Repository of the Institute of Archaeology, Belgrade (RAI)
Not a member yet
2254 research outputs found
Sort by
Imperial art during the Tetrarchy period in the cultural space of the Balkans : the example of Galerius’ foundation in Romuliana (Gamzigrad, Serbia)
Get PDFThe fortified palatial complex in Gamzigrad (Romuliana) represents a remarkable example of architecture and art in the area of the Balkans during the Tetrarchy period, created during the short reign of its owner and commissioner – Emperor Galerius (305-311). Remains of a complex with buildings of official, cult and residential character, protected by ramparts, were discovered in Romuliana, in a place for life and apotheosis of the Emperor, once he would have stepped down from the throne. The complex had opulent architectural decorations: rooms and open spaces were decorated with sculptures, walls with frescos and mosaics, and floors with polychrome mosaics. Analyses of decorative elements from the complex in Romuliana provide an overview of the program scheme which brings together the traditions and innovations of Roman crafts and art centres from different parts of the Mediterranean world and together formed the stage for the veneration of the imperial cult
A scattered hoard of Roman coins in the territory of Serbia (unknown site 2)
Get PDFThe scattered hoard of coins from an unknown site in the territory of Serbia consists of 17 antoniniani spanning the period from Philip I to Volusianus. The preserved number of specimens and the composition of the hoard do not enable us to determine the date when it was deposited. The unknown discovery location presents an additional difficulty, because there is no possibility to connect it with other well documented hoards from this territory. For these reasons, the scattered hoard, marked as Unknown Site 2, cannot be viewed as a reliable historical source, except for the fact that it testified about the existence of one more monetary find and contributed to information about the coins in circulation in the middle of the 3rd century
Lokalitet Velika Humska Čuka – iskopavanja 2018. godine
Get PDFLokalitet Velika Humska Čuka smešten je na platou visokog uzvišenja strmih strana na severnoj periferiji sela Hum, oko 8 km severno od Niša. Ovaj lokalitet je istraživan u više navrata, 30-ih i50-ih godina XX veka, a nakon probnih istraživanja 2009. godine, otpočela su sistematska istraživanja 2014. godine, koja i dalje traju.Tokom sistematskih arheoloških iskopavanja na lokalitetu 2018. godine istražena je površina od 98 m2 u četiri sonde. Sonde su bile raspoređene na više različitih pozicija na platou uzvišenja – na jugozapadnom obodu (sonda 1/18), na severnom obodu (sonda 2/18), na jugoistočnom obodu (sonda 3/18) i na istočnom obodu platoa (sonda 4/18).ur. S. Vitezović, M. Radišić i Đ. Obradović
Свет средњовековних утврђења, градова и манастира : Омаж Марку Поповићу
Get PDFИзрека каже: „Човек снује, а Бог одлучује”. Тако је и са књигом "Свет средњовековних утврђења, градова и манастира" – намера уредништва и жеља приложника била је да она буде зборник радова у част МаркаПоповића. Уз велико поштовање према његовим доприносима у спознавању средњовековне прошлости Србије и очувању националног културног наслеђа, зборник је такође требало да покаже, како стручној јавности тако и самом Поповићу, а на начин уобичајен у научном свету, да његово дело представља истинску инспирацију истраживачима различитих дисциплина и генерација. Нажалост, пред крај рада на уобличавању публикације затекла нас је тужна вест о његовом одласку. Овом књигом одајемо почаст великом археологу, колеги и пријатељу Марку Поповићу
Керамичке целине и друштвени контексти у раном средњем веку – примери из српске археологије
Get PDFПознавање керамике намеће се као неопходност у различитим аспектима археологије средњег века. Било да је реч о оруђу за успостављање релативне хронологије, односно тачки ослонца за дефинисање култура и њиховог односа на временској скали, или о полигону за изучавање технологије, да поменемо само оне најчешће, керамичко посуђе представља важан извор података, а често и полазиште у објашњењима одређених појава из домена културних процеса, привредних образаца и друштвених односа. Попут других предмета материјалне културе, и керамика је као производ људског деловања израђивана и коришћена у друштвеном контексту. Међутим, за разлику од свих других група налаза, керамичко посуђе носи бројне и разноврсне информације које се прате на знатној количини налаза, због чега су трагови појава на њему видљивији, a тиме и речитији у интерпретативном погледу. Сви напори у разумевању технологије, или боље рећи грнчарске праксе у датом времену и на датом простору заправо су напори да се боље разумеју људи који то посуђе израђују и користе.
Вишедеценијско изучавање ове теме у оквирима не само археологије него и етнологије, социјалне антропологије, као и природних наука, довело је до поставке у којој се под технологијом, поред оперативног ланца, подразумева „целокупан културни систем процеса и пракси повезаних са производњом и потрошњом предмета”. Према томе, социјални и културни контекст у коме се одвијају производња и потрошња керамике заокружен је појмовима технолошког избора, технолошког стила и технолошког знања, који објашњавају традицију – технике и организацију грнчарског посла, укључујући преношење знања, односно одређене групне идентитете. Уз то, будући да су технолошки стилови углавном конзервативни, промене у керамици, пре свега мешање технолошких стилова и променљивост (варијабилност) керамике у целинама, указују на одређене обрасце мешања људи, односно грнчара из различитих друштвених група, што је објашњено концептом социјалних граница (разграничења).Уредници: : В. Иванишевић, В. Бикић, И. Бугарски; Summary: Pottery Assemblages and Social Contexts in the Early Middle Ages – Examples from Serbian Archaeolog
Interiors of Neolithic houses at Drenovac
Get PDFThis paper presents new results on the research of Late Neolithic houses at the site of Drenovac near Paraćin, central Serbia. We discuss remains of five houses with different degrees of preservation, which directly influenced obtained data and possibilities for interpretation. The extensive excavations enabled the investigation of two houses in their entirety that offered valuable information about the internal organization of space, installations and movable finds. One of the most important results was the identification of two-story structures
Legijski logor u Viminacijumu: arheološka istraživanja u zoni zapadnog bedema u 2018. godini
Get PDFArheološka istraživanja vojnog logora u Viminacijumu započeta su krajem 19. veka,1 a zatim su u manjem obimu obnovljena tek nakon više decenija - početkom osamdesetih godina prošlog veka.2 Radovi su nastavljeni 2002. godine, kada je otkrivena severna kapija logora (porta praetoriae), sa istočnom i zapadnom kulom, prolazom sa dve paralelne ulice i kanalom ispod njih.3 Iste godine započeta je i geofizička prospekcija prostora na kome se nalazio logor. Od janura 2016. godine zaštitna iskopavanja legijskog logora vrše se u kontinuitetu4 i izvode se na prostoru koji se nalazi u severozapadnom delu utvrđenja (sl. 1)5. Delimično su istražene zapadna i severna kapija, sa pravougaonim kulama većih dimenzija, prolazima i odvodnim kanalima. Pored kapija, istražena je i severozapadna ugaona kula, a otkriveno je i delom istraženo deset bočnih kula, od kojih se četiri nalaze na severnom bedemu, ispraćenom u dužini od 164 m, a šest na zapadnom bedemu, koji je istražen u dužini od oko 200 m. Kule se nalaze na unutrašnjoj strani bedema, neznatno su isturene iz njegove ravni i osim ugaone, koja je trapezaste osnove, ostale su približno kvadratne osnove. Dosadašnjim istraživanjima utvrđene su dve osnovne faze izgradnje logora. U starijoj fazi, koja se datuje u poslednje decenije 1. veka, logor je građen od crvenke,6 dok je u mlađoj – datovanoj u period 2. veka, zidan od lomljenog škriljca i krečnjačkih kvadera. Bedem koji pripada mlađoj fazi pruža se uz spoljno lice bedema od crvenke. Bedem od crvenke je bio inkorporiran u bedem mlađe faze, a njegova širina u nadzemnom delu iznosila je 2,10 m. Zidovi mlađih kula su, uglavnom, podignuti na mestima onih iz starije faze ili oko njih, osim kula južno od zapadne kapije, gde je mlađa kula izgrađena južno od starije. U zonama bedema je istraženo više celina, uključujući i odbrambeni rov, koji je otkriven duž zapadnog bedema, dok su ispred severnog bedema konstatovani samo njegovi manji segmenti
Два нова вотивна натписа из Тимакум Минуса
Get PDFRimsko arheološko nalazište TImacum MInus uglavnom je poznato po velikom broju epigrafskih spomenika, koje su njegovi istraživači Nikola Vulić i Petar Petrović većim delom publikovali. Međutim, dalja arheološka istraživanja iznedrila su nove nalaze. U ovom radu predstavićemo dva epitafska spomenika: veći fragment votivnog spomenika postavljenog od strane vojne jedinice, koja je činila posadu Timacum Minusa cohors II aurelia dandanorum i bazu stuba sa votivnim natpisom koga su posvetili velikodostojnici vojske i administracije
Sacrificing dogs in the late Roman World? A case study of a multiple dog burial from Viminacium amphitheatre
No full textAnimal sacrifice in the Roman world was considered to be a form of communication with the divine sphere. Such rituals were performed to thank Gods, heroes and other divine beings, and ask them for favours, protection,
and good health. The most commonly sacrificed animals were cattle, sheep, goats, and pigs, with the occasional addition of other species such as dogs. Since dogs were often connected to the underworld, their sacrifice was usually related to chthonic gods. Considered impure, dogs are thought to have been sacrificed as means of purification and rites of passage, as foundation offerings for the protection of buildings, as well as within agricultural rituals. On the other hand, they could also have been sacrificed in order to serve as faithful companions and guardians in the afterlife – traits taken from their everyday roles in human life
Arheologija u Srbiji : Projekti Arheološkog instituta u 2018. godini
Get PDFArheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2018. godini predstavlja osmi u nizu zbornika
radova, čije je izdavanje inicirano tokom 2011. godine, sa ciljem da se predstave preliminarni izveštaji brojnih i raznovrsnih projekata koji se realizuju u okviru Arheološkog instituta.
Radovi su grupisani u tri tematske celine: izveštaji sa iskopavanja i rekognosciranja, analize arheološkog materijala, i izveštaji naučnih projekata i drugih aktivnosti.
Osnovnu delatnost Arheološkog instituta čini rad na projektima koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Tokom 2018, nastavljen je rad na projektima započetim 2011. godine, i Arheološki institut je vodeća institucija za četiri, odnosno jedna od institucija u okviru još tri projekta. Pored toga, Arheološki institut je, u saradnji sa brojnim institucijama kulture u Srbiji, bio angažovan na većem broju projekata koji su finansirani preko programa Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, a takođe je učesnik i većeg broja međunarodnih projekata