2235 research outputs found
Sort by
Statistical data - Assessing the State and Impact Towards Just Transition Process in the Energy Sector in North Macedonia
No full textThe dataset represents statistical data collected and interpreted by the authors in the framework of the research titled 'Assessing the State and Impact Towards Just Transition Process in the Energy Sector in North Macedonia'. The research was developed in the framework of the GreenFORCE project and is available under Deliverables 4.5_1st Research Study Report; and 4.6_2nd Research Study Report.
The dataset contains tables and graphs that are employed within the research and may be accessed by the general public in compliance with the Creative Commons Attribution license. The datasheets include:
1- Primary energy production data 2005-2022
2- Energy balance 2018-2022
3- Electricity production by domestic producers 2017-2022
4- GDP by production approach 2017-2022
5- GDP components 2019-2021
6- BDP components 2019
7- GDP per capita 2015-2020
8- BDP per sector and region 2021
9- Employment per sector and regions 2017-2021
10- Population data 2021
11- Input-Output analysis data
12- Environmental Investment statistics
13- GHG emissions (+ projections) 2015-2025
14- Environmental taxation (2016-2021
Demographic tendencies in the Serbia-Croatia border region: А case study of the Zapadnobačka and Osiječko-baranjska region
No full textDemographic trends are a current topic today, because a large part of the European continent, and therefore the post-Yugoslav countries, are characterized by processes of depopulation, senility, and significant emigration. The border areas of the states, which are located outside the main economic streams in the country, are particularly at risk and are rapidly becoming depopulated. The paper focuses on studying the demographic characteristics of the border area of the Republic of Serbia and the Republic of Croatia. The analysis was carried out at the level of NUTS 3 (Zapadnobačka oblast in the Republic of Serbia and Osiječko-baranjska županija in the Republic of Croatia) to observe the similarities and differences in the demographic characteristics of the mentioned territory. Census data from both countries were used (Croatia – 2011 and 2021; Serbia – 2011 and 2022). One of the priorities of the work is to determine the trend of population movement in the border area of one country that is a member of the European Union (the Republic of Croatia since 2013) and another, neighbouring country, which is a candidate for membership (the Republic of Serbia since 2012). The following were considered: the change in the number of inhabitants, the average age of the population, the rates of birth, mortality, and natural increase, the rates of emigration, immigration, and migration balance, the age-sex structure of the population, to more meaningfully understand the demographic tendencies of this border area and give predictions for the future. The results of the research show that between 2011 and 2022, the Zapadnobačka oblast lost 33,596 inhabitants, i.e. 17.86%, while Osiječko-baranjska županija lost 47,006 inhabitants in the period from 2011 to 2021, i.e. 15.41%. Such data were influenced by the decline in fertility, negative natural growth, and the migration balance. Bearing this in mind, the paper proposes measures that can improve the demographic picture of the studied area, and they concern cross-border cooperation between the two countries and the application of good practice solutions implemented by countries facing the same problems.Editors: Ivan Marinković, Marko Galja
Unreal Engine u prostornom planiranju
No full textKreiranje 3D modela danas ima široku primenu u različitim delatnostima i naučnim oblastima. Korišćenje ovakvih modela našlo je svoje mesto u arhitekturi, prostornom planiranju, građevini, zaštiti životne sredine i mnogim drugim sferama gde su potrebne precizne informacije o prostoru. Od velikog su značaja za planiranje prostora i predviđanje razvoja procesa u prostoru koji mogu značajno da doprinesu kvalitetu života čoveka. 3D modelu moguće je dodati i četvrtu komponentu (vreme) da bismo mogli da vidimo kako bi se, ili kako se neki proces odvijao tokom određenog vremenskog perioda. Ovakav pristup treba da pokaže kako nam informacione tehnologije mogu pomoći u odgovornom planiranju, čak i u slučaju vanrednih situacija. U radu će biti prikazan praktičan primer 3D okruženja sa akcentom na upotrebu u prostornom planiranju pomoću softvera otvorenog koda Unreal Engine.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Методологија подршке урбанистичком планирању центара управних округа у Републици Србији
No full textОво техничко решење је припремљено на основу оформљеног методолошког обрасца за израду десет студија за потребе Генералног урбанистичког плана Чачка до 2035. године: Студија демографског развоја, Студија привредног развоја, Студија развоја јавних служби, Студија развоја комуналне инфраструктуре, Студија развоја зелене инфраструктуре, спорта и рекреације, Студија енергетског снабдевања, Студија финансирања урбаног развоја, Студија земљишне политике и грађевинског земљишта, Студија транспортних система и Студија туристичке инфраструктуре. Техничко решење је примењено од стране ЈП „Градац“ Чачак, тј. Града Чачка који је издвојио средства за израду студија, а користи се у сврху израде планског документа.М84 - Битно побољшано техничко решење на националном ниво
Comparative Analysis of Terrain Passability Models: Evaluating High-Resolution and Low-Resolution Geospatial Data for UGV Navigation
No full textThis study investigates the resolution threshold limits of terrain passability maps, determining their applicability for unmanned ground vehicle (UGV) navigation and their usability for larger, humanoperated vehicles. The research compares the effectiveness of high-resolution data, including 0.1 m Digital Terrain Models (DTM) derived from LiDAR and photogrammetric point clouds, with medium- to low-resolution satellite imagery and Digital Elevation Models (DEMs). The focus is on identifying the resolution at which passability maps remain effective for UGVs and the point at which lower resolutions become suitable only for larger vehicles due to the loss of necessary details for precise navigation. Additionally, the study explores the impact of environmental variability on passability assessments, considering factors such as seasonal changes and varying weather conditions that can significantly alter the usability of different resolution maps. By examining the influence of terrain features—such as slope, terrain indices, soil conditions, land cover, hydrological features, and road networks—on vehicle passability, the study aims to establish a clear threshold. This threshold defines the transition between maps suitable for UGVs and those more appropriate for more extensive, human-operated vehicles. The study utilises a multi-criteria decision-making (MCDM) approach, with GIS, CAD software, and Python programming language employed to process and analyse the geospatial data. The results are synthesised into passability maps with varying resolutions, highlighting the advantages and limitations of each. The findings demonstrate that high-resolution data are crucial for producing reliable passability maps for UGVs, while medium- to low-resolution maps may suffice for larger vehicles, particularly on less complex terrains. This research offers valuable insights for different applications in which the accuracy of terrain passability assessments is critical for operational success. By establishing the resolution limits of passability maps, this study contributes to optimising vehicle navigation across diverse terrains, ensuring the appropriate use of geospatial data based on vehicle type, operational requirements, and environmental conditions.Editors: Ana Milanović Pešić, Zlata Vuksanović-Macura, Suzana Lović Obradović, Marko D. Petrović, Jelena Kovačević-Majki
Earlier onset of the spring in Serbia (1950-2020)
No full textThe strongest temperature increase in Europe has been mainly recorded in spring and/or summer season over recent decades, in particular over its southern areas. Northern parts of Europe are showing positive trends in temperature over the cold season. Territory of Serbia, with its transitional position, in between Mediterranean and continental climate influences shows a significant positive trend of temperature during the summer season. while spring season does not reveal any significant trends. However, despite the absence of any significant trends in the spring season, changes in timing of the warm-spell, which is considered as an indicator of spring onset, might suggest climate seasonal shifts as a result of global warming. In our study, we calculate trends in timing of the warm-spell in Serbia over last decades (1950-2020) using observational, and gridded records. We also examine spatial patterns of trends in timing of the warm spell in Serbia. Finally, we answer what are the large- scale atmospheric causes underpinning such changes. Earlier start of the spring season can cause earlier snowmelt, which can further trigger shifts in timing of the maximum streamflow. Apart from the given hydrological response, temperature-driven changes in the climate seasonal cycle can have considerable impacts for the growing season as well as timing of the phenological changes. The fact that agricultural land comprises 70% of the total territory of Serbia, highlights the importance of warm-spell timing shifts considered in our study.Editors: Miodrag Dinić, Nenad Maksimović, Igor Topalovi
Демографски профил општине Књажевац према попису становништва 2022. године
No full textУ Републици Србији са демографске карте годишње нестане град величине Вршца или Неготина са око 40.000 становика. Свака трећа или четврта кућа у селу је празна, у већини насеља преовлађује старије становништво, просечна старост је међу највишим у Европи, а на једног запосленог долази један пензионер. Неповољна демографска слика карактеристика је и општине Књажевац у дужем временском периоду, а манифестује се опадањем броја становника као последицом пада наталитета, повећањем морталитета и емиграцијом становништва, порастом просечне старости и променама у старосној структури становништва уз интензивирање процеса старења, смањењем учешћа радног контингента у укупном становништву, као и опадањем удела младог, радно способног становништва у радном контингенту. Анализа карактеристика популације на простору општине Књажевац базира се на доступним квантитативним показатељима пописа становништва 2022. године, као и неколико временских пресека и компарације података ранијих пописа и на утврђивању дијалектичких веза између друштвених процеса и демографских промена. Званични подаци пописа становништва су у функцији пружања реалне слике демографских кретања и обезбеђивања основе за доношење одлука на разним нивоима (од државне управе и локалне самоуправе, других институција до заинтересованих грађана) у циљу изналажењу различитих решења усмерених ка успоравању или ублажавању последица демографских промена и уклањању најзначајнијих фактора који до њих доводеУредници: Микица Сибиновић, Владана Стојадинови
Mogućnosti i izazovi transgranične saradnje u oblasti zaštite prirode Srbije
No full textUspešan proces zaštite prirode zahteva integralno sagledavanje ne samo recentnog in situ statusa prirodnih vrednosti (biodiverziteta, geodiverziteta i diverziteta predela), već i procene kvaliteta njihovog budućeg stanja koje će biti ostvareno kroz proces upravljanja. Kompleksnost ovog procesa postaje još značajnija ukoliko su prirodne vrednosti locirane u pograničnim područjima. Dobrobiti ostvarene kroz efi kasnu transgraničnu saradnju u oblasti zaštite prirode su višestruke, odnosno one su ekološke, ekonomske, kulturološke, a ne tako retko i političke. Brojne izazove koji potiču ne samo od različitih legislativnih i institucionalnih okvira koji odlikuju oblast zaštite prirode Srbije i država u njenom najbližem okruženju, moguće je prevazići zahvaljujući formiranju ekoloških koridora i mreža, trangraničnih zaštićenih područja (npr. UNESCO Rezervat biosfere Mura – Drava – Dunav) i sl. Ipak, prisutni su i primeri još uvek nedovoljno realizovane i u opštoj javnosti afi rmisane transgranične saradnje u oblasti zaštiti prirode na primeru Stare planine, nacionalnih parkova u srednjem toku Drine i dr. Dok traje proces prevazilaženja formalnih ograničenja, mogućnosti transgranične saradnje ipak nisu zatvorene za entuzijastične lokalne zajednice i njihove inicijative.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Teritorijalno povezivanje jedinica lokalnih samouprava na primeru podrtanjskih naselja
No full textU radu je dat prikaz funkcionalnog povezivanja naselja koja pripadaju teritorijama različitih lokalnih samouprava, elaboriran na primeru podrtanjskih naselja. Posmatran prostor zahvata atare seoskih naselja, sa teritorija opština Boljevac i Sokobanja u Istočnoj Srbiji, između kojih postoje određeni vidovi funkcionalne komplementarnosti ali i ograničenja u razvojnom smislu. U radu su predstavljeni konceptualni predlozi za uspostavljanje racionalne organizacije mreže naselja ovog prostora na osnovu relevantnih teorijsko metodoloških postavki i kvalitativno-kvantitativnih pokazatelja. Značajna pažnja je usmerena na međusobno usaglašavanje interesa korisnika ovog prostora, a naročito na usaglašavanje interesa razvoja turizma i naseljenosti, zaštite životne sredine, zaštite prirode, prirodnih i kulturno-istorijskih dobara. Prikazane su mogućnosti za saradnju opština/Gradova koje dele zajedničke ekonomske, socijalne, infrastrukturne i ekološke interese.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Катастар деградираних површина Општине Црна Трава
No full textПрограм заштите животне средине општине Црна Трава као стратешки документ у овој области, којим се квантитативно и квалитативно утврдило стање животне средине у претходних десет година, иницирао је потребе и дефинисао приоритете за наредни период у складу са Националним програмом, Стратегијом одрживог развоја Републике Србије и својим интересима и специфичностима, односно Стратегијом одрживог развоја општине Црна Трава, а према коме је потребно урадити Катастар деградираних површина како би се обезбедила усклађеност политике заштите животне средине са дру-гим секторским политикама.
Животна средина, као резултат комплексног преплитања природних услова и самог човека и његових творевина, подложна је великим променама. Неке промене погодују животу и раду људи, а неке могу имати негативан утицај. Свака измена животне средине, која се неповољно одражава на људски живот и позитивне људске и друштвене актив-ности, означава се као деградација животне средине. При томе, потребно је направити разлику између појма загађење, који се увек односи само на поједине елементе животне средине и доста комплекснијег појма деградација, који се односи на комплетну животну средину и дефинише делимично или потпуно нарушен систем животне средине. Дакле, деградиране су оне површине које су изведене из природне равнотеже, којима је човек својим негативним деловањем изменио основне природне одлике.
Негативна активност човека је најчешће иницирана добронамерном потребом за задо-вољење потреба друштва и појединца, а у већини случајева се завршава озбиљним после-дицама по саму природу и животну средину. Ако деградацију животне средине посматрамо као нужну последицу нашег постојања и деловања на Земљи, поставља се питање колике су границе до којих наша планета може да издржати тај притисак. Све је извесније да ће та граница бити постављена оног тренутка када човек потпуно измени природу и окрене је против себе. На неким територијама или локацијама, нисмо далеко од тога!
Истраживање деградираних површина на анализираној територији, односно повр-шина на којима је евидентна промена природних услова, обухватило је све промене настале деловањем природно-антропогених и антропогених процеса. Сваки од ових процеса у неком смислу и са неког становишта подразумева губитак или мењање намене и функције неког простора, односно дела животне средине. Све деградиране површине приказане су и из-двојене у оквиру деградације различитих природних услова, али се не ретко дешава да једна промена условљава деградацију више природних услова (нпр. површински копови ус-ловљавају деградацију геолошких, рељефних, хидролошких, биогеографских услова)