2235 research outputs found
Sort by
Програм развоја подручја са посебним развојним проблемима у Републици Србији
No full textСтудија Програм развоја подручја са посебним развојним проблемима (ППРП) припремљена је у складу са потребом Владе Републике Србије да се континуирано прати степен развијености свих подручја у Републици, идентификују подручја са посебним развојним проблемима и креирају додатни подстицаји за та подручја. Имајући у виду ефекте убрзаних глобалних процеса који директно утичу на регионалне диспаритете у Републици институционални оквир регионалне политике потребно је континуирано усклађивати са развојним променама у свим сегментима друштва (привредним, социјалним, демографским, инфраструктурним, еколошким), а све у циљу равномернијег развоја свих подручја.
Студија ППРП је имала три основна циља: 1) Да се анализира степен развијености на локалном нивоу у кључним развојним димензијама (економској, демографској, мрежи насеља, еколошкој, подстицајној и институционалној); 2) Да се идентификују подручја са посебним развојним проблемима; 3) Да се дефинишу циљеви, мере, активности и програми за ППРП. Идентификовање ППРП у Републици Србији ће допринети знатно већој ефикасности усмеравања комплетног арсенала подстицајних мера и активности на локалном нивоу и пружиће креаторима регионалне политике подлогу за редизајнирање постојећих и дефинисање нових инструмената. Студија Програм развоја подручја са посебним развојним проблемима је структурирана у две целине. Прва целина је структурирана из три међусобно повезана дела: у првом делу фокус је стављен на анализи стратешког и институционалног оквира који је релевантан за ППРП; други део садржи детаљне резултате локалне ex-post анализе из економског, демографског, мреже насеља, еколошког, подстицајног и институционално-апорпционог угла, и трећи део обухвата идентигикацију ППРП у Републици Србији. Друга истраживачка целина се састоји од дефинисања концепта и циљева ППРП, мера и активности за ППРП, као и начина праћења реализације ППРП.Наручилац: Кабинет министра за равномерни регионални разво
Одређивање атрактивности бања Србије као дестинација wellness туризма
No full textSerbia has a long tradition in the development of spa tourism, which is mainly intended for domestic tourists. As a result of current trends in tourism, especially changes in tourist demand, destinations are also changing. For many countries, the development of wellness tourism is an important way to create a competitive advantage. The paper presents the study of attractiveness characteristics of spa resorts in Serbia and then ranks the spa resorts according to these factors. The model used in the research consists of 24 factors (grouped into 6 groups) that influence the attractiveness of spas as spa and wellness tourism destinations. The research included twenty spas and the survey was conducted among experts in the field of tourism. The most important factors influencing the attractiveness of spas as spa and wellness tourism destinations are: The attractiveness of the range of health and wellness treatments offered in spas (0.349), the natural conditions and relaxing atmosphere of spas (0.206) and price competitiveness (0.172).Србија има дугу традицију у развоју бањског туризма који је намењен углавном домаћим туристима. Као резултат актуелних тенденција у туризму, посебно промена туристичке тражње, мењају се и туристичке дестинације. За многе земље развој wellness туризма је важан пут у креирању конкурентске предности. У раду је приказано истраживање атрибута атрактивности у бањама у Србији, а затим и рангирање бања према тим факторима. Модел коришћен у истраживању се састоји од 24 фактора (груписаних у 6 група) који утичу на атрактивност бања као дестинација spa&wellness туризма. Спроведено истраживање је укључивало двадесет бања, a анкета је спроведена међу стручњацима из области туризма. Као најзначајнији фактори који утичу на атрактивност бања као дестинација spa&wellness туризма издвојили су се: Атрактивност понуде здравствених и wellness третмана у бањи (0.349), Природни услови и опуштајућа атмосфера бања (0.206) и Ценовна конкурентност (0.172)
Примена факторске анализе у типологији пољопривреде Србије
No full textFactor analysis was used as a method for determining the types of agriculture in Serbia, which resulted in the synthesised and comprehensive data presented in the study. The subjectivity inherent in this method is mitigated by relevant statistical facts that clearly guide the course of factor analysis from the selection of parameters through rotation to the final results. Agricultural types were identified based on the development of specific factors and the administrative districts in which these factors dominate compared to others. It should be noted that the results obtained in this study cannot be considered relevant for further research, as the method of factor analysis proved to be inadequate for the small number of input parameters and large spatial units such as administrative districts.Факторска анализа је коришћена као метод за одређивање типова пољопривреде у Србији, на основу ког се дошло до синтезних, али и свеобухватних података који су приказани у раду. Субјективност овог метода се ублажава релевантним статистичким чињеницама које јасно усмеравају ток факторске анализе, након одабира параметара, све до њихове ротације и добијања коначних резултата. Издвојени су типови пољопривреде према развијености одређених фактора и административне области у којима су дати фактори доминантни у односу на друге. Треба узети у обзир да се резултати добијени у раду не могу користити као релевантни за даља истраживања, јер се метод факторске анализе показао неадекватан за мали број унетих параметара и за велике просторне целине, као што су административне области
Residential segregation in a radically changing urban context: experiences from Belgrade
No full textThis article examines the historical perspective of residential segregation in Belgrade and addresses the contextual factors responsible for the dynamics of this segregation. The article considers the decline in social status from the centre to the periphery as the main feature of citywide segregation in Belgrade, along with perpetuated peripheral informality. It also examines the impact of large-scale socialist estates, which were intended to contribute to an egalitarian society and counteract residential segregation. To examine the long-term patterns of residential segregation in Belgrade, we use a combination of sources and research approaches, due to the incomparability and lack of statistical data. Recent changes in segregation patterns during the first two decades of the post-socialist period were additionally analysed at the census-unit level, using data on the education of the population as a proxy for their social status.Accepted Manuscript: [https://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/2206
The significance of the Paris Agreement for raising environmental awareness about the impact of climate change on the environment
No full textPodnebne spremembe nastanejo pod vplivom naravnih procesov in antropogenih dejavnosti. Od začetka obdobja industrijske revolucije so človeške dejavnosti prevladujoč dejavnik za nastanek raznih sprememb, kot so procesi globalizacije, industrializacije, krčenja gozdov, prekomerne rabe energije ter rasti števila prebivalcev in njihovih potreb. Posledice podnebnih sprememb so dolgoročne, neposredna posledica je povišanje temperature na zemeljskem površju, nadaljnje posledice pa vodijo v taljenje ledenikov, dvig morske gladine, ekstremne vremenske pojave, spremembe padavinskih režimov in izginjanje habitatov in biotske raznovrstnosti. Ekstremne vremenske ujme, ki se bodo zgodile, bodo vplivale tudi na varnost prebivalstva. Predmet raziskovalnega dela je analiza dejavnikov podnebnih sprememb, ki so bili ključni za nastanek Pariškega sporazuma. Naloga raziskuje zgodovinske razvoje poti Pariškega sporazuma, analizo uporabe pomena določenih sporazumov in določitev načina uporabe sporazuma za namene dviga okoljske ozaveščenosti prebivalstva (predvsem mladine). Cilj raziskave je predstaviti pomen Pariškega sporazuma za dvig okoljske ozaveščenosti o vplivu podnebnih sprememb na okolje in podati konkretne predloge ukrepov, ki bi jih morali sprejeti v izobraževalne namene. V prispevku so predstavljene posledice podnebnih sprememb, možnosti boja proti njim z uporabo pravnih in svetovnih konvencij in sporazumov, s poudarkom na Pariškem sporazumu. V nalogi je predstavljeno trenutno stanje v Republiki Srbiji ter predlagani ukrepi za izboljšanje stanja, glavni cilj pa je dvig okoljske ozaveščenosti lokalnega in svetovnega prebivalstva.Climate change is caused by natural processes and anthropogenic activities. Since the beginning of theIndustrial Revolution, human activities have been the dominant driver of various changes, such asglobalisation, industrialisation, deforestation, excessive energy use, and population growth and needs.The consequences of climate change are long term, with an immediate impact on the Earth's surfacetemperature, and further impacts leading to melting glaciers, rising sea levels, extreme weather events,changes in rainfall regimes and loss of habitats and biodiversity. The extreme weather events that willoccur will also have an impact on the security of the population. The research will analyse the drivers ofclimate change that were key to the Paris Agreement. The thesis explores the historical development pathof the Paris Agreement, analyses the application of the meaning of the Agreement's provisions anddetermines how the Agreement can be used for the purpose of raising the environmental awareness ofthe population (especially the youth). The aim of the research is to present the relevance of the ParisAgreement for raising environmental awareness on the impact of climate change on the environment andto give concrete proposals for measures that should be adopted for educational purposes. The paperpresents the consequences of climate change, the possibilities of combating it through the use of legaland global conventions and agreements, with a focus on the Paris Agreement. The aim of the research isto present the importance of the Paris Agreement for raising environmental awareness on the impact ofclimate change on the environment and to give concrete suggestions for actions that should be taken foreducational purposes. The paper presents the consequences of climate change, the possibilities ofcombating it through the use of legal and global conventions and agreements, with a focus on the ParisAgreement. The thesis presents the current situation in the Republic of Serbia and proposes measures toimprove the situation, with the main objective of raising the environmental awareness of the local andglobal population.Urednik: Tomi Bušinosk
The City as a Stage: Runaway International Street Art Festival
No full textAs the largest man-made artefact, the city has a profound impact on consciousness. We start from the premise that public space serves as a stage within the urban arena where conflicts between different interests and cultures unfold. What transforms the arena into a stage for urban culture are self-aware and liberated individuals who form the backbone of urbanity. This paper aims to show how street art festivals transform the city into a stage. The first part introduces the city as a stage and examines the role of festivals in cultural revitalization. The second part discusses the importance of street art for the city. The third part focuses on a case study of the Runaway International Street Art Festival. Finally, the significance and meaning of public space as a site of socially engaged art is considered from the perspective of both the artists and the local population
Унапређење заштите природе СП „Миљаковачка шума“ и СП „Шума кошутњак“
No full textПредмет истраживања рада је унапређење заштите природе споменика природе „Миљаковачка шума“ и споменика природе „Шума Кошутњак“. Задатак је анализирати начин управљања овим заштићеним подручјима, са акцентом на активностима које се предузимају за њихову заштиту и на антропогеним активностима које имају негативан утицај на природне вредности. Циљ рада је истражити ефикасност активности које су предузете за заштиту природе у СП „Шума Кошутњак“ и у СП „Миљаковачка шума“ и предложити нове мере заштите на локацијама на којима предузете акције заштите нису дале резултате. Истраживање обухвата анализу физичко-географских карактеристика, анализу критеријума важних за одређивање ефикасности акција за заштиту природе и предлог мера за ефикаснију заштиту животне средине. Методе које су коришћене су анализа и синтеза, АХП метод (Analytic Hierarchy Process), компаративни метод, статистички и картографски метод. Критеријуми који су обухваћени анализом су удаљеност од шумских стаза, удаљеност од саобраћајница, намена земљишта и удаљеност од насеља. Критеријуми су рангирани оценама од 1 до 5 према важности, на основу чега су обрађени АХП методом. Помоћу географских информационих система (GIS), односно коришћењем програма QGIS 3.16. резултати истраживања су приказани у виду карата.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Просторно планирање и политичка моћ
No full textОвај есеј је посвећен старој теми о утицају политике на просторно планирање. Планирање је увек било и јесте инструмент државне политике у простору, и као такво, неминовно је повезано са идеологијама, интересима и приоритетима политичких структура (бар са онима које исте имају или се праве да их имају). У околностима брзо мењајућих политичких параметара, како у Србији, тако и у свету око нас, планирање све теже држи корак, посебно
када је реч о дугорочности и релативној стабилности политике у простору, што је предуслов доброг планирања уопште. Томе, свакако, не доприносе констатације да је тржиште битније
од плана и да у неолибералном концепту просторно планирање не сме да постане тзв. бизнис баријера. Као последица израженог интереса политичке моћи у простору у Србији у прве две декаде 21. века, јавила се прекомерна политизација планирања. Довољно је поменути скорије примере просторних планова подручја посебне намене за Београд на води, Рио Тинто, па и Просторни план Републике Србије, независно од квалитета планских решења. Планирање се у јавном дискурсу често описује као рискантно, немогуће, импотентно, малициозно, па чак и неуставно. Са друге стране, има мишљења да је просторно планирање и живо и здраво и да се одвија у складу са околностима. Теза која ће бити разрађена даље у раду је да просторно планирање како би остало ефективно у променљивом политичком окружењу, мора неминовно да постане више прагматично и мора, што није новина, да понекад квалитетом планских решења спасава простор од политичких визија.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
GIS-Based Methods for Identifying River Networks Types and Changing River Basins
No full textThe analysis of climatic drivers is of utmost importance for defining new hydrological parameters. The territory of Serbia covers the area of 88,361 km2 and all its rivers belong to three big basins, the Aegean, the Black sea and the Adriatic. Extreme weather conditions have been determining the properties of drainage basins within the last sixty year (1953–2023). This research, conducted for the first time in the territory of Serbia, has shown comparative data on the changes of drainage basins and the changes in the type of river networks for the period of last sixty years. The research also includes the changes of the topography, the terrain and the surface of the basins. The main methodology is based on GIS methods, geostatistical method and remote sensing. Adjusted Strahler’s order was also used for the purpose of this research. The obtained results on the topology of river networks were classified into six different types, them being parallel, dendritic, mixed, radial, fan-shaped and rectangular. There has been an increase by 8% in parallel, mixed and dendritic type. The most significant changes in the last sixty years were observed within the Aegean and Adriatic sea basin. The surface of the Black sea basin increased by 1.2%, with the addition of a higher number of tributaries, whereas the basins of Adriatic and the Aegean sea had a decrease by 0.3% and 0.9% respectively. The number of tributaries decreased by 5.5% within the Adriatic sea basin, and by 8.8% within the Aegean sea basin