Repository of the Institute of Archaeology, Belgrade (RAI)
Not a member yet
2254 research outputs found
Sort by
Viminacium : lokalitet kod Koraba : istočna nekropola
Get PDFViminacijum, legijsko utvrđenje i glavni administrativni
centar nekadašnje rimske provincije Gornje
Mezije, u nauci je najviše poznat po ogromnom broju
istraženih grobova. U prve dve decenije 21. veka
počelo se sa istraživanjem i legijskog logora, a u potpunosti
je iskopan i amfiteatar. Međutim, istraživanja
nekropola i dalje traju. Nakon objavljenih prvih 1.000
grobova sa lokaliteta Više grobalja, usled napredovanja
površinskog kopa uglja, istraživanja su obuhvatila
istočni deo viminacijumske nekropole, čiji deo čini i
lokalitet Kod koraba.
U periodu od 2005. do 2007. godine istražena je
cela ta zona i lokalitet je nakon toga uništen zbog
iskopavanja uglja. Lokacija je bila poznata pod nazivom
Korabe i u njenom središtu je bila velika prirodna
depresija dimenzija oko 400 x 150 m, duboka do 10
m. U samom središtu nalazio se bunar ozidan kamenom,
poznat kao Svetinja (Sl. 1, 2). U kamenu krečnjaku
kojim se završavao u gornjem delu, bio je uklesan
ćirilični natpis СИ ЗАРИА ИСТОЧНИК ОГРАДИ ПЕТАР
И СТАНОИЛ, na osnovu oblika slova datovan u period
od 13. do 15. veka. U prvoj polovini 20. veka nad bunarom
je sagrađena mala pravougaona kapela u kojoj
su se nalazile ikone sv. Petke jer je i sam izvor upravo
njoj bio posvećen (Sl. 3, 4). Stanovništvo okolnih sela
je verovalo u lekovitost te vode tako da su u kapelici
palili sveće, molili se i ostavljali novac, cveće, odeću
i slično kao zavetne darove. Smatra se da toponim
Korabe vodi poreklo od staroslovenske reči КОРАБЛЬ,
što znači brod ili lađa jer na to podseća izgled terena,
mada bi možda mogao ukazivati i na nekadašnje postojanje
crkve na tom mestu odnosno brod crkv
Bronze Age Burials Within the Morava, Nišava and Timok Basins
Get PDFFollowing more than seven decades of research on the Bronze Age cremation burial grounds in the territory of Serbia, the new absolute dates provide us with an opportunity to determine a more precise chronological sequence of different local cultural manifestations. Although the pioneers of the Serbian archaeology after WWII defined the main cultural trajectories that led to the establishment of cremation as the main burial rite during the 2nd millennium BC, several misconceptions were established that need to be corrected, considering new data. We regard this paper as our contribution to the better understanding of the cultural and chronological sequence in the Central Balkans during the Bronze Age
The Notitia Dignitatum, Textile Manufacturing, Wool Production and Sheep Grazing during the Roman Empire in Pannonia Secunda near Sirmium
No full textAs part of the Joint Australian – Serbian archaeological project at Glac near ancient Sirmium, an archaeological survey is being undertaken of a Study Area of a 700 km² slice of the catchment of the Sava River. Two of the objectives of the survey are to understand the environmental conditions and the nature of the rural economy in the Study Area during the Roman period. As part of this survey an examination has been undertaken of existing literary, epigraphical and archaeological evidence relating to the area in the Roman period. Consideration has been given to the Notitia Dignitatum ("The List of Offices") that lists two imperial weaving houses (gynaecea) at Sirmium (modern Sremska Mitrovica) and Bassianae (adjoining the modern village of Donji Petrovci). The location of two imperial weaving houses in such close proximity to each other is unprecedented, subject to a peculiarity at Salona and Split, and has not previously been noted. The potential implications of the existence of two imperial weaving houses in such close proximity are considered together with potential implications on the likely rural economy and the environmental conditions of the area in the late Roman period
Ancient DNA from Mesopotamia suggests distinct Pre-Pottery and Pottery Neolithic migrations into Anatolia
No full textWe present the first ancient DNA data from the Pre-Pottery Neolithic of Mesopotamia (Southeastern Turkey and Northern Iraq), Cyprus, and the Northwestern Zagros, along with the first data from Neolithic Armenia. We show that these and neighboring populations were formed through admixture of pre-Neolithic sources related to Anatolian, Caucasus, and Levantine hunter-gatherers, forming a Neolithic continuum of ancestry mirroring the geography of West Asia.
By analyzing Pre-Pottery and Pottery Neolithic populations of Anatolia, we show that the former were derived from admixture between Mesopotamian-related and local Epipaleolithic-related sources, but the latter experienced additional Levantine-related gene flow, thus documenting at least two pulses of migration from the Fertile Crescent heartland to the early farmers of Anatolia
Археолошка скица Дорћола и Синагога Ел Кал Вјежу
Get PDFПосле четири деценије, стручњаци Археолошког института су 2018. године били у прилици да обнове истраживања на простору старе синагоге Ел кал вјежу у Улици Високог Стевана. Новим истраживањима су потврђена, а умногоме и допуњена, претходна сазнања о насељавању дорћолског приобаља у различитим праисторијским и историјским епохама. Након откривања основе богомоље и дефинисања градитељских фаза, приступило се ископавањима дубљих слојева. Делимично су откривене две укопане куће, гвозденодопска
и каснолатенска, док су трагови из времена антике били сасвим спорадични, најбоље представљени у јами из IV века. Хоризонту X–XI века припадају оштећена некропола и културни слој са укопима, најранија сведочанства о структури београдских предграђа у средњем веку. Документован је и насеобински ниво XI–XII века, сагледан и у делимично истраженој кући која је на основу грнчарије датована у позно XII столеће. У складу с претходним сазнањима, познији средњовековни трагови готово у потпуности недостају, све до XV века. Тим хоризонтом, најбоље оличеним у полуземуници с богатим керамичким узорком, окончана је рурална прошлост приобаља. Уследила је епоха чврсте архитектуре, али остатке здања XVI–XVII века није могуће поуздано протумачити. Откривени су склопови зидова, подзида и подница, делом инкорпорирани у потоњу зграду синагоге. Једноставно здање правоугаоне основе, 20 m х 9 m, поплочано опекама и с масивним базама за стубове, није било подигнуто пре 1632. године. На основу налаза новца знамо и да темељна обнова храма, у истом габариту, није била изведена пре осме деценије XVIII века. О последњој обнови 1819. године подробно извештавају писани извори. Синагога је била проширена изградњом апсиде на југу и северног анекса. Последње страдање десило се 1941. године, да би по завршетку Другог светског рата остаци синагоге били затрпани, док је читава парцела у потпуности изменила изглед. Синагога, ипак, није ишчилела из сећања, а њене рушевине остају сведочанство богате историје Београда
Neolithic settlement in Drenovac, Serbia:from excavation to presentation
Get PDFIn this paper, we review several steps of the process leading to the creation
of the on-site museum at the Neolithic site of Drenovac: archaeological research
(geophysical survey, excavations, processing of findings and samples), conservation
and presentation of archaeological heritage. The concept of the site’s presentation
revolves around in situ remains of the Late Neolithic houses. The process of their
conservation was a pioneering project in Serbia and included cooperating and consulting
with various experts. The presentation of the site is still an ongoing project
with the focus of the final stages on the exhibition space in the area surrounding
the preserved houses. The exhibition will be designed to tell a story about the site,
excavations and findings. In addition to the presentation of life in the Neolithic settlement, the goal is to show the work of archaeologists in discovering the past - from
excavation to interpretation. This approach provides a unique experience for the
visitors - an introduction to the life of the Neolithic community in the original location
on one side, and on the other side - it offers an opportunity to get acquainted
with the methods and processes of discovering the past
Sve, sve, ali zanat: zanatska proizvodnja, specijalizacija i prestiž u praistorijskim društvima
Get PDFZanatska specijalizacija podrazumeva da su konkretne zadatke i/ili aktivnosti obavljali samo pojedini članovi zajednice, ili kao glavnu/osnovnu aktivnost ili paralelno sa drugim aktivnostima. Pojava specijalizacije često se povezuje sa kompleksnim društvima, preciznije, njeno se prisustvo podrazumeva uz prisustvo društvene stratifikacije, odnosno, postojanje specijalizacije se negira ukoliko su društva nestratifikovana. Međutim, organizacija proizvodnje različitih dobara i pojava i razvoj specijalizacije znatno su složeniji; postojanje specijalizacije ne može se okarakterisati samo kao prisutno/odsutno, već postoje različiti vidovi i različiti stepeni. Zbog toga se poslednjih decenija pojavila potreba za novim, revidiranim teorijskim okvirima. Tako pojedini autori predlažu nove definicije specijalizacije i organizacije proizvodnje, a posebno se ističu društveni i kulturni aspekti (pored čisto ekonomskih) koji utiču na proizvodnju dobara i tehnološke izbore. Moć i prestižni status u društvu nisu povezani samo za kontrolom resursa i većom količinom materijalnih dobara, već i sa njihovom vrstom – naime, važan faktor za razvoj zanata, pojavu zanatske specijalizacije i za pojavu/povećanje društvene nejednakosti predstavljaju prestižni predmeti. Simbolički značaj i vrednost tokom praistorije pridavani su određenim tehnologijama i predmetima ne samo zbog egzotične sirovine ili drugih cenjenih svojstava (kao što su otpornost i izdržljivost nekog predmeta, ali i neutilitarna svojstva poput boje), već i zbog uloženog truda i veštine u izradu. Takvi prestižni predmeti su onima koji su ih izradili i/ili onima koji su ih posedovali davali ugled i status ili su ih odražavali.[https://eap-iea.org/index.php/eap/article/view/1100]
[https://eap-iea.org/index.php/eap/article/view/1100/1049
Helenizacija u novom ključu: potrošnja grčke firnisovane keramike, "umrežavanje" i kulturne promene na Krševici, V-III vek pre n.e.
No full textViminacium : lokalitet pećine : nekropola oko južne gradske komunikacije
Get PDFKada neko pokuša da sagleda pogrebne običaje i
sahranjivanje u rimskom periodu na teritoriji Gornje
Mezije odmah će uočiti njihovu veliku raznolikost, čak i
ako ih posmatra u ograničenom vremenskom periodu.
Ovaj utisak neće se promeniti ako se ograniči samo na
teritoriju nekropola Viminacijuma, čak i ako se analizira
samo jedan njen deo obrađen u ovom radu. Uz prethodne
dve knjige koje obrađuju oko 1.000 grobova sa nekropole
Više grobalja i uz nova saznanja dobijena nakon
zaštitnih iskopavanja tokom 21. veka, opšta slika sahranjivanja
u rimskom periodu na Viminacijumu postaje
skoro kompletna. Svaka društveno-kulturna zajednica
ima svoj specifični pogrebni ciklus običaja i obreda koji
odražava oblike verovanja na kojima se ritual zasniva.
U nekima se o smrti govori i još tokom života i izvode
različite pripreme za trenutak kada ona nastupi. U
drugima je, naprotiv, to tabu-tema. Telo se spaljuje ili
sahranjuje, sa prilozima ili bez njih. Žalost se ispoljava
plakanjem, naricanjem, čupanjem ili odsecanjem kose.
Različiti su periodi žalosti, itd.Posebna izdanja / Arheološki institut = Monographies / Institute of Archaeology ; 7
