7757 research outputs found
Sort by
Metaethical Internalism: De Dicto and De Re Formulations
No full textPoznata srednjovekovna distinkcija de re/de dicto igra značajnu ulogu
u velikom broju savremenih filozofskih diskusija. U okviru praktične filozofije, ova
distinkcija se u poslednje dve decenije najčešće dovodi u vezu sa pozicijom internalističkog kognitivizma; tj. metaetičkim gledištem prema kojem moralna verovanja instanciraju neki oblik nužne relacije sa konacijama ili inherentno motivišućim psihološkim stanjima. Glavni cilj ovog rada je detaljno predstavljanje istorijskog konteksta,
filozofskih implikacija i argumentacije pomoću koje se brane i kritikuju tradicionalne
de re verzije internalističkog kognitivizma, kao i savremene de dicto formulacije ove
metaetičke pozicije. Ukratko, rad teži da pruži niz dobro utemeljenih teorijskih osnova
za izvođenje razložnog odgovora na pitanje da li se internalistička teza i dalje može
zastupati u svojoj izvornoj de re varijanti ili je nužnost između moralnih verovanja i
konacija potrebno shvatiti u skladu sa novijom de dicto interpretacijom.The well-known medieval distinction between de re and de dicto plays a significant role in a wide range of contemporary philosophical debates. In the domain of
practical philosophy, this distinction has, over the past two decades, most frequently
been associated with the position of internalist cognitivism—that is, the metaethical
view according to which moral beliefs instantiate some form of necessary relation to
conative or inherently motivating psychological states. The primary aim of this paper
is to provide a detailed account of the historical context, philosophical implications,
and the arguments used both to defend and to critique traditional de re versions of
internalist cognitivism, as well as contemporary de dicto formulations of this metaethical position. In short, the paper aims to offer a well-grounded theoretical basis for a
reasoned answer to the question of whether the internalist thesis can still be defended
in its original de re form, or whether the necessity between moral beliefs and conations
should instead be interpreted in line with the more recent de dicto approach
Comparative Analysis of the Ideological and Political Orientations of the Precariat in Serbia, Germany, and Croatia
No full textRad se bavi ideološko-političkim orijentacijama prekarijata u tri države koje zauzimaju različite pozicije unutar svetskog kapitalističkog sistema – Srbija, Hrvatska i Nemačka. Analiza počiva na podacima prikupljenim u okviru devete runde Evropskog društvenog istraživanja (European Social Survey) iz 2018. godine. Pripadnici prekarijata se u sve tri države u velikoj meri identifikuju sa političkim akterima koji koriste socijalnu demagogiju u svom diskursu, pri čemu se ne dovode u pitanje temeljne pretpostavke na kojima neoliberalni oblik kapitalističke regulacije društvenih odnosa počiva. Uočene su razlike u političkoj participaciji, percepciji političke efikasnosti i stepenu ideološke identifikacije između zemalja. Dok u Srbiji i Hrvatskoj vlada niska zainteresovanost za politiku i nepoverenje u politički sistem, u Nemačkoj je zabeležen viši nivo političke kompetencije i participacije. U Srbiji se prekarijat identifikuje sa desničarskim ili strankama desnog centra. Hrvatski prekarijat se najviše identifikuje sa politikama koje zagovaraju desno orijentisane političke opcije koje koriste socijalnu demagogiju i zagovaraju zaštitu „domaćeg kapitalizma”. U Nemačkoj se prekarijat opredeljuje za stranke centra koje retorički naginju ulevo, ali promovišu (neo)liberalne ekonomske politike. Sa radikalno-desničarskom Alternativom za Nemačku češće se identifikuju neprekarni ispitanici, što se može objasniti time da je migrantsko poreklo – koje ova stranka oštro kritikuje – jedan od ključnih prediktora prekarnosti u Nemačkoj. Posebna pažnja posvećena je načinu na koji prekarijat interpretira i reaguje na političku ponudu u kontekstu krizne dinamike neoliberalnog oblika kapitalizma, pri čemu redistributivno-etatističke tendencije poprimaju široku (demagošku) podršku nezavisno od pozicije države unutar globalnog kapitalističkog sistema.The paper examines the ideological and political orientations of the precariat in
three countries that occupy different positions within the global capitalist system
– Serbia, Croatia, and Germany. The analysis is based on data collected during the
IX round of the European Social Survey (ESS) in 2018. Members of the precariat
in all three countries predominantly identify with political actors who use social
demagoguery in their discourse, without questioning the underlying assumptions
of neoliberal capitalism. Differences in political participation, perceptions of
political efficacy, and ideological identification have been observed among the
countries. While Serbia and Croatia exhibit low levels of political interest and
distrust in their political systems, Germany has recorded higher levels of political
competence and participation; however, there remains a general trend of declining
trust in institutions. In Serbia, the precariat primarily identifies with right-wing or
centre-right parties. The Croatian precariat largely supports policies that advocate
for right-leaning political options, employing social demagoguery and promoting
the protection of “domestic capitalism”. In Germany, members of the precariat
often align with centrist parties that, while they may express left-leaning rhetoric,
embrace (neo)liberal economic policies. In contrast, those who are not part of the
precariat are more likely to identify with the radical right-wing Alternative for
Germany (AfG). This trend can be attributed to the fact that migrant origins—an
aspect that this party strongly denounces—are a significant predictor of precarity
within the country. Finally, focus is placed on the ways in which the precariat
perceives and reacts to political proposals amid the crisis dynamics inherent in
neoliberal capitalism. In this context, redistributive-statist tendencies garner widespread support, often manifesting in a demagogic manner, regardless of the
state's role within the broader framework of the global capitalist system
Collaborative Registered Replication of Griskevicius et al. (2010): Can Pro-environmental Behavior Be Promoted by Priming Status Motivation?
No full textThe present study presents the results of a collaborative registered replication of Griskevicius et al. (2010, Experiment 1). As part of the Collaborative Replication and Education Project, 24 student groups from six countries (N = 3,774) investigated whether pro-environmental behavior can be promoted by priming status motives (desires for social status and prestige). This large, multi-site replication showed no evidence to support the hypothesis that hypothetical pro-environmental behavior can be stimulated by having participants read a story designed to prime status motives. We performed several exploratory analyses to investigate whether extension variables (i.e., equating “green” choices with prosocial behavior, political beliefs, sampling methods, location, duration of data collection, and gender) moderated the hypothesized effect of status motives on pro-environmental choices, but these analyses produced null results. One limitation of the study is that most data collection sites did not include a manipulation check, and the one site that did found a much weaker effect (d = 0.32) than the extremely large effect originally reported (d = 3.69). As a result, it remains unclear whether the null result reflects a failure of this specific priming method or a challenge to the underlying theory
Upotreba digitalnih alata i veštačke inteligencije u učenju stranog jezika struke
No full textPredmet ovog istraživanja je upotreba digitalnih alata i veštačke inteligencije u učenju stranih jezika struke (engleskog, nemačkog, francuskog, španskog i ruskog) na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Cilj istraživanja je da se identifikuju najčešće korišćeni digitalni alati, njihova primena, kao i učestalost njihove upotrebe u nastavi stručnih predmeta i stranih jezika struke. Za potrebe ovog rada sprovedena je anketa tokom prolećnog semestra školske 2023/24. godine kojom su obuhvaćeni studenti svih deset odeljenja Filozofskog fakulteta. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 169 studenata putem upitnika koji je sadržao dvanaest pitanja otvorenog i zatvorenog tipa. Dobijeni rezultati pokazuju da studenti Filozofskog fakulteta upotrebljavaju Google Translate, ChatGPT i Duolingo za prevođenje, učenje stranih jezika i rešavanje zadataka nekoliko puta nedeljno, najintenzivnije tokom priprema za ispite ili rešavanja složenijih zadataka. Trećina ispitanika koristi digitalne alate i veštačku inteligenciju za pripremu predispitnih obaveza i ispita iz stručnih predmeta, a četvrtina za pripremu predispitnih obaveza i ispita iz stranog jezika struke. Digitalni alati najviše se koriste u samostalnom učenju, dok njihova primena u formalnoj nastavi još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. Rad naglašava potrebu za promenom stavova studenata prema uvođenju inovacija u nastavu. Neophodno je redefinisati ciljeve nastave stranih jezika struke i eksplicitno integrisati digitalne kompetencije u silabuse. U tu svrhu potrebno je formulisati smernice za upotrebu digitalnih medija u nastavi stranih jezika za nastavnike i studente.Treći naučni skup nacionalnog značaja 22. novembar 2024, Alfa BK Univerzitet, Beograd - Saopštenje štampano u celin
Društvene promene u starom Peruu: Istorijsko istraživanje principa ekonomskog determinizma na društvu Inka
No full textKnjiga predstavlja nastojanje da se na specifičnom istorijskom materijalu ispita valjanost osnovnog marksističkog metodičkog postulata o primarnoj ekonomskoj uslovljenosti funkcionisanja, reprodukcije i promena društvenih odnosa. Istorijsko istraživanje izvedeno je na društvu Inka, jer je njegov razvoj u osnovi nezavisan od procesa društvenih promena u starom svetu. Na taj način komparativno istraživanje je omogućilo utvrđivanje univerzalne valjanosti pomenutog metodičkog principa. Ispitane su bazične karakteristike klasnih, ekonomskih i političkih odnosa u društvima pred-inka perioda i promena nastalih amalgamiranjem tih odnosa sa tradicionalnijim Inka društvom. Politička nadmoć Inka društva dovela je do specifičnih hibridnih oblika novonastalih ekonomskih i društvenih odnosa, potvrđujući polaznu hipotezu rada, da se opšti karakter ekonomske determinacije društvenih odnosa uvek mora specifično istorijski utvrđivati
Reconstructing technology: Late Neolithic oven construction techniques at Vinča–Belo Brdo– excavation methodology and experimental archaeology
No full textOvens are found in the majority of Late Neolithic Vinča culture houses. Unfortunately, they are usually preserved only at the floor level, while parts of the upper structure are almost always missing. Even though several fully preserved ovens were discovered at the site of Vinča–Belo Brdo in the early 20th century, no information regarding the techniques used in their construction was recorded. Fortunately, in 2006, at the same site, an almost fully preserved oven was uncovered and was partially excavated in 2015. This find is highly significant, as it represents the first oven with an intact dome discovered since 1911. To maximize the quantity and quality of data collected, a new excavation methodology was developed and applied. Instead of cutting through the oven, breaking patterns visible on the dome were followed and the oven was deconstructed, which allowed the reconstruction of the building process. As the oven dome construction technique revealed in this context had not been previously considered or proposed in archaeological literature, this article introduces new interpretations and results. To test the findings obtained during the excavation, experimental ovens were built using this newly identified technique. One of the aims of this article is to present an innovative excavation methodology that can be applied to other daub architectural features. Furthermore, the detection and recognition of a previously undocumented construction technique opens the door to more comprehensive studies of Neolithic earthen architecture and individual daub architectural elements
Systematic production of naturally backed "knives" from 290 to 110 thousand years ago: evidence from southeast Serbia
No full textNaturally backed “knives” represent one of the long-lasting types of stone tools produced by the different hominin
species. Emergence of this phenomenon starts in the Lower Palaeolithic and continues, in different forms,
even today. Term “backed” refers to the either cortical or non-cortical surface, opposite the cutting/working edge,
that is used to form a better grip, both when tools have been hand-held or hafted. These technological advances
have enabled a more efficient use of the tools. The systematic production of these artefacts shows the developed
cognitive abilities of the Chibanian (Middle Pleistocene) hominins. While the appearance of this phenomenon is
now well documented across Western and Central Europe, there are no such studies in the Southeast of the continent.
This paper presents results of techno-morphological analysis of Velika Balanica (Layer 3), Mala Balanica
(Layer 2) and Pešturina cave (Layer 4) assemblages. Dated respectively to 290 ka, 240 ka and 110 ka, these three
assemblages represent the oldest record of systematic production of naturally backed artefacts in the Central
Balkans. Results of the analysis are discussed regarding the raw materials used in backed artefact production,
with the aim to shed more light of the methods employed, but also on the position of these artefacts within the
techno-economic Neanderthal behaviour. Funding: This research has been supported by the NEEMO project of
the Science Fund of the Republic of Serbia (7746827), and the MIRA project funded by the Social Sciences and
Humanities Research Council of Canada SSHRC (895-2024-1005).The 31th European Association of Archaeologists Annual Meeting (Interwined pasts), Belgrade Virtual, 2-6 September 2025 - Saopštenje štampano u izvod
Номадска присуствa: изложбене трајекторије и транснационална видљивост скулптуре Олге Јеврић
No full textПолазећи од путовања као праксе привременог измештања, рад истражује динамичне итинерере београдске вајарке Олге Јеврић (1922–2014) и њених скулптура током 1950-их и раних 1960-их година. Путовању се при томе не приступа искључиво као физичком кретању, већ као културолошки и институционално условљеној мобилности уметнице и њеног опуса у оквирима сложених друштвено-политичких констелација социјалистичке Југославије. У фокусу истраживања налази се серија Предлози за споменике, чије скулптуре – упркос прво-
битној меморијалној намени – нису добиле трајно место у јавном простору у форми монументалних споменика. Управо је немогућност материјализације у стабилној и
патријархално кодираној инфраструктури споменичке продукције отворила простор Предлозима за споменике да остваре већу мобилност – захваљујући малом форма-
ту и апстрактном изразy, ове скулптуре су у наведеном периоду циркулисале у оквиру бројних изложби у земљи и иностранству. Реконструишући изложбене путање скулптура, у раду се анализира начин на који су ови „номадски објекти” формирали специфичну географију уметничке и културне видљивости Олге Јеврић на глобалном хоризонту послератне Европе. Уместо просторне и симболичке фиксираности карактеристичне за јавне споменике, рад сагледава флексибилност изложбе као алтернативне платформе за деловање вајарке. Посебна пажња посвећена је анализи начина на који је кроз мобилност – како сопствену тако и мобилност уметничких дела – Олга Јеврић остваривала транснационално присуство и културно посредовање. Истраживање се заснива на анализи архивске грађе, изложбене документације, културних политика и родно детерминисаних услова скулпторске продукције са циљем да осветли динамике мобилности, видљивости и преговарања простора деловања у уметничком систему социјалистичке Југославије у послератном периоду.Научни скуп Путнице у српској књижевности и култури 6–7. новембар 2025., Београд - Саопштење штампано у изводу
Poslovni izgledi istraživanja intrigirajućih perspektiva veštačke inteligencije
No full textAlthough the use of artificial intelligence (AI) in everyday life is increasing, the complex nature of AI still prevents its full adoption. The potential of AI is boundless, and it will reshape the reality. How humans perceive the world will forever change with AI tools implemented in embedded devices. Apart from the possibility of changing human perception through augmented reality (AR), AI is also applied in 3D-printing, art, and decoding of ancient communication systems. Moreover, the most important role AI has today is in healthcare. The use of AI tools can contribute to improving the way patients’ conditions are monitored, diagnosing specific diseases with a high percentage of accuracy. With the rapid advancements in this field, regulations regarding the safe uses of such technologies remain uncertain. This paper focuses on current AI applications in different social and business fields; it aims to shed light on the immense possibilities of AI-based predictions while inspiring curiosity about its transformative force across industries. The journey that ventures into the depths of the enigma surrounding AI is a testament to the curiosity of the human species, guidance, a drive for imagination, and the relentless pursuit of knowledge.Iako je upotreba veštačke inteligencije (AI) u svakodnevnom životu
sve veća, složena priroda veštačke inteligencije i dalje sprečava njeno
potpuno prihvatanje. Potencijal korišćenja AI je teško sagledati i svakako
će umnogome preoblikovati stvarnost. Način na koji ljudi doživljavaju
svet će se zauvek promeniti sa AI alatima koji su aplicirani u uređajima.
Osim mogućnosti promene ljudske percepcije putem primene proširene
stvarnosti (AP), AI se primenjuje u 3D štampanju, umetnosti, razumevanju drevnih komunikacionih sistema. Možda najvažnija uloga AI je
danas u zdravstvu, koja može doprineti poboljšanju načina praćenja
stanja pacijenata i u dijagnostikovanju bolesti sa visokim stepenom
tačnosti. Uz brz napredak AI otvoreno je pitanje blagovremenog
donošenja adekvatnih propisa koji regulišu njenu upotrebu. Ovaj
rad se fokusira na aktuelne AI primene u raznovrsnim društvenim
i poslovnim oblastima, a ima za cilj da osvetli ogromne mogućnosti
predviđanja upotrebom AI i otvori pitanje posledica koje donosi u
različitim oblastima. Istovremeno rad treba da ukaže na dileme koje
okružuju veštačku inteligenciju
The original shell in the room: the (neo)renaissance spirit of Todor Manojlovic
No full textОслањајући се на савремене музеолошке студије као и идеје о релативности простора и могућности разумевања првенствено животног простора као слике (унутрашњег) света свог власника, у овом раду се истражује Спомен-соба Тодора Манојловића (1883–1968) у оквиру редовне поставке Народног музеја у Зрењанину. Полазећи од питања улоге овог реконструисаног животног простора Манојловића у његовом родном граду, односно питања о чему (може да) нам говори ова спомен-соба, односно шта нам предмети у том простору могу открити о личности која је била становник оригиналног интимног простора који поставка сада репрезентује, одабран је један артефакт као кључ за разумевање личности која је била њен власник, првобитна шкољка односно клица извесне и непосредне среће (Башлар). Стога, издвојени предмет – репродукција Ботичелијевог „Рађања Венере“ на зиду спомен – собе постаје својеврсни симбол (нео)ренесансног духа Тодора Манојловића, а његов живот ишчитава се као живот студента историје уметности познате ренесансне школе, затим теоретичара, критичара и чак кустоса-водича који ради у духу ових начела, а затим и писца који се осврће на ренесансне идеје и прихвата концепт луталаштва својеврстан овом феномену. Како се најзад и изводи закључак, управо ренесансни дух и поглед на свет и човека у овом контексту, помажу Манојловићу да претраје у повремено изузетно изазовним околностима.
Након успостављања теоријског оквира истраживања, како на основу тренутног стања, тако и на основу музејске и архивске документације, периодике, фотографске грађе и сведочења кустоса, у првом делу текста анализира се настанак и изглед спомен-собе, те њен живот у претходних пет деценија. Сагледавањем различитих интерпретација и изложених предмета издвајају се тачке пресека и поменути, одабрани предмет, својеврсна првобитна шкољка у соби. Даље, постављањем овог предмета као кључа за тумачење живота и духа Манојловића, у следећем делу текста анализира се Манојловићев образовни пут, као студента историје уметности у Базелу и Минхену и редовног путника кроз Италију са којег шаље писма, оставља дневничке записе и другу данас сачувану грађу. У следећем делу текста прати се Манојловићев живот у међуратном Београду у којем је он актер у културно-уметничким круговима и познаник многих књижевника, али и сликара и историчара уметности, па и кнеза Павла и првог директора његовог Музеја, Милана Кашанина. Док је дело Манојловића у савременој библиографији већ детаљно представљњно као рад књижевника и ликовног критичара, у овом тексту посебан акценат јесте стога на сагледавању Манојловићевог ума као музејског, а дела као теоретичара и предавача музеалног знања који се фокусира на ренесансну историју уметности и њене одјеке у њему савременом тренутку. Наредни део текста хронолошки се пак фокусира на период током и након Другог светског рата и Манојловићев повратак родном Великом Бечкереку, тада већ Зрењанину. Феноменолошки, живот овог свестраног интелектуалца чита се – на основу већ постојећих радова, али и периодике, ретко објављиваних текстова Манојловића и сведочења његових савременика након повремених сусрета – као живот својеврсног (нео)ренесансног фленера који, иако ограничен на мали град, у интитмном простору собе наставља своје ментално луталаштво. У последњем делу рада, повратак данашњем изгледу спомен-собе открива нам још један предмет – портрет Манојловића у изведби Моме Капора – и отвара нам питања савремене перцепције и контекстуализације живота и дела Тодора Манојловића дуго стављаног у заборав услед друштвено-политичких и идеолошких заокрета.Relying on contemporary museological studies as well as ideas of space relativity and a
possibility of understanding of living space, first of all, as an image of the (inner) world of its owner,
this work looks into the Memorial room of Todor Manojlović (1883–1968) within a regular exhibition
of the National museum in Zrenjanin. Beginning with the question of the role of this reconstructed
Manojlović’s living area in his hometown, or the question of what this memorial room (might) tell
us, meaning what the objects in this space might reveal about the person who was the resident of
the original private room which the exhibition now represents, an artefact has been chosen as the
key for understanding the person who was its owner, the original shell or the seed of certain and
imminent happiness (Bachelard). Therefore, the chosen object – a reproduction of Botticelli’s The
birth of Venus on the wall of the memorial room becomes a kind of a symbol of Todor Manojlović’s
(neo)renaissance spirit, and his life is read as a life of a history of art student of a famous renaissance
school, then a theorist, a critic and even a curator-guide who works in the spirit of these principles,
and then a writer who looks back on renaissance ideas and accepts the concept of wandering typical
of this phenomenon. As we can finally conclude, it is this renaissance spirit and the view of the
world and the man in this context which help Manojlović last in occasionally extremely challenging
circumstances.
After establishing a theoretical framework for the research, based on the current state, as
well as museum and archive documentation, periodicals, photo material and curators’ testimonies,
the first part of the text analyses the creation and appearance of the memorial room, hence its life
in the previous five decades. By looking at different interpretations and exhibits, intersection points
stand out, and the already mentioned chosen object, a sort of original shell in the room. Also, by
setting this object as the key for interpreting Manojlović’s life and spirit, in the following text section
we analyse Manojlović’s education as a history of art student in Basel and Munich and a regular
passenger through Italy where he sends letters, keeps his journal and other material preserved
until this day. In the next text section, we follow Manojlović’s life in interwar Belgrade where he
participates in cultural-art circles and where he is an acquaintance of many writers, but also painters
and art historians, even of Duke Paul and the first director of his Museum, Milan Kašanin. While
Manojlović’s work is already presented as the work of a writer and an art critic in contemporary
bibliography, in this text, we hence emphasize Manojlović’s mind as a museum one, and his work
as a theorist’s and a lecturer’s of museum knowledge which focuses on the renaissance history of
art and its echos at the time he lived in. The following text section chronologically focuses on the
period during and after World War II and Manojlović’s return to his hometown, Veliki Bečkerek,
already named Zrenjanin at the time. Phenomenologically, the life of this versatile intelectual is
read - based on already existing works, but also periodicals, Manojlović’s rarely published texts
and the testimonies of his contemporaries after occasional encounters - as a life of a kind of (neo)
renaissance flaneur who, although restricted to a small town, continues with his mind-wandering
in the privacy of his room. In the last section of the work, the return to the present-day appearance
of the memorial room is uncovered by another object – the portrait of Manojlović painted by Momo
Kapor - and it opens the questions of contemporary perception and contextualization of the life and
work of Todor Manojlović who had been left to oblivion for a long time due to socio-political and
ideological turns