7757 research outputs found
Sort by
Households and Energy Transition in the Republic of Serbia: Legislative Frameworks and Real Practice
No full textDomaćinstva su među ključnim akterima u procesu energetske tranzicije. Ovaj sektor ima najveći udeo u potrošnji finalne energije, pružajući veliku mogućnost za smanjenje energetskog intenziteta, emisije zagađujućih materija i gasova sa efektom staklene bašte, prelazak na obnovljive izvore energije (OIE) i povećanje energetske samodovoljnosti. Ipak, proces tranzicije u domaćinstvima prati visok nivo neizvesnosti na putu napretka. Stoga, ovaj rad ima za cilj da proširi bazu znanja o energetskoj tranziciji u domaćinstvima. Politički i zakonski okvir definišu okruženje energetske tranzicije i zbog toga su predstavljeni glavni politički i pravni dokumenti EU i Srbije koji se odnose na uloge domaćinstava u energetskom sektoru. Pored toga, da bi se pružio dublji uvid u energetske navike, ponašanja i stavove u sektoru domaćinstava u Srbiji, sprovedena je sveobuhvatna anketa domaćinstava. Rezultati identifikuju ključne pokretače i prepreke koje oblikuju potrošnju energije u domaćinstvu, pružajući čvrst okvir za donosioce odluka i relevantne zainteresovane strane. Ovaj okvir olakšava razvoj strategija koje podstiču energetsku tranziciju, uzimajući u obzir specifičan društveno-kulturni kontekst Srbije. U radu se naglašava važnost usklađivanja nacionalnih politika sa standardima EU i korišćenja pouzdanih i kredibilnih podataka na nivou domaćinstava za efikasno rešavanje energetskih izazova.Households are among the key players in the energy transition process. This sector accounts for the main share of final energy consumption, providing a great possibility for reduction of energy intensity, emissions of pollutants and GHG, a shift to renewable energy sources (RES), and an increase in energy self-sufficiency. Still, the transition process in households is followed by a high level of uncertainty along the progress path. Therefore, this paper aims to extend a knowledge base about energy transition in households. The policy and legal framework define the energy transition environment, and therefore, the main policy and legal EU and Serbian documents related to the roles of households in the energy sector are presented. In addition, to provide deeper insight into Serbian household sector energy habits, behaviours, and attitudes, a comprehensive household survey was conducted. The results identify key drivers and barriers that shape household energy consumption, providing a robust framework for decision-makers and relevant stakeholders. This framework facilitates the development of strategies that encourage the energy transition, taking into account Serbia’s specific socio-cultural context. The paper emphasizes the importance of aligning national policies with EU standards and utilizing reliable and credible household-level data to address energy challenges effectively
The echo of silence
No full textProtestne akcije najčešće podrazumevaju uspostavljanje takvih odnosa među učesnicima koji impliciraju upotrebu govora ili proizvodnju buke, kako bi se poslala poruka, formulisao zahtev ili izrazilo nezadovoljstvo. Implicitno ili eksplicitno, kako navodi Cantrell, protesti neretko uključuju
sukobe ili makar potrebu za glasnom razmenom argumenata međusobno suprotstavljenih strana. Protestne akcije, međutim, mogu biti osmišljene i kroz tišinu i ćutanje. Najčešće je reč o akcijama kojima se kolektivno izražava neka vrsta bola ili patnje zbog tragedije ili gubitka. Nije reč o privatizaciji ili depolitizaciji nezadovoljstva, već, kako navodi Judith Butler, o uspostavljanju kompleksnog poretka političke zajednice koji se temelji na isticanju „međusobne zavisnosti i moralne odgovornosti“. Ross, u tom smislu, ukazuje da, umesto „prozivanja“ (call-out) odgovornih, ova vrsta kolektivne akcije zapravo poziva (call-in) građane na ulicama da se pridruže onima koji protestuju u tišini, u zajedničkom, gotovo sakralnom činu iskazivanja tuge, saosećanja i pijeteta prema žrtvama.
Imajući ovo na umu, cilj rada je da osvetli morfologiju svakodnevnih višeminutnih komemorativnih činova zajedničkog iskazivanja sećanja na žrtve pada nadstrešnice, koji predstavljaju jedan od centralnih oblika kolektivne protestne akcije u okviru studentskih protesta u Srbiji 2024–2025.
Pored analize strukture i efekata ovog oblika protestnog angažmana, rad će ponuditi kratak istorijski pregled tihih protesta kod nas i u svetu.Protest actions usually entail such forms of relationality among different protagonists that comprise the use of speech or the creation of noise,
in order to convey messages, articulate demands or voice dissatisfaction.
Whether implicit or explicit, Cantrell noted that protests often involve
conflict and serve as arenas for vocal exchange of arguments between opposing parties. However, protest actions could be structured in such a way
to incorporate silence as a political gesture. Oftentimes, it revolves around
actions symbolizing collective expressions of grief or suffering triggered
by a tragedy or loss. It is not about the privatization or depoliticization of
disaffection, but rather, as Judith Butler points out, about establishing a
complex order within the political community, based on ”fundamental dependency and ethical responsibility”. Instead of a “call-out” targeting those
responsible, this type of collective action, Ross argues, functions as a ”callin”, inviting citizens on the streets to join those who protest silently, in a
common, almost sacral act of expressing grief, compassion, and reverence
for the victims.
Bearing this in mind, the aim of the paper is to shed light on the
morphology of everyday, multi-minute commemorative acts of joint expression of remembrance for the victims of the canopy collapse, which
represent one of the central forms of collective protest action within the
student protests in Serbia 2024–2025. In addition to analysing the structure and effects of this form of protest engagement, the paper will offer a
brief historical overview of silent protests both in Serbia and globally.Naučna konferencija Studentski protesti 2024/25: BloKADA, ako ne SADA?, Beograd, 22. i 23. novembar 2025. - Saopštenje štampano u izvodu, urednici: Backović, V., Marković, A., Radoman, M., Zvijer, N
Aktualnost povesnosti u ogledalu savremene psihoanalize
No full textOvaj rad pristupa problemu odnosa između savremene i tradicionalne misli iz perspektive psihoanalize, pre svega teorije psihoanalitičara Žaka Lakana. Za razumevanje ove problematike biće nam relevantna Lakanova teorija stadijuma ogledala, kao i njegovo shvatanje četiri diskursa: Gospodara, Univerziteta, Analitičara i Histerika. Dominantno znanje u određenoj kulturi bitno je determinisano gospodarećim označiteljem (S1) – u našem slučaju, diskursom neoliberalizma. Gospodareći diskurs uslovljava i transformiše aktualno znanje, čak i kada je reč o (naizgled) tradicionalnim idejama. Kako bismo bolje izložili potencijalni mehanizam kojim aktualni ideološki diskursi menjaju tradicionalne sisteme znanja, uvodimo pojmove ideološkog objekta i fragmentacije diskursa (koja je praćena apsolutizacijom diskursa). Ideološki objekat razumemo kao konstelaciju specifičnih, aktualnom ideologijom određenih, međusobno usklađenih fantazmatskih i simboličkih sadržaja, koja ima funkciju stabilizacije i konfigurisanja (prevashodno narcističke dimenzije) subjekta u grupi. Obrazlažemo ideju da efektivnost delovanja ideološkog objekta na savremenog subjekta počiva na diskursima koji su simbolički fragmentisani, i istovremeno imaginarno uceljeni. Drugim rečima, ideološki objekat, u čijoj je osnovi, između ostalog, (paranoidno) znanje, pozicioniramo predominantno u Lakanov registar imaginarnog. Hegemoni sistemi znanja neoliberalizma bivaju značajno fantazmatski profilisani – tj. upućuju na povlašćene fantazme nama pripadajućeg ideološkog realiteta. Stoga, svaka tradicionalna misao, postajući deo aktualno vladajućeg korpusa znanja, nužno menja svoje značenje, a potencijalno i funkciju. Ovu ideološku transformaciju znanja prikazaćemo osvrtom na aktualna dešavanja, poređenjem anarhističkog i savremenog, lokalnog razumevanja direktne demokratije u okvirima studentskog pokreta u Srbiji, tokom 2025. godine.32. regionalni filozofski skup u Sremskim Karlovcima “Tradicija i savremenost“, Srpsko filozofsko društvo, Karlovačka gimnazija 13. i 14. septembar 2025. - Saopštenje štampano u izvod
Брак и породица у раскораку, Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године
No full textСтудија представља демографско-статистичку и социолошку анализу података Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. о брачности и породицама у Републици Србији (без Косова и Метохије). Након објашњења основних појмова и методологије студије, следи увод где је детаљно објашњен теоријско-концептуални оквир и друштвени контекст анализе. Интерпретација података је обогаћена бројним табелама, картама и графиконима. На крају је дат општи закључак. Подаци Пописа 2022. показују да је више од половине становништва старијег од 15 година у браку (51%), али и да је трећина међу лицима која нису никада склапала брак (31%), сваки девети је удовац/удовица (11,6%), док је најмање разведених (6,1%). Удео кохабитација је низак (4,9%), мада у благом порасту у однoсу на претходни попис, 2011. Трансформација породичног живота је текла упоредо са трансформацијом брачности. Нуклеарна породица, коју чине брачни пар и њихова деца, и даље је најзаступљенији тип са уделом од 43,3% на нивоу Републике Србије. С обзиром на то да је овај удео мањи него што је био према прошлом попису, 2011, можемо рећи да, иако је и даље доминантан, универзалност овог типа породица је све мања. Супротно томе, увиђа се благи пораст удела једнородитељских породица. Повећава се и удео породица типа ванбрачни пар са децом, сада са уделом од 4%, али и број брачних и ванбрачних парова без деце који чине више од трећине породица у Републици Србији. Пораст удела породица без деце се може објаснити старосном структуром становништва. С обзиром на то да подаци показују да су партнери оба пола углавном старији од 60 година, преко 40% њих, јасно је да је велики удео оних који имају децу, али да су она одрасла, одселила се, углавном засновала своје породице, те стога и не припадају више породици порекла. Дубинска анализа података пописа комбинована са налазима релевантних истраживања указала је на наставак тренда пада брачности из претходних пописа, односно пораста удела лица ван брака, посебно оних који нису склапали брак. Сходно томе, долази и до пада удела породица типа брачни пар са децом, а повећања заступљености других типова породица. Ове промене су уочљиве у свим регионима, с тим да су пад лица у браку и породица типа брачни пар са децом, пораст разведених и кохабитација, једнородитељских породица и породица које чине ванбрачни парови са децом најизраженији у Региону Војводине. У Београду се бележи највећи пораст неожењених/неудатих, иза кога следе разведени, док је пораст удоваца најмањи. Кохабитације су највише присутне у Војводини, затим у Београду, где има и највише ванбрачних парова са децом. Узроци пада универзалности брака и удела нуклеарне породице леже у демографским факторима, променама старосно полне структуре, односно старењу становништва, посебно у регионима југоистока и запада земље. У северним регионима је, чини се, више реч о усвајању нових типова понашања, у смеру одлагања брака, пораста брачне нестабилности, те ширења кохабитација. Ипак, укупно узев, у контексту ширег европског окружења, реч је о умереним променама. 13
Solidarity, Struggle, and the Self: High School Students’ Perceptions and Motivations for Protests
No full textKao podstrekači kolektivnih akcija navode se četiri glavna izvora motivacije: grupna identifikacija, grupna efikasnost (uverenje da grupa može napraviti promene), emocije vezane za grupu (poput besa i frustracije) i moralnost (uverenje da su prava prekršena). U decembru 2024. blokade u školama proširile su se po celoj Srbiji, načinivši srednjoškolce važnimakterima ovog pokreta. Ovo istraživanje je ispitivalo učeničku percepciju protesta, motivaciju iza takve percepcije, kao i povezanost između njih. U sklopu šireg istraživanja, učenici prvog razreda srednje škole su na dnevnom nivou tokom deset dana (10–23. decembar) delili iskustva povodom privikavanja na srednju školu, korišćenjem metode uzorkovanja iskustva.Kako su učenici spontano uveli temu studentskih protesta, istraživači su ih pozvali da reflektuju nad njima, kao i nad odlukom Ministarstva obrazovanja o prevremenom završetku škole. Ukupno je odgovorilo 97 učenika, čiji su odgovori analizirani kvalitativnim (analiza sadržaja) i kvantitativnim putem (deskriptivna statistika, Hi kvadrat). Većina učenika se fokusirala isključivo na prevremeni završetak škole, bez spominjanja protesta (42,3%); 29,9% je podržavalo proteste; 16,5% je bilo neutralno; 6,2% je aktivno učestvovalo u protestima; 3,1% je bilo nezainteresovano za proteste i 2,1% im se protivilo. Za podršku protestima, glavne motivacije su bile percipirani moralni prekršaji i grupna efikasnost. Identifikacija sa grupomi emocija frustracije bile su manje prisutne od očekivanog. Umesto toga, solidarnost i nada su bile najprisutnije. Hi kvadrat je otkrio značajne razlike u motivaciji različitih stavova prema protestima (identifikacija [χ²(8) = 45.66, p <.001], efikasnost [χ²(8) = 19.56, p <.001], moralnost [χ²(8) = 55.20, p <.001], solidarnost [χ²(5) = 13.28, p <.001], frustracija/bes [χ²(5)= 19.81, p <.001]). Ovi nalazi sugerišu da motivacija ne samo da pokreće kolektivne akcije, već i oblikuje kako se učenici pozicioniraju u odnosu na društvene pokrete. Niska grupna identifikacija među pobornicima protesta postavlja važno pitanje za buduća istraživanja o kolektivnim akcijama.Collective action is believed to be driven by four key motivations:
group identification, group efficacy (belief in the group’s ability to create change), group-based emotions (e.g., anger, frustration), and morality (a sense of rights being violated). In December 2024, school blockades
spread across Serbia, and high school students became important actors
in this movement. This study explored high school students’ perceptions
of protests, motivation for their stances, and whether students’ attitudes
toward the protests were associated with differences in collective action
drivers. As part of a broader study on students’ daily school experiences
while adapting to high school, data were collected from first-year students
over ten days (December 10–23) using the experience sampling method.
When students began spontaneously referencing protests, researchers invited students to reflect on protests and on the Ministry of Education’s decision to prematurely end the school year. In total, 97 students responded.
Their answers were analyzed using qualitative content analysis, descriptive
statistics, and Chi-square tests. Most students were solely focused on the
school year ending, without mentioning protests (42.3%), 29.9% supported
the protests, 16.5% remained neutral, 6.2% actively participated, 3.1% were
uninterested, and 2.1% opposed them. Among protest supporters, moral
violation and perceived efficacy were the dominant motivations. Surprisingly, identification and frustration were less prominent than expected.
Instead, solidarity and hope were most present. Chi-square tests revealed
significant motivational differences based on protest stance (identification
[χ²(8) = 45.66, p <.001], efficacy [χ²(8) = 19.56, p <.001], morality [χ²(8) = 55.20, p <.001], solidarity [χ²(5) = 13.28, p <.001], frustration/anger [χ²(5)
= 19.81, p <.001]). These findings suggest that motivations not only drive
collective action but also shape how students position themselves in relation to social movements. Low identification among supporters raises
important questions for further research.Naučna konferencija Studentski protesti 2024/25: BloKADA, ako ne SADA?, Beograd, 22. i 23. novembar 2025., Saopštenje štampano u izvod
Интензивно родитељство у контексту једнородитељских породица
No full textУ савременом друштву, интензивно родитељство представља једну од доминантних концепција о одгајању деце, која подразумева усмереност на дете, високу емоционалну укљученост, интензиван рад и велика временска и финансијска улагања, уз ослањање на експертско знање и тежњу да се дете заштити од свих потенцијалних ризика. За родитеље пред које се постављају оваква очекивања, ситуација се додатно усложњава када су у питању једнородитељске породице, где у највећем броју случајева један родитељ на себе мора преузети све задатке и одговорности везане за одгајање деце и вођење домаћинства.
С обзиром на све већу присутност једнородитељских породица, како у свету тако и у нашој земљи, овај рад настоји да осветли питање у којој мери и на који начин родитељи у таквим породичним структурама успевају да одговоре на очекивања интензивног родитељства. Иако интензивно родитељство може имати позитивне развојне исходе за децу, у контексту једнородитељских породица оно често постаје извор притисака, оптерећења и осећаја кривице за родитеље.Susreti pedagoga "Očekivanja (od) pedagoga" Nacionalni naučni skup 28. novembar 2025, Beograd - Saopštenje štampano u celin
Plato and Kant on purpose in the biological sciences
No full textDva mislioca koja su odigrala značajnu ulogu u konstituisanju našeg poimanja živog sveta jesu
Platon i Kant. Između njih postoje sličnosti, ali i značajne, supstancijalne razlike. Pre svega, Platonovo teleološko
shvatanje bioloških organizama utemeljeno je u njegovoj metafizici i kosmologiji, iz čega proizlazi da
je svrhovitost, odnosno funkcija živog bića određena putem izvesnih spoljašnjih, pa čak i transcendentnih
principa. S druge strane, sa obrtom koji nastupa u Kantovoj i uopšte modernoj filozofiji, teleologija uglavnom
dobija heurističku ulogu, dok se razvoj živih bića uveliko razumeva na osnovu mehaničkog delovanja
fizičkih i hemijskih procesa. Postoje, međutim, i naturalistička tumačenja Kantove teleologije u kojim se
može pronaći prostor za intrinsičnu svrhovitost bioloških organizama. Neka od istraživanja u savremenoj
biologiji možda potvrđuju „preokret“ koji je oprezno nagovešten u Kantovoj prirodno-filozofskoj misli.Two thinkers who played a significant role in constituting our understanding of the living world
are Plato and Kant. There are similarities between them, but also significant, substantial differences. First of
all, Plato’s teleological understanding of biological organisms is based on his metaphysics and cosmology,
from which it follows that the purposefulness, or function of a living being is determined by certain external,
and even transcendent principles. On the other hand, with the shift that occurs in Kant’s and modern
philosophy in general, teleology mainly acquires a heuristic role, while the development of living beings
is largely understood on the basis of the mechanical action of physical and chemical processes. There are,
however, naturalistic interpretations of Kant’s teleology in which one can find space for intrinsic purposefulness
of biological organisms. Some of the research in contemporary biology may finalize the „turn over“
that was cautiously hinted at in Kant’s natural-philosophical thought.Научна конференција Три века Канта: сазнање, наука и вредност, 10–11. децембар 2025. године Београд - Саопштење штампано у извод
Bioarchaeology of Childhood: New Perspectives on Children in European Prehistory
No full textChildren in the archaeological record have been discussed for decades, still, their roles and contributions were often underrepresented in research, possibly due to perception of their minor influence on society or due to limitations in anthropological methods. In recent years, with significant advancements in analytical techniques, particularly those applied to non-adult skeletal remains the archaeology of childhood has emerged as an important field for understanding past populations. Despite existing limitations, with these advances, and the application of scientific methods in archaeological research, it has become possible to reconstruct the life histories of children. This has opened up new avenues for studying children's health and diet, growth, and developmental stages such as puberty. Further, observing these factors within the archeological context allowed us to better understand their social roles and how prehistoric communities interacted with their children, seeing them as both future adults and as the future of the community. This session aims to present new perspectives on childhood during European prehistory by welcoming papers dealing with the bioarchaeology of childhood using different bioarchaeological and archaeological methods such as dietary and weaning stable isotope analysis, also strontium and oxygen isotope analysis, genetic analysis, radiological imaging, paleopathology, dental analysis, tooth peptide analysis, highlighting how the implementation of scientific methods can be used to reconstruct the lives of these tiny but significant members of past societies.The 31st European Association of Archaeologists Annual Meeting (Interwined pasts), Belgrade Virtual, 2-6 September 2025 - Saopštenje sa međunarodnog skupa štampano u izvod
Transitioning to Property-Owning Democracy in Serbia
No full textThe policy brief provides a normative and practical examination of economic injustice. It begins with the problem of justification of economic inequality, focusing on two accounts on distributive justice: the responsibility-sensitive approach and the opportunity-sensitive approach. The analysis reveals how contemporary ownership structure violates both accounts on distributive justice. As a vision of a just economy, the policy brief argues for a property-owning democracy, understood as a combination of economic democracy and coupon capitalism. It suggests employee buyouts of companies as a viable pathway towards property-owning democracy. Using Serbia’s economy as a case study, where small and medium enterprises face imminent succession crises, the analysis demonstrates how employee ownership can simultaneously solve business succession challenge while advancing economic democracy. In conclusion, the required legal and fiscal reforms for the introduction of the European Employee Stock Ownership Plan in Serbia are spelt ou
‘There and back again’: looking at the ‘Celtic Balkan migrations’ beyond the ethno-determinism
No full textIt has been almost 20 years since Danijel Džino questioned the ancient literary narrative
of massive Celtic migration to the Southeastern Europe, calling for the abandonment of
‘Brennus model’ and reconsideration of the 4th–3rd c. BCE events in the Balkans. Since
then the ‘Celtic migration’ has been also reviewed from archaeological perspective, with
scholars from the whole region trying to reassess the issue. The proposed views range
from piecemeal colonization; through fusing of autochthonous and immigrant groups;
through spread of La Tène material culture within the essentially native population; to
ideological, social and cultural dynamics that transformed local communities without the
large-scale population shift. Whereas the formerly held explanation of the Celts sweeping
through the Southeastern Europe is not as dogmatic as it was, the question remains if
this scenario is contested beyond the cursory acknowledgement that the situation must
have been ‘more complex than previously thought’. In other words, despite the attempts
at new models, most of the regional archaeologists have not renounced the traditional
ethnodeterminism, but still actively use it, albeit less explicitly. The categories of the
‘Celts’ as clearly distinguishable people, and the ‘Scordisci’ as Celtic tribe that settled the
south Pannonia and the Central Balkans, still features prominently in interpretations of
the Late Iron Age material culture. The critiques of reductive and biased nature of such
position, as well as the addressed evidential difficulties in sustaining this standpoint are
simply being ignored, without offering any counterarguments.
For these reasons, building on the previous theoretical and methodological
considerations, I will try to further elaborate the alternative interpretational framework by
using new and recently published archaeological evidence. I will pay particular attention
to transitional period from the Early to Late Iron Age (4th–3rd c.), and revisit data coming
from settlements, funerary sphere and bioarchaeology.The 31th European Association of Archaeologists Annual Meeting (Interwined pasts), Belgrade Virtual, 2-6 September 2025 - Saopštenje štampano u izvod