7757 research outputs found
Sort by
New Middle Pleistocene Hominin Dental Remains From Velika Balanica, Serbia
No full textObjective: The cave site of Velika Balanica in Sićevo Gorge, Serbia, has previously yielded early Neanderthal dental remains
from Layer 3a, dated by thermoluminescence to 285±34 and 295±74ka. We describe and compare four additional dental specimens recovered from the Middle Pleistocene Layers 3a and 3b of the cave: a right I1 (BH-8), a right I2 (BH-7), an incisor crown
fragment (BH-16), and a left M3 (BH-15).
Material and Methods: The fossil teeth were scanned using micro-computed tomography (μCT), and the resulting digital models were used to record dimensions and assess internal morphology, including the enamel–dentine junction (EDJ). Morphological
traits were analyzed on both outer and internal surfaces. Dental measurements were compared to those of relevant hominin
samples.
Results: BH-8 and BH-7 show large, robust crowns and roots, consistent with Pleistocene Eurasian hominins. Linear enamel
hypoplasia is present in BH-8 and BH-16. BH-15 displays a continuous middle trigonid crest—a trait considered diagnostic of the
Neanderthal lineage. Notably, BH-15 also presents an extreme case of taurodontism, as well as a severe antemortem tooth fracture accompanied by multiple pulp stones, which are rarely recorded in the hominin fossil record.
Discussion: These findings align with earlier results, reinforcing evidence for early Neanderthal presence at Velika Balanica
around 300ka. While Neanderthals may have been present in the region earlier, this represents the earliest dated evidence of
their spread into the Balkans
Cultural religiosity moderates the relationship between being in love and subjective well-being
No full textPrevious research indicates that the significance of love varies considerably across cultures. In the
present study, we introduce an often-overlooked cultural factor – religiosity – to explore its influence on the relationship between being in love and five dimensions of subjective well-being.
We conducted two cross-cultural studies with 31,608 participants from 117 samples across 83
societies. Our findings reveal that, in more religious cultures, being in love is a weaker predictor
of well-being compared to more secular cultures in four out of six models. These findings indicate
that national context influences the relative importance of various emotions and experiences for
well-being, underscoring the need to account for cultural context in research on love
Mihailo Dinić (1899-1977)
No full textИзванредан методолошки приступ који је Динић показао у својим истраживањима био је узор његовим ученицима. Једна од основних особина његовог рада је темељност, прецизност и тачност, жеља да се свака тема којом се бавио поткрепи са већим бројем изворних података и сагледа из свих углова. Познато је да извори и архива гррађа не говоре сами, већ их је потребно подвргнути критичкој анализи и тумачењу. Динић је у свом раду био склонији индукцији и од мноштва ситних податка из архивске грађе изводио закључке о ширим појавама. Извесно је да је у овом поступку био један од најбољих, тако да се његови радови не састоје од масе побројаних податка – замке у коју су многи упадали, већ су ти подаци увек добро систематизовани, повезани у контекст подкрепљивања тезе и извођења општег закључка. Истраживачи који су сагледавали Динићев рад уочили су да су многа његова дела резултат вишегодишњег рада, да су подаци пажљиво прикупљани и бележени, а да је објављивао тек када би исцрпео све изворе и размотрио све могућности. Такав начин рада није могао довести до велике продуктивности. Иако је укупна библиографија М. Динића краћа у односу на друге историчаре његовог доба и нешто млађе, она је богата монографијама, великим збиркама извора и обимним студијама, а посебно се одликује квалитетом научних радова.
Разматрање Динићевог утицаја на развој историјске науке и генерације познијих историчара захтевао би посебено истраживање. Ипак, треба поменути да су се међу његовим ученицима и сарданицима налазили С. Ћирковић, М. Благојевић, Р. Ђук и други значајни историчари из друге половине ХХ века. Цитираност Динићевих радова не јењава ни до данашњих дана, а када би се анализирали радови бројних медиевиста извено је да би се уочио утицај Динићевих методолошких и научних утицаја
Једна од заборављених девојака: Доротеа Клара Мод Насмит (1879–1959)
No full textThe paper tells of the account of the experience of in the First World War
that had left Dr. Dorothea Clara Maude, married Nasmyth. It will be based on
the unpublished diaries that had been edited by her son and are kept in the
Welcome Library in London. Dr. Dorothea Maude worked on several fronts and
at several instances between 1914 and 1918. Her humanitarian work in Serbia
was her third wartime excursion, and her stay in Serbia and on the Balkan
front, the Salonica front, was her longest engagement. Before that, Dr. Dorothea
Maude was in Belgium and Flanders. There is no conclusive reason why her
edited diaries have not been published and rarely have been studied; a plethora
of reasons includes their editing by her son to comparatively distinct lack of
descriptions of hardships and feminist or pacifist feelings.Рад говори о искуству др Доротее Кларе Мод, удате за Насмита, током Првог светског рата. Заснован је на необјављеним дневницима које је уредио њен
син, а који се чувају у библиотеци Welcome у Лондону. Др Доротеа Мод је радила
на неколико фронтова и у више наврата између 1914. и 1918. године. Њен хуманитарни рад у Србији био је њено треће ратно искуство, а боравак у Србији, као
и на Балканском фронту, Солунском фронту, био је њен најдужи ангажман. Пре
тога, др Доротеа Мод је била у Белгији и Фландрији. Не постоји убедљив разлог
зашто њени уређени дневници нису објављени и зашто су ретко проучавани;
мноштво разлога укључује њихово уређивање од стране њеног сина до релативно изразитог недостатка описа тешкоћа и феминистичких или пацифистичких
осећања
Between Tuberculosis and Bureaucracy: The Construction of the Open-Air School in Belgrade (1931−1937)
No full textDuring the interwar period, Belgrade was struck by Tuberculosis fatalities, especially
among children. This led to the construction of an Open-Air School, and architect Ignjat
Popović, who worked for the Belgrade Municipality, designed it. Although the building
was completed in 1932, it took an additional five years to equip and open it fully. This paper
explores how bureaucratic issues delayed the opening of one of its most significant projects.International Conference Architecture and the Power of Bureaucracy, November 6th – 7th 2025, Postal Savings Bank Building in Vienna - Abstrac
Pojmovne metafore u diskursu sociologije i nastavi i učenju engleskog jezika struke
No full textTeaching ESP (English for Specific Purposes) to sociology students
relies on the use of the authentic discourse of sociology which often resorts to
explaining complex concepts in terms of conceptual metaphors. Some metaphors
are conventionalized to such an extent that students often fail to recognize or
are not aware of the use of metaphorical expressions which are indicative of a
certain type of a conceptual metaphor. Against the background of Conceptual
Metaphor Theory (CMT) as proposed by Lakoff and Johnson (1980), the aim of
this paper is to shed light on the importance of metaphor awareness which
implies introducing and familiarizing students with the theoretical framework
of conceptual metaphors prior to assessing their metaphoric competence in
recognizing the relevant conceptual metaphors which are part of the discourse
of sociology. Within a specifically designed classroom activity, the paper
illustrates the way in which the society is a machine, the society is a person
and social problems are a disease metaphors are recognized linguistically and
conceptually, but also contextually - as being part of the specific theoretical
perspective in sociology.U ovom radu predstavljeni su osnovni postulati teorije pojmovnih metafora (Lejkof
i Džonson 1980) koji su poslužili kao deo teorijskog inputa studentima sociologije u
nastavi engleskog jezika kao jezika struke na prvoj godini osnovnih studija. U cilju
prepoznavanja metaforičnosti diskursa sociologije, osmišljena je aktivnost koja je od
studenata zahtevala da na osnovu izbora određenih metaforičkih izraza iz korpusa
prepoznaju i formulišu tri pojmovne metafore i odrede motivisanost upotrebe datih
metafora u svetlu njihovih saznanja o sociologiji kao nauci koja izučava društvo.
U okviru prve dve metafore studenti su prepoznali da se ciljni domen društva
može konceptualizovati u terminima izvornih domena mašine i osobe. Treća
metafora se oslanja na metaforu društva kao osobe, ali se fokusira na društvene
probleme koji se konceptualizuju kao bolest. Na osnovu aspekata društva koje ove
metafore združeno ističu, motivisanost njihove upotrebe prepoznaje se u kontekstu
funkcionalizma kao sociološke teorijske perspektive koja analizira društvo kao
sistem međusobno povezanih delova.6. međunarodna konferencija o jeziku struke Jezik struke: pristupi i strategije, 26-27. septembar 2024., Beograd - Saopštenje štampano u celin
Plato’s Women: Extending the Socratic Insight
No full textOne doesn’t have to labor to find expressions of the ubiquitous negative attitude ancient Greek male authors expressed about women. This view, however, was not shared by the Socratics, as this volume shows. Among the Socratics, Plato, especially in the Republic, gives extraordinary expression to the Socratic recognition of the moral, political, and intellectual capacities of women – so much so that one contemporary scholar has gone so far as to claim that “the Republic proposes a revolutionary project for fourth century BC Athens” (Brisson 2012). Plato’s “revolution” has captured the attention of a great many scholars, many of whom have tried to answer the question, “Why?” Why did Plato so radically cut against the ingrained prejudice and argue, as he does in Republic V, that “men and women are by nature the same with respect to guarding the city” (456a)? In this paper, we take up the question that has prompted so many scholarly proposals. After a brief summary of Plato’s argument for his “revolutionary” proposal, we turn to the arguments some scholars have offered for supposing that Plato’s thoughts about women were entailed by some other philosophical or political commitment. We explain why we do not find such explanations entirely adequate. We then make our own proposal: Plato’s evaluation of the capacities of women to do what would be required of the guardians of the kallipolis was, at least to some degree, informed and motivated by what he regarded as actual examples of especially talented and capable women
Politička kultura među mladima u Srbiji: interesovanje, participacija, zadovoljstvo i poverenje
No full textThe main objective of this paper has been to empirically examine the four aspects of political culture of the youth in Serbia by using the statistical analysis based on the data from the eleventh round of European Social Survey. The new theoretical explanation of political culture is introduced, followed by its new classification with four distinct types – passive, cynical, protest and participatory political culture. We propose a general hypothesis that the dominant type of political culture among the youth in Serbia is cynical. Four supporting hypotheses related to the different aspects of political culture are established: political interest, political participation, satisfaction and trust in institutions. We expected that sociodemographic factors and ideological positioning would influence these components. The results indicate that the interest in politics and overall political participation among the majority of youth is low. Although some forms of participation have relatively high percentages, most of the respondents participated in only one political activity. Next, overall satisfaction and trust in institutions are below the neutral midpoint, indicating a dissatisfaction with the state of the country, particularly regarding political institutions, and a general distrust in these institutions. In addition, we observe that certain sociodemographic variables, such as education, emerge as significant in specific instances. However, those results are inconsistent and the available evidence is insufficient to support definitive conclusions about the presence of another form of political culture in certain sociodemographic categories. Based on these results, we argue that in the analysed period the prevailing type of political culture among the youth in Serbia was cynical.Osnovni cilj ovog rada bilo je empirijsko ispitivanje četiri aspekta političke kulture mladih u Srbiji
korišćenjem statističke analize zasnovane na podacima iz jedanaeste runde Evropskog društvenog istraživanja. Ponudili smo novo teorijsko objašnjenje političke kulture, različito od onoga
obuhvaćenog teorijom modernizacije, a zatim ga potkrepili klasifikacijom na četiri osnovne vrste: pasivna, cinična, protestna i participativna politička kultura. Određena je opšta hipoteza da
je među mladima u Srbiji zastupljena cinična politička kultura. U cilju potvrđivanja prethodno
pomenutog, postavili smo četiri potporne hipoteze koje se odnose na različite aspekte političke
kulture: interesovanje za politiku, politička participacija, zadovoljstvo trenutnim stanjem u zemlji
i političko poverenje. Pretpostavili smo da će na ove komponente uticati socio-demografske karakteristike (pol, region, obrazovanje, starost) kao i ideološko pozicioniranje ispitanika (pozicija na
ideološkoj skali levo-desno). Rezultati su pokazali da većina mladih iskazuje nisko interesovanje
za politiku (preko 80%), kao i nisku političku participaciju (preko 70% ako izuzmemo glasanje na
izborima). Pojedini oblici participacije bili su zastupljeni u nešto većem procentu, ali sveukupno
gledano većina mladih učestvuje u nijednom ili u svega jednom obliku političke participacije godišnje. Takođe, uprkos umerenom zadovoljstvu obrazovnim sistemom i umerenim poverenjem
u policiju, prosečan opšti nivo zadovoljstva i poverenja u institucije bio je statistički značajno ispod neutralne pozicije. Rezultati regresionih analiza pokazali su nezavisan uticaj obrazovanja na
političko interesovanje. Povećanje obrazovnog nivoa praćeno je povećanjem šanse za 96,2% da
će mladi biti u kategoriji zainteresovanih za politiku. Takođe, primetna je povezanost starosti i
političke participacije gde svako povećanje starosti za jednu godinu znači i oko 20% veće šanse
za učešće u nekom obliku institucionalne političke participacije. Kada je u pitanju zadovoljstvo
stanjem u zemlji, kao značajna izdvojila se interakcija pola i obrazovanja pri čemu se porastom
obrazovnog nivoa smanjuju razlike među polovima u nivou zadovoljstva. Takođe, primetan je
uticaj političke orijentacije na zadovoljstvo. Ispitanici koji su se pozicionirali kao desnica iskazali
su najveće zadovoljstvo stanjem u zemlji. Identičan nalaz primećen je i kod poverenja u domaće institucije – ponovo su ispitanici koji se pozicioniraju kao desnica imali najviši nivo poverenja.
Naposletku, kad je u pitanju poverenje prema domaćim institucijama, kao značajna izdvojila se
i interakcija između regiona i obrazovanja, pri čemu razlike prema obrazovnom nivou variraju u
zavisnosti od regiona. Pokazalo se da je u razvijenijim regionima porast obrazovnog nivoa praćen
opadanjem poverenja. Na temelju prethodno navedenih rezultata tvrdimo da je u analiziranom
periodu cinična politička kultura bila preovlađujući oblik političke kulture mladima u Srbiji. Primećena su sva četiri aspekta koja su potrebna za njeno određenje – nisko političko interesovanje,niska politička participacija, nisko zadovoljstvo stanjem u zemlji i nisko poverenje u institucije.
Nalazi o značaju pojedinih socio-demografskih karakteristika pokazuju najčešće isticanje obrazovanja kao važnog prediktora, ali je taj uticaj bio inkonzistentan i često povezan sa drugim faktorima. Sveukupno, dobijeni nalazi nisu bili dovoljni za donošenje jasnih zaključaka o zastupljenosti
nekog drugog tipa političke kulture u pojedinim socio-demografskim kategorijama
Позновизантијске наушнице Палеологина из Овчег Поља и Смедерева и њихове могуће власнице
No full textIn this paper, we analyze two pairs of gold earrings from Ovče Pole and Smederevo, dating to the 14th and 15th centuries, using a multidisciplinary approach. The research focuses on understanding their creation and identifying their owners. The engraved Palaiologan monogram with a double-headed eagle suggests that these earrings were part of family jewelry and highlights the ideological concept of emphasizing their connection to the ruling dynasty of the Byzantine Empire. In the case of the earrings from Smederevo, it was concluded that they likely belonged to the mother of Mahmud Pasha Anđelović, as supported by historical sources. In contrast, the earrings from Ovče Pole may have belonged to Theodora Nemanjić, the only Palaiologina in the region confirmed by the sources.Користећи се мултидисциплинарним приступом, у раду је анализирано неко-
лико пари лунуластих шупљих наушница од злата из Овчег Поља и Смедерева,
чија израда се датује у XIV и XV век. Кључна питања на којима је базиран фокус
истраживања тичу се разлога њиховог настанка и откривања идентитета власни-
ца. Након идентификовања угравираног монограма Палеолога у комбинацији
са хералдичким мотивом двоглавог орла, и увиђања идеолошког концепта који
се понавља у оба случаја – наушнице су пронађене у гробовима женских особа у
оквиру сакралних комплекса, што недвосмислено наводи на закључак да су пред-
стављале део породичног накита Палеологина који је у идентитетском погледу
толико важан да су сахрањиване са њима, а свакако намењен истицању њихове
припадности рођачкој мрежи владајуће династије Византијског царства. У случају
наушница из Смедерева изнет је закључак да су припадале мајци Махмуд-паше
Анђеловића, што је поткрепљено подацима из наративних историјских извора.
Са друге стране, за наушнице из Овчег Поља изнета је претпоставка о Теодори
Немањић као потенцијалној власници, Палеологини са мајчине стране, и јединој
чије је присуство на поменутом подручју потврђено у изворима
Neocolonialism and Inverse Nationalism: The case of Serbia
No full textОва књига разматра феномен инверзног национализма и његов
друштвени корен – неоколонијални карактер српског друштва.This book examines the phenomenon of inverse nationalism and its
social root – the neocolonial character of Serbian society