2235 research outputs found
Sort by
Insights into Land-Use and Demographical Changes: Runoff and Erosion Modifications in the Highlands of Serbia
No full textThis research investigates the effects of land use/land cover (LULC) and demographical
changes on runoff and erosion processes in the watersheds of border highlands in Serbia. It provides an interdisciplinary approach, linking demography (human geography) with physical geography (hydrology and geomorphology). (A) A predominant decrease in curve number (CN), a key hydrological indicator, is recorded in more than 20 watersheds in Eastern and Southeastern Serbia, largely due to continuous depopulation and abandonment of arable land over recent decades. In contrast, minor CN changes are dominant in over 10 watersheds in Western and Southwestern Serbia. (B) Through cluster analysis, four regions are spatially delineated by changes in four key indicators: runoff, soil erosion, agricultural land use, and rural population. Soil erosion change is correlated with the deagrarianisation and depopulation processes at a significance of p < 0.0001 with r = 0.580 and r = 0.629, respectively. The border watersheds are being studied for the first time using a complex approach that analyses the relationships between changes in demography, land use, surface runoff, and soil erosion. The study results contribute to a better understanding of sustainable land management and risk management in the hilly and mountainous border regions, which are particularly vulnerable to torrential flooding and soil erosion
A Game Changer In Geodesign Concepts, Technology And Education: The Case Of Gc Climate Action For Belgrade
No full textIn 2023 the Department of Spatial Planning, Faculty of Geography, University of Belgrade joined the Global Climate Geodesign Challenge Project (GC). Serbian team was one of 65 local university and research teams from the International Geodesign Collaboration joining the initiative. The assumption was and still is: that the climate mitigation can and should be coordinated across the global – regional – local - regional - global levels. In this first iteration, local participation was coordinated globally through the use of the global guidelines for conducting the study. These included: a particular workflow, comprehensive list of 143 Climate Actions organised into 8 domains - Energy, Agriculture, Forests and natural areas, Oceans, Settlements, Transport, Industry and Water designed by the Lichtenstein Institute for Strategic Development (LISD), access to relevant global data and expert maps and access to Esri’s GeoPlanner special version, bridged to and from Geodesign Hub. Belgrade study was conducted with the third year undergraduate students of Spatial Planning during the Planning Support Systems course. The analysis was initiated by the exploration of the data associated to the LISD list and carbon assessment given in Geoplanner using the carbon emissions and sinks data. Subsequently, the Belgrade study area and the list of climate actions per domain relevant for that area were identified. On this basis, using the new technology, strategy for allocation and timing of actions emerged. This paper will present the novel approach of climate geodesign in the case of Belgrade, highlighting the need of digital technologies use and data analysis for understanding global impacts of local practices as well as influence of global conditions and guidelines to local activities across different domains, levels and time frames
Речник физичкогеографских термина
No full textРечник физичкогеографских термина настао је као резултат идеје да се на једном месту обједине, систематизују и објасне термини који се користе у физичкој географији. Осим физичкогеографских термина, објашњени су и термини из блиских научних области који имају интердисциплинарни карактер, а налазе примену у физичкој географији, па су због тога постали њен интегрални део.
Током дуготрајног универзитетског рада, али и укључености у писање уџбеника за основне и средње школе, аутори су сагледали потребу израде оваквог Речника. Наиме, у географској литератури постоје речници којима је обухваћена читава географска терминологија, али су они најчешће дело једног аутора који није успео у потпуности да обухвати све термине из области физичке географије. Осим тога, бројни термини нису јасно дефинисани, што произилази из чињенице да аутори често нису били физички географи. Полазећи од чињенице да су физички географи најкомпетентнији за израду Речника физичкогеографских термина, наставници и сарадници Катедре за физичку географију приступили су његовој изради. Сходно томе да је физичка географија једна од научних дисциплина географије са веома дугом традицијом која датира од самог почетка развоја географске науке, ово је уједно и била наша обавеза према Географији, али и према Географском факултету.
Због боље прегледности и униформисаности текста, на почетку израде Речника дефинисан је максималан број речи, тако да су сви термини веома концизни, прегледни и јасно дефинисани. Ради лакшег сналажења и апликативности, термини су поређани по азбучном реду, а графички прилози су конципирани према тематској подели (геоморфолошки, хидролошки, итд.), како би обухватили већи број припадајућих термина.
Аутори су покушали да све термине прилагоде различитим нивоима знања, од почетног до највишег (стручног, академског), чиме је омогућена широка употреб- на вредност овог издања. Осим академској заједници, Речник може бити од користи свима који желе више да сазнају о природним појавама и процесима на Земљи.
У речнику је објашњено 1570 термина, али то никако није укупан број свих термина који се користе у физичкој географији. Сходно томе да је ово први и једини речник на српском језику, у наредним издањима ће бити допуњен додатним терминима.
Надамо се да ће сви читаоци пронаћи нешто занимљиво у објашњеним терминима и да ће имати исто толико задовољствo читањем презентоване тематике, као што смо ми имали током истраживања и писања
Different Measurement Methods of the Degree of Urbanization: A Case Study of Serbia
No full textLiving in an era dominated by urban over rural, and recognizing the undeniable
importance of urban settlements as hubs of intensive concentration of population, capital, and related activities, the significance of urban development policies is clear. Urban development policy, as public policy, represents a crucial instrument for achieving sustainable development goals. National governments formulate a national strategic framework for urban and spatial development policy that promotes sustainable patterns of urbanization. Therefore, as a prerequisite for successful urban development policy implementation, it is essential to identify
urban areas and the intensity of population concentration in them, i.e., the degree of urbanization. Accurately defining the degree of urbanization implies not only determining an appropriate set of urban settlements, but also properly defining the boundaries of these settlements. In this context, the paper will highlight currently relevant approaches to this issue, using Serbia as an example, aiming to contribute to the thoughtful definition of optimal ways to define urban areas, i.e., the degree of urbanization in Serbia, as a precondition for successful planning of future development processes
Impact of Domestic Heating on Air Pollution—Extreme Pollution Events in Serbia
No full textExposure to ambient particulate matter (PM) is one of the leading health risks globally. Several European regions experience high PM concentrations due to the burning of fossil fuels for domestic heating. Accordingly, Serbia ranks among the countries with the highest levels of air pollution. The annual mean concentrations are the most common indicator in exposure studies. However, this study uses station data in Serbia to indicate the concentrations to which the population is exposed during the heating season (October–April) based on daily PM10 and PM2.5 concentrations from 2011 to 2022. In addition, events with concentrations above WHO-recommended daily upper limits (45 μg/m3 for PM10 and 15 μg/m3 for PM2.5) are classified by duration, intensity, and the cumulative sum of excess concentrations. The highest daily mean PM10 concentration in the heating season is 87.1 μg/m3, and for PM2.5, the highest concentration is 65.6 μg/m3 (up to three to four times more than in the rest of the year in both cases). During the most extreme events, mean daily PM10 and PM2.5 concentrations were in the ranges of 150–200 μg/m3 and 100–150 μg/m3, respectively. The cumulative sum of excess concentration in the most extreme events reached up to ~7600 μg/m3 for PM10 and ~5000 μg/m3 for PM2.5. To better understand the problem, the share of occupied dwellings with heating installations and prevailing types of fuels were explored on the municipal level. In general, in most municipalities in Serbia, the share of dwellings with heating installations is up to 60%. Among those, dwellings with district heating dominate, while only a small number of them have a significant share of central heating. When it comes to fuel types, wood is primarily used in dwellings with district heating or without heating installations. These findings imply directions for the development of air quality planning and management policies
Географски аспект животне средине
No full textПроцеси у простору и времену наше планете су природни и друштвени. Испољавају се спонтано и организовано. Могу бити тренутни, повремени, периодски, стални, краткотрајни, дуготрајни, неконтролисани, контролисани, стваралачки и деструктивни, историјски и савремени, познати и непознати, предвидиви и непредвидиви, једносмерни и вишесмерни, лакше и теже решиви. Животна средина се одликује сложеношћу веза бројних елемената, динамичношћу која проистиче из свеопштег кретања природних појава и човека у њима, лакшом и тежом предвидивошћу постојећих процеса и промена у развоју живих система и њихових односа према неживој природи, хијерархичношћу која се успоставља током времена, као и неравномерним односима у простору и времену, али и колизионим односима у случају већег броја интересената за истим простором.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Актуелни аспекти укључивања старијих особа у туристичка кретања
No full textКвалитет живота старијих особа доводи се у везу са неколико Циљева одрживог развоја Уједињених нација – свет без сиромаштва, добро здравље, смањење неједнакости, одрживи градови и заједнице. Према попису становништва из 2022. особе старије од 64 године чине око 22% укупног броја становника у Србији. Укључивање старијих особа у туристичка кретања има првенствено велики друштвени значај. У оквиру програма субвенционисања домаћег туризма у Србији пензионери су 2024. представљали 55% свих корисника ваучера за одмор. Туризам трећег доба се такође одликује повољним утицајима на привреду туристичких дестинација, што се у Србији у највећој мери везује за бање. У циљу процене планског оквира за туристичка кретања овог старосног сегмента актуелна Стратегија активног и здравог старења у Србији за период до 2030. анализирана је у контексту туризма и сродних активности. Анализом водеће туризмолошке литературе издвојен је део тема релевантних за боље разумевање и унапређење туризма трећег доба – промена динамике односа унутар породице, активно старење помоћу заједничког стварања вредности и прилагођавање простора намењених рекреацији потребама особа са посебним здравственим стањима.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Planiranje na lokalnom nivou u evropskim državama
No full textU radu su analizirane osnovne karakteristike planiranja na lokalnom nivou, kao i uloga lokalnog nivoa u sistemima prostornog planiranja u evropskim državama, članicama EU i onima koje to nisu. Iako je to najstariji, duboko utemeljen i najdetaljniji teritorijalni nivo, koji i dalje dobija na značaju u planiranju i upravljanju, postoje brojne neusklađenosti u funkcionisanju i realizovanju svih njegovih nadležnosti, posebno u državama sa manje razvijenim planskim sistemom. Pored pregleda zajedničkih karakteristika planiranja na lokalnom nivou - nadležnosti lokalne samouprave, osnovnih planskih dokumenta itd. u radu se ukazuje i na razlike koje se odnose na: veličinu lokalne teritorije, obaveznost planskih rešenja defi nisanih u planskim dokumentima višeg reda, strateški pristup u planiranju gradova, udruživanje opština, sveobuhvatni ili sektorski i problemski pristup u planiranju, primere posebnih lokalnih planskih dokumenata i sl. Značaj lokalnog nivoa u planiranju je podržan i kroz evropske istraživačke projekate. Osim ukazivanja na rezultate komparativne analize, cilj rada je da se istakne značaj evropskih preporuka i opštih smernica defi nisanih u kontekstu planiranja na najnižem teritorijalnom nivou, uz uvažavanje lokalnih specifi čnosti, kao i da se doprinese daljoj afi rmaciji i osnaživanju lokalnog nivoa u planiranju u Srbiji.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Smeštajni kapaciteti u funkciji razvoja turizma: studija slučaja grad Pirot, Republika Srbija
No full textSa kulturnom i prirodnom baštinom Pirotski okrug je izuzetno prepoznatljiva turistička destinacija Srbije i njenog nasleđa. Na atrakcijama predmetne teritorije razvili su se različiti oblici turizma: kulturno-istorijski, planinski, ruralni, ekoturizam, tranzitni, manifestacijski i verski turizam. Okrug obuhvata četiri opštine Belu Palanku, Pirot, Babušnicu i Dimitrovgrad. Pirotska opština predstavlja najrazvijeniju opštinu u jugoistočnoj Srbiji. U radu će se primarno prikazati i analizirati smeštajni kapaciteti kao i potencijali i ograničenja koji su tipični za grad Pirot. Predmet istraživanja su turističke destinacije u okolini Pirota, Stara Planina, kao planina sa najviše turističkog potencijala za razvoj alternativnih oblika turizma; zatim Zavojsko jezero, tradicionalna sela, manastiri i pećine. Poseban akcenat je na neiskorišćenom potencijalu Stare planine koja bi u budućnosti mogla dostići nivo sličnih konkurentskih destinacija. Obzirom na najviši stepen zaštite područja Stare planine, potrebno je adekvatnim projektima tehničke i turističke infrastrukture omogućiti razvoj i turističke aktivnosti sa minimalnim konfl iktima i ugrožavanjima prirodnih i kulturnih vrednosti. Turistička i opšta infrastruktura predstavljaju osnovne elemente koji utiču na pristupačnost, opremljenost kao i mogućnost boravka i korišćenja usluga u smeštajnim kapacitetima na turističkoj destinaciji. Kako bi se zaštitile i adekvatno koristile prirodne i kulturne vrednosti neophodan je integralni pristup u razvijanju i upravljanju smeštajnim kapacitetima kao moćnim i sveobuhvatnim sredstvom i okvirom za održivi i kontinualni razvoj.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Uloga turizma u lokalnom razvoju Zaječarskog okruga
No full textZnačaj turizma refl ektuje se u ekonomskom progresu određene oblasti i značajan je faktor transformacije prostora. Cilj ovog rada je izdvajanje turizma kao faktora transformacije ekonomske strukture stanovništva i potencijala lokalnog razvoja Zaječarskog okruga. U radu su analizirane tendencije razvoja turizma kroz praćenje prometa turista, kao i iskorišćenost prirodnih i antropogenih turističkih vrednosti u funkciji podsticanja turizma i (održivog) razvoja Zaječarskog okruga. U fokusu ovog rada su regionalne razlike u potencijalima za razvoj i dostignutom stepenu razvoja turizma unutar ovog okruga, sa ciljem na predočavanje mogućnosti povezivanja jedinica lokalnih samouprava u funkciji kreiranja zajedničke strategije razvoja ove teritorije. Primenom metode korelacije u radu je ustanovljena veza između dostignutog nivoa razvoja turizma (kroz promet, broj noćenja i dužinu boravka turista) i transformacije ekonomske strukture stanovništva, na osnovu podataka o njihovoj zaposlenosti prema delatnostima. U radu su razmatrane mogućnosti na koje sve načine razvoj turizma može da podstakne najpre lokalni, a zatim i regionalni razvoj ove oblasti. Identifi kovani su i ključni razvojni problemi (depopulacija, senilizacija stanovništva, saobraćajna infrastruktura) čije rešavanje je neophodno u cilju stvaranja baze za unapređenje turizma, a time i nivoa razvoja Zaječarskog okruga.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi