Repository of the Institute of Archaeology, Belgrade (RAI)
Not a member yet
2254 research outputs found
Sort by
Kotlina – sustavno arheološko istraživanje naselja lenđelske kulture u Hrvatskoj
Get PDFKotlina je naselje smješteno na južnim obroncima Banskoga brda, nedaleko od Kneževih Vinograda. Arheološki lokalitet na položaju Szuzai Hegy potvrđen je arheološkim rekognosciranjem
2009. godine, a sustavno arheološko istraživanje provodi se kontinuirano od 2018. godine u sklopu programa pod nazivom „Kotlina, prapovijesno nalazište“.
Magnetometrijskim snimanjem koje je provedeno u prvoj fazi istraživanja, otkriveni su ostaci nepravilnog opkopa i veliki broj jama koje su se protezale oko njega. U dosadašnjim istraživanjima, otvorene su četiri sonde ukupne površina od 180 m² i na relativno maloj površini pronađeni su ostaci naselja lenđelske populacije. Potvrđeni su ostaci stambenog objekta, otpadne jame i ukupno 12 kosturnih ukopa u zgrčenom položaju. Ukopi su sadržavali kosturne ostatke odraslih individua i ukope djece s raznovrsnim grobnim prilozima, a čine ih keramičke posude, nakit od Spondylusa te lomljene i glačane izrađevine. U jamama je pronađen bogat keramički materijal, uključujući i slikanu keramiku, kao i alatke od kostiju, lomljenog i glačanog kamena. Apsolutnim arheološkim datiranjem, naselje je smješteno u razdoblje između 4800. i 4500. godine pr. Kr. S arheološkim istraživanjem, kontinuirano se provode različite analize materijala, na čemu radi čitav niz stručnjaka, a dio rezultata biti će predstavljen u ovom predavanju.[http://www.hrvatskoarheoloskodrustvo.hr/dokumenti_files/HAD_Beli%20Manastir_2023_knjiga-sazetaka_web.pdf
Групни налаз нововековног стакла из Крушевачког града
Get PDFУ раду је приказана група стаклених посуда откривених током архе-олошких истраживања Крушевачког града 1964. године. Посуде су нађене севе-роисточно од апсиде цркве Лазарице, у јами ископаној северно од објекта 25. Наоснову археолошког материјала, пре свега нововековне грнчарије, турских лула истакла, објекат и јама су датовани у касни XVII и у XVIII век. Из јаме потиче око115 фрагмената стакла. Након њихове морфолошко-типолошке обраде, издво- јено је и типолошки опредељено 17 стаклених посуда. Међу њима су, више илимање поуздано, препознати: две шоље (једна с поклопцем), пехар на стопи, трибоце, крчаг, два бокала, две лампе, три тегле, две чаше и здела. Ту су још и два по-клопца, две стопе, две дршке и један изливник. О нововековном стаклу пронађе-ном на нашим просторима је врло мало писано. Налаз из Крушевачког града језа сада редак пример сведочанства о дистрибуцији нововековног стакла, технич-ким и стилским кретањима у стакларској производњи, као и о недовољно позна-тим путевима трговине стаклом из северне, средње и западне Европе у унутра-шњост Србије у другој половини XVII и у XVIII веку
The cult of the god Mars on the territory of Serbia
Get PDFOn the Serbian territory, a total of 11 votive monuments dedicated to the god Mars have been
noted to date. Of these, seven monuments belong to the independent cult of the god Mars. In contrast, the remaining four belong to this cult’s symbioses with imperial or other deities’ cults. Two votive monuments have been preserved at the Ravna location. It is there that the god Mars is presented in a cult symbiosis with the imperial cult in two votive monuments - one with Jupiter, and the other with the Capitoline triad, Fortuna, and other gods and goddesses. There are a total of five monuments dedicated to Mars in Central Serbia and six in Vojvodina. The six monuments in Vojvodina originate from the area of Sremska Mitrovica. As for Central Serbia, four monuments originate from the Ravna location, and one from the Kaliste (Viminacium) location. A monument dated within the period 208-211 A.D., and originating from Ravna, confirms that a temple dedicated to the god Mars was located in this area. Other monuments may be dated within a broader historical period, from the second half of the 2nd century to the beginning of the 3rd century
“Brussels Sprouts and Post-Neolithic Archaeology”: The Metal Age Settlement at Foeni-Salaş
Get PDFSystematic archaeological excavations at the multiphase site of Foeni-Salaş in the Romanian
Banat were conducted during the first half of the 1990s. The site was inhabited during the Early Neolithic, Copper, Bronze, Early Iron, Late Antique and medieval ages. This paper presents a description of the deposits and the most important ceramic finds that represent the Metal Age cultural horizons at the site. This is the first time that the finds from the Metal Age deposits at the site have been published
Arheološka istraživanja, prezentacija I promocija rimskog utvrđenja I naselja Timacum Minus u 2020. godini
Get PDFU okviru projekta Arheološkog instituta u Beogradu i Zavičajnog muzeja Knjaževac
Arheološka istraživanja, prezentacija i promocija rimskog utvrđenja i naselja Timacum Minus
u Ravni kod Knjaževca, u periodu od 26. 08. do 24. 09. 2020. godine izvršena su iskopavanja
na sektoru južne kapije i na prostoru velike građevine u središtu utvrđenja (principia
Finds of Scale Armour (lorica squamata) from Timacum Minus
Get PDFIn a section of the southern gate of Timacum Minus, two fragments of lorica squamata were discovered during the excavations in 2019 and 2020. Both of them
have been found in the destruction layer dated into the end of the 4th century, probably
caused by barbarian raids from the left bank of the Danube after the Roman defeat in
the Battle of Hadrianopolis in 378 AD. This layer was, in fact, created by the burning
and destruction of tower S4, a large tower built in the reconstruction of the fortification during the reign of Valentinian I and Valens. This tower, as the one on the western
gate and the one on the northern gate, closed the southern gate, creating a new defensive system with two older towers of the same gate (towers S2 and S3) from the mid-3rd
century. Large tower S4 was completely demolished in the barbarian attack, only her
eastern wall has been partly preserved, so the southern gate was opened to invaders
and the interior of the fortress was burned down. In this layer, composed of red burned
soil, charred wood, soot and ashes mixed with rubble from the towers and the southern rampart, many small finds, indicative for dating, have been discovered, but also
two unusual finds. Human osteological remains were found under the rubble of the destroyed western wall of tower S4, in an unarticulated position, probably the remains of
a victim of this invasion. Also, inside the fortification, beside the eastern tower of the
gate, tower S3, a kind of a cenotaph or a trace of some magical ritual was found: a small
ceramic pot was put upside-down and fixed with brick fragments, and a chicken egg,
an iron pin and a bronze coin were placed in it. Finally, by analysing the finds from this
destruction layer we can assume a fierce barbarian attack occurred, with many victims
on both sides, among which also a Roman soldier wearing a lorica squamata
The Topography, Settlements and Roads of Dacia Ripensis. A Comparison between the Tabula Peutingeriana and other Sources
No full textDuring Late Antiquity, Dacia Ripensis was the westernmost province of the Lower Danube region, and its territory today is covered by the modern countries of Serbia and Bulgaria (fig. 1). The study of Dacia Ripensis asks us, however, to also consider the situation on the opposite bank of the Danube. Despite the abandonment in the 270s of the provinces north of the river, the imperial authority indeed maintained bridgeheads and a strong military influence in the “true” Dacian territory – current Romania – at least in its southern part, until the late 6th century, both Moesiae and Dacia Ripensis being the rear bases for operations outside the EmpireThis paper was originally presented in the conference Die Tabula Peutingeriana: Aktuelle Forschungsansätze und neue Ergebnisse – The Tabula Peutingeriana: Recent Approaches and New Results, which was organised by the DFG Project “Kommentar zur Tabula Peutingeriana” (https://gepris.dfg.de/ gepris/projekt/319254113), at the Österreichische Nationalbibliothek on the 19th and 20th of September 2019. This explains the language of the paper, while its authors are primarily Italian and French-speaking. They wanted to dedicate it to Philippe Pergola, not only because he was a real mentor for both of them, even if at different levels, but also because without him they might never have met. Dominic Moreau takes the opportunity of this first note to give a special thanks to the École française de Rome, where he was a visiting scholar for a period of 10 months (09/01/2022-06/30/2023) when this paper was finished and submitted
Просторне студије и привредни обрасци средњовековне жупе и нахије Рас
Get PDFОсновнa управнa и територијалнa јединицa у оквиру средњовековне српске државе била је жупа. Представљала je заокружену географску целину са организованом управом. Најстарије жупе су имена углавном добијале по најзначајнијим рекама које су кроз њих протицале, да би касније, у периоду XIV и XV века, називане и по утврђењима којa су у међувремену насталa. Међу жупама које су познате именом, једна од најзначајнијих свакако је била жупа Рас. Расположиви подаци омогућавају да оквирно препознамо положај ове средњовековне жупе на простору између реке Рашке на југу и јужних обронака Голије на северу, у долинама Људске, Дежевске и Тушимске реке. Природну источну границу жупе Рас чинила је Пештерска висораван која се пружа дуж десне обале Људске реке. Предмет истраживања ове дисертације представљају геопривредне одлике поменутог простора, које подразумевају погодности за насељавање и обављање различитих облика привредних делатности. Такође, рад је посвећен проучавању утицаја тих одлика на живот и привредне токове на простору средњовековног Раса у периоду од XII до XVII века у циљу формирања модела насељавања (енг. Settlement Pattern) тог простора. Такав динамички модел, као вештачка представа стварности и хипотеза, био би касније подложен провери и преиспитивању. Одабрани хронолошки оквир започиње првим поменом руралних насеља у средњовековним српским повељама, док би крајњи хронолошку границу представљала Велика сеоба Срба 1690. године, када долази до значајних деморафских промена на проучаваном подручју.
У циљу покушаја реконструисања друштвених и привредних токова жупе Рас, посебан акценат у оквиру предложене дисертације стављен је на проучавање руралних насеља која су функционисала у периоду од XII до XVII века. Систем насељавања на одређеном простору подразумева постојање функционалне везе између већег броја истовремених налазишта. Насеља су на тај начин посматрана као актери са специјализованом улогом. Као што је познато, житељи средњовековних села обављали су бројне делатности у оквиру постојећег производног система. Иако су земљорадња и сточарство били најчешћи облици привређивања, у рашким селима су постојале и занатлије, које су у средњовековном друштву биле заступљене у релативно малом броју, при чему је њихова улога била изузетно важна а њихови производи тражени.
Како су досадашња истраживала показала, један од битних аспеката средњовековног села јесте његов положај. Одабир локације приликом заснивања насеља био је од егизистенцијалног значаја у свим периодима људске прошлости. Поред природних одлика простора, на оснивање сеоских насеља утицао је и положај извора квалитетне сировине неопходне за обављање занатских делатности. Стога, основни циљ дисертације представља реконструкција особености крајолика, мреже насеља и начина живота у њима, утврђивање положаја привредних ресурса проучаване регије и начина и динамике њихове експлоатације, као и природе и распореда средишта привредне активности у циљу разумевања привредних и друштвених токова на простору Раса. Значајну помоћ у таквом проучавању пружило је „преиспитивање“ доступних писаних извора о жупи Рас, као и резултата које су пружила обављена рекогносцирања и археолошка ископавања на простору старог Раса.Župa was the main administrative and territorial unit within Serbian medieval state. It represented one geographical whole with organized governance. The oldest župas were mainly named after the most important rivers that flowed through that territory, but later on, in the period of XIV and XV centuries, they were also named after fortifications, that were built in the meantime. Ras was certainly one of the most significant župas known by their name. Available data make it possible to find out the position of this medieval župa in the area among the Raška river in the South and the Southern slopes of the Golija mountain in the North, namely between the valleys of the rivers Ljudska, Deževska and Tušimska. The natural Eastern border of the župa Ras was Pešter plateau, which streches along the right bank of the Ljudska river. The research subjects of this dissertation are geoeconomic characteristics of this area, which include conveniences for establishing settlements and carrying out various forms of economic activity. Moreover, this study describes the influence of these characteristics on life and economic activity in the area of medieval Ras during the period from XII to the XVII centuries, in order to form a settlement pattern for the mentioned area. Such a dynamic pattern as an artificial representation of reality and a hypothesis, later on becomes a subject to verification and review. Selected chronological frames begin with the first mentions of rural settlements in Serbian medieval charters and end with The Great Migrations of the Serbs in 1690 which caused significant demographic changes in the area.
In order to attempt to reconstruct social and economic activities of the župa Ras, the focus within this dissertation is set on the study of the rural settlements, which existed from XII to XVII centuries. Settlement system implies there were functional connections among a large number of simultaneous sites. As is already known, the inhabitants of medieval villages engaged in numerous activities within existing production system. Despite the fact that agriculture and animal husbandry were the most common activities, in the villages in the Ras area there were also craftsmen, who were presented in relatively small number within the medieval society, but whose role was nonetheless extremely important and their products where in demand.
As previous research has shown, position of medieval village is one of its main aspects. Settlement location choise was of existential importance throughout human history. In addition to the natural characteristics of space, the position of quality raw material resources, which were necessary for various crafts, had an impact on village position. Therefore, the main purpose of this dissertation is to reconstruct the landscape characteristics, settlement pattern and the positions and strategy for obtaining raw materials in the studied area, as well as the nature and arrangement of centers of economic activity in order to understand the economic and social flows in the area of župa Ras. Significant aid in such research will be provided by »reviewing« available written sources as well as reconnaissance and archeological excavations in the area of medieval Ras
Archaeometry in Serbia: Where We Are and Where We Should Go Next?
Get PDFThe paper presents a short history of archaeometry investigations in Serbia, from the first published work in 1932 until today. It then describes the most important laboratories and institutions that perform archaeometry investigations in Serbia today, their teams, equipment, projects, and cooperation: Institute for the Protection of Cultural Monuments of Serbia, Vinča Institute of Nuclear Sciences, Faculty of Physical Chemistry, National Museum of Serbia, Institute of Archaeology, the Heritage Lab, Gallery of Matica Srpska Novi Sad, and City Museum of Subotica. The paper describes plans for the future and proposes forming of Serbian Society for Archaeometry with several goals: to further interconnect research disciplines; to facilitate better use and purchase of equipment, to establish a dedicated laboratory for archaeometry; to introduce archaeometry study programs at different levels of teaching; to introduce archaeometry into scientific plans of Serbia; to start a domestic archaeometry journal, and to promote the awareness of the potentials and benefits of archaeometry to institutions dealing with cultural heritage and to the general public
Историјски ход Библиотеке Археoлoшког института у Београду кроз рад библиотекара
Get PDFБиблиотека Археолошког института у Београду је научноистраживачка библиотека намењена истраживачима Археолошког института. Једна је од највећих специјалних библиотека са литературом из области археологије, историје, историје уметности, архитектуре, антропологије и осталих сродних наука на овим просторима. Њени запослени недавно су обележили седамдесет пет година постојања Библиотеке. Циљ овог рада је да представи развој Библиотеке кроз рад библиотекара. У првом делу историјата описани су формирање и радни задаци. Осавремењивање и прелазак са лисног на локални електронски каталог део је друге етапе. Новина у раду Библиотеке је свакако успостављање репозиторијума РАИ и транзиција са локалног електронског каталога WINISIS на национални библиотечко-информациони систем, односно узајамни каталог COBISS, која је у току