Repository of the Institute of Archaeology, Belgrade (RAI)
Not a member yet
2254 research outputs found
Sort by
Lost and Found: Animal Management Throughout the Roman and the Late Antique Periods Within the Settlement(s) Under the Modern City of Čačak (Western Serbia)
Get PDFEven though archaeozoology of the Roman and the Late Antique periods is a young discipline that has gained momentum in Serbia in recent decades, there is still modest information originating from the area of Western Serbia. So far, the data from the archaeological site Jerinin grad – Brangović has been published (Kukić, Mladenović 2014). However, in the last two years, analyses of archaeofaunal material from the area of present-day Čačak, which includes three sites/locations – Courtyard of the Gymnasium, Courtyard of the National Museum, and Courtyard of the Church of the Ascension of the Holy Virgin – dating back to the Roman and Late Antique periods, have gotten underway. This paper aims to provide an insight into animal management within the same landscape at three different locations through time by comparing taxa ratios, body part profiles, age and sex data, pathological changes, as well as butchery mark patterns between various sites/locations to reveal plausible diachronic and contextual differences in the strategies of animal exploitation
Технике риболова у касном енеолиту и бронзаном добу у Панонској низији: конусни харпуни
Get PDFЛовно и риболовно оружје спада међу најстарије артефакте које је човек правио. Риболов је са сигурношћу потврђен за период горњег палеолита, мада је могуће практикован и током ранијих периода. Риболовна опрема била је, судећи по етнографским паралелама, доста разноврсна. Међутим, део тога само се у изузетним случајевима очувао у археолошком запису – на пример, различите корпе од прућа или дрвене конструкције. Археолошки налази углавном се састоје од удица, пројектила и харпуна. Један посебно специфичан вид оружја, које је највероватније служило за риболов, представљају конусни харпуни. Овај тип предмета користиле су, између осталог, заједнице Инуита у Северној Америци, а једна варијанта конусних харпуна посебно је карактеристична за период енеолита и бронзаног доба у јужном Карпатском басену.
У овом раду биће представљени налази конусних харпуна са неколико локалитета из периода касног енеолита и бронзаног доба у јужној Панонији – са локалитета Зок у Мађарској, Градина на Босуту, Омољица код Панчева и других, претежно из контекста вучедолске и ватинске културе. Израђивани су од врхова парожака рога јелена, и у процес производње уложени су време и труд. Нажалост, збирке коштаних предмета са ових локалитета садрже само одабране предмете, односно, током ископавања фаунални остаци нису пажљиво прикупљани, тако да недостају фрагментовани харпуни. Самим тим, тешко је проценити начин употребе (на основу лома и слично), као и уопште узев колико су били често заступљени. Са друге стране, са локалитета Зок потиче и неколико полуфабриката, на основу којих се може реконструисати процес производње
Bahla ware from Central Oman: Petrological and chemical information of bodies, chemical information of glazes
No full textThis is a dataset coming from the analysis of 32 Bahla ware sherds collected in archaeological activities (survey and excavation) in Central Oman, with an extended chronology of 15 to 20th centuries. The dataset includes petrographic analysis of ceramic bodies and glazes (microphotographs and fabric descriptions), WD-XRF chemical analysis of bodies (table with raw chemical data) and SEM-EDS analysis of ceramic bodies and glazes (tables with processed data, images)
Loom weights and weaving craft in Viminacium
No full textTextiles were invaluable in most past societies and were widely used, from clothing to other everyday items. An increase in the textile production was recorded in the Roman period, when fabrics were made not only in households, but also in numerous workshops, in order to meet the needs. Fabric was usually produced on a vertical loom with ceramic weights used for increasing the firmness of the thread and fabric. Since other parts of the loom were made of perishable materials, loom weights are the only remaining evidence of weaving in archaeological record.
In the territory of ancient Viminacium, loom weights were not only found in the settlement, but
also in necropoles. This paper analyzes forms, ornamentation and chronology of ceramic loom
weights from Viminacium, as well as their context of discovery. The results shed light on the local
textile production and the use of the vertical loom, and propose locations of potential workshops.
This kind of analysis is all the more significant because loom weights are not a particularly popular
type of finds, and as such have not been of greater interest to researchers so far
Viminacium at the Crossroads of the Roman Empire – research of the necropolis
No full textArchaeological excavations of the Viminacium necropolis yielded over 14,000 graves with more
than 40,000 archaeological artifacts. The greatest number of burials belongs to the period from the
end of the 1st to the 4th century. The contemporary existence of cremations and inhumations defines the necropolis as bi-ritual. Both rites were applied simultaneously for a longer period. Cremation was the prevailing ritual during the 2nd and partly during the 3rd century, while inhumation, present already from the 1st century, became the dominant rite by the end of the 3rd century. The most common grave forms with cremation are simple and two-levelled pits with red and grey burnt walls. Considering graves with inhumation the most common are burials in plain pits while those in brick structures and in wooden or lead coffins are represented in a smaller percentage. However, a great number of tombs were built of brick produced in a craft center at the site itself. Interdisciplinary research during this millennium has led to new and surprising findings. Not just new methods in anthropology (strontium and DNA analysis) in attempts to identify the origins of the people buried in the Viminacium cemetery which were based on archaeological excavation, grave inscriptions, and historical sources, but application of physicochemical analysis of the material used in the funeral rituals (grave inventory, building material for graves, pigments of wall paintings) sheds new light on the understanding of the population of the Roman Viminacium. According to them, the anthropological structure of the population shows extreme heterogeneity. People from all parts of the empire are apparently present, but whether it is a civilian or a military population or even a combination of the two remains is an open question. It proves that Viminacium, besides being the capital of the Roman province Moesia Superior, as the significant military stronghold where the Roman legion Legio VII Claudia Pia Fidelis was stationed, was a meeting place of Eastern and Western cultures
Location of the amphitheatre in Viminacium
No full textThis paper deals with the amphitheatres and their locations within the military and urban centres on the outskirts of the Roman world. Viminacium is used as a case study for this research. It is located in Serbia, near the confluence of the rivers Mlava and Danube. Initially, it was a legionary fortress. Next to the fortress a settlement grew and became the capital of the province of Moesia Superior, and later to the province of Moesia Prima
Палеопаразитолошка евиденција могуће санитарне камене посуде из римских терми у Виминацијуму
Get PDFУ раду су представљени резултати палеопаразитолошке анализе минерализованих конкреција унутар римске камене посуде из Виминацијума, који пружају нови аспект проучавања ове врсте археолошких налаза. Камена посуда је откривена 2004. године током систематских археолошких ископавања комплекса јавног купатила са јавним тоалетом у близини амфитеатра у Виминацијуму. Камена посуда је пронађена у просторији 1 која се налази у северозападном делу комплекса и која је интерпретирана као тоалет у саставу терми. Налаз се релативном хронологијом датује у другу половину 3. века. Тополошки је дефинисана као мортаријум према облику и величини. Посуда је израђена од кречњака, калотастог облика са ненаглашеним ивицама обода, који са једне стране има правилну кружну перфорацију пречника 2 цм. Димензије посуде су уобичајене за овај тип, пречника обода 42 цм, дно пречника 20 цм, висине 12 цм и тежине 7 кг. Минерализоване наслаге су слабо очуване унутар обода, трбуха и дна посуде. Микроскопском анализом минерализованих наслага откривена су јаја цревних паразита нематоде (Ascaris sp.) из узорака трбуха и дна посуде у малим концентрацијама од по два налаза у сваком узорку. Ово је први пут да су јаја паразита идентификована из конкреција унутар римске камене посуде уопште. Разматрана је употреба или секундарна употреба, као и функција камене посуде као санитарног предмета за складиштење tersorium-a у тоалету јавног купатила у Виминацијума. Даља палеопаразитолошка истраживања захтевају систематску анализу минерализованих наслага унутар камених посуда римског периода ради јаснијих увида у њихову функцију, примарну и секундарну употребу
Праисторија и антика на локалитету Арчиновица – заштитна ископавања на Моравском коридору 2023. године
Get PDFЛокалитет Арчиновица налази се на размеђи трстеничке и крушевачке општине, на 800 m северно од тока Западне Мораве, на заравњеном терену који се благо уздиже од југа ка северу. Потез је регистрован као налазиште 2021. године приликом археолошког надзора на траси Моравског коридора, односно аутопута Појате-Пељина (Коридор Е-761). Како би се утврдио карактер локалитета најпре су предузета сондажна истраживања са геофизичким снимањима, 2022. године, која су показала његов вишеслојни карактер. Том приликом је истражено неколико целина из праисторијског, античког и средњовековног периода. Систематска истраживања зоне угрожене изградњом аутопута, извршена су на површини од око 3,5 хектара, током ½ 2023. године. Укупно је истражено 70 археолошких објеката, махом укопа различитих облика и величина који су представљали остатке стамбених или економских објеката лаке конструкције из свих периода. Судећи по стању очуваности истражених целина, може се констатовати да су најстарији трагови прошлости, из праисторијских раздобља (око 1500-400 година пре н.е.) били највише оштећени. Регистровано је тек неколико укопа и зона са размрвљеним лепом. У античком хоризонту, који је датован примерцима новца од II до IV века нове ере, истражено је око 30-ак целина из овог раздобља. Ради се о укопима овалног, кружног или неправилног облика чија површина углавном износи између 4 и 10 m2 , или о малим кружним јамама за диреке од стубова. Посведочен је један надземни четвороугаони објекат на чијем дну је констатован моћан слој лепа. У римским објектима налажен је гвоздени алат, бронзани накит и новац, као и предмети од кости и печене земље, уз доста керамике и животињских костију. Керамички материјал чине лонци, зделе, тањири, поклопци и крчази. Било је и налаза металне згуре која сведочи о обради руде гвожђа у античком периоду. У оквиру једног великог античког објекта, нађени су лоше очувани остаци зракасте грнчарске пећи са великом количином римске грнчарије и керамичким теговима за ткање. На локалитету су налажени комади римског грађевинског материјала (опека и тегула) у испунама укопа, али није посведочена чврста архитектура
Sirmijum – Rezultat antropološkog projekta u 2020. godini
Get PDFTokom 2016, 2018. i 2019. godine u okviru projekata koje je finasiralo Ministarstvo kulture i informisanja, izvršeno je bezbedno skladištenje i dokumentovanje humanog osteološkog materijala iz Sirmijuma sa prethodnih antropoloških istraživanja (1957–2007), kao i sa novootkrivenog lokaliteta na Palanci iz 2016. godine.1 Reč je ukupno o 837 inhumiranih i dve spaljene individue, iskopanih na ukupno 37 lokaliteta, datovanih u period od 1. do 16. veka (Miladinović-Radmilović et al. 2017; Miladinović-Radmilović et al. 2018; Miladinović-Radmilović et al. 2021). Projektom Izrada finalne dokumetacije i obezbeđivanje trajnog i bezbednog skladištenja osteološkog materijala sa ranijih antropoloških istraživanja u Sirmijumu u 2020. godini, takođe, finansiranom od strane Ministarstva kulture i informisanja, započeto je sređivanje preostalog materijala iskopavanog u periodu 2008–2018. godine. Cilj projekta za 2020. godinu je bio da se u Muzeju Srema obavi antropološka analiza humanog osteološkog materijala koji je istražen na nekropoli Arsenija Čarnojevića 5–7, KR 1985/1, da se pomenuti materijal bezbedno skladišti u adekvatnu i trajnu ambalažu, propisno obeleženu, i da se izradi prateća antropološka dokumentacija, čime bi se zaštitio ovaj srednjovekovni humani osteološki materijala od propadanja. Reč je o materijalu koji je otkriven u okviru zaštitnih iskopavanja na lokalitetu Arsenija Čarnojevića 5–7, KR 1985/1, datovanog u srednjovekovni period (16–17. vek). Nekropola je otkrivena i delom istražena 2018. godine, od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Sremske Mitrovice, a rukovodilac istraživanja je bila Biljana Lučić. Na pomenutom lokalitetu ukupno je iskopano 67 grobnih celina, dok je za analizu bilo dostupno 65 grobova. U četiri groba bio je prisutan osteološki materijal više individua. Antropološka analiza je pokazala da je reč o biološkoj populaciji, kojoj je pripadalo 26 dečijih, 14 juvenilnih i 28 odraslih individua. Dentalne i paleopatološke analize su pokazale prisustvo standardnih promena i oboljenja uobičajenih za taj perio
A medieval burial from the site of Supska: an anthropological and contextual analysis of the skeletal remains from grave 1
Get PDFIn 1956, the Institute of Archaeology and the National Museum in Belgrade
carried out excavations at the site of Supska, near Ćuprija, in Central Serbia. Based on
the material culture findings, the site is mostly known as a Late Neolithic one; however,
archaeological findings from other periods were discovered too. In the 1956 excavations,
the cultural layers, and archaeological features with the Vinča culture archaeological
materials were examined, as well as one grave, marked as Grave 1. The results of
this excavation have been previously published in one monograph; however, an anthropological
analysis of the individual found in Grave 1 has not been conducted before.
In this paper, we present the results of contextual, bioanthropological, stable isotopes
and C14 analyses of human skeletal remains found in Grave 1. The results showed that
a young adult, who had experienced nonspecific metabolic stress during childhood,
as evidenced by traces of linear enamel hypoplasia and porotic hyperostosis, was buried
in this grave. AMS date revealed that this individual lived between 1280–1390 cal.AD, while the results of the stable isotope analyses suggested that it had mixed diet
based on C4 plants (such as millet) and/or C3
plants, with larger amounts of animal
protein, possible deriving from freshwater fish