2235 research outputs found
Sort by
Ethnic changes and challenges of preserving the regional identity of the Severnobačka region
No full textDue to their location, border areas are often multi-ethnic. Numerous national minorities intertwine in them as a result of the long-term historical process of population settlement and migration, as well as political-territorial changes. Regional identities in border areas of states are manifested through the establishment of cross-border cooperation in the field of trade exchange, planning and construction of infrastructure facilities, tourism through the implementation of programs for the protection and management of natural and anthropogenic tourist values and daily migrations (pupils, students, employees). This paper aims to present the ethnic mosaic of the Severnobačka region in the context of presenting its regional identity as a reflection of the interweaving of the culture of national minorities. The paper presents the transformation of the ethnic structure of the population in the Severnobačka region, under the influence of contemporary demographic processes and political events in Serbia and neighbouring countries (conflicts in the territory of the former SFR Yugoslavia and the accession of Hungary and Croatia to the European Union). By applying the correlation method, key demographic changes were identified (fall in the total fertility rate, negative natural increase, negative migration balance), which were reflected in the ethnic composition of the population. A special motive of this research is the process of intensification of emigration of the population in the 21st century, especially those with dual citizenship, especially those countries that are members of the European Union. According to the results of the 2022 census, for the first time in Subotica the Serbian population is dominant, while at the level of the Severnobačka region, the ethnic structure is dominated by the Hungarian population. The tendency to decrease the numerical and percentage share of the most numerous national minorities (Hungarian and Croatian population) is especially pronounced in the 21st century. This is largely reflected in the changes in numerous features in this area: the linguistic and confessional structure of the population, traditions, cultural homogenization, and the gradual loss of the identity of those communities. The idea is to consider a key question: Will the Severnobačka region preserve its multicultural character or is it on the way to ethnic homogenization?Editors: Ivan Marinković, Marko Galja
Demografski problemi regionalnog razvoja Pirotske i Jablaničke oblasti
No full textDemografski faktori imaju ključnu ulogu u celokupnom razvoju određenog regiona. Teritorija istraživanja ovog rada obuhvata Pirotsku i Jablaničku oblast, a vremenski okvir dvodecenijski period (od popisa stanovništva 2002. do popisa stanovništva 2022. godine). Cilj rada je identifikovanje demografskih problema i izdvajanje područja, u okviru proučavanog prostora, gde je depopulacija najizraženija. Na osnovu indeksa demografske depresije, izvršen je regionalni raspored najugroženijih delova Pirotske i Jablaničke oblasti. Primenom istog pokazatelja urađena je komparativna analiza sličnosti i razlika u demografskim osobenostima ove dve oblasti. Pored navedenog, zadatak rada je razmatranje mogućnosti povezivanja lokalnih samouprava, održivo korišćenje prirodnih i kulturnih vrednosti u funkciji najpre lokalnog, a zatim i regionalnog razvoja pomenutog dela Srbije, kao i sveobuhvatna ekonomska obnova. Poseban akcenat je na izdvajanju i predlaganju rešenja kako bi se trenutno nepovoljni demografski trendovi najpre ublažili, a zatim merama populacione politike i putem saradnje različitih sektora i nivoa vlasti izvršila njihova revitalizacija.Urednici: Marko Joksimović, Branko Proti
Преображај руралног система насеља општине Књажевац на почетку 21. века
No full textРурални простор општине Књажевац је одувек био простор промена, обликован миграционим кретањима, културним утицајима, социјалним прегруписавањима, политичким превирањима и привредним реструктурирањима. На почетку 21. века догодиле су се промене које су преобликовале све аспекте руралних насеља, која се у све већем броју налазе у фази демографског одумирања. Пратећи промене у просторном, демографском и функционалном комплексу, у фокусу рада је анализа односа и веза између динамике руралног развоја и просторно-функционалне организације система руралних насеља. Циљ рада је да се кроз идентификацију примарних и секундарних руралних центара, као носилаца одрживог руралног развоја, сагледају могућности за успостављање хијерархијски хомогенијег система насеља и размотре питања социјалне и економске регенерације руралног простора. Резултати истраживања могу бити полазна тачка за креирање смерница у изради локалне политике руралног развоја и реформи у начину управљања руралним просторомУредници: Микица Сибиновић, Владана Стојадинови
Предузетнички дух етно села Србије у контексту развоја сеоског туризма
No full textПромене на пољу савремене туристичке тражње довеле су до пораста интересовања за боравком у очуваној средини, упознавањем традиције и начина живљења народа широм света. Повратак природи и култури отворио је пут новим облицима туристичке понуде и ентузијастичним предузетницима који шансу за развој виде управо у ,,завученим кутцима“ своје земље. Успон предузетништва у руралним подручјима, оријентисан најпре ка локалној заједници, подстиче самозапошљавање, отварање нових радних места, економски раст, модернизацију преко потребне инфраструктуре, дајући нови смисао средини у којој се развија. Развој сеоског туризма доприноси ревитализацији напуштених руралних области, запостављених природних и културних вредности, али и унапређењу животног стандарда сеоског становништва. Етно села представљају визију поменутих ентузијаста да на аутентичан начин прикажу традиционалну архитектуру и стил живота народа, представе укусе, мирисе и занате свог краја, али и да кроз ове туристичке активности подстакну економски и социо-културни напредак. У раду су проучавана етно села Србије, њихова актуелна понуда, пласман на тржишту, као и планови за будући развој који прате промене на страни све захтевније туристичке потражње. Ради добијања што прецизнијих информација и адекватног постављања истраживања, коришћен је метод испитивања, конкретно, спроведена је анкета међу власницима етно села који послују на територији Републике Србије. За обраду прикупљених података коришћен је програм за статистичку обраду података SPSS.20.00. Аутори рада настоје да овим радом укажу на значај етно села и развоја предузетништва у локалним срединама не само за промоцију туристичких вредности, већ и за равномернији регионални развој државе.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Иницијално образовање и професионални развој наставника географије – пут ка одрживом васпитању и образовању
No full textПитање професионалног развоја наставника географије сагледавамо као конти- нуирани, интегрирани и целоживотни процес стицања и унапређивања компетенција наставника географије које се схватају као индикатори промена у постојећој пракси, али и оквир за развој и утемељење будућег иницијалног образовања и професионалног развоја наставника географије. Кроз теоријску анализу појма професионални развој и његовог значаја у одрживом друштву указујемо на потребу усклађивања са актуелним друштвеним, политичким, социјалним, економским и другим детерминантама које имплицирају иницијално образовање и стицање компетенција наставника. Конструкт компетентности као полазну основу и исходиште промена сагледавамо холистички као јединство когнитивних, афективних и конативних елемената, односно интеграцију знања, вештина, вредносних ставова и способноости деловања у комплексним контекстуалним ситуацијама. Компетентан наставник препознаје, разуме, холистички делује одговоран је према другима и себи и спреман на даљи професионални раст и развој. Као полазне тачке у конципирању нових исхода у постојећем концепту компетенција наставника географије су принципи васпитања и образовања за одрживи развој сагледавајући све компоненте професионалног развоја као јединствен систем од квалитетног иницијалног образовања наставника до континуираног (формалног и неформалног) образовања, али и самоевалуације и саморефлексије наставничког искуства из непосредне праке. У том циљу, се закључује, да је потребно даље промишљање и деловања у циљу стварања делотворног система континуираног професионални развој наставника географије и изградња делотворног система подршке наставницима од образовне политике, иницијалног образовања наставника до целоживотног професионалног развоја.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Percepcija mladih – gradski vs seoski turizam
No full textGodinama unazad turizam je u brojnim naučnim radovima predstavljen kao fenomen koji umnogome doprinosi ekonomskom i društvenom blagostanju zajednice u okviru koje se razvija. Poznato je da postoje raznovrsne prirodne i kulturne vrednosti koje se nalaze u ruralnim ili urbanim krajevima i koje se kao takve koriste za promociju atraktivne turističke ponude koja će privući različite segmente turističke tražnje. S obzirom na to da turizam ima dugu tradiciju i da gotovo nema zemlje koja ne prepoznaje njegov višestruki značaj, neminovan je bio i porast konkurencije na turističkom tržištu. Imajući na umu aktuelne globalne trendove, postavlja se pitanje koji je to oblik turizma koji će zadovoljiti potrebe sve značajnijeg segmenta tražnje – mladih turista. Posebno je relevantna perspektiva mladih koji pristupaju ovoj problematici sa akademskog aspekta i koji razumeju prednosti i gradskog i ruralnog turizma, koji će u ovom radu biti analizirani. Autori rada nastoje da u radu prikažu percepciju mladih i utvrde da li turistička ponuda u gradovima ima prednost nad seoskim turizmom pri izboru putovanja. Za potrebe rada, korišćen je SPSS program za obradu podataka. Istraživanje može doprineti nosiocima turističke ponude u gradskim i ruralnim sredinama u daljem oblikovanju ponude i usmeravanju iste ka različitim segmentima tražnje.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Mogućnost implementiranja koncepta „pametnih gradova“ u funkciji urbanog razvoja Srbije
No full textRazvoj tehnologije, informacionih sistema i umrežavanja na globalnom nivou se najintenzivnije odvija u velikim urbanim celinama. Na bazi tog rapidnog razvoja i svakodnevnog uvođenja inovacija na polju tehnologije u cilju poboljšanja usluga i efikasnijeg funkcionisanja glavnih delatnosti u gradovima, razvijen je koncept „pametnog grada”. Prednosti ovog modela upravljanja gradom su mnogobrojne: modernizacija državnih usluga, poboljšavanje upravljanja imovinom i resursima, povećavanje bezbednosti u životu građana, brža dostupnost usluga, adekvatnije upravljanje i funkcionisanje javnih službi. U ovom radu, vrši se najpre analiza samog koncepta i prednosti njegove implementacije u gradovima. Imajući u vidu da na širenje inovacija utiču brojni faktori (stepen ekonomskog razvoja, strukture stanovništva, mentalitet stanovništva u kontekstu spremnosti za prihvatanje i uvođenje novina u svakodnevnom životu), neophodno je najpre strateški razmotriti u kojim oblastima bi se ovaj model mogao primeniti. Cilj ovog rada jeste multidisciplinarno i multidimenzionalno sagledavanje mogućnosti uvođenja ovog koncepta u urbanim regijama Srbije. Ono se vrši sa stanovišta sagledavanja benefita po stanovništvo, urbani razvoj i urbanu bezbednost u celini. Neophodno je ukazati i na prepreke i na potencijalne opasnosti koje bi se nesumnjivo javile naglom i ishitrenom implementacijom ovog koncepta na studijama različitih urbanih zona u Srbiji. Da li je stanovništvo Srbije spremno na ovakav iskorak Da li postoji strategija da se ovaj model postupno uvede u sistem funkcionisanja gradova u Srbiji? Da li će njegova primena izazvati otpor kod određenih kategorija stanovništva? Na kojem je nivou digitalna pismenost stanovništva Srbije? Primenom metode SWOT analize izvršiće se sistematizacija najznačajnijih prednosti, nedostataka, mogućnosti i opasnosti primene koncepta ″pametnih gradova″ na studiji slučaja Srbije. Predočiće se primeri ovog koncepta na studijama gradova širom sveta koji funkcionišu po ovom principu i napraviti komparativna analiza mogućnosti njegove primene u našoj državi. Poseban akcenat je na značaju ovog koncepta za povećanje bezbednosti u gradovima.Urednici: Jelena Marić, Jana Markovi
Математичка географија
No full textУџбеник је приређен за предмет Математичка географија који је на Географском факултету Универзитета у Београду, смер Географија, уврштен у наставни план прве године студија, са седмичним бројем часова 2 + 2 + 1 (предавања вежбе пра ктични рад). Као основа послужио је сада већ распродати уџбе ник (Тадић, 2004) који садржајем и обимом знатно премашује садашњи програм истоименог предмета. Усклађивање са наста вним програмом извршено је тако што су нека поглавља скра- ћена, а друга изостављена и замењена новим. Уџбеник је подељен на тринаест поглавља која одговарају наставним темама у програму предмета Математичка геогра фија. С обзиром на то да се на смеру Географија првенствено школују будући професори географије који ће у основним и средним школама предавати и најосновнија знања из астроно мије, у првом/уводном поглављу је у укратко описан положај Земље у космосу. У другом поглављу су објашњени основни пој мови сферие тригонометрије која није укључене у наставни програм из математике у средњој школи ти су појмови неопхо дни за разумевање математичкогеографских садржаја. Погла вље 3 се бави обликом и величином Земље, и одређивањем по- ложаја тачака на површини Земљние лопте. У 4. поглављу обра ђене су путање на Земљиној лопти, ортодрома и локсодрома. С 5. поглављем почиње излагање основних појмова сферне астро помије, и наставља се у 7. и 11. поглављу. То је, заправо, једно поглавље (Небеска сфера) које је подељено на три дела: у сва ком од них се објашњавају појмови који су потребни за разуме вање садржаја поглавља која следе одмах иза них. Земльнна кретања и њихове географске последице теме су шестог, нај дужег поглавља, док је систем Земља-Месец тема осмог погла вља. Девето погленде се бави гравитационим утицајима небе ских тела на Землина кретања, а десето мерењем временских размака, тј. системима за мерење времена. Цели садржај 12. по- главла могао би се сажети у следећи задатак: У датом тренутку одредити однос светла и таме на Земљиној лопти као целини и у одређеном месту на њеној површини. Последње, 13. погла вље, посвећено је историји математичке географије
Природни услови као фактор ерозије земљишта у сливу Трговишког Тимока
No full textЕрозија земљишта представља велику претњу животној средини и пољопривреди
широм света. У кључне факторе ерозије земљишта се убрајају рељеф, клима, еродибилност
земљишта, начин коришћења земљишта и његово управљање од стране човека. Основни циљеви
овог истраживања су: 1) најновија квантификација степена угрожености слива ерозијом земљишта
на основу просторне дистрибуције специфичне продукције наноса (Ws) и јачине ерозивног процеса
(коефицијента ерозије Z) у сливу Трговишког Тимока; 2) просторна диференцијација интензитета
ерозије земљишта под утицајем природних услова као фактора ерозије земљишта у руралном
простору слива; 3) квантитативна детерминација контролних индикатора. Модел потенцијала
ерозије (метод Гавриловић С.) је примењен за идентификацију ерозије земљишта 2020. године.
Слив Трговишког Тимока припада категорији слабе ерозије (Z=0,262). Специфична продукција
наноса износи Ws
=195 m3
/km2
/god. Резултати досадашњих истраживања ерозије земљишта на
овом простору показују континуирано смањење овог типа ерозије од седамдесетих година 20.
века. Методом кластерске анализе је извршена кластерска класификација руралног простора слива
Трговишког Тимока на основу 18 изабраних физичко-географских индикатора. Тако је рурални
простор слива подељен на три кластера различитих по интензитету ерозивног процеса. На
интензитет ерозије земљишта у сливу Трговишког Тимока највећи утицај имају стенски комплекс
флишних стена и габро, надморска висина, начин коришћења земљишта (пољопривредно
земљиште, напуштено пољопривредно земљиште и шуме).Уредници: Микица Сибиновић, Владана Стојадинови
Urban space as a democratic space: an analysis of the 2022 Pride parade media coverage in Belgrade and Sarajevo
No full textIn post-conflict societies internal demarcation is based on tradition, religion, and heterosexual family values and within this frame sexual citizenship is considered “as ideology” and as a threat to society imposed from outside. At the same time the influence and importance of international norms and changes in the standard of international politics and the emerging culture of human rights cause conflict between inside and outside, national sovereignty and universal human rights. This conflict is not specific only to stabilocracy and hybrid systems, but the omnipresent illogicality of a closed system of citizenship. Following the Butler’s observation that “conjuncture of street and media constitutes a very contemporary version of the public sphere” (2011: 9), media textual and visual reports about Pride Parade in Belgrade and Sarajevo were analysed. In the analysis focus is on the borders of citizenship within the patriarchal matrix of nation-state confronted with the present bodies on the streets. The analysed textual and visual media reports confirm a hierarchisation of urban public space formed by national history and its material structures