Repository of Institute of Comparative Law
Not a member yet
2147 research outputs found
Sort by
Gender Equality in Serbian Judiciary – An Examination of the State of Play
No full textGender equality in the judiciary has been historically uneven and still varies considerably among countries, where women often remain underrepresented in high-ranking positions. Since its 2010–2012 evaluation cycle, the European Commission for Efficiency of Justice (CEPEJ) recognized the need for a better understanding of gender issues in the judiciary, tracking progress and changes in female representation in the judiciary. CEPEJ reports show that Serbia consistently boasts a figure of over 60% of female judges overall, including a comparatively high percentage of female court presidents. However, it remains questionable whether this track record can be attributable to clear policy and legislative measures fostering improved access of women to judicial careers. A closer look at the regulatory framework on the status, appointment and promotion of judges in Serbia shows that there are no sector-specific rules aimed at furthering such an approach. The paper provides a systemic overview of position of women in the Serbian judiciary from a legal perspective. This is done through a qualitative and quantitative analysis of data on the percentage of women judges at courts of all instances, including specialized courts, female court presidents and the High Judicial Council. The paper also sheds lights on tendencies in judicial appointments and promotions in recent years. Employing normative, comparative and exegetic methods, the authors analyse the current relevant regulatory framework in Serbia, identify and pinpoint indirect disincentives for women, assessing the state of play in Serbia against neighbouring countries and global trends
Evropske vrednosti u uporednim sistemima Zapadnog Balkana
No full textAutori u radu najpre analiziraju opšti odnos prava i vrednosti. Nakon davanja četiri uvodne napomene o odnosu prava i vrednosti, autori ističu da se evropske vrednosti mogu posmatrati kao set društveno prihvatljivih, korisnih, pa čak i nužnih i valjanih, osnova evropskog zajedništva nastalih u okrilju evropske civilizacije, ali i kao skup vrednosti koje se vezuju za pravno uređeni proces evropskih integracija. U tom drugom smislu, formalističko pravna definicija evropskih vrednosti sadržana u članu 2 Ugovora iz Lisabona i njeno poštovanje i primena u uporedno pravnom kontekstu zemalja Zapadnog Balkana (ZB), ali i šire, njihova budućnost u procesu transformacije evropskih integracija (naročito u svetlu francusko-nemačkog predloga: Plovidba na otvorenom moru reforma i proširenje EU za 21. vek), pitanja su koja su zavredela pažnju autora. Evropske vrednosti u uporednim sistemima zemalja ZB, u pogledu svoje formalno-pravne definicije, ograničenog su domašaja. Uzimajući u obzir suštinsku definiciju evropskih vrednosti, kao i stav da pravo i pravni poredak ipak i u većini slučajeva izražavaju određene vrednosti, može se istaći da su pravni sistemi zemalja ZB supstantivno usklađeni sa evropskim vrednostima, nezavisno od stepena njihovih evropskih integracija
Naknada štete u slučaju povrede ustavom utvrđenog prava na zdravu životnu sredinu u Republici Srbiji
No full textPandemija kovida 19 i pravo Evropske unije: između ograničenih nadležnosti i zahteva za transparentnošću
No full textPravo Evropske unije predstavlja jedinstven i složen pravni poredak koji obuhvata
elemente međunarodnog i unutrašnjeg prava, sa specifičnom raspodelom nadležnosti između
Unije i država članica. Oblast javnog zdravlja spada u podeljene nadležnosti, pri čemu EU
može preduzimati mere podrške i koordinacije, ali ne i potpuno harmonizovati nacionalne
sisteme. Pandemija kovida 19 pokazala je ograničenja postojećeg institucionalnog okvira i
odsustvo pravnog mehanizma za jedinstveno reagovanje na nivou Unije. U nedostatku formalne
nadležnosti za proglašenje vanrednog stanja, EU je primenila mehanizme mekog prava, koristeći
preporuke, smernice i zajedničke strategije radi koordinacije javnozdravstvenih i ekonomskih
mera. Poseban izazov predstavljali su ugovori o kupovini vakcina zaključeni između Evropske
komisije i farmaceutskih kompanija kao i njihova transparentnost. Analiza odluke Opšteg
suda pravde Evropske unije ukazuje na važnost principa transparentnosti u komunitarnom
pravu. Rad ispituje pravni okvir, institucionalne ograničenosti i praktične posledice odluka EU
u vanrednim okolnostima, ukazujući na potrebu redefinisanja nadležnosti u oblasti javnog
zdravlja i jačanja mehanizama transparentnosti
Sloboda izražavanja u sportu i njena ograničenja
No full textPredmetna analiza bavi se punovažnošću pravila kojima se
sportistima ograničava sloboda izražavanja o političkim pitanjima u
svrhu ostvarivanja principa političke neutralnosti. U prvomdelu rada
ukazuje se na značaj poštovanja ovog principa za sport. Potom se izlažu
pojavni oblici izražavanja sportista o političkim pitanjima na
sportskim priredbama i u digitalnom okruženju. Ujedno se
retrospektivno prikazuju i izazovi sa kojima se sportski pokret
suočavao u ostvarivanju svog delovanja. U drugom delu rada autor uočava
moguće dileme u oceni da li je pravno valjano ugovorno ograničavanje
prava na slobodu izražavanja. Primenom normativnog i dogmatskog
metoda zaključuje se da je nužno postići balans između prava sportista
na poštovanje privatnog i porodičnog života i prava na slobodu
izražavanja, kao i između prava sportskih organizacija i klubova na
zaštitu ugleda. Teškoće u postizanju takvog balansa prepoznaju se u tome
što je sportistima pravno i faktički ograničena sloboda ugovaranja. U ljudska prava, pružaju se objašnjenja u pogledu opravdanosti
ograničavanja prava na slobodu izražavanja sportista o političkim
pitanjima. Autor zaključuje da relativna ljudska prava, radi zaštite
principa delovanja sportskih organizacija, mogu biti opravdano
ograničena, pod uslovomda je to ograničenje propisano zakonom. U Zakonu
o sportu Republike Srbije nije propisana opšta norma kojom se
sportistima zabranjuje izražavanje o političkim pitanjima. Međutim,
Zakonomse upućuje na neposredno obavezujuću primenu sportskih pravila
u kojima su sadržana ograničenja prava sportista na slobodu izražavanja.
S obzirom na kvalitet normi sportskih pravila, opravdanost
ograničavanja prava može biti sporna
Dark patterns: manipulativne prakse na digitalnim tržištima
No full textPredmet rada su tamni obrasci (dark patterns) kao vid manipulacije u dizajniranju sajtova veb-prodavnica i prodajnih platformi putem oblikovanja vizuelnih
elemenata korisničkog interfejsa sa ciljem da se navedu potrošači da biraju opcije
koje su korisne za trgovca. Na početku rada se objašnjavaju uslovi koji su doveli do
pojave tamnih obrazaca u praksi i ukazuje se na njihov multidisciplinarni karakter. U kontekstu zaštite prava potrošača tamni obrasci se razmatraju prevashodno
kao mogući uzrok nastanka štete za potrošača koji je izložen njihovom uticaju na
digitalnim tržištima. Ukazuje se na to da u pravu Evropske unije kao i u pravu Republike Srbije postoje propisi na osnovu kojih se tamni obrasci mogu kvalifikovati
kao nepoštena poslovna praksa ili kao povrede nekih drugih zakonskih obaveza
trgovaca prema potrošačima, što je legitiman osnov za njihovo sankcionisanje iako
se oni u tim propisima eksplicitno ne pominju. S obzirom na to što je reč o pojavi
koja je relativno nova i još uvek se istražuje, u zaključku se navodi da će vreme
pokazati da li je postojeći pravni okvir dovoljan za delotvornu zaštitu potrošača
u digitalnom okruženju ili će se ukazati potreba za njegovim daljim normativnim
razvojem
Veštačka inteligencija – ustavnopravni izazovi
Full text linkDržave se u poslednjih nekoliko decenija nalaze u konstantnim fundamentalnim promenama, koje pred pravne poretke postavljaju brojne izazove. Jedan od njih je i razvoj veštačke inteligencije. Pošto se najpre predstavlja sam koncept veštačke inteligencije, rad se bavi trenutnim normativnim stanjem u ovoj oblasti, kako na nivou međunarodnog javnog prava, tako i na nivou domaćih pravnih poredaka. Nakon toga, predstavljaju se potencijalni ustavnopravni izazovi u pogledu upotrebe veštačke inteligencije, iz čega se izvodi odgovarajući zaključak
Regulisanje upotrebe veštačke inteligencije u uporednom pravu
No full textU uporednom pravu iskristalisala su se tri pristupa u pogledu regulisanja upotrebe veštačke inteligencije (VI). Najpre, Sjedinjene Američke Države opredelile su za tzv. tržišni model (koji se kolokvijalno naziva i „kaubojski model”) na osnovu koga samo tržište, tj. zahtevi tržišta regulišu upotrebu VI. Zatim, u Narodnoj Republici Kini na snazi je tzv. državni model koji podrazumeva da država, tj. centralna vlast uređuje upotrebu VI. Naposletku, Evropska unija odlučila se za model zasnovan na pravu, drugim rečima, za pristup na osnovu koga se pravnim aktima EU uređuje upotreba VI. Sledstveno takvom pristupu, u Evropskoj uniji je u maju 2024. godine usvojen Akt o veštačkoj inteligenciji. Ovaj akt stupio je na snagu dvadeset dana od objavljivanja u Službenom listu EU, 12. jula 2024, a počeće da se primenjuje u potpunosti od 2. avgusta 2026. Akt o VI predstavlja prvu sveobuhvatnu uredbu na svetu o VI. Cilj Akta je da osigura da VI koja se razvija i koristi u EU bude pouzdana i obezbedi mere za zaštitu osnovnih ljudskih prava. U radu biće analizirana tri pomenuta modela regulisanja upotrebe VI. Osim toga biće razmotren i pravni okvir regulisanja VI u Republici Srbiji
Savetodavni referendum i prestanak funkcije predsednika - da ili ne?
No full textNedavno, u javnosti je iznet, pravno i politički gledano, zanimljiv predlog. Naime, predsednik Republike je najavio mogućnost raspisivanja savetodavnog referenduma od strane Narodne skupštine, a koji bi se ticao podrške koju predsednik uživa među građanima. Naravno, iako savetodavni, on bi mogao da vodi do prestanka funkcije predsedniku Republike. Razume se, jedan ovakav predlog je izazvao oprečne reakcije, te je namera da se u ovom radu pruži odgovor na postavljeno pitanje, da li je savetodavni referendum o takvom pitanju dozvoljen ili nije