2235 research outputs found
Sort by
Градови културе као туристичке дестинације – интернационализација културног планирања и социоекономске импликације
No full textУпоредо са процесом трансформације индустријског у постиндустријски град, последњих деценија је присутно појачано интересовање за културом као значајним ресурсом урбаног развоја. Стављање културе у фокус стратегија и политика урбаног развоја, при чему је културна индустрија препозната не само као витални елемент туристичке афирмације градова, већ и као „претходница“ стварања повољног амбијента за улагање, првенствено је повезано са стимулисањем урбане економије. Позиционирање културе и туризма у функцију развоја града показало се као изузетно значајно у решавању многих сложених проблема са којима се суочавају градови током деиндустријализације, економског пропадања и финансијске кризе, као и у постизању широког спектра позитивних ефеката друштвеног, економског и креативног аспекта урбаног развоја. Сходно томе, интеракција културе и туризма у новим концептима урбаног развоја почива на трансформацији „културе као процеса“ у „културу као производ“, при чему туристички градови постају све значајнији „произвођачи“ и „потрошачи“ културних индустрија. Из тог разлога је већина земаља усвојила праксу која обликује развој градова културе, с тим да поред локално и национално фокусираних пројеката све већи значај имају иницијативе наднационалних организација попут Унеска и Европске уније (нпр. Градови светске баштине, Европске престонице културе, Мрежа креативних градова и др). У раду ће бити анализирани градови културе чије је заједничко обележје представљено богатством препознатљивих културних садржаја и атракција, као и естетски привлачним урбаним амбијентима, због чега су изузетно популарни међу туристима, те представљају групу најпосећенијих туристичких дестинација. Посебан акценат ће бити стављен на интренационализацију културног планирања кроз сагледавање умрежавања градова културе, као и вишеструких позитивних социоекономских импликација, од подршке очувању и промоцији урбане културне баштине, преко јачања културних институција, развоја нових културних активности и креирања имиџа града, до регенерације урбаних подручја и стимулисања привредног развоја.Уредник: Милимир Лојови
Speleological geodiversity of Golija nature park
Get PDFMount Golija was originally protected as a nature park in 2001, and in the same year its larger part was declared a Biosphere Reserve under the protection of UNESCO. Golija is protected due to its significant biodiversity values. However, there are a large number of protected geosites on the territory of the Nature Park. In recent years, detailed research has been carried out in order to register all geoheritage objects. Special attention was paid to the few but interesting speleological objects of geoheritage. So far, five objects have been investigated, mapped and recorded. They are smaller in size, but of very interesting genesis and geological structure.Уредници: Слободан Б. Марковић, Зоран Стеванови
The role of urban centers in the processes of regional differentiation and integration of Serbia
No full textОсновни циљ истраживања је сагледавање савремених процеса регионалног диференцирања и интегрисања насељског система Србије и указивање на изазове будућег просторног развоја. Теоријски фундамент истраживања представљају приступи и концепти засновани на функционално-процесној парадигми. У фокусу истраживања је утицај сниженог демографског потенцијала и процеса деиндустријализације на развој градских и општинских центара и њихове везе са окружењем, односно на капацитет центара да буду носиоци просторног и друштвеног развоја у 21. веку. Анализа је у великој мери заснована на обради анонимизираних микроподатака Пописа становништва и обухвата период од 2002. до 2011. године. Резултати анализе упућују на закључак да су развојне тенденције на почетку 21. века у већој мери биле усмерене ка диференцирању урбаног система на прогресивна и подручја која карактеришу стагнација у развоју и регресија, него ка његовом просторно-функцијском интегрисању. Поларизациони ефекти су били израженији од ефеката ширења развојних утицаја централних насеља, како на интеррегионалном, тако и на интрарегионалном нивоу. Концентрација становништва и економских активности у великој мери је била ограничена на Београд и Нови Сад, и њихово непосредно регионално окружење. Најчешћа су била пресељавања становништва на релацији центар - центар, а развојне диспропорције су условиле редистрибуцију становништва на штету мањих центара и слабије развијених урбаних подручја, а у корист развијенијих центара. Нагло слабљење индустријске функције негативно се одразило на капацитет функције рада већине центара и њихове могућности да подстичу развој свог окружења. Очекује се да ће и у будућности миграциони токови у великој мери бити одраз развоја и редистрибуције економских активности.The main goal of the research is to examine regional differentiation and integration of the settlement system in Serbia and to indicate the challenges in future development of these systems. Theoretical background of the research is based on the functional paradigm. In this research particular focus is given on the impact that reduced demographic potential and deindustrialization have on the capacity of the municipal centers to be carriers of spatial and social development in the 21st century. Main input into the analysis are anonymized microdata of the Population Census covering the period from 2002 to 2011. The results suggest that the tendencies of development at the beginning of the 21st century were more directed towards the differentiation of the urban system into progressive areas and areas characterized by stagnation in development and regression than towards its spatial-functional integration. The polarization effects were stronger than the development influences of the central settlements at the interregional and intraregional levels. The concentration of population and economic activities was to a great extent limited to Belgrade and Novi Sad including their regional surroundings. The most frequent were the population relocations from one center to another, and development disproportions caused the redistribution of the population from smaller centers and less developed urban areas to more developed centers. The weakening of the industrial function had a negative impact on the functional capacity of most centers and their ability to stimulate the development of their environment. It is expected that migration flows in the future will predominantly reflect the development and redistribution of economic activities
Zbornik radova naučnog skupa "Kras - vekovna naučna inspiracija - posvećen dr Dušanu Gavriloviću, profesoru Geografskog fakulteta, 1934 - 2020", Beograd
No full textReč urednika
Prvim Cvijićevim istraživanjima krasa s kraja 19. veka postavljene su osnove
karstologije i speleologije, čime je označen put ne samo proučavanjima krasa u
Srbiji, već i u svetu. Od tog perioda u Srbiji su započela brojna istraživanja koja
traju sve do danas. Posle Cvijića i njegovih učenika ova istraživanja nastavila je
nova generacija, koja je stvarajući teorijsko-metodološke uslove ukazala i uputila
savremenu generaciju na značaj i potrebe ovih istraživanja. Geografski fakultet,
kojeg je na početku univerzitetskog razvoja Srbije, formirao Cvijić, u tadašnjoj
pedagoško-naučnoj formi, u značajnoj meri je odredio buduće naučne pravce
istraživanja krasa i pećina. Posle Cvijića speleološka i karstološka istraživanja
nastavljaju Mihajlo Radovanović, Petar Jovanović, Sima Milojević i dr. Ovu
generaciju zamenjuje nova generacija istraživača i pedagoga Dragutin Petrović
i Dušan Gavrilović i nešto kasnije Milutin Lješević, koja nastavlja sa novim i
raznovrsnim istraživanjima. Broj istraživača i institucija u kojima se intenzivno
vrše karstološka i speleološka istraživanja se širi i prenosi na Geografski institut
„Jovan Cvijić“ gde Čedomir Milić, Radovan Ršumović, Miloš Zeremski i dr.
otvaraju nove naučne probleme. Na sadašnjem Departmanu za geografiju,
turizma i hotelijerstvo PMF u Novom Sadu, Jovan Petrović nastavlja sa idejom
i realizacijom karstoloških istraživanja kojima se kao njegov učenik priključuje
Ljupče Miljković i dr. Na Šumarskom fakultetu i Institutu za šumarstvo u Beogradu
proučavanje krasa i pećina uspešno je realizovao preko brojnih studija, elaborata,
radova i monografija, Radenko Lazarević. Današnje generacije istraživača u ovim
institucijama otvaranjem novih naučnih polja i problema nastavljaju istraživanja
započeta još pre 130 godina.
Uporedo sa razvojem speleoloških i karstoloških istraživanja, na brojnim naučnim,
stručnim i pedagoškim institucijama razvijaju se specifična istraživanja krasa kao
npr. na Rudarsko-geološkom fakultetu, Geoinstitutu, Geozavodu i sl. hidrogeološ-
ka proučavanja krasa, proučavanja fosilnih ostataka kvartarnih životinja u pećinama i sl., na Filozofskom fakultetu u Beogradu istraživanja paleolitskih staništa u
pećinama i sl., na Biološkom fakultetu, u Prirodnjačkom muzeju i dr. pećinska
staništa savremenog živog sveta i sl., Republički zavod za zaštitu prirode publikuje brojne studije vezane za kras i speleologiju.
U drugoj polovini 20. veka za otkrivanje i upoznavanje pećina i jama sve više
se interesuje i šira javnost, tako da dolazi do formiranje brojnih istraživačkih i
sportskih društava, kao što su Društvo istraživača „Vladimir Mandić – Manda“,
Akademski speleološko-alpinistički klub, Speleološki odsek Planinarskog saveza Beograd, Speleološko društvo „Proteus “ i dr. Svi pojedinci iz ovih društava, imenovani i neimenovani, dali su doprinos boljem poznavanju pećina i jama
Srbije. Nažalost, istražujući pećine i jame neki su ostavili i živote.
Na Geografskom fakultetu u Beogradu se u cilju očuvanja i unapređenja tradicije proučavanja krasa i pećina, koja su u ovoj ustanovi započeta još krajem 19.veka, u nastavnom radu izvršene određene inovacije kao što je uvođene smera
Geografija krasa na magistarskim studijama tokom osamdesetih godina prošlog
veka i uvođenje novih predmeta u poslednjoj deceniji kao što su Speleologija na
osnovnim i Geografija krasa na master studijama.
Organizacijom naučnog skupa „Kras – vekovna naučna inspiracija“ Geografski
fakultet nastavlja sa realizacijom započetih planova unapređenja teorijsko-metodoloških osnova karstoloških i speloloških istraživanja, a uz dužno poštovanje prema
Dušanu Gavriloviću, profesoru koji je ceo radni vek proveo na ovom fakultetu, a
koji je naučnim radom i opusom u velikoj meri metodološki i istraživački unapredio proučavanja krasa i pećina, ovaj skup posvećuje njemu.
U Beogradu
23. septembar 2022. godine
Urednici
Prof. dr Predrag Djurović
Prof. dr Aleksandar Petrovi
Туристичка мотивација младих у Србији
Get PDFМотивацију туриста чине они фактори који их покрећу ка предузимању путовања. Ове жеље, потребе и склоности утичу на начин перцепције потенцијалних дестинација, те стога имају додатни маркетиншки значај. Циљ овог истраживања је идентификација доминантних димензија туристичке мотивације младих у Србији и утврђивање разлика у мотивацији у зависности од социо-демографских, географских и туристичких одлика. У истраживању је учествовало 311 потенцијалних омладинских туриста. На основу резултата издвојена су четири мотивациона фактора са укупно 13 појединачних мотива – одмор (ослобађање од стреса, бег од рутине и одмор), здравље (рекреација, приближавање природи и унапређење
здравља), откриће (стицање нових сазнања, искуство другачијег начина живота, упознавање нових људи, посета новим местима и доживљавање нечег новог) и провод (забава и авантура). Здравље је идентификовано као најмање важан фактор у туристичкој мотивацији, док су одмор, откриће и провод на сличном нивоу и представљају снажне мотиве. Утврђено је да здравље и откриће у већој мери мотивишу жене него мушкарце. Испитаници чије пребивалиште се налази у граду и они који су из градског насеља Београда су више мотивисани одмором него испитаници са села и из остатка Србије. Провод у већој мери мотивише запослене, жене и оне који имају скорије искуство путовања у Србији. Нису утврђене разлике у мотивацији у зависности од типа дестинације коју би испитаници желели да посете.Уредник: Милимир Лојови
Assessment of The Importance of The Drivers of Land-Use/Land-Cover Changes on The National Level: The Case of Serbia
No full textIn-depth knowledge about land-use/land-cover
changes, drivers and the driver's importance is nec-
essary both for understanding change processes in
the environment, economy and society as a whole
and further research, modelling and decision-makin g
related to land-use/land-cover changes. The study
assesses the importance of two biophysical and five
socio-economic drivers of land-use/land-cover
changes for six land-use/land cover change pro-
cesses during the 2000–2018 period in Serbia using
mixed methods, GIS and machine learning. The re-
sults indicate that socio-economic drivers, especially
the distance from roads, water and protected areas ,
are more important for national land-use/land cover
change processes than biophysical drivers. The study
gives insights into the drivers' usefulness for model-
ling future land-use/land-cover change processes on
the national level in Serbia. Furthermore, it could be
observed as one of the initial steps in the future anal-
ysis of the effects of land-use/land-cover changes on
landscape diversity, further development of the land-
use/land-cover changes research and related deci-
sion-making processes
Healthcare Professionals’ Knowledge and Behaviors Regarding Drug–Dietary Supplement and Drug–Herbal Product Interactions
Get PDFGiven the widespread use of dietary supplements (DS) and herbal products (HP), healthcare professionals (HCPs) will increasingly encounter patients who use these preparations with conventional drugs and who need their services to reduce the consequences of adverse therapeutic outcomes. The aim of our survey was to assess the knowledge and behaviors of HCPs regarding the risk of potential drug–dietary supplement (DDSIs) and drug–herbal product (DHPIs) interactions. This cross-sectional survey collected data via on paper-based questionnaire among general practitioners (GPs) (n = 105), specialty doctors (n = 87) and nurses (n = 154). The HCPs were mostly familiar with the interaction of doxycycline with magnesium (83%) and were least familiar with interaction of warfarin with glucosamine (14%). The results on DDSIs and DHPIs knowledge showed that GPs scored significantly higher than nurses (p < 0.001 and p = 0.003, respectively), while specialty doctors scored significantly higher than nurses only on DDSIs knowledge (p < 0.001). Only 28% of respondents reported that they often or always ask patients on drug therapy about the use of DS or HP, and 25% of respondents record such data in the medical documentation of patients. Our results showed that HCPs have sufficient knowledge about most major DDSIs and DHPIs, but insufficient knowledge about most moderate interactions. However, their overall knowledge and behavior regarding the risk of these interactions indicate the need for further continuing education and trainin
Deforestation as a Cause of Increased Surface Runoff in the Catchment:Remote Sensing and SWAT Approach—A Case Study of Southern Serbia
Get PDFIn the past two decades, the South part of Serbia has been affected by exploitive and illegal logging. As this trend is not decreasing to this day, there is a need to determine the area where this logging occurred precisely. The consequences of these actions are tremendous, causing the forest owners’ financial loss (regardless of whether it is private or state property) and a negative impact on the environment. Significant environmental and forest management problems deriving from these actions are erosion increase and more frequent torrential floods occurrence in the catchment. Since it is difficult to update the national forest inventories in remote areas, remote sensing techniques using different satellite imagery types can provide up-to-date data. The initial analysis that employed Normalized Difference Vegetation Index (created using Landsat 7 and Landsat 8 imagery) indicates massive deforestation in the research area between 1999 and 2021. Headwaters of the Štavska river catchment is selected as the research area to determine the amount of erosion in two periods—before and after deforestation occurred. Change in land cover (LC) is presented with two LC maps created applying supervised classification to Landsat 7 imagery from 1999 as a pre-deforestation LC state and Landsat 8 imagery acquired in 2021 as the current LC state. The erosion in the catchment for both periods is determined using the Soil and Water Assessment Tool (SWAT). The analysis results show the erosion change incurred as a deforestation effect in the river catchment. With the data obtained by remote sensing and SWAT analysis, it is possible to track changes in the area and acquire essential data, making the right and fast decisions to protect the natural resources economy and make sustainable development possible in this impoverished region
Patterns of small-scale residential segregation in the centre of Belgrade
No full textThis chapter elaborates policies, processes and phenomena shaping the present housing stock and residential segregation in Belgrade, within historically defined political, economic and institutional contexts. The aim is to reveal drivers, mechanisms, and patterns of micro-segregation in Dorćol, Belgrade's central neighbourhood with housing stock differentiated in quality, age and market attractiveness. Data for this research were collected from official census, registry of purchased housing units, and semi-structured in-depth interviews with experts from real estate agencies, and local population. Besides providing insights in contemporary segregation and market differentiation of the housing stock in Dorćol, the chapter also lays the foundations for the forecasting of their future development trajectories.Editors: Thomas Maloutas, Nikos Karadimitrio