njihovih postupaka. Takođe, u likovima koji se javljaju u 'Kaši' otkrivamo sličnosti sa junacima Gogoljeve pripovetke 'Šinjel'. U ovom radu smo pomenuli i stavove japanskog komparatiste Nagano Đoićija, stručnjaka za staru japansku književnost. Nagano Akutagavino oslanjanje na postojeće književne tekstove ponekad tumači kao nedostatak originalnosti. Prihvatajući intertekstualno shvatanje prirode književnog teksta, pokušali smo da pokažemo da Akutagavina intertekstualnost nije ponavljanje niti adaptacija prvobitne priče, već predstavlja piščevu modernu interpretaciju i originalnu recepciju poetike drevnog dela Konđaku monogatari.During his first development phase, Ryunosuke Akutagawa, one of the most prominent modern writers in Japan, creates the whole array of the short stories, based on the existent literary texts from the ancient Japanese literature. In creating these works, Akutagawa predominantly uses the intertextual narrative technique. The short story 'Yam gruel', based on the ancient anthology of Konjaku monogatari (12th cent.), represents one of the most well-known examples of the Akutagawa's narattive method. Attracted by the description of the crude and unreastrained human nature as depicted in the Konjaku monogatari, Akutagawa retells the original story, developing psychological characterization and also giving a modern intelectual interpretation of their acts. Besides, some heroes of 'Yam gruel' resembles the characters of Gogol's 'Overcoat'. We had to mention some comments by Joichi Nagano, who as a prominent Japanese scholar, very familiar with the ancient Japanese literature, criticised Akutagawa's usage of the existent text as the lack of the originality. Having accepted the intertextual view on the nature of the literary text, we have tried to show that there is more to the Akutagawa's intertextuality than a mere adaptation and repetition of the existent story. In our opinion, the stories like 'Yam gruel' should be thought of as the result of Akutagawa's modern interpretation and original reception of the ancient poetics as seen in Konjaku monogatari
Censorship and libraries
No full textOd biblioteka se očekuje dostupnost svim vrstama znanja i informacija, bez obzira na njihovu društvenu ili ličnu bibliotekarevu prihvatljivost ili osporavanje. U mnogim zakonskim formulacijama, naprednim proklamacijama uspešnim standardizacijama kriju se i brojna ograničavanja građanskih prava i sloboda, čemu katkad mogu doprinositi i biblioteke. U radu biblioteka se kriju zamke narušavanja intelektualne slobode u svim procesima. Od praćenja izdavačke produkcije i selekcije publikacija, preko izrade kataloga i plasiranja informacija preko bibliografija i referativnih biltena, promocije književno-umetničkih i naučnih sadržaja, oblikovanja čitalačke svesti i navika, uskraćivanja tražene i samo inicijativnog pružanja druge informacije ili publikacije, vođenja bibliotečke statistike.Libraries are expected to render accessibility to all forms of knowledge and information, irrespective of their societal or the librarian's individual degree of acceptance or lack of it. In numerous legal formulations progressive proclamation's, successful standardization's, manifold limitations to civil rights and freedoms have been disguised, to what even libraries might, at times, contribute. Pitfalls and traps which work towards harming intellectual freedom in all processes are hidden in the functioning of the libraries, from monitoring the publishing production, and selection of publications, through the formation of a catalogue and placement of information by means of bibliographies and referrative bulletins, the promotion literary and artistic contents, formation of reading consciousness and habits, withholding the information that is being sought and volunteering the information or publications that had not been requested by the users keeping the library statistics, and the like
Анализ развития орфоэпических помет в орфоэпических словарях РАН второй половины ХХ века
No full textУ датом раду разматра се развој ортоепских квалификатора („орфоэпических помет“)
у ортоепским речницима РАН који фигурирају пред речима с варијантним акцентима или
могућношћу варијантног изговора. Квалификатори су изоловани у односу на изговорне и
акцентуацијске варијанте, класификовани, дефинисани и упоређени, а на основу тога су изведени одређени закључци.В данном докладе, на материале орфоэпических словарей русского языка РАН, выделяются, определятся и классифицируются орфоэпические пометы. В докладе их разделяем
на две больших группы – „общие пометы“ и „стилистические пометы“. Имея в виду эти
две группы орфэпических помет, мы провели анализ их развития, дали схемы развития, на
которых можно легко следить за расширением круга общих орфоэпических помет в двух
младших орфоэпических словарях РАН (1983 и 1989г.) по сравнению с двумя старшими орфоэпическими словарями РАН (1955 и 1959г.). Мы пришли к выводу, что расширение круга
общих помет в младших словарях (1983 и 1989г.) прямо зависит от принципа отношения к
норме и вариантности, на которых они основываются, который ярко отличается от принципа
отношения к норме в двух старших словарях (1955 и 1959г.)