2235 research outputs found
Sort by
Radon in water from private wells and its contribution to internal exposure of population in rural areas at Toplica region, Southern Serbia
No full textThe results presented in this paper are part of the investigating of radon the concentrations from natural sources in the Toplica region. The results refer only to the radon concentrations in water from private captured wells at 12 locations. Radon concentration in water was measured by alpha spectrometry using the RAD 7 - RAD H2O system. The range of radon concentration is from (2.8±1.2) to (76.0±4.0) kBq/m3 , and the contribution of radon released from water to the air in the premises was in range (0.8±0.3) to (22.8±1.2) Bq/m3 . The annual effective doses of inhaled and ingested radon were determined, the mean values were (114.8±14.8) and (3.2±0.3) mSv/y
Trace elements and garnet formation in a distal skarn zone: a case study of the Rudnik deposit, Central Serbia
No full textThe Rudnik Pb-Zn deposit is hosted in skarns and hornfels formed in the late Oligocene by contact metamorphism of limestones, sandstones and shales. Garnets, together with epidote, represent the main non-metallic minerals in the Rudnik skarn. In the distal skarn zone, the garnets are rare and their occurrence is related to the flow path of hydrothermal fluids. To constrain the hydrothermal and physicochemical conditions, in situ elemental SEM-WDS and LA-ICP-MS analyses, and fluid inclusion microthermometric measurements, were made. The Rudnik garnets from the distal skarn zone are predominantly of andradite-grossular composition (Adr39.3–88.9Grs2.9–53.9Alm0.5–10.0), with a small amount of spessartine. Generally, the Fe-rich garnets show a positive Eu anomaly with LREE enrichment and a HREE flat pattern, with homogenization temperatures and salinities of fluid inclusions ranging from 373 to 392°C and from 14.25 to 15.27% NaCl equivalent, respectively. The trace elements and microthermometric properties indicate that the garnets formed at moderately high temperatures, mildly acidic pH levels and increased oxygen fugacity
Temporal analysis of the leading causes of death in the population in Serbia: insights from joinpoint regression analysis
No full textThe change in the patterns of the leading causes of death
throughout history, due to technological and medical achievements and socio economic development, has shaped the population dynamics. In most countries,
the incidence of deaths attributed to infectious and parasitic diseases has been
significantly minimized. Simultaneously, there's been an uptick in fatalities from
degenerative and "man-made diseases" in nations where a substantial portion of
the population consists of elderly individuals. In this paper, we address the
temporal analysis of the leading causes of death in the population of Serbia from
2010 to 2019 using Joinpoint regression analysis. The results showed that the
structure of the leading causes of death in the studied period did not change over
time. Also, the trend remained unchanged, but certain changes in intensity can be
observed. Identifying the changes in trend is important for understanding evolving
health patterns, guiding effective public health interventions, and ultimately
improving healthcare outcomes in the region in regular but also in disaster
conditions, such as the COVID-19 pandemic
Uncovering traffic accident patterns through the lense of spatial analysis
No full textThe number of traffic accidents in Serbia is decreasing but in certain areas and at a time, a higher number is recorded.
This paper deals with the analysis of traffic accident patterns in the Vojvodina Region (NUTS 2) in Serbia in the period
2016–2022. The temporal variability of traffic accidents was analyzed and then spatial clusters were identified using
Optimized Outlier Analysis. The paper adopted Space Time Pattern Mining analytics (Space Time Cube and Emerging
Hot Spot Analysis) to better understand the temporal evolution of the observed phenomenon in space. The results
showed that the number of traffic accidents varies over time and space. Eleven out of 16 categories of Hot and Cold
spots have been identified and their spatial grouping is noticeable. The findings of this study may be beneficial to traffic
managers and decision-makers in the creation and evaluation of traffic and other public policies at the local level
Процена подложности слива реке Рашке за настанак бујичних поплава
No full textПрема броју регистрованих бујичних токова и последицама које изазивају, бујичне поплаве су једна од најучесталијих и најдеструктивнијих природних непогода у Србији. Њихова појава, обим и трајање се потенцијално могу предвидети помоћу метода за процену подложности терена. За настанак и обим бујичних поплава кључни су физичко-географски параметри истраживаног простора. Са климатског аспекта, узрочник су краткотрајне кише јаког интензитета. Према климатским пројекцијама, климатске промене ће узроковати пораст учесталости екстремних падавина, посредно и пораст учесталости бујичних поплава. Досадашња истраживања су показала високу подложност сливова река јужно од Саве и Дунава настанку бујица, као и пораст екстремних падавина од друге половине 20. века. Циљ рада је процена угрожености слива реке Рашке настанку бујичних поплава применом Flash Flood Potential Index (FFPI). С обзиром да FFPI у процени не обухвата климатске параметре, у раду су анализиране промене екстремних падавина. Према добијеним резултатима FFPI методе, угрожени терени за настанак бујица су класификовани у четири класе. Слив реке Рашке обухвата једну од најгушће насељених општина у Србији, Нови Пазар, који је често погођен бујичним поплавама. Према постојећем Инвентару, прва катастрофална поплава забележена је 1518. године. Стога, резултати истраживања могу користити доносиоцима одлука, службама за управљање у ванредним ситуацијама и локалном становништву за спровођење мера превенције и адаптације
The influence of rural areas transformation on the urban heat islands occurrence – Тourist center Zlatibor case study
No full textAbstract— As urbanization continues to increase, changes in the ecological characteristics
of urban areas are becoming more reasonable to meet the needs of a growing population.
However, the profound impact of human-induced urban pressures on land, often called the
“billing impact”, is strongly emphasized in research publications. In many cases,
contemporary anthropogenic processes alter the dynamics of environmental functions in
complex ways. Urban regions meet a particular climate regime characterized by increased
air temperatures compared to peripheral areas and a significant reduction in wind speed,
attributable to the interaction of natural and anthropogenic factors. An urban heat island
(UHI) occurs when the air above populated areas heats up additionally, causing air to flow
from the site’s edges to its center and creating a heat dome. This study reveals the influence
of urbanization on microclimatic changes, encompassing increased evapotranspiration,
altered vegetation cover, and temperature fluctuations. The results illustrate environmental
transformations caused by abrupt and unregulated urbanization in the mountainous area of
Zlatibor, Serbia, a trend that has intensified over the past decade
Проблеми регионалног развоја пограничних области Србије
No full textУ раду су приказани главни проблеми и ограничења регионалног развоја пограничног дела Србије. Циљ овог рада је синтеза досадашњих истраживања и разматрања регионалног развоја Србије, са акцентом на степен (не)развијености периферних делова и указивање на кључне географске аспекте који доводе до регионалних диспаритета. То су крајеви у којима су негативни демографски и економски трендови јаче изражени него у остатку земље. У методологији истраживања, дат је концептуални модел којим су предочени кључни природни, демографски и привредни фактори који отежавају регионални развој. Применом методе SWОТ анализе извршена је систематизација наведених индикатора. Истовремено, она представља смернице за планирање регионалног развоја и ревитализацију маргиналних и углавном економски слабије развијених делова Србије
Zelena tranzicija i lokalne zajednice u Srbiji – primer prve zadružne krovne solarne elektrane na Staroj planini
No full textPotpisivanjem Deklaracije o zelenoj tranziciji države Zapadnog Balkana su se obavezale da će do 2050.godine u potpunosti obustaviti proizvodnju energije iz uglja. Ipak zelena tranzicija predstavlja veliki izazov za Republiku Srbiju, posebno za njene ekonomski oslabljene i demografski opustele ruralne i planinske krajeve. Proizvodnja energije u Srbiji je u ovom trenutku i dalje vrlo centralizovana. Međutim kako bi se ostvarila zelena i pravedna tranzicija, potrebno je da se ista decentralizuje i demokratizuje. Primer dobre prakse u Srbiji, gde je ostvarena uspešna saradnja između građana, zadruge i lokalne samouprave jeste prva zadružna krovna solarna elektrana koja je podignuta u avgustu 2023.godine. Zahvaljujući potpisivanju ugovora o saradnji između Grada Pirota i Energetske zadruge Elektropionir, na krovnim površinama dva objekta (mesna zajednica u naselju Temska i dom kulture u naselju Dojkinci), izgrađene su dve elektrane snage po 5kW. Ono što ovaj projekat izdvaja od svih drugih jeste što su investitori elektrana bili upravo građani – kako stanovnici naselja Temska i Dojkinci, tako i svi drugi solidarni građani Srbije i okruženja. Putem donacijske kampanije sakupljen je novac potreban za projektovanje i podizanje elektrane, a tokom narednih 25 godina sva materijalna sredstva ostvarena od proizvodnje i prodaje električne energije biće namenjena lokalnim udruženjima za realizaciju projekata i aktivnosti koji će unaprediti lokalnu zajednicu.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
LiDAR and maps blend for rural decision support
No full textThis study integrates aerial LiDAR data and 2D carto-graphic information to rapidly develop an advanced non-photorealistic rendering (NPR) model for rural environmentanalysis. The focus is enhancing decision support in crisesand assessing potential hazards in these territories. Themethodology involves capturing LiDAR data from highaltitudes and classifying it as Ground, Vegetation, andBuildings. The integration of this data with 2D cartographicinformation, augmented with attribute data from a GIS da-tabase, is achieved through a semi-automatic process. Thisprocess facilitates the creation of detailed 3D models, pro-viding a more nuanced, visually and semantically rich rep-resentation of the rural landscape. The study underscoresthe benefits of combining LiDAR, photogrammetric, andcartographic data for creating accurate and detailed mod-els of the rural environment, which are crucial for effectivedecision-making and threat assessment
Регион као друштвени и идентитетски конструкт
No full textРегионални концепт је у глобалном добу доживео значајне промене. Уобичајена је пракса да се региони дефинишу на различите начине, тако да не постоји јединственo одређење овог појма, што је, пре свега, последица експликације појединих теоријских концепата којима се настоји осмислити, протумачити и оправдати њихово значење, затим другачијих научних приступа, као и сложене појмовно-семантичке конструкције. У доба све комплекснијих међународних односа, идеја о свету као мозаику статичних региона је нереална, јер свет није структурисан на тако уредан начин, већ напротив, они у процесу трансформације простора настају, развијају се, нестају и поново формирају под утицајем разнородних фактора. Дакле, поглед на регионе као процесне системе наглашава значај историјског контекста за разумевање њихове еволуције и временске концептуализације. Да би региони били реални субјекти у простору, морају да буду институционализовани и да поседују одређене квалитативне карактеристике њихових конститутивних елемената по којима ће бити препознатљиви широј друштвеној заједници, истраживачима и креаторима регионалних политика. Управо се због тога јавила потреба да се у простору редефинишу односи глобално – регионално – локално. Региони по концепцији нове регионалне географије представљају аналитичке моделе и инструменте у истраживањима, иако су у међувремену на значају добили и појмови територија и место. Региони могу да се односе и на географску близину, суседство, територију која је мања од државе или на „арену” у којој се одвијају људске активности, при чему они могу, али не морају нужно да буду просторни ентитети са прецизним границама; у регионима постоји степен хомогености појединих квалитативних карактеристика конститутивних елемената који улазе у њихов састав, корелације између појединаца, друштвених група, локалних заједница и простора, осећај заједништва, припадности и сл.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти