REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Fenomén recepce českých disidentských spisovatelů v srbském prostředí
No full textU radu se čini pokušaj pronalaženja korena fenomena prihvaćenosti čeških disidentskih autora u srpskoj sredini osamdesetih godina 20. veka, u periodu brežnjevljevske 'normalizacije' u Čehoslovačkoj. Definišu se društveno istorijski i umetnički preduslovi za pojavu ovog fenomena i vrši se procena kvaliteta i kvantiteta recepcije prevoćenih i izvođenih dela čeških disidenata u srpskoj sredini.V osmdesátých let 20. století můžeme sledovat zvyšenou recepci překladů a realizací divadelních her českých autorů, kteří v období normalizace v Československu nemohli publikovat. Popularita a kvantita recepce knih a divadelních her se blížila kvalitě přijmu domácích autorů. Ačkoliv v té době v bývalé Jugoslávii, převažoval modél 'sociálismu s lidskou tváři' existovaly rovněž zakázaní autoři, současně byly ale dveře otevřeny i pro zahraniční disidenty, především ze socialistických států. V dílech českých disidentů Milana Kundery, Josefa Škvoreckého, Václava Havla, Pavela Kohouta nebo Bohumila Hrabala, srbský čtenář nebo divák rozpoznával obraz vlastní reality, metody byrokratické a dogmatické společnosti, ztotožňoval se s kritikou českých poměrů. Typicky český, satirický a ironický obraz skutečnosti, jako i podrobná psychoanalýza otřesů které prožíval socialistický občan, byly v plně míře přijatelné i pro recipienta v bývalé Jugoslávii. Právě proto, že čeští autoři byli srbskou vydavatelskou divadelní politikou podporováni, mohla mít srbská oficiální kulturní politika přesvědčivé alibi pro realizaci svých 'demokratických' politických cílů
Информации о польской литературе в сербской периодике эпохи реализма (1881–1895)
No full textУ истраживању се даје критички преглед написа о пољској књижевности, пласираних
у српској периодици између 1881. и 1895, с циљем да се пружи одговор на питање шта је и
колико српски читалац доба реализма могао знати о пољској књижевности, односно колико
му је то могло користити за проверу и вредновање у процесу властите лектире.В настоящем исследовании рассматривается корпус текстов, информирующих о польской литературе в сербских журналах и газетах эпохи развитого реализма – в качестве одного
из важных факторов процесса рецепции польской литературы в сербской среде. Проведя
критический обзор классифицированных по объему и тематике текстов, автор приходит к выводу, что именно в эпоху реализма в сербской среде формировался информационный канон,
касающийся польской литературы. Канон этот в последующие десятилетия только дополнялся, сказываясь, в свою очередь, на формировании читательского канона, т.е. так называемой
«литературной классики» среди сербской публики конца XIX и первой половины XX столетия
(Сенкевич, Прус, Ожешкова)
Pojęcie akomodacji i jej odniesieniedo zwiąrku rządu i zgody
No full textU radu se razmatra mogućnost unificiranja sintaksičkih odnosa koji su poznati kao kongruencija i rekcija u jedan odnos koji ovde nazivamo akomodacija radi prevazilaženja određenih ograničenja u sintaksičkom opisu. Takođe se analiziraju konsekvence po sintaksičku teoriju koje bi nastale takvim unificiranjem.W artykule tym zanalizowane zostały aktualne definicje pojęć 'kongruencja' i 'rekcja' zaczerpniętych zgramatyk opisowych współczesnego języka serbskiego. Zilustrowano ograniczenia i pewne usterki w opisie składniowym spowodowane przezzastosowanie tychże definicji. Zasugerowano zbudowanie pojęcia 'akomodacja', które miałoby zunifikować w sobie obszary znaczenia pojęć 'kongruencja' i 'rekcja' i jednocześnie wypełnić wspomniane łuki w deskrypcji. Jednocześnie analizuje się zmiane w teorii składni, do której doprawadziłoby użycie tego nowego terminu
Vuk Karadžić i Ramon Menendes Pidal - dve poetike usmenog stvaranja
No full textKomparativno-kritička analiza pogleda na usmeno stvaranje utemeljivača španske i srpske filologije, Ramona Menendes Pidala i Vuka Karadžića vodi do potrebe da se bolje prouče veze između samih usmenih tvorevina, kao i nužnosti da se usaglase dve suprotstavljene opšte teorije usmenog pesništva.Ramon Menendez Pidal en Espana y Vuk Stefanović Kardžić en Serbia son dos figuras portentosas que de maneras diferentes, y a distancia de casi un siglo, sentaron las bases del pensamiento cientifico en grandes campos culturales, desde el idioma y la literatura hasta la historia y la sociologia y, en particular, en el campo de la poesia tradicional oral. A pesar de ser ambos grandes recolectores de la poesia cantada o recitada por el pueblo, para Menendez Pidal la poesia oral tradicional sera ademas una cuestion marcadamente teorica, y su definicion de la tradicion influira decisivamente en la metodologia de las encuestas posteriores, 18 mientras Vuk Kardžić seguira el camino inverso, buscando soluciones practicas que tendran fuertes repercusiones teoricas. La mayoria de las conclusions de Menendez Pidal y Vuk Kardžić son opuestas y atanen a temas como la genesis el proceso compositivo y la naturaleza de la poesia tradicional, la frontera entre la literatura popular y la artistica, la relation entre lo colectivo y lo individual. Sin embargo, hay fuertes pruebas de que los fenomenos son mucho mas parecidos de lo que se deduce de las interpretaciones teoricas
O nekotoryh kul'turnoistoričeskih slojah slavjanskoj pis'mennosti
No full textRad predstavlja pokušaj rekonstrukcije nekih kulturnoistorijskih slojeva slovenske pismenosti i njihovog osvetljenja, kako na planu izraza, tj. kulturnoistorijskog konteksta u kojem je određeno pismo nastalo, tako i na planu sadržaja - fonološke osnove jezika kome je namenjeno.V ëtoj rabote rassmatryvajutsja nekotorye osnovnye voprosy svjazannye s dvustoronnej prirodoj pis'menyh sistem, planom vyraženija kotoryh javljaetsja kul'turnoistoričeskij kontekst v kotorom otdel'noe pis'mo bylo sozdano, a planom soderžanija fonologičeskaja osnova jazyka dlja kotorogo ono prednaznačeno. Vzaimnoe otnošenie ëtih dvuh osnovnyh faktorov každoj pis'mennoj sistemy rassmatryvaetsja v dannom tekste na primere jazykovoj osnovy i grafičeskoj formy nekotoryh evropejskih pisem, v častnosti slavjanskoj pis'mennosti. Osoboe vnimanie zdes' udeleno voprosu ob otnošenii meždu ee fonologičeskoj osnovoj i kul'turnoistoričeskim kontekstom v kotorom ëta pis'mennost' byla sozdana i v kotorom razvivalas'
Народне песме у српској периодици до 1864. Милорад Радевић, Миодраг Матицки, Народне песме у српској периодици до 1864, Матица српска, Институт за књижевност и уметност, Библиотека усмене књижевности 12, уредник Миодраг Матицки, Нови Сад–Београд, 2007, 476 стр.
No full textПостсимболистичка поетика Ивана В. Лалића (Уредник Александар Јовановић, Институт за књижевност и уметност, Учитељски факултет, Београд, 2007)
No full text
O semantike tekstual'nyh konnektorov v serbskom jazyke, sostojaščih iz predloga so značeniem mesta i substantivirovannogo mestoimenija taj - pored toga, uz to, povrh toga, pri tome, nasuprot tome, prema tome, iza toga, na to
No full textU radu se analizira upotreba tekstualnih konektora pored toga, uz to nasuprot tome, povrh toga, pri tome, prema tome, iza toga i na to, zatim se utvrđuju odnosi između konkretnih (mesnih) značenja upotrebljenih predloga i njihovih značenja u okviru tih konektora, a na kraju se ispituje šta nam takva upotreba predloga s mesnim značenjem govori o metaforičkoj konceptualizaciji teksta.V rabote analiziruetsja upotreblenie tekstual'nyh konnektorov pored toga, uz to, nasuprot tome, povrh toga, pri tome, prema tome, iza toga, na to. Utverždaetsja, čto pored toga i uz to služat dlja dobavlenija informacii kotoraja takim že obrazom ëkzemplificiruet kakoe-nibud' predšestvujuščee utverždenie ili nahoditsja na toj že linii argumentacii, kak i predšestvujuščaja informacija; nasuprot tome vvodit temu, protivopoložnuju v kakom-libo otnošenii predyduščej; povrh toga vvodit poslednij člen pri perečislenii, obyčno dopolnitel'no podtverždajuščij, ukrepljajuščij uže suščestvujuščee dokazatel'stvo argumentaciju, ëkzemplifikaciju i t.p.; pri tome novuju temu pomeščaet v vremennye ramki predšestvujuščej; prema tome imeet značenie 'delat' vyvody' kotoroe otličaetsja ot pričinno-sledstvennogo značenija rešajuščej rol'ju govorjaščego pri utvreždenii otnošenij meždu dvumja javlenijami; iza toga označaet vremennuju posledovatel'nost'; na to v odnom značenii označaet reakciju na nekotorye slova ili sobytija, a v drugom vvodit fakt, usilivajuščij ëffekt predyduščego. Zatem, v sootvetstvii s položenijami kognitivnoj lingvistiki utverždaetsja, čto značenija predlogov, kotorye oni priobretajut v ramkah ëtih konnektorov, polučeny s pomošč'ju metaforičeskoj proekcii iz ih osnovnyh mestnyh značenij. Ëtot mehanizm ob''jasnjaetsja v každom otdel'nom slučae. V zaključenie ukazyvaetsja, čto takoe upotreblenie predlogov so značeniem mesta v ramkah tekstual'nyh konnektorov govorit o koceptualizacii samogo teksta. Delaetsja vyvod, čto konnektory pored toga, uz to, nasuprot tome, povrh toga i na to (ëtot poslednij v odnom iz svoih značenij) ukazyvajut na to, čto sozdanie teksta metaforičeski ponimaetsja kak perečislenie semantičeskih celostnostej (javljajuščihsja metaforičeskimi predmetami). Konnektory pri tome iza toga, na to (vo vtorom značenii) označajut perečislenie abstraktnyh predmetov vo vremeni, a prema tome perečislenie takih že predmetov v myslitel'nom processe. Takim obrazom, prostarnstvennoe otnošenie stalo osnovoj dlja ponimanija vremennogo i zaključitel'nogo otnošenija v tekste, a konnektory, soderžaščie predlogi so značeniem mesta - osnovanie, na kotorom vyrastaet celaja složnaja semantičeskaja konstrukcija konnektorov s abstraktnym značeniem
Semantic and stylistic analysis of the story „Non-existing grandma“ from the „Mallow-coloured garden“ by Branko Ćopić
No full textУ раду се анализира структура приповетке Непостојећа бакица Б. Ћопића: тематска, нарацијска и стилска.
1) На тематском и нарацијском плану посматрамо збир реалија
од којих је саткан догађајни сплет у причи, и међуодноси тих реалија. Уочавамо да она има један претприповедни део, нешто као
експозицију, где се на известан начин идентификује тема; има средишњи део, у којем се у виду дијалога излажу ’догађаји’, и завршни
део, у дијалошком склопу, са извесном оценом. Сваки од тих делова разгранава се у читаву лепезу вешто компонованих факата
и разговора о њима, те прича одише једрином изворног приповедања и одсјајима, изнутра набујалог а споља пригушиваног хумора
који читаоца не нагони на смех него пре на размишљање о свету и
времену, о вредносним скалама људског веровања. Посебна врста
сликовитости приповедања остварује се пародијско-алегоријским
и контрастним поступком – иронијом и хумором. Оне се као естетски однос налазе у основи глобалних дијалошко-наративних
поступака у приповеци; али и у основи ужих, исказних, поступака
у репликама.
2) На плану ’стилистике грађе‘, одн. ’унутрашњег стила‘ или
стила мотивских структура, Ћопић показује јаку склоност ка објективном, реалистичком мишљењу и реалистичком обликовању тематског материјала. У сфери обликовања приповедног света, он се
ослања на дијалог, те се личности овде јављају као сведоци и очевици догађаја о којима приповеда. Полазећи од тога да у сваком књижевном тексту треба пазити пре свега на смисано језгро, то јест,
оно што је битно тежиште исказивања, унутрашњег изражавања и
комуникације – полазном дистинкцијом сматрамо ону између исказа и текста, и дефинишимо је као однос структуре према текстури. Узимамо да је тема основна јединица лингвистичког садржаја,
која у неком смислу одговара исказу – и утврђујемо да се Ћопић у
организацији исказа води моделом говорног језика са тежњом да у
писани текст верно пренесе пре свега говорну интонацију.In the work the thematic and narrative structure is analyzed and the stylistic characteristics of the story 'Non-existing grandma' from the 'Mallow-coloured Garden' by Branko Ćopić are defined