2235 research outputs found
Sort by
Глобализација и просторне удаљености – „Крај географије” и „Смрт растојања”?
No full textГеографска удаљеност између појединих делова света током већег дела људске историје имала је функцију баријере и смањивала могућности комуникације између њих. Немогућност брзог савладавања великих растојања и преношења информација била је главна препрека повезивању удаљених друштава и главна кочница успостављању глобалних веза. Напредак у саобраћајним технологијама у 20. веку у одређеној мери је ублажио просторне баријере, али тек са глобализацијом, појавом интернета и развојем информационих технологија крајем 20. века радикално је промењен концепт географске удаљености и у значајној мери елиминисана физичка дистанца као баријера; створени су термини попут сајбер простора, виртуелне стварности, детериторијализације итд. Данас, када друштвене мреже омогућавају тренутну комуникацију на планетарном нивоу, у свести људи компресија времена и простора доводи до потпуно другачијег поимања удаљености и њене релативизације. Све лакши транспорт људи и робе на велике удаљености, експлозивни пораст информационих и комуникационих технологија и други феномени садржани у термину глобализација навели су многе ауторе да дискутују о све мањој важности географских растојања као значајних сила у покретању економских и друштвених активности. Развијени су концепти „смрти растојања” и „краја географије”, који подразумевају да у савременом свету географска дистанца више није битна, јер се међуљудска комуникација и економске активности све више пребацују из стварног физичког у виртуелни дигитални простор. У раду се критички разматрају ови концепти, са циљем да се докаже како и у условима потпуног глобалног умрежавања просторна растојања и даље играју значајну улогу у међуљудским односима и глобалној економији.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Održiva ruralna ekonomija Zlatiborske oblasti
No full textU radu su prikazane mogućnosti oživljavanja sela i seoske ekonomije u Srbiji u skladu sa konceptom održivog razvoja. Stabilno ekološko, ekonomsko i socijalno okruženje važan je uslov za razvoj ruralnih područja jer omogućava uspostavljanje baze koja perspektivno može da omogući zapošljavanje lokalnog stanovištva i investicije usmerene na zaštitu životne sredine. Prirodna i životna sredina ruralnih područja su u savremenom dobu značajno ugrožene procesom urbanizacije i pratećim efektima što se posebno odrazilo na promene u funkcijskom i socio ekonomskom statusu sela. Klasifi kacija urbanih i ruralnih naselja, na osnovu relevantnih pokazatelja, stvara čvrstu informacionu osnovu za sve aktere u planskom procesu, posebno planere i donosioce odluka u budućim koncepcijama razvoja različitih teritorija, odnosno strategijama i planskim dokumenatima, od lokalnih zajednica do čitavih nacionalnih teritorija. Pažnja je posvećena primeni mehanizma malih razvojnih nukleusa kao potencijalne baze za ostanak stanovništva na selu, proizvodnju zdrave hrane, energije iz altenativnih izvora, ekološki prihvatljivih tehnologija tretmana otpada, itd.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Нeматеријално културно наслеђе у туристичкој понуди Србије
No full textНематеријално културно наслеђе, препознато преко усмене традиције, језика, сценске уметности, друштвене праксе, ритуала, празника, примене знања о природи и универзуму, традиционалне уметности и гастрономије, као део туристичке понуде, има значај у очувању идентитета и формирању препознатљивости једне земље. У 2012. години формирана је мрежа за очување нематеријалног културног наслеђа Србије. Регистар садржи 63 елемента који одражавају културни идентитет народа који живе на њеној територији. У раду су приказане социо-демографске карактеристике испитаника и значај нематеријалног културног наслеђа за одабир дестинације. Циљ рада је да се истражи како овај облик стваралаштва утиче на имиџ, препознатљивост и идентитет дестинације, у ком обиму се туристичка понуда овог дела културног наслеђа фокусира на доживљај туриста и који облици народне културе чине туристичку понуду. У раду је спроведено анкетно испитивање како би се утврдило да ли су туристи заинтересовани за понуду засновану на нематеријалном културном наслеђу Србије и у којој мери поједини елементи утичу на посету и/или боравак у дестинацији. За обраду и анализу података коришћен је програм Excel, а добијени резултати могу послужити као основа за разумевање мотивације при одабиру дестинација које имају елементе нематеријалног културног наслеђа.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Koncentracija industrije u Srpskom podunavlju: hojtov indeks viška zaposlenosti
No full textSrpsko Podunavlje je prostor koji obuhvata uzak pojas toka Dunava od teritorije Grada Sombora do teritorije opštine Negotin. Na ovom prostoru koncentrisan je najveći i najznačajniji deo industrije Republike Srbije. Razvoj industrije kao privredne delatnosti omogućen je, pre svega, povoljnim geografskim položajem, koncentracijom stanovništva i razvojem poljoprivrede kao sirovinske baze. Glavna dva pola razvoja su Beograd i Novi Sad, dok su među sekundarnim polovima razvoja najznačajniji Pančevo, Smederevo i u novije vreme Stara Pazova i Inđija. Koncentracija industrije može se prikazati kvalitativnim i kvantitativnim pokazateljima. Među kvantitativnim pokazateljima jedan od najznačajnijih je Hojtov indeks viška zaposlenosti, modifi kovani koefi cijent lokacije industrije koji pokazuje koje oblasti prerađivačke industrije su više ili manje koncentrisane na teritorijama lokalnih samouprava Podunavlja. Cilj ovog rada je analiza vrednosti Hojtovog indeksa za pojedinačne oblasti prerađivačke industrije Srpskog Podunavlja, kao i analiza prostorne diferencijacije proizvodnje iste oblasti.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Јавне службе у просторним плановима – кључни проблеми и недоумице
No full textAs an integral part of spatial plans at all territorial levels, public services represent a segment of the broader field that encompasses both the population and the settlement network of a given area. The diversity of approaches to the treatment of the "public services" segment in practice, even within spatial plans at the same territorial levels, reflects the lack of a basic consensus on how this issue should be addressed. Methodologically based on a comparative analysis of spatial plans at the national, regional, and local levels, the subject of the paper is defined as the way this segment is handled in spatial plans across different territorial levels. This includes the chronological evolution of recognizing the significance of this segment, the methodological and substantive uniformity of its treatment at various planning levels, as well as the representation of its sub-segments and similar concepts. The goal of the paper is to identify and summarize key issues and ambiguities, serving as a starting point for directing further efforts toward improving the quality and relevance of spatial planning practice in this segment.Као саставни део просторних планова на свим територијалним нивоима, јавне службе мпредстављају сегмент шире области која обухвата и становништво и мрежу насеља одређеног простора. Различитост приступа обради сегмента „јавне службе” које нуди пракса, чак и у оквиру просторних планова на истим територијалним нивоима, одраз је непостојања елементарног консензуса у вези са начином на који се приступа овој проблематици. Методолошки се базирајући на упоредној анализи просторних планова на националом, регионалном и локалном нивоу, предмет рада дефинисан је као начин обраде овог сегмента просторних планова на различитим територијалним нивоима, у смислу хронолошке еволуције препознавања значаја овог сегмента, методолошке и суштинске унифицираности приступа обради овог сегмента на појединачним нивоима планирања, као и заступљености обрађених подсегмената, сродних и сличних појмова. Циљ рада је идентификација и сумирање кључних проблема и нејасноћа, као својеврсног полазишта за усмеравање даљих напора ка подизању квалитета и сврсисходности просторно-планерске праксе у овом сегменту
Urbana realnost Srbije na početku 21. veka – demografski aspekt
No full textKako više od polovine svetske populacije živi u urbanim naseljima 21. vek naziva se vekom gradova. Međutim, u urbanizovanom svetu paralelno sa rastućom globalnom urbanom populacijom, ve duže vreme u mnogim delovima sveta odvija se „tihi“ proces urbanog opadanja. Složene prostorno-demografske i socioekonomske promene tokom postsocijalističke tranzicije na prostoru Srbije bile su jedan od razloga koje su usmerile demografski razvoj urbanih naselja ka opadanju. Ukupan broj gradskog stanovništva Srbije na početku 21. veka neznatno je smanjen, a disproporcije između gradskih naselja shodno populacionoj veličini i kretanju broja stanovnika su se produbile, naglašavajui prethodno uspostavljenu urbanu polarizaciju. Kao rezultat toga, više od 80% gradskih naselja Srbije zahvaeno je procesom urbanog opadanja. Rad sadrži analizu kretanja ukupne populacije u 167 gradskih naselja u Srbiji u periodu od 1961. do 2022. godine. Cilj rada predstavlja identifikaciju trendova populacione dinamike urbanog prostora Srbije, sa fokusom na fenomen urbanog opadanja u 21. veku
Population dynamics of the settlements and distance from the city center: case study of the city of Smederevo
No full textThe main idea of this article is to investigate the correlation between the distance of the settlement from the city center on the one hand and the dynamics of the natural growth rate and net migration on the other, which would determine the range of positive demographic influence of the urban settlement on its immediate surroundings. In the analysis, mainly demographic and geographical methods were used, supplemented by the statistical method of simple linear correlation. The results show that the range of positive demographic influence of the urban settlement extends up to a distance of 12 kilometers for the rate of natural growth and 14 kilometers for the rate of net migration. The importance of distance for the rate of natural increase increased over time, while the importance of distance for the rate of net migration decreased. The correlation analysis confirmed a moderately strong inverse (negative) relationship between the distance of the settlement from the city center. The positive demographic influence of the urban settlement extends to the area north of the E-75 highway and the state road of the first B category (Belgrade – Požarevac) No. 33, which roughly coincides with the Danube belt of the Smederevo urban area, with the exception of settlements that are not characterized by transport transitivity and functional integration into the urban/municipal system
Detecting Serbia’s Settlement Patterns: A Fuzzy Logic-Based Approach to Rural–Urban Area Delimitation for Spatial Planning
No full textOver the past decades, numerous studies have attempted to capture the heterogeneity of rural areas from different perspectives. Meanwhile, rural areas have undergone various changes, primarily due to urban pressure. Rejecting a dichotomous approach, the majority of studies focus exclusively on the analysis of either rural or urban areas, attempting to demonstrate their diversity and propose a method for their delimitation. This study maps rural and urban areas in Serbia. We present an approach for rural–urban area delimitation that integrates a comprehensive, multidimensional approach based on fuzzy logic. Conducted on a settlement level, this applied approach highly recognizes different settlement types ranging from rural to urban. Based on selected variables and employing a fuzzy inference system, we extract different distinctive settlement features varying from urban (0) to rural (1). The results demonstrate the nuanced classification of settlements varying from completely rural to urban. In addition, such an approach detects settlements that have functional significance in the settlement system. Therefore, it is possible to identify different forms of rural and urban areas (from the rural periphery to metropolitan areas). This method offers a framework that could be used in urban and spatial research and planning and defining rural/urban development strategies and policies. This study provides valuable insights into prioritized areas for planning strategies and support toward mitigating village loss and improving urban and rural sustainability. Our findings can contribute to future functional settlement zoning in Serbia, or the monitoring of planning decisions on different territorial levels
Beyond symbolic: the role of tourism ethnocentrism in domestic travel
Get PDFAs a positive ingroup bias, tourism ethnocentrism (TE) is considered a symbolic reason for travelling that drives tourists to choose domestic destinations as a way of supporting their country and its tourism industry. To provide an additional perspective on TE, through the lens of cognitive dissonance and rationalization, we studied its relationships with other factors that could affect tourists’ decision to travel domestically. The study was conducted in Serbia and used structural equation modelling to test these relationships. Our findings indicate that tourism xenophilia and tourism thalassophilia, defined as a preference for seaside summer holidays, do not affect TE and have only a limited negative impact on willingness to travel domestically. Constraints for travelling abroad and increased destination awareness as a consequence of the pandemic positively affect TE, thus questioning its purely symbolic nature and indicating that levels of TE in tourists could change due to external factors
Detekcija napuštenih objekata integracijom GIS-a i veštačke inteligencije u urbanoj bezbednosti
No full textOvaj rad istražuje primenu naprednog računarskog vida, posebno YOLO algoritma, u domenu urbane bezbednosti uz upotrebu Edge Device-a i GIS tehnologije. Fokus je na detekciji i identifikaciji napuštenih predmeta poput kofera, rančeva i torbi, često značajnih za procenu bezbednosnih rizika u urbanim sredinama, uključujući i škole, kao i potencijalna detekcija korišćenja oružja. Kroz analizu podataka i implementaciju YOLO modela na Edge Device-u, istražujemo efikasnost sistema u realnom vremenu u otkrivanju ovih predmeta na javnim mestima kao što su aerodromi, železničke stanice, trgovi i školski kompleksi. Takođe, integrišemo GIS tehnologiju radi geolociranja i analize detektovanih objekata u urbanoj sredini. Rad takođe analizira praktične implikacije ovakvog sistema za poboljšanje bezbednosti i efikasnog reagovanja na potencijalne pretnje u urbanim područjima. Kroz proučavanje ove teme, cilj je unapređenje strategija bezbednosti i prevencije u savremenim gradskim okruženjima.Urednici: Svetlana Stanarević, Aleksandra Đuki