Repository of Institute of Comparative Law
Not a member yet
2147 research outputs found
Sort by
Pravni okvir procesa zapošljavanja u državnoj upravi Srbije – novine i izazovi
Get PDFU radu će biti analizirane ključne odredbe o zapošljavanju u državnoj upravi
Republike Srbije, zajedno sa izazovima u njihovoj implementaciji. Zakon o državnim
službenicima usvojen je još 2005. godine, a suštinski revidiran 2018. godine.
Izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima iz 2018. godine u proces
upravljanja ljudskim resursima uveden je model kompetencija, pojednostavljen je
sistem prijave i znatno je unapređen sistem selekcije. Uprkos poboljšanjima, postoji
nekoliko važnih izazova u primeni postojećeg zakonodavnog okvira. Jedan od najvećih
problema je to što i dalje postoji vrlo veliki broj vršilaca dužnosti na položajima
jer je samo jedna polovina lica koja se nalaze na radnim mestima – položajima
postavljena na osnovu konkursa. Ta anomalija već dugi niz godina predstavlja ozbiljan
problem u službeničkom sistemu Republike Srbije, koji ukazuje na kontinuiranu
nadmoć politike nad pravom u ovom segmentu
Cilj kod osiguranјa od odgovornosti
No full textCilј kod osiguranja od odgovornosti možemo posmatrati sa stanovišta
osiguranika, zatim, sa stanovišta trećeg lica, odnosno, oštećenog lica, kao i sa
stanovišta javnog interesa. Naravno, možemo postaviti pitanje da li se cilј kod ove
vrste osiguranja može definisati i sa stanovišta osiguravača. Osiguravač pruža
pokriće rizika koji se pojavlјuju kod ove vrste osiguranja. Interes osiguravača je da
se rizik ne realizuje, odnosno, da ne nastane osigurani slučaj kod kojeg bi
osiguravač bio obavezan prema osiguraniku, odnosno, oštećenom licu. Naravno,
ovde možemo govoriti i o povećanju portfelјa osiguranja. No, nećemo se zadržavati
na cilјu koji osiguravač može definisati kod osiguranja od odgovornosti, već se, u
radu, određuje njegova uloga u zaštiti osiguranika kod ove vrste osiguranja. U radu
se posvećuje pažnja cilјu osiguranika koji se sastoji u oslobađanju od plaćanja
naknade štete, zatim cilјu oštećenog lica, čiji se cilј vezuje za načelo obeštećenja,
odnosno, naknadu štete koja nastaje na određenoj imovini ili drugim vrednostima
koje on poseduje. Cilј kod osiguranja od odgovornosti sa stanovišta javnog interesa
je uspostavlјanje ravnoteže na tržištu osiguranja i zaštita građana. U radu se, osim
navedenog, definiše predmet osiguranja od odgovornosti, kao i odnos osiguranika i
oštećenog lica. Isto tako, analizira se status naknade iz osiguranja, odnosno, autor
analizira kome ona pripada i šta obuhvata. U radu se posebno analizira da li
zakonske odredbe koje regulišu osiguranje od odgovornosti na adekvatan način
definišu svrhu zaklјučenja ugovora kod ove vrste osiguranja
Dejstvo prorogacione klauzule u ugovorima o osiguranju velikih rizika – Odluka Suda pravde Evropske unije u predmetu Balta
No full textPoslednjih nekoliko godina Sud pravde Evropske unije stoji na stanovištu da prorogaciona klauzula nije obavezujuća za osiguranika. Kao osnovni razlog se navodi potreba zaštite slabije ugovorne strane. Navedeni stav je ponovio i u predmetu Balta koji se ticao osiguranja velikih rizika, na koja se primenjuju posebna pravila. Stoga autorka centralni deo rada posvećuje analizi spornih aspekata ove odluke. Kao osnovni nedostatak rezonovanja Sudu ističe se zanemarivanje činjenice da se radi o osiguranju za tuđ račun, i to po osnovu osiguranja velikih rizika. Autorka ukazuje i na dve praktične posledice ovakve odluke. Prva se ogleda u dodatnom ograničavanju autonomije volja u ugovornom pravu osiguranja. Druga posledica je poskupljenje premija jer osiguravač sada ne može da pretpostavi u kojoj državi članici se može pokrenuti postupak protiv njega. Zaključni deo rada posvećen je predlozima za „zaobilaženje“ dejstva ove odluke, koju nacionalni sudovi svakako moraju poštovati
Prekid niza indosamenata kao razlog ništavosti prenosa menice – primer „skrivenog avala“
No full textU radu koji sledi autor nastoji da prikaže analizu neprekinutog niza indosamenata u kontekstu uvođenja žiranata u meničnopravne odnose. Prilikom indosiranja menice radi uvođenja žiranata u menični odnos čine se određene omaške koje bi za posledicu trebalo da imaju ništavost indosamenata. Razlog ništavosti trebalo bi da se ogleda u prekidu niza indosamenata. Sudovi, ipak, često priznaju punovažnost takvim indosamentima.
Uočivši opisane omaške, autor ima za cilj da ukaže na potrebu da takve indosamente ipak treba smatrati ništavim, te da, u krajnjoj liniji, da svoj doprinos da se ubuduće postojeće omaške ne čine, a da sudska praksa zauzme jedinstven stav u pravcu oglašavanja takvih indosamenata ništavim.
Stoga se u prvom delu rada, nakon osnovnih napomena o indosamentu, iznosi analiza neprekinutog niza indosamenata kao uslova punovažnosti prenosa. U drugom delu rada prikazuju se tehnike uvođenja žiranata u menicu, ukazuje se na postojeće praktične omaške, a sve radi njihovog prevazilaženja pro futuro
NAPREDNE DIGITALNE TEHNOLOGIJE U PRAVU I EKONOMIJI: RAZVOJ NOVOG INTEDISCIPLINARNOG NASTAVNOG PLANA
No full textovom radu su predstavljene naše aktivnosti na razvoju novih
interdisciplinarnih nastavnih planova i programa primene naprednih informaciono-
komunikacionih tehnologija (IKT) u pravu i ekonomiji. Pojava tehnologija
LegalTech (Legal Technology) i FinTech (Financial Technology) dovela je do ubrzanja
digitalne transformacije u sektorima. Neophodno je da obrazovne institucije
ažuriraju svoje nastavne planove, zadovolje potražnju i studentima omoguće
sticanje veština i znanja za uspeh u ovim oblastima. Jasno je da napredne tehnologije
imaju ključnu ulogu u oblikovanju današnje prakse prava i ekonomije.
Nove tehnologije se sve češće upotrebljavaju u ovim oblastima i transformišu
način funkcionisanja institucija. Od poboljšanja efikasnosti i produktivnosti do
poboljšanja pristupa informacijama, unapređenja pomažu profesionalcima da
rade uspešnije nego ikada ranije.
Iako se pravni sektor dugo smatrao konzervativnim i tradicionalnim, primena
LegalTech višestruko je doprinela njegovoj modernizaciji olakšavajući svakodnevni
rad advokatskih kancelarija, pravnih službi u preduzećima i organizacijama, u
upravljanju, automatizaciji dokumentacije, skladištenju dokumenata, naplati,
računovodstvu i digitalnim istragama. Veštačka inteligencija AI (Artificial Intelligence),
mašinsko učenje ML (Machine Learning) i alati za obradu prirodnog jezika NLP (Natural Language Processing) pomažu advokatima prilikom procene da su
dokumenta od značaja za primenu u određenom sudskom ili upravnom postupku
nakon što su softverski modeli obučeni na podskupu dokumenata.
FinTech se koristi za automatizaciju investicija, osiguranja, trgovine, bankarskih
usluga i upravljanja rizicima i prevashodno se odnosi na nove aplikacije,
procese, proizvode ili poslovne modele u oblasti finansijskih usluga na Internetu.
Tehnologije CC (Cloud Computing), BD (Big Data) i BC (BlockChain) smatraju
se ključnim oblastima. Veštačka inteligencija (AI) preuzima sve značajniju ulogu
u tradicionalnom bankarstvu, obezbeđuje tehnologije kao što su prepoznavanje
glasa, obrada prirodnog jezika i CV (Computer Vision) za upravljanje korisničkim
računima i otkrivanje prevara, metode mašinskog učenja ML i mreže dubokog
učenja DLN (Deep Learning Networks) za sprečavanje pranja novca i modelovanje
kredita.
Autori rada predlažu razvoj interdisciplinarnog nastavnog plana i programa
za inovacije naprednih digitalnih tehnologija u pravu i ekonomiji. Razvoj efikasnog
vodiča nastavnog plana je višestepen, stalan i cikličan proces kreiranja i poboljšanja
kursa studija. Zahteva se interdisciplinarna saradnja od evaluacije postojećeg
programa, dizajniranja poboljšanog programa, implementacije novog programa
i najzad do evaluacije revidiranog programa. U idealnom slučaju, proces razvoja
nastavnog plana i programa je u stalnom poboljšanju
Istopolni brak - kako je sve počelo u SAD
Get PDFIstopolni brak je relativno nova institucija u porodičnom pravu i pravno je priznata početkom XXI veka, tačnije od 2001. godine. Relativno mali broj država ju je do sada prihvatio, što i ne iznenađuje s obzirom na mukotrpan razvoj ove institucije u prošlosti.
Ovaj rad je fokusiran na istorijske početke istopolnog braka, od nekih nepotvrđenih naznaka njegovog postojanja još u Antičkoj Grčkoj i Rimu, pa do aktivne borbe na njegovom priznanju, u drugoj polovini XX veka, isključivo u Sjedinjenim Američkim Državama. Ne iznenađuje činjenica što se pokret za legalizovanje istopolnog braka javio baš u SAD, jer mnogi smatraju SAD za demokratsku i pravnu zemlju, ali ujedno veoma tradicionalnu, patrijarhalnu, sa velikim brojem vernika. Jasno je da su najžešći protivnici istopolnog braka većina crkava i verskih zajednica i političke partije i grupe koje teže tradicionalizmu i patrijarhalnim vrednostima.
U radu su prikazani najpoznatiji slučajevi iz sudske prakse, počev od Baker v. Nelson, preko Loving v. Virginia, Baehr v. Miike, Baker v. Vermont, nakon koga je ustanovljeno prelazno rešenje u vidu građanskih zajednica, pa do Goodridge v. Dept. of Public Health, kada je pravno usvojen istopolni brak u državi Masačusets, i United States v. Windsor, kojim je faktički ukinut Zakon o zaštiti braka. Slučaj Obergefell v. Hodges predstavlja pravnu pobedu pobornika istopolnog braka jer je Vrhovni sud SAD 2014. godine naložio svim državama da priznaju ovu instituciju
Algoritamska diskriminacija
Get PDFAlgoritamska diskriminacija može nastati radom sistema veštačke inteligencije
i u javnom i u privatnom sektoru. U javnom sektoru to su, primera radi, preporuke
za odmeravanje kazni za krivična dela, donošenje odluka o penzijskim i
socijalnim davanjima ili naknadama za nezaposlene itd. U privatnom sektoru to su
odluke koje se donose u vezi sa zapošljavanjem, stanovanjem, odobravanjem kredita,
reklamiranjem proizvoda itd. Postojeći pravni propisi o nediskriminaciji i zaštiti
podataka, zaštiti potrošača i tome slično pružaju određene mogućnosti za borbu
protiv algoritamske diskriminacije. Međutim, neophodno je da se postojeći propisi
unaprede i da se donesu novi opšti i sektorski propisi, kojima će se regulisati upotreba
sistema veštačke inteligencije zasnovanih na algoritamskom odlučivanju, na bezbedan
način i uz visok nivo zaštite pojedinačnih prava i sloboda. Jedno od dobrih
rešenja za otklanjanje algoritamske diskriminacije jeste da se pravnim propisima
zahteva ispunjavanje određenih uslova i davanje sertifikata za sisteme veštačke inteligencije
koji su visokorizični, odnosno koji mogu ugroziti ljudska prava i slobode,
kao što je to predviđeno Predlogom uredbe EU o veštačkoj inteligenciji 2021. godine
Upravnopravni aspekti konkursnog ostvarivanja javnog interesa u Republici Srbiji
No full textU ovom radu autor analizira upravnopravne aspekte ostvarivanja javnog interesa kroz konkursno (su)finansiranje programa i projekata u različitim oblastima društvenog života. Analizirane su oblasti kulture, javnog informisanja i medija, nauke i istraživanja i sporta. Zaključak je da je po svojoj pravnoj prirodi odlučivanje o podnesenim predlozima (i) projektima na konkursima rešavanje u upravnim stvarima, tačnije da su posredi posebni upravni postupci, što implicira ograničeni domašaj upravno-sudske kontrole upravnih akata koji se u takvim stvarima donose, mogućnost da se određene procesne solucije u takvim postupcima predvide samo zakonom, kao i prirodu ugovora koji se zaključuju s podnosiocima podržanih programa (i) projekata kao upravnih ugovora
Definisanje i radnopravna zaštita „lažno samozaposlenih”
No full text„Lažno samozaposlena” lica se u mnogim pravnim sistemima širom sveta nalaze u takozvanoj „sivoj zoni” kada je reč o radnopravnom položaju. Načini pružanja radnopravne zaštite i uređenje njihovog pravnog statusa predstavljaju izazov koji je na prvom mestu uslovljen činjenicom da se ne možemo osloniti na jednu univerzalno prihvaćenu definiciju koja bi obuhvatila ovu kategoriju lica. Suština problema može se tražiti u gruboj dihotomnoj podeli u svetu rada na zavisan u nezavisan, u kojoj oni koji ne ispunjavaju uslove pripadnosti jednoj ili drugoj teško mogu pronaći adekvatan pravni tretman. U skladu sa time, autorke su u radu nastojale da ukažu na potrebu da se lažno samozaposlena lica svrstaju u kategoriju onih lica kojima bi uz ispunjenje određenih uslova trebalo pružiti adekvatan vid pravne zaštite koju uživaju i zaposleni, oslanjajući se na primere dobrih legislativnih rešenja iz uporednog prava
Analiza radnopravnog položaja novinara i medijskih radnika u Srbiji sa preporukama za unapređenje
Get PDFAnaliza je nastala u toku realizacije programa koji sprovodi OEBS (kancelarija u Beogradu) u okviru asistencije Ministarstvu kulture, medija i javnog informisanja na realizaciji Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020 – 2025. godina, a u svrhu stručne podrške radnoj grupi za izradu novog Zakona o javnom informisanju i medijima, u delu koji se odnosi na uređenje radnopravnog položaja novinara i medijskih radnika