Repository of the Institute of Archaeology, Belgrade (RAI)
Not a member yet
2254 research outputs found
Sort by
Ceramic building materials of Viminacium
Get PDFCeramic building materials1 were one of the key building materials of the Roman Empire. They were introduced to the area of the province of Moesia Superior and ancient Viminacium by the Romans. Prior to their arrival, the province was sparsely urbanised, and in the following centuries, Viminacium grew to be its largest agglomeration2. The site is located in Eastern Serbia, next to the modern town of Kostolac, on the right bank of the Mlava river, near its confluence with the Danube. It was first established as a legionary camp (castrum legionis), whose oldest phase dates to the Flavian period. In the late 1st - early 2nd century, a civilian settlement developed to the west of the camp. The city gained the status of municipium in AD 117, during the reign of Emperor Hadrian, and in AD 239, during the reign of Emperor Gordianus III it was granted the status of colonia. The city and its surroundings were destroyed by the Huns in AD 441 and never again regained its former glory
Средњовековно Ждрело и његов историјски значај до Милутинове владавине (1282-1321)
No full textАрхеолошка сазнања о средњовековном Ждрелу, као утврђе-
ном комплексу у Горњачкој клисури, у основи су оскудна. Пажња досадашњих
истраживача различитих професија била је највећим делом усмерена на про-
учавање сакралних споменика, чији се хронолошки распон прати од прве по-
ловине 14. века. У раду је представљена анализа утврђених целина унутар
задатог простора, уз помоћ белешки путописаца и сачуване археолошке до-
кументације која је настала од стране првих стручњака. Фортификације
су даље, у компаративном смислу, сагледане са аспекта данашњег стања на
терену, како би се указало на стање очуваности и правце даљих проучавања.
У завршном делу је дат осврт на историјска збивања која су се одиграла у
Ждрелу и непосредној околини, до времена када краљеви Милутин и Драгутин
освајају браничевску земљу
Is Anybody out there? Viminacium Legionary Fortress in Late Antiquity
No full textViminacium was an important military base, located at the confluence of the Mlava and the Danube rivers, within the province of Moesia Superior and Moesia Prima in the later period. During most of its history, it was the home of the Legio VII Claudia. According to recent archaeological excavations in the North-western part of the fortress and broader area of the principia, it was possible to define two main phases of the construction, as well as layers and features that date back to the late Roman period. This paper deals with the appearance of the legionary fortress in Late Antiquity. Based on destructed walls and ramparts, the filled V-shaped ditch, graves and buildings from the late Roman period, it is possible to suggest that the fortress was abandoned during the 4th century AD. In this paper, we will discuss the reasons for its abandonment, while we will also tackle the question of the plausible location of the legion in Late Antiquity
Glačano i abrazivno kameno oruđe sa Belovoda (iskopavanje 2012–2013. g.)
Get PDFIstraživanja na Belovodama 2012–2013. godine su rađena u sondi XVIII iz koje potiče 68 artefakata od glačanog i abrazivnog kamena, hronološki opredeljenih u period od faze Vinča Tordoš II (Vinča B1) do Vinča Pločnik I (Vinča C) vinčanske kulture. Celokupna zbirka je petrografski, tipološki i funkcionalno analizirana. U Belovodama su korišćene različite vrste stena za izradu glačanih i abrazivnih kamenih predmeta, ali su najdominantnije bile tri grupe: finozrne sedimentne i kontaktno-metamorfne stene, „laki beli kamen” i peščari. Ostale sirovine (dijabaz, aplit, gnajs, kvarcit, rožnac, kristalizovani krečnjak i kalcit) su bile zastupljene samo pojedinačnim primercima. Makrolitski artefakti iz sonde XVIII su opredeljeni u dve osnovne grupe: 1.pretežno neobrađeno oruđe sa abrazivnim svojstvima i 2. oruđe obrađeno glačanjem. Najveći broj artefakata (43) ima ozbiljna oštećenja, nešto manje je oštećeno – 11 artefakata, dok je njih 14 gotovo u potpunosti očuvano. U tipološku analizu uključeni su svi primerci koji su imali morfološke indikacije za nju. Abrazivno oruđe je manje brojno: pronađeno je osam statičnih glačalica, dva žrvnja, rastrirač, brus, čekić i oblutak-glačalica za keramiku. Oruđe od glačanog kamena čini većinu u ovoj kolekciji: različiti oblici sekira (5), tesli (22) i dleta (12), tri polufabrikata, devet tipološki neindikativnih fragmenata, kao i jedan pedantno obrađen amulet od kalcita. Analiza ove kolekcije kamenog oruđa u potpunosti se podudara sa rezultatima dobijenim ispitivanjem iste kategorije nalaza iz sondi I–VI istraženih u periodu 1994–1997. godine
Searching for elements – creating a composition: from archaeometry to conservation of Roman constructions on the Danube in Serbia
Get PDFRoman mortars have long been one of the most intriguing topics in the field of construction history, which together with archaeology has embraced many sciences and professional practices in order to unravel the technologies and knowledge of ancient builders. Among them, geology occupies a special place in the investigation of the origin of raw materials. At the same time, with the help of chemistry, it looks for their mutual relationships, which eventually led to composites with the use of which the most monumental Roman buildings were erected
Late Roman Tombs from Part of the Eastern Cemetery Site – Anthropological Analysis
No full textIn 2016, the Institute for the Protection of Cultural Monuments, Sremska Mitrovica,
in cooperation with colleagues from the Museum of Srem (Sremska Mitrovica),
conducted rescue archaeological excavations at No. 53–55 Palanka Street in Sremska
Mitrovica.1 These excavations took place in part of the so-called Eastern Cemetery in
Sirmium, which had been previously investigated in 1976 and 1977 (Map 1). On that
occasion, remains of a late antique memorial structure were discovered, and parts
of the ancient (3rd-4th century) and modern (18th century) cemetery. Unfortunately,
the late antique tombs and graves were damaged to a large extent by looting, later
burials and recovery of materials for secondary use (see the text by B. Lučić in this
publication), which directly affected the human osteological material and greatly
limited anthropological analysis and interpretation. The degree of preservation of
the bone remains of individuals buried at this site for the most part falls into the
category of well-preserved incomplete skeletons
Managing the Archeological Park and Open-Air Museum Viminacium (Serbia)
No full textViminacium was one of the most important Roman legionary fortresses along the Danube and the capital of the Roman province Moesia Superior. Today it is the archaeological site in Serbia with necropolises considered to be among the largest discovered until today from the Roman period. From 2006, all discovered remains on the site have been presented within Viminacium Archaeological Park. The material and immaterial heritage of the site were presented in accordance with the modern methods in the field of cultural heritage protection, among which the interpretation was one of the most important. Special attention was paid to the popularization of the site which resulted in the growth of the cultural and, specifically, archaeological tourism in Serbia. With promotion of Viminacium in Europe and the world, Roman heritage in Serbia gained the opportunity to be recognized as a part of the global cultural heritage. Finally, the importance of the touristic potentials and the true value of the site have been recognized by the local community whose members are employed in the Park. Every year the touristic capacity of the Park grows, and it is enriched with new structures dedicated to various activities. Following the modern age and digital revolution, the visit to Viminacium Archaeological Park is also possible by virtual tour
Заштитна археолошка истраживања у северном делу порте цркве Св. апостола Петра и Павла у Новом Пазару
Get PDFНа иницијативу Српске православне црквене општине за Рашку област у Новом Пазару, а по препоруци Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда, Музеј „Рас“ у Новом Пазару спровео је три кампање заштитних археолошких истраживања у северном делу порте Петрове цркве током 2021. и 2022. године. Истраживања су вршена у сарадњи са Републичким заводом за заштиту споменика културе и Археолошким институтом из Београда. Ископавања је требало да претходе реализацији пројекта „Ревитализација северне грађевине-доградња над остацима трпезарије са изградњом анекса у комплексу Цркве Св. Апостола Петра и Павла.“ План поменуте грађевине је диктирао габарите откопне површине која је истражена. На западној страни су постојали остаци Северне грађевине која је 2020. године уклоњена, али је археолошки истражена, док су у источном делу одређене површине биле истражене током шездесетих година прошлог века и „архитектонским сондама.“ Готово цео истраживани простор се током владавине Османлија користио као гробље. Откривено је 99 гробова, а констатовано је пет хоризоната сахрањивања. Укопавањем гробних рака у великој мери је нарушена стратиграфска ситуација, али откривени објекти и покретан археолошки материјал, прелиминарно указују на то да се овај простор користио од 12. па све до 20. века, са одређеним индицијама да би најстарији грађевински подухвати могли да се припишу преднемањићкој епохи. Највећи и најбоље сачуван је објекат 1/2021, који је делимично истражен у прошлом веку, и у тесној је вези са дрвеним објектом који је постојао на том простору. У оквиру објекта откривено је више јама које нису хронолошки истовремене. У југоисточном делу ископа реоткривени су остаци гвозденодобске кнежевске хумке настале на почетку 5. века пре Христа. Малобројност налаза керамичких посуда и другог покретног археолошког материјала сведочи да је простор био више пута почишћен док се није почео користи као гробље, интензивно од 16. века. Истичу се налази камене иконице са представом св. Николе на аверсу и св. Арханђела на реверсу, многобројни уломци камене пластике и надгробни споменици са текстом.XLV скупштина и годишњи скуп Српског археолошког друштва одржан је у Прокупљу између 26. – 28. мај 2022 године
Појава друштвене стратификације и појава занатске специјализације у праисторији: критички осврт
Get PDFZanatska specijalizacija podrazumeva da su konkretne zadatke i/ili aktivnosti obavljali samo pojedini, određeni članovi zajednice, bilo kao jedinu, glavnu i/ili osnovnu aktivnosti, ili paralelno sa drugim aktivnostima. Zanatska specijalizacija je ključna za organizaciju ljudskih društava i proučavanje pojave i razvoja specijalizacije dosta je okupiralo pažnju istraživača, te su i brojni teorijski pristupi koji su razmatrali ovo pitanje.
Pojava specijalizacije često se povezuje sa kompleksnim društvima, odnosno, arheolozi često donose zaključke o društvenoj stratifikaciji na osnovu prisustva zanatske specijalizacije, i obratno, zanatska specijalizacija automatski se odbacuje u slučajevima nekompleksnih društava (odnosno, društava koja se smatraju egalitarnim). Između ostalih, Gordon Čajld se posebno bavio ovim pitanjima, i smatrao je da je uvođenje metalurgije bilo presudno za prvu pravu zanatsku specijalizaciju, odnosno da su metalni luksuzni predmeti, koje je potraživala elita, omogućili pojavu specijalista. Mnogi arheolozi i nakon Čajlda usvojili su ovaj ili sličan model i naglašavali vezu između prisustva specijalizacije i političke organizacije nekog društva. Poslednjih decenija, međutim, proučavanje zanatske specijalizacije je postalo znatno raznovrsnije i pojavila se potreba za novim, revidiranim teorijskim okvirima. Tako pojedini autori predlažu nove definicije za specijalizaciju, i posebno naglašavaju da postoje različiti vidovi i različiti stepeni specijalizacije. U ovom radu biće dat kritički osvrt na nekoliko najznačajnijih teorijskih pristupa, sa posebnim fokusom na interpretacije proizvodnje i društvenih odnosa tokom neolitsko-eneolitske tranzicije na centralnom Balkanu