2235 research outputs found
Sort by
Природни и антропогени ресурси као потенцијал за развој туризма општине Тутун
Get PDFУ југозападном делу Србије, на површини од 741 km2 простире се територија општине Тутин. Популација од 36.000 становника углавном је смештена у шест већих насеља, од којих највише у центру општине Тутин. Граничи се са седам других општина, од којих су три на простору Републике Црне Горе (Беране, Рожаје и Бијело Поље) и четири на територији Републике Србије (Сјеница, Зубин Поток, Исток и Нови Пазар (коме и гравитира)). Очувана животна средина и разнолики предели на територији општине Тутин условили су постојање мноштва потенцијално атрактивних природних целина. Пре свега крашки облици рељефа, попут пећина, јама и крашких поља, затим планинских предела с разноврсном вегетацијом, чистим ваздухом, амбијеталним и рекреативним вредностима, као и акваристичке целине од којих је најзначајније језеро Газиводе, али и кањон реке Ибар са својим притокама и врелима, затим река Видрењак итд. Само се туризмом могу валоризовати песковите, шљунковите и стеновите обале мора, језера и река, видиковци, планинске падине покривене снегом, мочваре, неки елементи климе, пећине и јаме, реликтни и ендемични примерци биљака и животиња, залазак сунца и сликовитост пејзажа, археолошки локалитети, фреске и слично. Туризам је својеврсан корисник простора, а специфичност му је у томе што није неповратан потрошач природних елемената. Друштвене погодности за развој туризма у Србији обухватају бројне факторе. Међу најзначајнијим су антропогени чиниоци, односно ресурси који су уграђени у основу расположивих укупних туристичких вредности Општине Тутин (зато су они испред других друштвених чинилаца за развој туризма). Потом, ту су битни и оригинални типови насеља и народна архитектура, фолклор и домаћа радиност. Од највећег значаја за развој антропогеног вида туризма свакако је манастир Црна река који је према предањима подигнут у 13. веку и градско језгро Тутина. Контролисаним развојем туризма, уз изградњу одговарајућих садржаја, долази до оплемењивања простора.Уредници: Сања Павловић, Марија Белиј Радин, Марина Веси
Stare karte kao izvor za istraživanje Istočne Hercegovine kao kulturno-geografske regije u funkciji razvoja kulturno-saznajnog i vojnog turizma
No full textStare geografske karte mogu biti osnovno ili pomoćno sredstvo za istaživanje kulturnog nasleđa kao turističkog potencijala Istočne Hercegovine. Ova regija ima veoma dugu istorijsku tradiciju kao duhovno i kulturno žarište (fokus) srpskog etničkog identiteta još od desetog veka, kada je pominje vizantijski car Konstantin Porfirogenit u svom spisu “De administrando imperio”. Iako je geografski heterogena i raznovrsna, ova regija ima svoju kulturnu individualnost, etnički identitet i “duh mesta” (genius loci). Danas prvo što turisti primećuju u istočnoj Hercegovini su živopisni pejzaži i kulturno nasleđe–stari gradovi, utvrđenja i kasarne, crkve i manastiri, putevi i mostovi iz prošlih vekova. Stare karte od kojih su neke danas vrlo retke, donose mnoštvo informacija iz dubine prošlosti, koje su potrebne za inventarizaciju i turističku valorizaciju kulturnog nasleđa ove regije.Уредник: Милимир Лојови
Образовни туризам – ка одрживом васпитању и образовању
No full textПолазећи од принципа образовања за одрживи развој, у раду указујемо на потребу и значај развијања различитих облика образовног туризма, чији потенцијали још увек нису довољно искоришћени на нашим просторима. Потребе савременог туристе се мењају у квалитативном и квантитативном смислу. Одавно превазилазећи традиционалну форму, потребе се крећу у правцу стварања таквог профила туристе-ученика-истраживача који активно, искуствено учествује у процесу стицања знања, вештина и вредности на самом локалитету кроз непосредни контакт са локалним, културним, природним наслеђем и становништвом. Основни циљ рада је да укажемо на мултидисциплинарне потенцијале и различите облике образовног туризма, у циљу подстицања активних облика учења у ваншколским контекстимау циљу васпитања и образовања за одрживи развој. Резултати проучавања проблема указују на потребу повећања удела образовног туризма у туристичкој понуди, веће подршке и сарадње образовних, туристичких и културних институција и организација у стварања већег броја образовних центара, богаћење понуде и образовних програма, метода рада на туристичким дестинацијама које треба да одговарају на разноврсне образовне потребе савременог туристе са фокусом на образовне и васпитне исходе, с једне стране и унапређење квалитета туристичке понуде у Србији, са друге стране. Такође, резултати могу бити подстицај за рад на даљем истраживању, подстицању и унапређивању теорије и праксе образовног туризма у Србији.Уредник: Милимир Лојови
Lessons from the 2018–2019 European droughts: a collective need for unifying drought risk management
No full textDrought events and their impacts vary spatially and temporally due to diverse pedo-climatic and hydrologic conditions, as well as variations in exposure and vulnerability, such as demographics and response actions. While hazard severity and frequency of past drought events have been studied in detail, little is known about the effect of drought management strategies on the actual impacts and how the hazard is perceived by relevant stakeholders. In a continental study, we characterised and assessed the impacts and the perceptions of two recent drought events (2018 and 2019) in Europe and examined the relationship between management strategies and drought perception, hazard, and impact. The study was based on a pan-European survey involving national representatives from 28 countries and relevant stakeholders responding to a standard questionnaire. The survey focused on collecting information on stakeholders’ perceptions of drought, impacts on water resources and beyond, water availability, and current drought management strategies on national and regional scales. The survey results were compared with the actual drought hazard information registered by the European Drought Observatory (EDO) for 2018 and 2019. The results highlighted high diversity in drought perception across different countries and in values of the implemented drought management strategies to alleviate impacts by increasing national and sub-national awareness and resilience. The study identifies an urgent need to further reduce drought impacts by constructing and implementing a European macro-level drought governance approach, such as a directive, which would strengthen national drought management and mitigate damage to human and natural assets.Data material: [https://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/2209]Supplementary material: [https://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/2208
Anomalies of air pressure in Serbia as a result of the eruption of the volcano Hunga Tonga- Hunga Ha'apai in mid-January 2022
No full textThe aim of the study is to show the anomalies of air pressure registered at meteorological stations in Serbia during the passage of shock waves on January 15 and 16, 2022, as a result of the Hunga Tonga–Hunga Ha'apai volcano eruption. Based on the assumption that the atmosphere of our planet behaves like a fluid, such and many other disturbances can be detected in any part of the Earth. Calculations have shown that the great circle distance from Belgrade (the capital of Serbia) to Hunga Tonga is 16,952 km. It was further determined that during the passage of the shock waves of such a distant phenomenon in the Pacific, air pressure anomalies, which were not related to the existing synoptic situation (the synoptic situation was stable, the weather was completely clear), had occurred in Serbia. The first stronger eruption occurred at 04:00 UTC on January 15. After the first stronger eruption, the research showed that two main shock waves had been distinguished in Serbia: the first one was registered around 19:00 UTC on January 15, and the second one was registered around 00:00 UTC on January 16. In both cases, in the next 2–3 h (19–22 UTC and 00–02 UTC), barographs at meteorological stations in Serbia recorded a pronounced oscillation of air pressure in a synoptically stable atmosphere. Also, the first shock wave return was noticed on January 17, around 08:00 UTC. Based on the distance and time registration of the shock wave in the form of air pressure anomaly at selected meteorological stations in Serbia, the speed of the shock wave was mathematically determined to be approximately 1,130 km h–1, which is close to the speed of sound
Sezonskost in trajnostnost turizma – študija primera: zavarovana območja v Srbiji
Get PDFThe role of seasonality in the sustainability of tourism is multiple and complex. The connection between seasonality and sustainability is even more complex when it comes to protected areas. This connection was investigated on the examples of selected protected mountain areas in Serbia ‒ Kopaonik and Tara National Parks, and Stara planina and Zlatibor Nature Parks. The Gini index was used to measure seasonality, and to show the imbalance in the monthly distribution of the number of tourist overnight stays in the mentioned destinations, in the period 2013‒2021. The research results show that the analyzed protected mountain areas in Serbia have different values of the Gini index, which is conditioned by their natural predispositions for tourism development (e.g. altitude and duration of snow cover), and at the same time the levels of tourist development of the area. In order to reduce the effects of seasonality, in each of the destinations that are the subject of this paper, alternative types of tourism and activities are implemented.Vloga sezonskosti v trajnostnem razvoju turizma je večplastna in kompleksna. Povezava med sezonskostjo in trajnostnostjo je še bolj zapletena, ko gre za zavarovana območja. To povezavo smo proučili na primerih izbranih zavarovanih gorskih območij v Srbiji ‒ narodnih parkov Kopaonik in Tara ter naravnih parkov Stara planina in Zlatibor. Za merjenje sezonskosti in prikaz neuravnoteženosti mesečne porazdelitve števila turističnih prenočitev v omenjenih destinacijah v obdobju 2013‒2021 smo uporabili Ginijev indeks. Rezultati raziskave kažejo, da imajo analizirana zavarovana gorska območja v Srbiji različne vrednosti Ginijevega indeksa, kar je pogojeno z njihovimi naravnimi predispozicijami za razvoj turizma (npr. nadmorska višina in trajanje snežne odeje), hkrati pa tudi stopnje turistične razvitosti območja. Da bi zmanjšali vplive sezonskosti, v vsaki izmed obravnavanih destinacij izvajajo alternativne oblike turizma in aktivnosti
Tourism Infrastructure in the Function of Sustainable Tourism Development: The Case Study of the City of Kruševac, Republic of Serbia
Get PDFThe sights of the City of Kruševac are numerous and they enable the realization of various aspects of tourism: cultural-historical, religious, sport, mountainous, spa, rural, and event tourism. This paper contains an analysis of the existing and planned tourism infrastructure, as well as the potential and limitations it is facing on the territory of the City of Kruševac. The subject of the research is tourism destinations in the vicinity of Kruševac – Jastrebac mountain and Ribarska Banja spa, as well as the most important sites in the tourism offer of the City of Kruševac. Tourism offer has significantly been improved by the investment into the development of secondary tourism centers – Jastrebac and Ribarska Banja. For quite a short period Jastrebac has become a favorite tourism destination of the citizens of Kruševac and the tourists from other settlements of Serbia and the neighboring countries. For its health-care purposes, Ribarska Banja has long been popular among the older population, and recently among younger generations as well, thanks to recreational tourism and natural beauties.Editors: Vuk Bevanda, Snežana Šteti
Primena daljinske detekcije u monitoringu vegetacijskog pokrivača na teritoriji nacionalnog parka Kopaonik
Get PDFTokom poslednjih 40 godina, daljinska detekcija našla je veliku primenu
u kontinuiranom praćenju stanja životne sredine. U ovom radu je upotrebom Landsat 8
satelitskih snimaka i geografskih informacionih sistema (GIS) analizirano stanje, odnosno
promena vegetacijskog pokrivača za prostor nacionalnog parka (NP) Kopaonik. Intenzivna
izgradnja objekata u okviru NP uslovila je sve veću transformaciju zelenih površina u veštačke.
Kako bi se utvrdio stepen ogolićenosti zemljišta i površina pod šumskim pokrivačem,
korišćena su dva indeksa: Bare-soil index (BSI) i Normalized diff erence vegetation index
(NDVI). Za potrebe komparativne analize, obrađivani su snimci iz 2014. i 2021. godine. Kao
konačan produkt istraživanja i obrade u GIS-u, dobijene su četiri karte na osnovu kojih se
može zaključiti da se prostor pod šumama tokom 2021. smanjio u odnosu na 2014, a da
se procenat površine koju pokrivaju ogolićena zemljišta i oskudna vegetacija, povećao u
odnosu na 2014.Urednik: Ivan Novkovi
Developing urban tourism destination in a globalized world: possibilities and realities
Get PDFЕфекти и последице процеса глобализације на развој градова и туристичких токова предмет су растућег научног интересовања. Као једне од најдинамичнијих црта савремене цивилизације, глобализација и урбанизација имају вишеструке, како позитивне, тако и негативне ефекте на развој туризма у градовима. Компаративна анализа феномена урбанизације, глобализације и градског туризма показује да период интензивне урбанизације, динамичног раста урбаних агломерација и доминације глобалних градова кореспондира са убрзаним развојем градског туризма и јачањем његове позиције у развоју
урбаних региона. Истовремено, континуирано интензивирање туристичких токова на глобалном нивоу вишеструко је утицало на обликовање и преображај урбаних пејзажа. Широк спектар могућности развоја туризма у глобалном окружењу, као и разлике које постоје на релацији велики – мали туристички градови, отворили су бројна питања која се односе на конкурентност између светских туристичких градова, али и позиционирање и опстанак малих
туристичких градова са циљем очувања њиховог локалног идентитета, разноликости и аутентичности. Из тог разлога је овим радом обухваћено сагледавање комплексних утицаја и интеракција урбанизације и глобализације на развој различитих типова урбаних туристичких дестинација.The effects and implications of globalization on cities and tourism have been studied through various scientific researches. As some of the most dynamic processes of the modern world, from the tourism perspective globalization, together with urbanization, have both positive as well as negative effects on tourism. Comparative analysis of the urbanization, globalization and urban tourism phenomenon, shows that the period of intensive urbanization, dynamic growth of urban agglomerations and dominance of global cities corresponds with the rapid development of urban tourism and strengthening its position in the development of urban regions. At the same time, the continued growth of tourism on a global level has become a significant factor for shaping and changing the urban areas. However, different tourism development possibilities between large cities and small towns in the global setting arises a questions of the competitiveness of world tourist cities, as well as positioning and survival of small tourist towns and the preservation of their
local identity, diversity and authenticity. Thus, this paper addresses the complex impacts and effects of urbanization and globalization processes on understanding the phenomenon of tourism development within the different urban environments.Уредници: Сања Павловић, Марија Белиј Радин, Марина Веси
Гeоморфолошка еволуција локалитета Лојаник 2 код Матарушке Бање (Централна Србија)
No full textАнализа рељефа локалитета Лојаник 2 спроведена је да би се утврдили генеза површинског слоја седимената и врста земљишта на овом руднику камених сировина. Геоморфолошка истраживања малог обима допринела су да се прецизније одреди начин доспећа окресаних артефаката на позиције на којима су затечени и приближно дефинише место њиховог првобитног депоновања после употребе. У раду је приказана геоморфолoшка анализа ширег и ужег окружeња локалитета Лојаник 2 и сонди Б и Ц, које се налазе на левој долинској страни потока Кремењак. Матична стена представљена је серпентинисаним перидотитима и пироксенима палеозојске старости. Ове стене прекривене су иловасто-глиновитим колувијумом у којем су нађени камени артефакти из периода ране праисторије. Најважније питање које се овде покреће односи се на тумачење стратиграфије археолошког материјала, да ли је резултат људских активности in situ или је накнадно преталожен са веће удаљености. Утврђено је да артефакти потичу из блиског окружења, односно да су преталожени падинским процесима низбрдо до 20 м од места настанка. На овај закључак упућују два најзначајнија фактора: активни падински процеси и утицај вегетације на животну средину. Падине потока Кремењак зависиле су од колувијално-делувијалних процеса који су довели до спирања и преталожавања материјала. Експозиција терена, шумска вегетација и климатогени фактор, поготово учесталост и количина падавина, били су од пресудног утицаја за стварање бујичних токова и спирање површинског слоја који су покретали овај слој земљишта и седимента. На транспорт је утицала и гравитација кроз стрмину долинских страна потока Кремењак