REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Linear and cyclical patterns of time in Sir Thomas Malory's Le Morte d'Arthur
No full textSmrt kralja Artura ser Tomasa Malorija, najobimnija i najcelovitija obrada arturijanske legende u engleskoj srednjovekovnoj književnosti, sastoji se od osam Priča koje opisuju Arturov život, od misterioznog začeća i rođenja do tragičnog kraja u poslednjoj bici sa Mordredom. Prve i poslednje Priče proučavaoci Malorija označavaju kao istorijske hronike, a središnje Priče kao viteške romane. Ovaj rad ilustruje pomenutu podelu primerima iz dela i pokazuje da smenjivanje istorijske hronike i viteškog romana prouzrokuje promenu vremenske perspektive. Naime, u istorijskim hronikama, Malori koristi linearno vreme za opisivanje radosnih i tragičnih događaja, dok je u viteškim romanima njegov junak Artur uronjen u ciklično vreme viteških potraga i dvorske sredine u kojima igra ceremonijalnu ulogu. .Sir Thomas Malory's Le Morte d'Arthur is the longest all-embracing version of the Arthurian legend in English medieval literature. It was written in the second half of the fifteenth century and it comprises eight Tales, which describe Arthur's life, from his mysterious conception and birth to his tragic end in the last battle with Mordred. Malory scholars claim that the first and last Tales resemble historical chronicles, whereas his middle Tales belong to the genre of romance. In this paper I will illustrate their claim with examples from the text and show how the change of genre implies the shift of time pattern. Namely, in his historical chronicles, Malory uses linear time to narrate a sequence of joyous and tragic events while in his romances, his principal character, Arthur, is fixed in the cyclical time of courtly romance, performing strictly ceremonial roles.
The concept of masculinity in Freud's theory of culture
No full textU radu se ukazuje na concept maskuliniteta kao funkcionalan za Frojdovu teoriju kulture. Polazeći od tradicionalne dihotomije između prirode i kulture, utemeljene na razlici između feminiteta i maskuliniteta, Frojd interpretira 'poreklo kulture' kao muško delo. Na temelju njegove teorije nagona, pokazuje se kako muškarca razume i kao jedinog mogućeg subjekta kulture.This paper stresses out the concept of 'masculinity', as the functional for Freud's theory of culture. The traditional dichotomy between the nature and the culture, which is based upon the difference between femininity and masculinity, is used in Freud's work as the fact that confirms the 'origin of culture' as the masculine enterprise. Focused on Freud's theory of instincts this paper shows off that this theory interprets man as the only possible subject of culture
Automatsko prevođenje između srodnih jezika - srpski i slovenački
No full textSavremene komunikacione tehnologije omogućuju uspostavljanje brzog i lakog kontakta između govornika najrazličitijih jezika, što dovodi do pojačane potrebe za automatskim prevođenjem, kao i za razvojem različitih prevodilačkih pomagala. Time se otvara sve više prostora za istraživanje u oblasti računarske obrade takozvanih manjih jezika, u koje spadaju i srpski i slovenački. Uprkos sve bogatijim resursima i razvijenoj računarskoj tehnologiji, automatsko prevođenje, međutim, predstavlja i dalje težak zadatak. Ovaj rad ispituje mogućnosti pojednostavljenja procedure automatskog prevođenja između srodnih jezika, posebno srpskog i slovenačkog. U kontekstu dosadašnjih, relativno malobrojnih, istraživanja za druge jezike, par srpski-slovenački pokazuje se kao teorijski i praktično interesantan,* posebno za automatsko prevođenje na bazi lingvističkog znanja, zahvaljujući gramatičkoj i leksičkoj sličnosti, koja proističe iz genetske srodnosti ova dva jezika
Јунаци у мрежи култура: Алијас Грејс и Енигма доласка
No full textThe issue of identity is one of the main themes of the postcolonial literature. In postcolonial fiction identity shaping is usually seen as a result of negotiation between cultures, where psychological growth of an individual is inseparable from the broader social and (multi)cultural context. Margaret Atwood's novel Alias Grace and V. S. Naipaul's novel The Enigma of Arrival feature life histories of exiles. They are trying to cope with alien cultures, which they experience as foreign thoughts, standards opinions and judgments. Narrative devices such as authentic documents historical evidence and canonic literary texts contribute to the image of the web in which protagonists are caught. The patchwork of intertexts in Atwood's novel corresponds to Naipaul's metaphoric use of tormenting dreams - the agony of an individual caught in a web of history and culture and its attempt to overcome its own marginality through individuation.Protagonisti romana Margaret Etvud Alijas Grejsi V.S. Najpola Enigmadolaskasu iseljenici. Uhvaćeni su u mrežu raznih, nepoznatih i suprotnih društvenih standarda i vrednosti. Heroina Margaret Etvud Grejs Marks je osuđenica, dok Najpolovog protagonistu koji živi izolovano na usamljenoj farmi sputavaju sopstveni košmarni snovi. Metaforična i stvarna marginalizovanost u društvu čini njihovu borbu za sopstveni identitet mukotrpnom i neizvesnom. U kontekstu postkolonijalne književnosti kojoj oba romana pripadaju borba za identitet predstavlja jednu od centralnih tema. Identitet seobično shvata kao individualno sažimanje različitih kulturnih obrazaca, dok se lično psihološko sazrevanje sagledava u skladu sa širom kulturološkom percepcijom. U romanima Etvudovei Najpola narativne tehnike slikanja autentičnog društva, mahom kroz uključivanje istorijske i pseudo-istorijske građe, doprinose utisku 'mreže' u koje društvo hvata pojedinca. Naracija u oba romana predstavlja svedočenje o borbi za sticanje sopstvenog identiteta
О колокабилности глагола
No full textEl presente trabajo trata sobre el radio colocacional de los verbos,
que depende en gran medida de la especialización semántica de los mismos. Cuanto mayor es la especialización semántica tanto mayor es el
grado de cohesión semántica y la relación léxico-semántica dentro de
la colocación es más fuerte. En las colocaciones donde el verbo entra en
combinación con sustantivos abstractos se observa mayor empleo figurado del verbo y mayor cohesión semántica.У раду се говори о колокационом опсегу глаголâ, који је у великој мери
одређен њиховим значењем. Тако се неки од њих комбинују са већим или мањим
бројем именица (и прилога). Фигуративно значење глагола чини чвршћом
везу између конститутивних елемената колокације. Сходно томе, глаголи
који се одликују уским колокационим опсегом формирају веома стабилне
колокације и обрнуто. Степен семантичке кохезије је већи што је већи степен
семантичке специјализације. Ипак, значење није увек пресудно када су у питању
комбинаторне могућности
Нова и најновија читања Христићеве поезије (Mодерни класициста Јован Христић, Зборник радова Института за књижевност и уметност и Учитељског факултета у Београду, уредио Александар Јовановић, Београд, 2009)
No full textImenica i glagol u sintaksičkoj derivaciji - desupstantivni glagoli u ruskom poređenju sa srpskim jezikom
No full textU radu se ispituje odnos imenice i glagola kroz pojavu koju nazivamo sintaksičkom derivacijom, a koja podrazumeva sintaksički odnos između predikatsko-argumentske strukture s desupstantivnim glagolom i one polazišne, s motivnom imenicom kao objektom (perifrastičnog) predikata ili u nekoj drugoj sintaksičkoj ulozi. Rad predstavlja rusko-srpsko poređenje. .V dannoj rabote delaetsjaanaliz otnošenij meždu imenem suščestvitel'nym i glagolom skvoz' prizmu sintaksičeskogo fenomena nazyvaemogo nami sintaksičeskoj derivaciej. Analizu podvergaetsjaotnošenie meždu predloženiem s otsubstantivnym glagolom i toj ishodnoj konstrukciej s motivirujuščim glagol suščestvitel'nym v roli dopolnenija(perifrastičeskogo) predikata ili kakojto drugoj sintaksičeskoj roli. Cel' raboty - pokazat', o kakih sintaksičeskih otnošenijah reč' idet a takže sravnit' rodstvennye russkij i serbskij jazyki.
Милена Ивановић, Прелазност у украјинском и српском језику: функционални аспект. Београд, Задужбина Андрејевић, 2007, 120 стр.
No full textAksiološka funkcija qualia
No full textOva studija predstavlja svojevrstan pokušaj analize epistemološke pozicije Dejvida Hjuma osmotrene kroz prizmu problema eksplanatornog jaza. Šta je Hjumovo rešenje? Da li je uspeo da preskoči eksplanatorni jaz ili ga je učinio nepremostivim? U prvom delu teksta autor nastoji da pokaže da je Hjumov pokušaj premošćenja eksplanatornog jaza analizom funkcija razuma bio potpuno neuspešan. U drugom delu teksta autor ističe izuzetno zanimljivu ulogu koju takozvana qualia igraju u Hjumovoj gnoseologiji nazivajući je aksiološkom funkcijom qualia. Naime, qualia afektivnog segmenta svesti tretiraju se kao konstituanti moralnih i estetskih vrednosti i štaviše tretiraju se i kao uzročnici akcija u fizičkom svetu.This article presents an analysis of David Hume's epistemological position faced with explanatory gap problem. What did Hume do? Did he resolve the explanatory gap problem or made it insurmountable? The text falls into two main parts: In the first the author tries to show that Hume's attempt to surmount explanatory gap by his analysis of reason's functions was completely unsuccessful. In the second author outlines an extremely interesting role of so called qualia in Hume's gnoseology, defining it as axiological. Namely qualia of affective segment of mind are treated as constituents of moral and aesthetic values and also as causes of actions in physical world