7757 research outputs found
Sort by
Chasse à l’âge du fer récent dans le bassin du Danube sud-pannonien
No full textLov je tokom ljudske istorije predstavljao važnu ekonomsku i društvenu
aktivnost za koju su osmišljavane različite tehnike i lovna oprema. Proučavanje ovih
aspekata doprinosi razumevanju strategija preživljavanja, ekonomije, društvene organizacije
i odnosa prema okolini. O lovnim praksama, značaju i značenju divljih životinja u
mlađem gvozdenom dobu na prostoru južnopanonskog Podunavlja zna se veoma malo.
Sa ciljem boljeg razumevanja ovog aspekta života, u radu se razmatraju arheozoološki
podaci o divljim životinjama sa naseobinskih lokaliteta, kao i predmeti koji se u literaturi
tumače kao delovi lovne opreme. Uzimajući u obzir skroman broj nalaza lovne
opreme, veći deo rada posvećen je faunalnim ostacima kao pokazateljima strategija
lova, načina korišćenja i društvene uloge divljih životinja, kao i potencijalnih statusnih
razlika među naseljima.During the human history, hunting has been an important economic and social activity, requiring various techniques and hunting equipment. In the literature discussing the Late Iron Age of the South Pannonian Danube valley, the
hunting strategies and the importance and meaning of wild animals are rarely
discussed. In order to better understand this aspect of life, this paper reconsiders the already existing archaeo-zoological data on wild animals from the
settlements, as well as the objects usually interpreted as hunting equipment, as
indicators of the hunting strategies, the mode of usage and the social role of wild
animals, along with the potential status differences among the settlements of the
Late La Tène period.
On the grounds of the acquired data, it may be concluded that hunting was
a regular activity in the majority of the Late La Tène settlements in the South
Pannonian Danube valley. The differences in the frequency of wild animals in the
settlements in Bačka and Banat, compared to the ones in Srem, may be interpreted as the consequence of differing economic/social strategies, and not as a sign
of marked differences in the availability of resources. The results have shown
that the high percentage of game animals is not restricted solely to the fortified
settlements. However, the traces of aurochs and brown bear, registered only in the
fortified settlements, as well as the preference towards hunting large wild boar
males registered at Židovar, may be the indicators of the groups of inhabitants
with higher social and economic capacities situated in the fortified sites. Although
on the central European sites of the same period the high frequency of wild animals is not a common trait, on a number of spatially close sites in Romania a similar archaeo-zoological situation is registered and interpreted as the indicator
of the presence of the elites. This interpretation is plausible, but it should also be
taken into account that in the case of the settlements analyzed in this paper other
potential causes may be cited, such as the times of crisis and the decrease in the
number of the domesticated animals. This interpretation is plausible, but it should
also be taken into account that in the case of the settlements analyzed in this paper
other potential causes may be cited, such as the times of crisis and the decrease in
the number of the domesticated animals visible in the archaeo-zoological assemblages. It is necessary, however, to bear in mind that the registered archaeo-zoological situation need not be explained by the same reasons on all the sites. Namely, although the period in question spans just over one century, the Late La Tène
is the time of dynamic and perpetually changing internal and external relations,
causing the changes in the subsistence strategies as well. The data on the hunting
equipment is very scarce. Since very few finds are associated to these activities,
it is necessary to conduct more detailed specialized studies, not only of the metal
objects, but also of the ones made of other material, that may be associated to the
hunting practices (e.g. net weights, bone and lithic projectiles).La chasse présentait tout au long de l’histoire humaine une activité économique et sociale importante pour laquelle différentes techniques et équipement
de chasse ont été développés. L’étude de ces aspects contribue à la compréhension des stratégies de survie, de l’économie, de l’organisation sociale et des
relations avec l’environnement. On connaît très peu les pratiques de chasse,
l’importance et la signification des animaux sauvages dans l’âge de fer récent
dans le bassin du Danube sud-pannonien. Pour mieux comprendre cet aspect de
vie, l’article examine les données archéozoologiques sur les animaux sauvages
provenant des sites d’habitat, ainsi que les objets interprétés dans la littérature
comme des éléments de l’équipement de chasse. En tenant compte de la quantité modeste des trouvailles d’équipement de chasse, une plus grande partie de
l’article est consacrée aux restes fauniques comme indicateurs des stratégies de
chasse, des modes d’utilisation et du rôle social des animaux sauvages, ainsi que
de potentielles différences de statut entre les habitats
Učenje u zajednici: od susreta do promena
No full textU ovom istraživanju zajednicu smeštamo u kontekst učenja, odnosno učenje u kontekst zajednice. Cilj rada je da analiziranjem refleksija studenata andragogije o angažovanju u realizaciji radionica i mentorskog programa digitalne pismenosti za starije osobe, opiše efekte susreta formalnog obrazovanja sa programima učenja u međugeneracijskoj zajednici. Induktivna tematska analiza je korišćena za obradu podataka, s obzirom na to da je istraživanje fokusirano na razumevanje iskustava studenata (Clarke & Braun, 2017) i njihovog prvog profesionalnog izazova proizašlog iz susreta sa međugeneracijskim učenjem u zajednici. Analizom podataka identifikovane su dve teme u čijem su središtu efekti susreta formalnog obrazovanja i međugeneracijske zajednice: uspostavljanje dijaloga i jačanje ličnih i profesionalnih kapaciteta. Uspostavljanje dijaloga nije samo dvosmeran proces koji se temelji na uzajamnosti učenja u zajednici i među generacijama, već je i nezaustavljiv proces transformacije kako lične, tako i društvene.Nacionalna naučna konferencija "Združimo snage za bolje obrazovanje: do promena kroz
saradnju" 14. decembar 2024. godine Beogra
Two peas in a an irrational pod: the role of doublethink and thinking styles in the prediction of irrational beliefs.
No full textPeople might not be as sensitive to contradiction as it is often implicitly assumed. Newer
research suggests that endorsing mutually incompatible beliefs is more of a norm than
an exception, although there are individual differences in this tendency, labeled
doublethink.
Although doublethink is content-independent, contradictory beliefs could be more
inherent to certain broader belief systems. One likely candidate is the irrational mindset
- an umbrella term for a diverse set of beliefs that lack empirical evidence or depart
somehow from principles of normative logic. While these beliefs range from the belief
that ghosts are real to the idea that an incorrect diet makes food rot in the body,
empirically they are closely interrelated so they can be considered a syndrome of beliefs.
Furthermore, these beliefs are rooted in a more superficial and rigid approach to
information processing, i.e. those that endorse irrational beliefs might be characterižed
by a certain thinking style. In this study, we aimed to (1) explore how doublethink is
related to the three main domains of irrational beliefs - conspiratorial, paranormal, and
pseudoscientific, and (2) whether it contributes to the prediction of irrational beliefs,
over and above the contribution of thinking style. Participants (N=306) filled out
measures of general conspiracist, paranormal, superstitious and magical health beliefs,
as well as measures of proneness to doublethink, rational and intuitive thinking style,
need for cognitive closure and actively open-minded thinking. Results show that
doublethink was positively related to all irrational beliefs (rs ranging.14-.34), as
expected. As for thinking style measures, doublethink was negatively related to actively
open-minded thinking, but positively to need for cognitive closure. It was, unexpectedly,
not related to either rational or intuitive thinking style. Moreover, we found that for
conspiratorial and magical health beliefs, doublethink contributed to prediction over and
above all other measures of thinking style, while for paranormal and superstitious beliefs,
it had no additional contribution. Our study offers further insight into the nature of
endorsement of contradictory beliefs, as well as into how doublethink can help uphold
the structure of the irrational belief system with all its built-in inconsistencies
The Serbian Archive of Saint Paul’s Monastery on Mount Athos: Old Photographs and New Discoveries
No full textПовод за нови осврт на српске повеље у архиви светогорског манастира Светог Павла пружио се могућношћу да се упознамо са старим снимцима Петра Ивановича Севастјанова који се чувају у Руској државној библиотеци у Москви (фонд 270). Међу њима се налазе и фотографије два документа који нису пронађени у манастиру током истраживања у другој половини XX века – пергаментни примерак повеље господина Ђурђа Бранковића и Јерине манастиру Светога Павла из 1419. и недатирана исправа калуђерице Макрине – као и фотографија исправе новобрдског номика Степана из 1434, која је у великој мери страдала од влаге. Први део рада чини опширан историјат откривања и проучавања српског одељка манастирског архива, од посете Василија Барског 1744. до садашњег времена. Пошто данас снимци Севастјанова у погледу текста имају вредност изгубљених оригинала, на основу њих је извршена анализа спољних одлика и садржине наведених исправа. Тежиште је стављено на поређење Ђурђеве повеље из 1419. са фалсификованом повељом Маре Бранковић и њених синова, наводно издатом 1413. године, с циљем да се покушају открити побуде и сврха настанка те прераде
Lay historical narratives and ethnic identity: High school students about the NATO Bombing of FR Yugoslavia
No full textNATO bombardovanje SRJ 1999. godine, kao i sukobi na Kosovu
i Metohiji predstavljaju važnu epizodu savremene istorije Srbije i oni koji su joj
svedočili još uvek o tome gaje živa sećanja. Međutim, mladi u Srbiji o ovom sukobu
imaju samo posredna znanja oblikovana dominatnim predstavama u njihovom
neposrednom socijalnom okruženju, masovnim medijima i sistemu obrazovanja.
Prethodne studije naglašavaju da istorijski narativi predstavljaju jedan od osnovnih
sadržaja kojim se osmišljava etnička pripadnost. Kako bismo istražili način na
koji su istorijski narativi o događajima iz 1999. godine povezani sa etničkom
identifikacijom kod mladih u Srbiji, na uzorku od 120 srednjoškolaca primenili
smo kombinaciju kvantitativne (korelacioni nacrt) i kvalitativne (tematska
analiza) metodologije. Kvantitativni aspekt rada odnosio se na analizu odnosa
između etničkog identiteta pojedinaca i njihovog razumevanja sukoba 1999. godine
na Kosovu i Metohiji. Rezultati pokazuju da su pojedinci koji su snažnije vezani
za svoju etničku grupu imali detaljniju i specifičniju predstavu ovog istorijskog
događaja. S druge strane, kvalitativna analiza istorijskih reprezentacija ukazala je da su istorijski narativi srednjoškolaca često nedovoljno strukturisani i mahom
neinformativni, a neretko i potpuno izostaju. Uprkos tome, sadržaj izdvojenih tema
narativa koji su dovoljno istorijski specifični ukazuje na „crno–belu” predstavu ove
istorijske epizode. Na kraju, razmotrene su smernice za buduće studije i implikacije
nalaza za proces obrazovanja.The 1999 NATO bombing of FR Yugoslavia is a historical episode of
immense importance to Serbia’s society today. However, younger generation does not
have any personal account of this event: their historical understandings are based
on personal accounts from witnesses, mass media and social institutions such as the
system of education. Previous research shows that historical narratives represent
one of the most important contents of ethnic identity. With these issues in mind, the
focus of our research was to examine high school students’ narratives regarding the
1999 events and their relation to one’s ethnic identity. We used a combination of
quantitative (correlational design) and qualitative (thematic analysis) methodology
on a sample of 120 high school students. The quantitative aspect of this paper
focused on the interplay between one’s degree of understanding national history
and their ethnic identity. Our analysis suggests that individuals whose ethnic
identification is stronger have a more detailed and specific representation of this
historical event. On the other hand, our qualitative analysis showed that historical
narratives of high school students often lack important information or structure (in
worst case, they are completely absent). Nonetheless, themes contained in the few
historically specific narratives consistently offer a black–and–white picture of this
historical episode. Lastly, guidelines for future research as well as implications of
our findings for educational process are discussed
Posude u ritualu sahrane dece na nekropoli u Ostojićevo (1650-1550 g. p. n. e.)
No full textSahranjivanje dece na nekropoli u Ostojićevu tokom srednjeg bronzanog
doba vršeno je u keramičkim pogrebnim recipijentima (103 individue) ili bez
recipijenta, direktnom inhumacijom (39 individua). Pogrebna praksa koja je
podrazumevala sahranjivanje u keramičkim sudovima je jedinstvena pojava
na teritoriji Srbije, a postavlja se pitanje zašto je određena grupa dece sahranjivana na ovaj način. U ovoj prezentaciji biće reči o vezi atributa pogrebnog
recipijenta sa uzrastom dece, njihovom telesnom masom i visinom. Istraženo
je da li je individualna starost ili veličina tela deteta bila značajan kriterijum
prilikom izbora pogrebnog rituala. Takođe, analizirano je da li postoje pravilnosti u prostornoj distribuciji tipova posuda i da li je tip posude povezan sa
orijentacijom ili uzrastom.
Kako bi se odgovorilo na pitanje koji su bili kriterijumi za izbor recipijenta utvrđena je individualna starost, telesna masa i visina kod dece čiji su
skeletni ostaci bili dostupni za analizu (iz posuda 45 individua i 34 individue
sahranjene direktnom inhumacijom). Izmerena je zapremina, visina i radijus
otvora kod 85 pogrebnih posuda. Analizirano je da li postoji značajna korelacija između uzrasta, telesne mase i visine individua i metričkih karakteristika
posuda. Na ovaj način je istraženo da li je odabir pogrebne posude bio individualno prilagođen uzrastu i veličini tela svakog deteta i šta je bilo presudno
za prelazak na pogrebni ritual inhumacije bez posude.Srpsko arheološko društvo 47. skupština i godišnji skup, Niš 30. maj - 01. jun 2024. godin
Depressed and non-depressed persons across the lifespan: changes in personality and (ir)rational beliefs
No full textObjective: Studies indicate that with advancing age people generally become more emotionally stable, agreeable,
and conscientious, but less active and less open to new activities and ideas than younger individuals. There are none
theless substantial benefits for those who remain open to novel ideas and unconventional values. Much is still un
known in this area, especially when it comes to aging-related changes in cognitions, such as core beliefs and schemes,
and the aging trajectories of those who suffer from clinical problems, such as depression.
Method: The sample consists of 403 healthy control participants (age from 16 to 60) and 223 inpatients (age from 16
to 69) who were diagnosed as having Major Depressive Disorder (127 patients with first depressive episode and 96
patients with recurrent depressive disorder). Measures were taken of (ir)rational beliefs with the General Attitude and
Belief Scale (GABS) and personality dimensions were measured with NEO-PI-R five factor model.
Results: There were significant differences between the target group and control group, with depressed individuals
reporting higher scores on neuroticism and agreableness, and lower scores on extraversion, openess and conscien
tiousness. Depressed participants also had on average higher scores on irrational beliefs. In the healthy control group,
significant negative correlations were found between age and scores on neuroticism and scores on self- and oth
er-downing; positive correlations were found between age and scores on openness, agreeableness, conscientious
ness, and rationality. In both inpatient groups irrational beliefs were not related to age, while openness decreased in
the function of time. In the first depressive episode group, age was related to low scores on extraversion and high
scores on conscientiousness; in the recurrent depression group age was related to high scores on agreeableness.
Conclusion: Changes across the lifespan in the personality and rational and irrational beliefs are different among the
depressed participants compared to the healthy control group. In the inpatient groups, irrational beliefs are stable
during time while openness decreases. In the healthy control group, irrational beliefs decline, as well as neuroticism,
while openness increases. These findings point to the protective role of opennes in preventing the development of
depression with age. In addition, fostering rational beliefs is also of great importance in preventing depression during
the course of aging
Археозоологија масеном спектрометријом (ZooMS): основни принципи и потенцијали примене у археозоологији палеолита
No full textПоследњих година развијена је нова методa, археозоологија масеном спектрометријом (ZooMS) за анализу колагена из остеолошких остатака са археолошких налазишта са циљем побољшања таксономске одредбе ових остатака. Метода се ослања на анализу колагена, конкретно колагена тип I (COL1). Колаген је најзаступљенији протеин, који поседује одлике које му омогућавају добру очуваност током дугог временског периода, због чега је веома погодан за анализе на археолошком материјалу. Анализа колагена обавља се путем MALDI-TOF (Матрицом потпомогнута ласерска десорпција/јонизација уз мерење времена прелета) масене спектрометрије. За анализу погодни су различити типови животињских остатака у којима је присутан колаген, попут костију, зуба и коже. За ZooMS нарочито су погодни и значајни примерци које није могуће таксономски одредити на основу њихових морфолошких одлика, као што су на пример фрагменти костију малих димензија без очуваних дијагностичких зона, што је нарочито значајно у случају остатака фауне са палеолитских налазишта, који су неретко изразито фрагментовани. Поред тога, може се применити на коштаним алаткама и артефактима од кости, као и на костима са траговима касапљења, а које није могуће таксономски одредити стандардним методама археозоолошке анализе. Такође, приликом анализе налаза са палеолитских налазишта постоји потенцијал за откривање људских остатака који у супротном, због изражене фрагментованости, не би били идентификовани. Додатни значај представља минимално деструктивни процес узорковања, за који је потребна мала количина очуваног колагена и релативно брз процес анализе, који погодује анализи великог броја узорака. Такође, осим у археологији, ZooMS се примењује и у палеонтологији, екологији, конзервацији и очувању културног наслеђа
Case Studies in European Zooarchaeology
No full textThis book represents a nuanced perspective on zooarchaeological studies. Although primarily
conceived as proceedings from the 9th Postgraduate ZooArchaeology (PZAF) Forum held
online in 2021, it gradually become something more – a “magnifying glass” that enabled us
to take a closer look at research conducted by early career researchers in zooarchaeology. In
times of growing insecurity in both academia and the field of archaeology itself, it puts the
spotlight on a series of case studies from emerging scholars across Europe, most of which
derived from their Master’s and PhD theses. The topics covered in this volume include a wide
range of traditional and non-traditional zooarchaeological analysis, including taphonomy,
zooarchaeology of ritual, isotope analysis, radiocarbon dating, and animal iconographic
representations
Политика Кнежевине Србије према Албанцима шездесетих година XIX века – анализа политичке динамике у деценији промена
No full textThe paper discusses the evolving role of the Albanian
population in the national strategies of the Principality of Serbia
during the mid-19th century, particularly in relation to Ilija
Garašanin’s influential policy document Načertanije. Garašanin’s
vision emphasized cooperation with neighboring Balkan nations, recognizing that Serbia could not achieve its goals against
Ottoman rule on its own. Although initially sidelined in Serbian
plans, the Albanians were identified as potential worthy allies
for establishing alternative trade routes and fostering loyalty to
Serbia. The Serbian government attempted to gather intelligence
on Albanian sentiments and establish connections with local
leaders through a network of agents. Despite sporadic efforts
and some initial successes, significant progress was limited until
Russian influence began to shape Serbian policy more decisively.
Ignatyev’s correspondence further underscored the importance
of engaging with the Albanians, leading to renewed attempts to
forge negotiations. The situation on the ground was markedly
different: no substantial military organization had been established
in Albania, and any potential action depended on unreliable
agents who struggled to unite the Albanian chiefs.У раду је анализирана улога албанског становништва у националним плановима
и спољнополитичкој стратегији Кнежевине Србије шездесетих година XIX века.
Илија Гарашанин је још у Начертанију наглашавао важност сарадње са суседним
балканским народима, свестан да Србија сама не може да оствари своје циљеве
против османске власти. Иако су Арнаути првобитно били занемарени у српским
плановима, идентификовани су као потенцијални савезници за успостављање
алтернативних трговинских путева, али и фактор у евентуалном рату против
Османског царства. Српска влада је најпре покушавала да прикупи обавештајне
податке о локалном становништву и успостави везе са локалним првацима, али је
значајан напредак био ограничен до тренутка када је руски утицај почео да утиче
на погледе српске политике ка албанском народу. Важност ангажовања Арнаута
посебно су истицали поједини руски представници, на првом месту Николај П.
Игњатијев, амбасадор у Цариграду. Иако су српски напори да укључе Арнауте у
своју стратегију и планове ослобођења од турске власти били прилично изазовни,
они су свакако одражавали веће процесе који су се одвијали на Балкану. Ипак, на
пољу конкретне акције, у Албанији није створена никаква јача војна организација,
а евентуална акција зависила је од непоузданих агената који нису били способни
да организују и уједине арбанашке поглаваре. Званични Београд био је свестан
да не може да се ослони на оданост свега неколико поглавара. Упркос изазовима,
укључујући недостатак конкретних споразума са албанским локалним првацима
и променљиву лојалност међу арнаутским племенима, признање Арнаута као
потенцијалних савезника одражавало је свакако стратешку промену у српској
дипломатији