REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Decausative and autocausative reciprocal predicates in Serbian and Italian
No full textPredmet rada su predikati koji učestvuju u kauzativnoj alternaciji, a izražavaju radnju koja je istovremeno i recipročna (u srpskom: Slikar je izmešao plavu i žutu boju - Plava i žuta boja su se izmešale - Plava boja se izmešala sa žutom). Naglasak je na njihovoj neprelaznoj, tj. dekauzativnoj varijanti, koja je i u srpskom i u italijanskom jeziku morfološki markirana povratnom rečcom. Izdvajaju se osobine ovih predikata koje proističu iz dekauzativnosti i one koje su rezultat recipročnosti. Posebna pažnja posvećuje se podgrupi sa animatnim učesnicima (udružiti se, ujediniti se i sl.) i zaključuje se da je u slučaju voljnog vršenja radnje od strane učesnika ove predikate prikladnije opisati kao autokauzativne. Najzad, kroz analizu dvojake rekcije dekauzativnih i autokauzativnih recipročnih predikata u italijanskom jeziku utvrđuje se nova dimenzija u povezanosti recipročnih i refleksivnih predikata.This paper deals with predicates that participate in the causative alternation, while also having a reciprocal meaning (in Serbian: Slikar je izmešao plavu i žutu boju 'The painter mixed blue and yellow' - Plava i žuta boja su se izmešale 'Blue and yellow mixed' - Plava boja se izmešala sa žutom 'Blue mixed with yellow'). The emphasis is placed on their intransitive, i.e. decausative variant, marked by the presence of a reflexive clitic in both Serbian and Italian. We single out the properties of these predicates that derive from their decausative status, as well as those resulting from reciprocity. Special attention is given to a subgroup of predicates having animate participants (udružiti se 'join forces', ujediniti se 'unite', and similar), and it is concluded that, when they express a volitional action, these predicates are better described as autocausative. Lastly, an analysis of Italian decausative and autocausative predicates is reported that points to a new dimension in the link between reciprocal and reflexive predicates
Difficoltà di apprendimento dell’italiano L2 da parte dello studente serbo: livello ortografico.
No full textIl presente contributo si propone l’obiettivo di descrivere e di illustrare le difficoltà degli apprendenti serbofoni nell’acquisizione di italiano L2/LS per scopi accademici. Per mezzo di analisi contrastiva ed analisi degli errori abbiamo individuato le difficoltà più frequenti a livello ortografico (legate alla scrittura e alla lettura, alle geminate, agli accenti, alla punteggiatura, alla trascrizione ed alla traslitterazione) dedicando una particolare attenzione al processo di interferenza con la L1 dello studente. Abbiamo inoltre precisato, dove era possibile, la fase dell’interlingua in cui tali difficoltà solitamente si manifestano. In tal modo abbiamo tentato di offrire ai docenti di italiano uno strumento pratico per la pianificazione didattica avente come scopo l’interesse linguistico dell’apprendente serb
An interpretation of Kočić's short story 'The Priest of Mračaj'
No full textU radu se podrobno analizira pripovetka Mračajski proto i Kočićev pripovedački postupak. Posebna pažnja posvećena je tumačenju glavnog lika u nastojanju da se, preko analize njegovih postupaka i motivacije tih postupaka, dopre do razumevanja njegovog karaktera.The paper gives a detailed analysis of the short story 'The Priest of Mračaj' and Kočić's narrative technique. Special emphasis is laid on the interpretation of the main character with an aim of penetrating into his mind through an analysis of his actions and their motivation
The lady of the lake Galadriel: a medieval echo in the lord of the rings
No full textDans ce travail, nous étudions la représentation des deux figures féminines importantes, la fée dame du Lac dans le Lancelot en prose et l'Elfe Galadriel dans le Seigneur des Anneaux de Tolkien. Nous analysons leurs ressemblances et différences, ainsi que les rôles qu'elles jouent dans les récits, afin d'examiner si et comment Tolkien utilise les techniques médiévales de la construction du personnage, sans prétendre à considérer le roman médiéval comme une de ses sources. Les images des adjuvantes merveilleuses sont ambiguës et complexes, leurs traits échappent aux lecteurs qui sont obligés de les rechercher dans les textes complémentaires. Les procédés littéraires ne sont pas les seuls échos et traces médiévaux dans l'œuvre de Tolkien. Plus important encore est le phénomène de mouvance des textes, un héritage précieux de l'écriture médiévale.У овом раду проучавамо приказивање двеју значајних женских фигура, виле Госпе са Језера у Ланселоту у прози и вилењакиње Галадријеле у Толкиновом Господару прстенова. Анализирамо њихове сличности и разлике, као и улоге које играју у приповестима, како бисмо видели да ли и како Толкин користи средњовековне технике конструисања лика, без намере да посматрамо овај артуријански роман као један од његових извора. Слике чудесних жена помагача су неодређене и сложене, њихова обележја измичу читаоцима који морају да их траже у додатним текстовима. Књижевни поступци нису једини одјеци и средњовековни трагови у Толкиновом делу. Још значајнији је феномен покретљивости текстова, драгоцено наслеђе средновековног писања
Hermeneutics of the subject and the existential meaning of community
No full textCentralno pitanje rada jeste: šta je filosofija i čemu filosofija (danas)? Otklanjajući se od gnoseološkog proizvođenja problema mogućnosti saznanja u smislu ostvarivanja jedne discipline filosofije, u odgovoru se evidentira nužnost filosofije kao heremeneutike subjekta ili kao terapeutike: staranja za sebe - jednog neindiferentnog, uvijek starajućeg, otkrivanja smisla bivstvovanja, odnosno istrajavanja u postojanju. Ovime se opoziva teorijski konsenzus na planu napora da se prevlada pozicija subjekta, tačnije, opozivaju se filosofije koje nude model, skoro ideologiju korektnog diskursa, koji apsolutizuje drugog. Hermeneutikom subjekta posreduje se opstajanje u krugu, opstajanje bez rješenja za ljudsku situaciju, čovjekov suživot sa sobom i primjena katartičke vještine, ali se traže i uslovi za obnavljenje dobre volje razumijevanja koja, svojom položenošću u dijalog, otkriva egzistencijalni smisao zajednice.The central questions of this paper are: what is philosophy and what is the point of philosophy (today)? The elaboration exposes a necessity of philosophy as hermeneutics of the subject: taking care of the self, a never-indifferent attempt of discovering the meaning of existence or existential persistence in being. By opposing a theoretical consensus that the position of a subject should be overcomed, this paper opposes philosophies which offer a model, almost an ideology, of a correct discourse by which an ontological absolute has been postulated: the Other. Hermeneutics of the subject mediates a possibility of living in a circle, with no solution for the human situation, as well as man's coexistence with himself by searching for a good will of understanding which, conditioning dialogue, reveals the existential meaning of community
L'acent de focalisation en français
No full textU ovom članku osvrnućemo se na prozodijski fenomen u francuskom jeziku koji je poznat kao fokalizacijski akcenat ili akcenat za insistiranje. Reč je o izražajnom akcentu koji se javlja u emotivno markiranim iskazima ili iskazima u kojima govornik želi da određenu informaciju istakne u prvi plan. Cilj nam je da ukažemo na činjenicu da fokalizacijski akcenat, kada se javi u iskazu, ne isključuje akcenat grupe, tj. osnovni akcenat u francuskom jeziku, već da sa njim koegzistira. Takođe ćemo nastojati da pokažemo zašto naziv akcenat nije najpodesniji za ovaj fenomen. Osobenosti i jednog i drugog fenomena - akustičke parametre koji učestvuju u njihovoj realizaciji, kao i činjenicu da mogu zajedno postojati u reči - nastojaćemo da ilustrujemo i rezultatima eksperimentalnih merenja, koja smo izvršili na manjem korpusu u računarskom programu za analizu glasa PRAAT.Dans cet article, nous décrivons le phénomène prosodique que nous avons choisi de présenter sous le nom d'accent de focalisation, qui est aussi connu sous la dénomination d'accent d'insistance. Nous présentons aussi l'accent de base du français, c'est-à-dire l'accent de groupe, la notion de groupe rythmique qui en est indissociable, ainsi que les paramètres acoustiques contribuant à la réalisation des deux accents. Nous nous proposons d'illustrer cette description par les résultats qu'nous avons obtenus en analysant un coprus limité d'énoncés français à l'aide du logiciel d'analyse de la parole PRAAT. C'est à partir de ces résultats que nous tâchons de démontrer que l'accent de focalisation ne se substitue jamais à l'accent de groupe qui se trouve sur la syllabe finale du mot, mais qu'il s'y surajoute, en frappant le début du mot
Импрессионистическая проза Михайла Коцюбинского
No full textKао ниједан његов савременик, и као ниједан украјински писац уопште, Коцјубински
у свом стваралаштву градећи нови пут у украјинској књижевности – пут импресионизма,
сигурно корача путем реализма, модернизма, експресионизма, соцреализма, психолошког
реализма. Коцјубински брзо израста из старе прозе, одбацивши традиционалне типове старе
белетристике, етнографизам и сентименталну тугаљивост над несрећом сељака и постаје
импресиониста. Код Коцјубинског доминира све што се може опазити чулом вида и што
је осликано бојама. Управо у овоме се и манифестује својеврсна карактеристика писца,
обраћање другим врстама уметности, а посебно сликарству. Зато се његови описи природе
издвајају својом пластичношћу, лепотом и оригиналношћу метафора.Творчество Михайла Коцюбинского содержит в себе культурные достижения двух столетий, ХIХ и ХХ века, на переломе которих он писал. В данное время особенное развитие обнаруживается в древней тенденции к синкретизму исусств. Большим культурным достижением
в данном смысле была живопись ранних импрессионистов. Их приглашение к современности,
обращение к природе, к солнцу, ко красоте земли импонировало писателям-реалистам, особенно М. Коцюбинскому. И, действительно, как любой из его современников, и как любой из
украинских писателей, вообще, М. Коцюбинский в своем творчестве, создавая новый путь в
украинской литературе – путь импрессионизма, уверенно идет путем реализма, модернизма,
экспресионизма, соцреализма, психологического реализма. М. Коцюбинский быстро вырос из
старой прозы, отрекшись от традициональных типов старой беллетристики, этнографизма и
сентиментального горевания над сельским горем и стал импрессионистом. У М. Коцюбинского
преодолевают впечатления зрения и колоритные образы. Именно в этом проявляется самостоятельная характерность писателя, обращение к другим видам искусства, особенно к живописи. Именно, поэтому его описания природы отличаются своей пластичностью и оригинальностью метафор. Сам М. Коцюбинский любил рисовать. У писателя в першем плане не фабула,
а психические переживания отдельных героев. Здесь и язык новый, нет долгих предложений и
глагольных словосочетаний. Данная тонкая фиксация впечатлений, лаконичность выражения,
глубокий лиризм, ритмичность или легкость языка, мастерство описаний природы и глубокий
психологический анализ становлятся характерной чертой творчества Михайла Коцюбинского
Lexical negation of verbs
No full textU radu se iznosi pretpostavka da glagolska negacija nije samo gramatički pokazatelj odričnosti glagola, a samim tim i rečenice u kojoj je glagol upotrebljen, već može imati posledica i na njegovo značenje, tj. može tvoriti antonime sa potvrdnim glagolima istog korena. Navodi se pregled dosadašnje literature kojim se ova hipoteza donekle opovrgava ili podržava, a zatim se iznosi i primerima potkrepljuje pet semantičkih mogućnosti uticaja rečce ne na značenje glagola.This paper introduces hypothesis that the negation of verbs is not merely a syntaxical process but it can trigger a lexical change and lead to antonimy. Pros and cons of this issue are analyzed, and five possible semantic effects of the Serbian negation word ne on verbmeaning are discussed
On Ćosić's heroes in a Time of reign
No full textAutori analiziraju Ćosićev roman i raspravljajući o likovima, utvrđuju karakter likova, izvore njihovih tragedija i mehanizme ponašanja. U romanu je sublimirano Ćosićevo lično iskustvo, ali i dublji slojevi njegove biografije i kolektivnog duha čiji je deo - srpskog narodnog bića. Junaci su učesnici tragične istorije revolucionarnog i postrevolucionarnog doba, u kojem je pojedinačna sudbina bitno uslovljena ideološkim postulatima vrhovne filozofije revolucije.The authors deal with Ćosić's novel A Time of Reign and the history of socialist revolution and the postwar era. Ćosić's personal experience is sublimated in the novel, but also deeper layers of his biography and the collective spirit which is part of the Serbian national being. The heroes are participants of the tragic history of the revolutionary and post-revolutionary era, in which the individual fate is essentially dependend on the ideological postulates of the supreme philosophy of revolution
Gender and power in the language standardization of Serbian
No full textIn this article the language standardization of Serbian is described as a form of institutionalized, legitimized discourse dominance based on a patriarchal cultural model. A sociolinguistic survey, which was conducted among highly educated women (more than half of them in decision-making positions regarding gender sensitive language policy and planning), indicates that predominantly male language planners in Serbia still have a strong social and academic influence and use their publicly recognizable roles to claim that masculine morphological forms for nouns denoting social positions of power are neutral containers of semantic information which do not correspond with the natural gender of agents in public discourse. Consequently they argue that there is no sexism in standard Serbian, thus maintaining and supporting a very strong traditional gender ideology which makes women less visible and less influential in public life