2235 research outputs found
Sort by
Варијације сезоналности у бањским центрима Србије
Get PDFSeasonality of tourist demand imposes a number of issues related to the destination’s carrying capacity and business activities of the individual service providers in tourism. As one indicator of seasonal fluctuation of tourist demand, the Gini index is identified in order to establish monthly concentration of tourists. In this study, the Gini index was calculated for four spa tourism destinations in Serbia (Vrnjačka Banja, Sokobanja, Niška Banja, and Prolom Banja), in order to establish variability in the seasonality. The research took into consideration the period 2010-2019. Research results indicate that Niška Banja Spa has the lowest values of the Gini index, while Vrnjačka Banja Spa and Sokobanja Spa have the highest values, whereby no values are higher that .45 (mostly between .30 and .39). Given that the theoretically lowest value of the Gini index is 0 (smallest seasonal concentration) and the highest is 1 (biggest concentration), the selected spas still do not have particularly high degree of seasonal concentration of tourists. Possibilities for reduction of tourist demand seasonality are pointed out, given its impact on tourism planning and its economic effects.Сезоналност туристичке тражње доводи до бројних проблема везаних за носећи капацитет дестинације и пословне активности појединачних пружалаца услуга у туризму. Један од показатеља сезонске флуктуације туристичке тражње је Гини индекс, који се одређује са циљем утврђивања месечних концентрација туриста. У овом раду, Гини индекс је израчунат за четири дестинације бањског туризма у Србији (Врњачка Бања, Сокобања, Нишка Бања и Пролом Бања), у циљу утврђивања варијабилности у сезоналности. Временски период обухваћен истраживањем је 2010- 2019. година. Резултати истраживања показују да најниже вредности Гини индекса има Нишка Бања, а највише Врњачка Бања и Сокобања, али да оне не прелазе 0,45 (углавном су између 0,30 и 0,39). С обзиром да најмања вредност Гини индекса у теорији може бити 0 (најмања сезонска концентрација), а највиша 1 (највећа концентрација), изабране бање немају изражено висок степен сезонске концентрације туриста. Указано је и на могућности смањења сезоналности туристичке тражње, јер се она одражава на планирање и економске ефекте туризма
“Satisfied Life Years” in the former Yugoslav countries
No full textThis paper proposes a subjective indicator of quality of life. The author defines this indicator as Satisfied Life Years (SLY) based on the fact that being alive is an essential prerequisite for enjoying any quality of life. While life expectancy is at the basis of this indicator, SLY also reflects that mere survival is not enough; therefore, life years are combined with the subjective assessment of satisfaction with different domains of life. Based on data from the EU-SILC survey and WHO life tables, the author uses the well-established Sullivan method. SLY are calculated by weighting in a life table the age-specific person-years lived with age-specific proportions of satisfaction with different domains of life (health, financial situation, personal relationships, living environment, and happiness). The subjective character of SLY makes it adequate for assessing and comparing the quality of life in homogeneous nations/countries/regions. Therefore, the focus of the paper is on the former Yugoslavia given the similarities in terms of mentality and cultural characteristics in the republics. The main results indicate the following: (1) there is a large gap of as much as 25 years (on average for former Yugoslav republics) between total years of life and actually satisfied years; (2) the economic and ecological dimensions are the dimensions with the most dissatisfaction of quality of life in the former Yugoslav republics; (3) happiness is associated with a good relationship with family, friends, and colleagues as well as good health in all former Yugoslav republics, which reflects the traditional background in the former Yugoslav region
Tourism functioning as a sustainable rural development in Novi Pazar
Get PDFIn poorly developed parts of Serbia, natural and anthropogenic toutistic values are the biggest contributors to the sustainable rural developement. This study was conducted using poll research by a method of choosing respondents where by analysing economical, social, and cultural aspects and aspects of the environment we look at the current situation, with a goal to clearly define all the strong and weak points of rural settlements situated in Novi Pazar. We got the indicator value as a result of average values of related questions, and the sustainable rural development index (SRDI) is represented by the average value of all of those indicators. The results of the SRDI equation will help us in the process of planning the development of rural settlements, with a goal of removing all the weak points and threats, improving the usage of strong points and opportunities, with the help of tourism based on sustainable development.Urednik: Milica Pavkov Hrvojevi
Integralna analiza teritorijalnog razvoja: prilog rešavanju urbanog konflikta kroz uspostavljanje društvenog dijaloga – studija slučaja makiš
Get PDFRad se bavi promišljanjem odgovarajućeg analitičkog aparata za razumevanje urbanih konflikata kao sastavnog dela savremenog procesa upravljanja prostornim razvojem, sa akcentom na značaj kreiranja modela njihovog produktivnog rešavanja za uspostavljanje društvenog konsenzusa o javnom interesu. U radu će biti prikazan model Integralne analize teritorijalnog razvoja koji je uspešno testiran u okviru projekta „Ka kolaborativnom upravljanju“. Sam projekat ima za cilj preispitivanje okvira profesionalne delatnosti u savremenom kontekstu, promociju koncepta kolaborativnog upravljanja prostornim razvojem, kao i kreiranje platforme za razvoj kulture komunikacije. Prve dve faze projekta realizovane su na bazi pet, odnosno tri studije slučaja. U ovom radu prikazana je studija slučaja Makiškog polja, rađena kroz prvu fazu istraživanja koja nosi naziv „Urbanizam suproststavljenih interesa“ i obuhvata integralnu analizu hronološkog razvoja posmatranog područja kao model za razumevanje nastalog konflikta. Analiza je vršena kroz paralelno sagledavanje zakonodavnog i planskog okvira, odluka od značaja za područje, prostornih dešavanja, kao i eventualnih aktivnosti građanskih inicijativa. Kroz ovakvu integralnu analizu moguće je mapirati uzročno posledične veze i određene indikativne momente nastanka konfliktnog narativa. Sam razvoj Makiškog polja tako karakterišu paralelni razvojni procesi naizgled u međusobnoj koliziji, nizak nivo transparentnosti procedura, kao i mali broj aktivnosti građana u periodu donošenja odluka od značaja, uz eskalaciju konflikta na samom kraju planske procedure. Pored konkretnih zaključaka u okviru pomenute studije slučaja, u radu će biti prikazana univerzalnost doprinosa integralne analize teritorijalnog razvoja razumevanju, a samim tim i produktivnom rešavanju urbanog konflikta. Rezultati pet različitih studija slučaja prikazuju mogućnost primene istraživačkog postupka na raznorodnim urbanim procesima. Kroz razumevanje postojećih konflikata, moguće je prepoznati ključne tačke razvojnog procesa u kojima se prelamaju različite pozicije zainteresovanih strana prema prostornim ishodima. One društvenog konsenzusa o zajedničkim vrednostima, prioritetima razvoja i javnom interesu.Urednici: Dejan Filipović, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđevi
Efekti unapređenja turističke infrastrukture na stanje zaštićene prirodne baštine Srbije
Get PDFZahvaljujući uspešnoj promociji prirodnih vrednost, prirodna baština Srbije postaje veoma atraktivna za domaće ali i strane turiste. Jedinstvene prirodne vrednosti privlače turiste, a ponekad i samo upotpune prethodno bogatu i raznovrsnu turističku ponudu. One se često nalaze u blizini ili unutar najvećih turističkih centara Srbije. Kopaonik je planina koja je zbog postojećih prirodnih vrednosti i resursa, ukupne predeone, geološke i biološke raznovrsnosti zaštićena kao nacionalni park ali je ujedno i najveći turistički centar u Srbiji, pogotovo tokom zimske sezone. Zbog sve većeg broja posetioca neophodno je bilo unaprediti turističku infrastrukturu, a to može ostaviti negativne posledice na vrednosti zbog kojih je ova planina proglašena nacionalnim parkom. Uz Kopaonik još nekoliko drugih planina se suočava sa sličnim razvojnim tendencijama, ali i ekološkim posledicama. U radu je procenjen moguć negativan uticaj unapređenja turističke infrastrukture na prirodne vrednosti nacionalnog parka Kopaonik, parka prirode Stara planina i parka prirode Zlatibor. Posebno je procenjen uticaj izgradnje gondola na vegetacioni pokrivač u okviru sva tri zaštićena područja, a u odnosu na različite režime zaštite. Za proračun površine koja je izmenjena i vizuelni prikaz promena korišćene su teledetekcione metode istraživanja, satelitski podaci i besplatni softveri QGIS i Google Earth. U cilju bolje procene mogućih negativnih uticaja korišćeni su rezultati postojećih istraživanja sprovedenih u Srbiji, Italiji i Australiji.Urednici: Dejan Filipović, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđevi
Geodizajn kao instrument održivog planiranja – iskustva iz pedagoškog eksperimenta obavljenog na teritoriji opštine Ivanjica
Get PDFU radu se pod održivim planiranjem podrazumeva planiranje održivog prostornog razvoja, a Geodizajn koji se razvija u okviru Međunarodne geodizajn kolaboracije analizira se kao njegov instrument. Primena i analiza Geodizajna obavljene su tokom eksperimentalnog studija u letnjem semestru 2020/2021. godine na Geografskom fakultetu u Beogradu. Studio/projekat pod nazivom Ivanjica – rasadnik stabala i alternativa je postavljen kao alternativa etabliranom planiranju područja posebne namene, u kojim se ne vodi dovoljno računa o koristima lokalne zajednice od realizacije tih planova niti o ekosistemskim uslugama lokalnog prostora. Osnovni cilj bio je da studenti razumeju i iniciraju međuzavisnosti (pod)sistema u prostoru kako bi izradili scenarije budućeg prostornog razvoja i sagledaju značaj njihovih promena za realizaciju održivog razvoja. Ovo je posebno važno u kontekstu dugogodišnje profitno-orijentisane prakse planiranja. U njoj naša zajednica leluja između deklarativnog prihvatanja i kritičkog odbijanja održivog razvoja, bez prave operativne primene ili zamene koja bi nam pomogla da adekvatno podržimo donošenje odluka o budućem održivom (lokalnom) prostornom razvoju. Ova „adekvatnost“ koja zahteva strukturirani, transdisciplinarni, kolaborativni okvir rada i povećanu senzibilnost prema socio-ekološkim izazovima nalazi se u srži Geodizajna. U narednom periodu i u okviru akreditovanog programa, takav Geodizajn će se učiti u našoj školi.Urednici: Dejan Filipović, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđevi
Različita lica postsocijalističkog urbanog razvoja: iskustva iz Beograda
Get PDFZbog tragičnih razvoja događaja koji su pratili raspad zemlje početkom devedesetih godina
20. veka, post-socijalistički tranzicioni period je na najvećem prostoru bivše Jugoslavije
nastupio sa zakašnjenjem u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope. Nastupajuće
sveobuhvatne političke, ekonomske i društvene promene odrazile su se i na urbani prostor kroz
fizičke i socijalne manifestacije inicirajući urbanu transformaciju. U radu je analiziran
postsocijalistički urbani razvoj Beograda, uz primere iz dva dela grada sa drugačijim istorijskim
nasleđem, socijalnim razvojem i urbanim funkcijama. Nasleđene karakteristike posmatranih
urbanih celina, kao i aktuelne političke i društveno-ekonomske promene, kreirale su
mogućnosti za diferencijaciju razvojnih trajektorija. Sagledane su urbane dinamike tokom
poslednjih nekoliko godina i tako identifikovani mehanizmi i akteri koji vode aktuelne urbane
procese u Beogradu. Ti mehanizmi nisu isključivo vezani za Beograd, već su često prisutni i
u ostalim postsocijalističkim urbanim okruženjima, posebno u gradovima regiona
Утицај пандемије ковида 19 на стил живота припадника академске заједнице у Београду
Get PDFЦиљ рада је да се размотре промене у стилу живота припадника академске заједнице у Београду на које је утицала пандемија ковида 19, са нагласком на коришћењу дигиталних садржаја као алтернације или допуне задовољавања потреба. У првом делу рада концептуално се одређују стил живота и његове значајне димензије. Затим се пажња посвећује дигиталној култури као најзначајнијем ресурсу за задовољење културних и других потреба током пандемије. Трећи део рада садржи анализу резултата која се заснива на подацима истраживања „Промене у начину живота условљене пандемијом: дискурси и праксе запослених на Универзитету у Београду и Универзитету уметности у Београду“, које је спровео тим Института за социолошка истраживања Филозофског факултета од 1. фебруара до 4. марта 2021. године на узорку од 223 запослена.Овај зборник је настао у оквиру научноистраживачког пројекта Човек и друштво у време кризе, који финансира Филозофски факултет Универзитета у Београду
Uticaji turizma na prostor i životnu sredinu - primer NP Kopaonik, Srbija
Get PDFTurizam je zavistan od životne sredine više nego bilo koja druga grana privrede i zajedno s njom čini nedeljivu celinu. Savremeni turizam zahteva značajna prostranstva izvorne i dobro zaštićene životne sredine, ali može da valorizuje i prostore i objekte koji nisu od interesa za druge delatnosti. U ovom radu analiza uticaja turizma vršena je na primeru NP Kopaonik (zbog svojih prirodnih, antropogenih vrednosti i visokog turističkog prometa). Tokom analize vršeno je kompleksno vrednovanje efekata turističkog razvoja i njegovog uticaja na životnu sredinu. Korišćeni su indikatori koje su predložili eksperti Evropske Unije, a na osnovu kojih se tokom poslednjih godina obavljaju analitička istraživanja i prati razvoj turizma u mnogim destinacijama. Na osnovu sveobuhvatne analize utvrđuju se pozitivni i negativni uticaji turizma. Ova studija se može primeniti kao polazna osnova za izradu strategije održivog razvoja turizma na prostoru NP Kopaonik.Urednici: Dejan Filipović, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđevi
Integralni pristup održivog ugostiteljskog i turističkog razvoja u nacionalnim parkovima Srbije
Get PDFKao najznačajnija vrsta zaštićenog prirodnog nasleđa nacionalni parkovi imaju veliku ulogu u turističkoj ponudi jedne zemlje. Međutim, uticaj turizma na prirodne vrednosti nacionalnog parka je neosporan, zbog čega njihovom odnosu treba posvetiti više pažnje. Istraživanje je bazirano na primeni indeksa funkcionalnosti turizma i dostunih statističkih podatka Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Primena ovih indikatora ima za cilj sagledavanje aktuelnog stanja razvoja turizma i njegovog uticaja na prirodnu i životnu sredinu u odabranim turističkim mestima u okviru nacionalnih parkova u Srbiji. Istraživanje je pokazalo da Nacionalni park (NP) Kopaonik i Tara imaju najveće vrednosti, te u pogledu razvijenosti turizma ostvaruju i najveći pritisak na prostor. Upotreba i analiza ovih indikatora pruža podatke koji su od značaja za formulisanje adekvatne politike planiranja i procese održivog upravljanja razvoja turizma u proučavanim destinacijama.Urednici: Dejan Filipović, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđevi