REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Глаголски прилози садашњи говорећи и одговарајући у Новом завјету Вука Караџића и њихови еквиваленти у оригиналном тексту и неким француским преводима
No full textУ чланку се разматра текстуална улога глаголских прилога садашњих ГОВОРЕЋИ и ОДГОВАРАЈУЋИ у Вуковом преводу јеванђеља по Матеји и Луци. Вукова преводилачка решења упоређујемо с еквивалентима у оригиналном новозаветном тексту,те у француској Јерусалимској Библији и у француском преводу Луја Сегонда. Вук Караџић употребљава ова два глаголска прилога понајвише дословно преводећи оригиналне грчке партиципске облике ЛЕГОН и АПОКРИТХЕИС. Реч је о семитизмима у којима ови граматикализовани глаголски облици уводе дијалошке секвенце као еквиваленти знакова навода, због чега их савремени француски преводи често изостављају
Mythical images in ancient China
No full textMit je veoma kompleksna kulturna ralnost, koja se da pristupiti i interpretirati ga iz raličitih i komplementarnih uglova. Mit, tako, uvek računa sa 'kreacijom'; on se odnosi na to kako je nešto stvoreno, kako je nešto počelo da biva. Mit govori samo ono što se zaista desilo, i o onome što je sebe u potpunosti ospoljilo. Najvažnija funkcija mita jeste da bude riznica paradigmi za sve rituale i bitne ljudske aktivnosti. Mit je najvažnija tekstualna referenca za šamanizam u drevnoj Kini, i on pribavlja ključne razloge za razumevanje centralne role šamanizma u drevnoj kineskoj politici. Nebesa su mesto gde leže sve mudrosti ljudskih događanja. U ovom kontekstu, ven izvorno nosi značenje 'šarati', 'ukrašavati', i u produženom značenju ovo ven može imati i smisao 'dobro odgojen', 'obrazovan' i čak može poneti značenje 'civilizacija'; na osnovu analize starih kineskih karaktera, tri reči: vu 'šaman', vu 'nemati, nepostojanje' i vu 'ples, igra', izvorno potiču od piktografa koji slika figuru čoveka koji poskakuje, igra i kroz to pokazuje čudesne moći svoje nesvakidašnje ličnosti i ći koje izvorno znači 'vazduh' ili 'dah', ali kao koncept se odnosi na izlivajuću energiju ili životnu snagu koja prožima sve stvari. U drevnoj Kini ove mitske slike razumeju svet mitologički, i svaka mitska slika u sebi nosi osobene poglede na svet i vrednosne matrice.Myth is an extremely complex cultural reality, which can be approached and interpreted from various and complementary viewpoints. Myth, then, is always an account of a 'creation'; it relates how something was produced, began to be. Myth tells only of that which really happened, which manifested itself completely. The most important function of myth was to store the paradigms for all rituals and significant human activities. Myth is the most important textual reference to shamanism in ancient China, and it provides the crucial clue to understanding the central role of shamanism in ancient Chinese politics. Heaven is where all the wisdom of human affairs lies. In this context, wen appears to have originally had the sense of 'striped' or 'adorned', and it may be by extension from this that wen came to mean 'accomplished', 'accomplishments', and even 'civilization'; based on analysis of ancient characters, wu 'shaman', wu 'not have; without', and wu 'dance', 'can all be traced back to one primitive figure of a man displaying by the gestures of his arms and legs the thaumaturgic powers of his inspired personality', and qi literally means 'air' or 'breath,' but as a concept it refers to the energy flow or life force that is said to pervade all things. In early China this mythical images perceived the world mythologically, and each mythical images brings with it different worldview and values
Daleko od nauke - Dijana Crnjak: Neki vidovi rečenične kondenzacije u jeziku krajiških pisaca, Filološki fakultet, Banja Luka, 2010
No full textČlověk je jinde. A dějiny?
No full textU studiji nastojimo da odgovorimo na pitanja odnosa čoveka i istorije u romanima Milana Kundere u dva različita pristupa. U prvom slučaju govorimo o imanentnom angažmanu glavnih junaka Šala i Život je drugde, u drugom slučaju koncentrišemo se na konačne posledice pomenutih odnosa koje je moguće videti u romanima Besmrtnost i Usporavanje. Pomenutu problematiku analizirali smo sa egzistencijalističkog stanovišta izabranom Sartrovom terminologijom izdvojenom iz dela Biće i ništavilo
Unifying society and the autonomy of literature
No full textPlaton razlikuje istinite i lažne govore kao sadržinu pesništva. Iskazi ili niz iskaza koji čine sadržinu pesništva mogu biti istiniti ili lažni. U odnosu na Platonovu teoriju formi, iskazi mogu biti činjenično i/ili paradigmatski istiniti i lažni. Istinite paradigmatske iskaze po Platonu mogu iznositi jedino filozofi, čak i kad su oni činjenično lažni. Filozofi su ti koji razumom upoznaju svet formi i zato su jedino oni pozvani ne samo da vladaju već i da stvaraju 'pesnička' dela čija je sadržina paradigmatski istinita. Pesništvu je ostavljena mogućnost da pojedinim delovima svoje sadržine, u samo nekim iskazima, bude manje ili više blizu istine. Prema tome, u Platonovoj idealnoj zajednici biće dozvoljena jedino paradigmatski istinita pesnička dela, koja stvaraju isključivo filozofi.Plato distinguishes true and false discourse as content of poetry. Utterance or set of utterances, which make content of poetry, may be true or false. According to Plato's theory of forms, utterances can be factually and/or paradigmatically true or false. True paradigmatic utterance is reserved only for philosophers, even if it is factually false. Only philosophers recognize forms by his mind and, therefore, only philosophers can produce 'poems' with paradigmatically true content. Plato leaves option for poetry to produce parts of poetic content that can be more or less true. Thus, in his ideal community Plato allows only paradigmatically true poetry, made by philosophers
Jasmina Grković-Mejdžor, Milorad Radovanović (ur.): Teorija dijahronijske lingvistike i proučavanje slovenskih jezika, SANU, Beograd, 2010
No full textTaksisnye značenija deepričastija v serbskom jazyke
No full textU ovom radu izložena je sistematska analiza konstrukcija sa gerundom u srpskom jeziku sa aspekta tipologije značenja koja određuju uzajamnu temporalnu orijentaciju (taksis) situacija označenih predikatom i gerundom. Kao osnovni tipovi taksisnih značenja izdvajaju se anteriornost (zavisna situacija prethodi glavnoj), simultanost (potpuna i delimična istovremenost glavne i zavisne situacije) i posteriornost (zavisna situacija sledi posle glavne). Srpski gerund, koji nastaje kako od imperfektivnih, tako i perfektivnih osnova, realizuje sva tri značenja. Značajno mesto je dodeljeno analizi uslova koji omogućuju realizaciju jednog, a ne drugog taksisnog značenja. Posebno su razmotrena taksisna značenja kontaktne anteriornosti, prekinute anteriornosti (glavna situacija prekida zavisnu), kao i delimične simultanosti (zavisna situacija predstavlja temporalnu osnovu za realizaciju kratkotrajne glavne), koja ranije nisu opisana u radovima o srpskom gerundu. Prvi put se ukazuje na činjenicu da gerund sa logičkim subjektom u kosom padežu ukazuje na nepotpunu istovremenost kontrolisane radnje i nekontrolisane, izražene predikatom. Taksisna značenja gerunda mogu da predstavljaju temporalni fon za realizaciju u konstrukciji drugih odnosa - uzročnih, namernih, posledičnih, pogodbenih, dopusnih, načinskih, koji su razmotreni u odeljku o tzv. pozadinskom taksisu.V dannoj stat'e, ishodja iz koncepcii taksisa, prinadležaščej V. S. Hrakovskomu, predlagaetsja sistematičeskij analiz konstrukcij s deepričastijami v serbskom jazyke. Otdel'no rassmatrivajutsja osložnennye deepričastijami predloženija, vyražajuščie otnošenija predšestvovanija, odnovremennosti i sledovanija. Vpervye v serbskom jazyke opisyvajutsja konstrukcii, peredajuščie tak nazyvaemoe kontaktnoe i preryvaemoe predšestvovanie - kogda dejstvie, vyražennoe deepričastiem, neposredstvenno predšestvuet dejstviju, vyražennomu predikatom ili že dejstvie, sootnesennoe s predikatom, preryvaet predšestvujuščee dejstvie, vyražennoe deepričastiem, a takže konstrukcii, ukazyvajuščie na nepolnuju odnovremennost' dejstvij, vyražennyh deepričastiem i predikatom. V svjazi s tem, čto taksisnye otnošenija mogut byt'fonom dlja vyraženija drugih nevremennyh otnošenij - pričiny, celi, sledstvija, uslovija, ustupki, obraza dejstvija, v rabote budut rassmotreny primery, illjustrirujuščie upotreblenie deepričastij v konstrukcijah tak nazyvaemogo fonovogo taksisa. V rabote takže budut vyraženy soobraženija po povodu nekotoryh nedostatočno vysvetlennyh v naučnoj literature voprosov, takih kak pričina raznoreferentnosti deepričastija i predikata v serbskom jazyke i pr
Learning lesser used languages as an approach to strengthening intercultural communication between the Balkans and the EU
No full textOd najranijih vremena nikada se nikada nije postavljalo pitanje potrebe i značaja učenja i usvajanja stranih jezika. Iako su motivi za učenje jezika oduvek bili različiti, osnovni princip je ostao bezmalo svuda isti: da se upoznaju 'oni drugi'. Imajući u vidu ovaj izuzetno važan društveni, kulturni, politički, civilizacijski i religijski aspekat, moglo bi se reći da su interkulturalne razmene putem složenih komunikacijskih odnosa bili uvek prisutni te da su odigrali presudnu ulogu u formiranju brojnih sadašnjih oblika kultura i kulturnih obrazaca ponašanja. Otuda je jedan od najboljih načina usvajanja, jačanja i daljeg razvijanja tih obrazaca i kultura učenje stranih jezika. U savremenoj ujedinjenoj Evropi interkulturalna razmena i komunikacija između evropskih naroda su imperativi uslovljeni tesnom ekonomskom i političkom međunarodnom saradnjom u kojoj učenje stranih jezika, bilo velikih, bilo malih u sociolingvističkom pogledu, ima poseban društveni i politički prioritet. No, činjenica je da unutar same EU postoji grupa jezika čija je upotreba, odnosno korišćenje, veoma ograničena (poput katalonskog, provansalskog, slovačkog, mađarskog itd); ti jezici, šire sagledano, ne poseduju veću zastupljenost učenja. Bezmalo ista sociolingvistička situacija zapaža se i na Balkanskom poluostrvu. Ne treba posebno naglasiti kako svi balkanski jezici pripadaju grupi malih jezika, pa samim tim i grupi jezika koji su manje zastupljeni u okvirima šire međunarodne kominikacije. Da bi se postigla što efikasnija i svestranija interkulturalna komunikacija, pa i jače jedinstvo između savremenih balkanskih i evropskih naroda, kategorički je imperativ da se pristupi svestranijem učenju svih manje zastupljenih jezika i Balkana i Evrope kako bi se obezbedio opstanak Evrope kao jedinstvenog ujedinjenog društveno-ekonomskog i političkog fenomena.In this paper the authors will discuss the necessity of intercultural communication based on learning all Balkan languages which from a sociolinguistic point of view belong to a group of minor or lesser used languages. Learning and teaching modern Balkan languages also promote the basic principles of Western democracy and equality among people, especially through the promotion of functional plurilinguism
Stilistika verbalizacijskih postupaka - Radoje Simić: Stilistika srpskog jezika I, Jasen, 2010
No full textGojkovica's laughter genre poetics in oral literature
No full textU središtu poetičkih istraživanja je model podizanja Grada, koji se iz usmene perspektive sagledava i tumači preko komparativne analize antologijske pesme Starca Raška 'Zidanje Skadra' i lirske mitološke pesme 'Vila zida grad'. U radu se posebno analizuju poreklo, priroda i služba inicijalne formule 'grad gradila'.The focus of the poetic research is a model of building the City, viewed and interpreted through a comparative analysis of Old Raško's anthologised song 'The Building of Skadar' and the lyrical mythological song 'The Fairy Did a City Build'. The paper lays special emphasis on the origin, nature and function of the initial 'city was built' formula. The formula does not differentiate the genre. On the other hand, the genre has a regulatory function in the poetic placement of the formula into the lyric or epic oral patterns