Repository of Institute of Comparative Law
Not a member yet
2147 research outputs found
Sort by
Naknada nematerijalne štete zbog neosnovane osude i neosnovanog lišenja slobode u sudskoj praksi
Get PDFPravo na naknadu štete, zbog neosnovane osude ili neosnovanog lišenja slobode, nužno treba da omogući otklanjanje posledica kršenja prava na slobodu koje garantuje Ustav. Ovom pravu odgovara obaveza države da štetu plati, jer štetnu radnju preduzimaju
državni službenici. Sasvim je očigledno da se radi o pravu koje je sui
generis. U konkretnom slučaju, štetnu radnju čini službeno lice za čije
radnje odgovara država koja uvek odgovara, bez obzira na krivicu, dakle
objektivno, ako se dokaže da je protivpravnom radnjom službenog lica
prouzrokovana šteta. Neosnovano lišenje slobode i neosnovana osuda
ostavlјaju za posledicu povredu lјudskog dostojanstva – čast, a u socijalnoj sredini, u kojoj živi, oštećenog prepoznaju kao nekoga ko je bio
u zatvoru, kao nekoga ko je bio osuđivan – povređen mu je ugled, koji
je uživao u sredini. Duševni bolovi, zbog neosnovane osude, odnosno
zbog neosnovanog lišenja slobode predstavlјaju jedinstven vid štete koji
obuhvata sve štetne posledice nematerijalne prirode vezane za ličnost
oštećenog a proistekle iz neosnovanog lišenja slobode. Za ovu štetu, dosuđuje se jedan iznos naknade
Sajber bezbednost vs. privatnost — opšta razmatranja i osnovi zaštite
No full textDanas se u svetu na različitim nivoima vode ozbiljne rasprave o mogućnostima modernih informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT), ali i o njihovim neželjenim posledicama. Za običnog čoveka, „nov“ način komunikacije preko interneta i mobilne telefonije istovremeno je lak, jednostavan, brz, nužan – postaje činjenica njegovog svakodnevnog života. Štaviše, savremeno doba podrazumeva internet kao jedno od glavnih sredstava komunikacije. Ukoliko se koristi „kako treba“, predstavlja izobilje informacija na gotovo svaku temu i donosi mnoge benefite. Uz raznovrsnu količinu prikupljenih podataka s lakoćom posreduje u sticanju novih znanja i oblikovanju životnog stila. U toj perspektivi, život u internet mreži postaje sve više prostor podložan manipulacijama i zloupotrebama. Spisak zloupotreba je dug – od napada na tuđu privatnost, proganjanja, sajbermobinga, vršnjačkog nasilja, seksualnog uznemiravanja i nasilja, trgovine ljudima i ljudskim organima i dr. Na taj način, pojava novih tehnologija značajno ugrožava pravo na privatnost. Poslednjih godina pravo na privatnost u najvećoj meri dovodi se u vezu sa podacima o ličnosti. Pravo na privatnost i zaštita ličnih podataka spada u red osnovnih ljudskih prava. Budući da se radi o temeljnom pravu čoveka i građanina, osnovnjegove zaštite u našem zakonodavstvu sadržan je, pre svega, u Ustavu, Zakonu o zaštiti podataka (ZZLP) i Krivičnom zakoniku (čl 146. Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka).Cilj rada je da se doprinese naučnoj raspravi u toj oblasti
Ex ante analiza efekata primene Zakona o zapošlјavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti
No full textEx ante analiza efekata Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i relevantnih podzakonskih akata, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu i Uredbi o metodologiji upravljanja javnim politikama,
ima za cilj da sagleda probleme kojima bi se trebalo baviti, ciljeve koje bi trebalo postići, kompromise koje bi trebalo razmotriti, mogućnosti za dalje delovanje i njihove potencijalne uticaje, kao i identifikaciju najbolje opcije.
Analiza efekata će mapirati alternativna rešenja i dugoročne i kratkoročne troškove i koristi, procenjujući uticaj
na ekonomiju, društvo i životnu sredinu na sveobuhvatan
i uravnotežen način, koristeći i kvalitativne i kvantitativne metode. Principi supsidijarnosti i proporcionalnosti će se u potpunosti poštovati, kao i ljudska prava
Povreda prava na pretpostavku nevinosti informacijama koje su objavlјene na internetu
No full textPretpostavka nevinosti okrivljenog u krivičnom postupku podrazumeva da se
nijedno lice u državama koje su zasnovane na vladavini prava ne može smatrati
izvršiocem krivičnog dela pre donošenja pravnosnažne sudske presude. Značaj
praktične primene pretpostavke nevinosti je nemerljiv. Otuda, i ne čudi što
pravni pisci, u proteklom vremenskom periodu, svoju pažnju veoma često posvećuju
analizi prava na pretpostavku nevinosti. Promene do kojih dolazi u društvenoj
stvarnosti, iziskuju nova istraživanja koja će ukazati na potencijalne probleme u
ostvarivanju prava na pretpostavku nevinosti. U ovom radu bavimo se analizom
odgovornosti sredstava javnog obaveštavanja u slučaju povrede prava na
pretpostavku nevinosti informacijama koje se objavljuju na internetu. Aktuelnost
ove teme proizilazi i iz činjenice da je u toku 2023. godine u Republici Srbiji
usvojen novi Zakon o javnom informisanju i medijima. Kako je u proteklim godinama
način javnog informisanja u bitnome promenjen, pa se građani sve više informišu
putem društvenih mreža, postavlja se pitanje da li informacije koje se objavljuju
putem istih mogu povrediti pravo na pretpostavku nevinosti. Osnovni cilj ovog
istraživanja jeste odgovor na pitanje da li je važeća pravna regulativa u Republici
Srbiji i sudska praksa usklađena sa promenama u oblasti javnog informisanja u
situacijama kada na informacijama objavljenim na internetu bude povređena
pretpostavka nevinosti
Antinomija u razumevanju svetosti života i dostojanstvene smrti
No full textKako se iz naslova vidi, predmet ovog rada nije pitanje eutanazije u svim mogućim aspektima i u celini. Radi se, samo, o nekim segmentima te problematike. Čini nam se, ipak, onim značajnijim, jer u osnovi zadiru do suštine pitanja - čovekovog odnosa prema samom sebi, prema svom životu u svim njegovim oblicima i fazama postojanja - od rođenja do smrti. Ekvivalentno tome, insistira se na postavci da ovaj, veoma komplikovani problem specifičnom sadržinom, tj. osetlјivom prirodom, evocira i provocira žustre rasprave o bioetičkoj i pravnoj dopustivosti "dostojanstvene smrti". To je, dakle, ona ravan u razmatranju "milosrdnog ubistva" gde se suočavamo sa brojnim protivurečnostima i sporovima, neusaglašenostima i nedorečenostima, nepreciznim i konfuznim komentarima... Propuštajući ga kroz istorijsku prizmu, autor ističe kako su iznete samo "fusnote" u velikom tekstu raznovrsnih teorijskih pozicija o označenom pitanju (ukoliko hoćemo da ga sagledamo u njegovim naznačenim linijama). U tom kontekstu, Hrišćanska religija, preciznije, sve vrste hrišćanstva (katolici, protestanti, pravoslavci), se izjašnjavaju protiv bilo kakvog oblika eutanazije. I sve velike svetske religije, od islama, preko hinduizma, judaizma, budizma i dr. se protive ovakvoj praksi okončanja života. Naš je polazni stav da, kako danas stvari stoje, dolazi do značajnog pomeranja u tom pogledu. Čak i ako budemo u stanju da u ovom radu dosegnemo do nekog rešenja, da dođemo do pravog saznanja, takav napor, kada smo već na njega pristali otvoriće, nadamo se, neke nove vidike, možda osvetliti problem iz druge perspektive, i ponuditi nove mogućnosti rešavanja pomenutih, veoma kompleksnih i teških dilema koje iskrsavaju u vezi sa prekidom života iz milosrđa i samilosti
Od arbitražnog ugovora u pismenoj formi do arbitraže bez ugovora – evolucija arbitraže od papirnate do ekološki osvešćene –
No full textArbitraža kao način rešavanja sporova je pretrpela izvesne promene od meto- da rešavanja sporova od strane izabranog lica kojima su trgovci starog Rima povera- vali na rešavanje njihov spor do institucija pri privrednim komorama koji rešavaju sporove u međunarodnim trgovinskim transakcijama. Promene su uglavnom bile organizacione prirode, dok je suština arbitraže kao privatnog foruma ostala ista. I arbitra u starom Rimu i arbitra u 21. veku odlikuje poverenje i poveravanje učesni- ka u spornom odnosu. Bez poverenja u izabrano lice neće doći ni do poveravanja nadležnosti da konkretan spor reši. Svoje poverenje u arbitražno rešavanje, stranke iskazuju zaključivanjem arbitražnog ugovora. Kao i arbitraža i arbitražni sporazum je pretrpeo transformaciju tokom godina. U početku strogo postavljen uslov pismene forme ugovora vremenom je liberalnije tumačen, pa je danas moguće da arbitraža bude konstituisana i bez arbitražnog sporazuma. Dovoljna je volja učesnika spor- nog odnosa iskazana na početku postupka da bi se spor rešio arbitražnim putem. Ekološka osvešćenost i potreba očuvanja životne sredine, mogu dovesti u pitanje ne- ophodnost „papirnate“ potvrde saglasnosti ugovornih strana. Odgovor na pitanje kako ekološki zahtevi utiču na organizaciju i rad novih arbitraža čini prеdmet ovog rada. Rad je struktuiran tako da u prvom delu obrađuje pitanje forme arbitražnog ugovora, drugi deo je posvećen trendovima očuvanja životne sredine kroz „ekološke“ arbitražne postupke, dok treći deo predstavlja kritički osvrt na predložena rešenja
Diferencirana integracija: „Plovidba na otvorenom moru” – reforma i proširenјe Evropske unije za 21. vek
No full textKoncept diferenciranosti je oduvek bio prisutan u pravu EU. Na početku evropskog integracionog procesa diferenciranim integracijama pribegavalo samo u izuzetnim slučajevima, i za tačno definisane cilјeve. Trajanje im je bilo vremenski ograničeno i nisu implicirale trajno odvajanje među državama članicama. Vremenom se broj država članica povećavao, a razlike među njima produblјivale. Heterogenost EU je posebno došla do izražaja nakon poslednja tri talasa proširenja. Stoga se pojavio antagonizam između proširenja EU i produblјenja saradnji. Da li su moguća proširenja EU uz produblјenje integracija između naprednijih država članica? Jedan od odgovora je koncept diferenciranosti, za koji se zalaže i najnoviji francusko-nemački izveštaj o institucionalnoj reformi EU – „Plovidba na otvorenom moru”. U radu je najpre predstavlјen razvoj dife- rencirane integracije u EU. Zatim su analizirani unutrašnji i spolјni izazovi sa kojima se EU suočava u poslednjih dvadeset godina, a koji utiču i na politiku proširenja. Naposletku je razmotren francusko-nemački izveštaj iz septembra 2023. godine. Posebna pažnja posvećena je osmišlјavanju budućnosti evropskih integracija sa četiri različita nivoa (koncentična kruga) integracija, od kojih svaki implicira različit odnos prava i obaveza
Some reflections on the non–derogable character of freedom of thought, conscious and religion and the concept of absolute human rights
No full textCertain human rights are considered to be of an absolute nature
because the interests they protect reflect the core values of human society.
For many scholars, the outstanding importance of absolute rights is epitomised
in their non–derogability, which is taken to be the main formal criterion
for their delineation from other human rights. However, there are also
views that non–derogability is not necessarily a manifestation of the fundamental
importance of a right but that it can also ensue from its other characteristics.
An illustration of this is typically found in the freedom of thought,
conscious and religion, as laid down in Article 18 of the ICCPR. In the paper,
the authors analyse possible reasons that may justify the non–derogable status
of Article 18, as a way to gain further insights in the relationship between
non–derogability and the concept of absolute rights. The outcome of the
analysis provides arguments in favour of the thesis that non–derogability is
closely related to the fundamental importance of a right and, as such, should
remain among the key criteria for definition of absolute rights
