2235 research outputs found
Sort by
(Ne)usklađenost demografskog i prostornog razvoja na lokalnom nivou: Primer grada Čačka
No full textRad je inspirisan rezultatima studije demografskog razvoja, sprovedene za potrebe izrade Generalnog urbanističkog plana Čačka do 2035. godine, koja je obuhvatila uže gradsko područje (gradsko i prigradska naselja). Osnovni nalazi studije ukazali su na protivrečnost demografskog i prostornog razvoja, oličenog u gradnji novog stambenog prostora. Naime, bez obzira na smanjenje broja stanovnika na nivou Grada, ali i svih pojedinačnih naselja (58), broj stanova na nivou Grada u poslednjem međupopisnom periodu je nastavio da raste. U cilju boljeg uvida u demografske trendove i stambene potrebe na teritoriji Čačka, u radu se, pored kretanja stanovništva i promene broja i strukture domaćinstava i stambenih jedinica, istražuju i faktori kao što su zastupljenost porodica prema tipu i struktura stanovništva (starog 15 i više godina) prema bračnom statusu, koji su uticali na oblikovanje navedenih promena i potreba u prvim decenijama 21. veka. Kako bi se bolje sagledale neravnomernosti u distribuciji posmatranih pojava i procesa, prostorni obuhvat istraživanja je u radu proširen na celokupnu teritoriju grada Čačka.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Књажевац и његова околина у делима Јована Цвијића
No full textТоком четрдесет година дуге научноистраживачке каријере, Јован Цвијић се више пута бавио тектонским, геолошким, географским, насеобинским и антропогеографским проблемима источне Србије, самим тим Књажевца, као градског насеља, и његове посредне и непосредне околине. У научну литературу унео је обиље сазнања о природи, становништву, миграцијама и насељима слива Тимока, који захвата највећи део општинске територије Књажевца. Као јасно препознатљив географ, на особен начин je представљао истраживани простор. Аналитичко-синтезни приступ, уз теренска осматрања, и данас је за уважавање. Први рад са тематиком из источне Србије објавио је 1889. године. Од тада до наших дана, неки његови радови су прештампавани, коментарисани и служе као полазна литература за савремена истраживања, при чему се мора уважавати историјскa дистанцa од 130 година.редници: Микица Сибиновић, Владана Стојадинови
Управљање ресурсима у депопулационим кластерима Србије
No full textУслед дугогодишњег демографског пражњења насеља, у Србији се након Пописа 2022. године уочавају депопулациони кластери – простори са 20 и мање становника или без становника. Простори депопулисаних насеља територијално срастају и настављају да се увећавају у правцу југ-север. Док се око великих градова и око главних саобраћајница у Србији шири изграђени простор, географски и функционално изолована села, као и мање градове захвата природна вегетација. Чак и у урбаним срединама, на веома малом простору присутна је поларизација веома пожељног и траженог простора као и непожељног што подсећа на сличне појаве које су захватиле и друге земље. Уз опадање броја становника, као једно од питања управљања простором на свим нивоима планирања и управе, истиче се место управљања природним ресурсима. У овом раду анализиране су промене у вегетационом покривачу депопулационих кластера на основу временских серија података као и формалне базе података о природним ресурсима депопулисаних општина. У раду је примењена и корелација неколико фактора који доводе у везу опадање броја становника са променама у животној средини. Циљ рада је утврђивање природних потенцијала депопулационих кластера из домена обрадивог земљишта, минералних сировина, обновљивих извора енергије, термоминералних извора и шумског фонда и начина на који се тренутно њима управља.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Функцијски развој градских и општинских центара Републике Србије на почетку 21. века
No full textУ фокусу рада је утицај савремених друштвених и економских процеса, пре свега процеса деиндустријализације, на функцијски развој градских и општинских центара, као потенцијалних носилаца просторног и друштвеног развоја. Функцијски значај и развој центара анализирани су са аспекта капацитета и просторног домета функције рада. За потребе праћења развојних процеса, просторни домет функције рада дефинисан је уважавајући принципе функционалног централитета и просторне континуираности. Степен функцијске интеграције центра са околином, мерен је интензитетом дневног кретања становништва ради обављања функције рада. Анализа је базирана на обради документационог материјала и анонимизираних микроподатака Пописа становништва 2002. и 2011. године, а обухваћено је 155 градских и општинских центара (са изузетком центара на територији АП Косово и Метохија и општина Бујановац и Прешево, због недоступности података). У посматраном периоду, контингент становништва које обавља занимање у градским и општинским центрима умањен је за 5,2%, док је обим дневне имиграције активног становништва увећан за 5,2%. Међутим, редистрибуцију радних места и дневних миграната у мрежи централних насеља карактерисала је наглашена просторна неравномерност. Како би се диференцирали различити аспекти функцијског развоја центара истовремено су праћене промене: капацитета функције рада, обима дневне имиграције и територијалног домета функције рада. Резултати су показали да се нагло слабљење индустријске функције негативно одразило на капацитет функције рада већине центара. У посматраном периоду у свега 34 центра је забележено апсолутно јачање капацитета и територијалног домета функције рада, у 85 центара је смањење капацитета функције рада било праћено повећањем обима дневне имиграције и/или ширењем домета функције рада, док су негативне промене сва три показатеља забележене у 36 центара.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Građa za poznavanje društvene geografske prošlosti Srbije
No full textPisana reč o državnoj i društvenoj organizovanosti Srbije, postoji u nekoliko knjiga bliskih društvenoj geografi ji, istoriografi ji i etnilogiji, štampanim pre više od dva veka. Autori takvih dela bili su različitih struka, obrazovanja i znjanja, a izvori podataka kojima su se služili uglavnom nedovoljni i nepotpuni. Posmetrane sa vremenske distance koja nas deli od nekih knjiga, moramo ih analitički realno ocenjivati i sve prikazano dovoditi u vezu sa nastojanjem njihovih autora, da stvarnost prikažu onakvom kakvom su je doživljavali i istraživali. Domaći i strani pisci knjiga o Srbiji, pored ostalog, ostavili su podatke o državnoj i društrvenoj organizovanosti Srbije svoga doba i ranijih vremena, kao i o lokalnoj samoupravi. Pleni arhaičnost jezika, bogatstvo statistike, osvrt na društvene pojave i procese na koje su ukаzivali. Bez poznavanja prošlosti nije moguće realno sagledati sadašnjost i planirati budućnost. Zbog toga je povratak starim knjigama i njihovim autorima, povratak korenima, na kojima se Srbija razvijala i koji se i danas izučavaju i primenjuju, ukoliko odgovaraju.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
U prvom licu (lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja, deset naučno-stručnih skupova od 2001. do 2024. godine)
No full textU maju 2001. godine održan je prvi naučno-stručni skup pod nazivom „Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja“, u organizaciji Asocijacije prostornih planera Srbije i Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Kako se u oktobru 2024. godine održava deseti, jubilarni naučno-stručni skup pod istim nazivom i sa istim organizatorima, ukazala se prilika da se stručnoj i naučnoj javnosti na jednom mestu, sažeto prikažu teme i osnovni podaci o ovim skupovima, ali i da se podsetimo kako je sve počelo, kao i da razmotrimo kako da nastavimo dalje sa ovom temom, jer smatramo da su objavljeni radovi i same diskusije na skupovima, bar u određenoj meri, doprineli i dalje mogu doprinositi unapređenju stanja u planiranju i uređenju prostora i naselja u lokalnim samoupravama u Srbiji.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Urbanistički planovi i poljoprivredno zemljište – iskustva iz Republike Srpske
No full textPoljoprivredno zemljište predstavlja prirodno bogatstvo i dobro od opšteg interesa za Republiku Srpsku. Legislativni okvir jasno je defi nisao zaštitu, uređenje, korišćenje i raspolaganje poljoprivrednim zemljištem, dok su odgovarajuće strategije i planovi konkretizovale različite mjere i aktivnosti. Međutim, iako je zaštita najkvalitetnijeg poljoprivrednog zemljišta imperativ, u praksi su evidentni brojni primjeri neracionalnog i stihijskog djelovanja koje u konačnici vodi do degradacije ili potpunog gubitka poljoprivrednog zemljišta. U ovom radu analiziran je tretman poljoprivrednog zemljišta u 9 urbanističkih planova koji su rađeni na teritoriji Republike Srpske. Analize bilansa površina su ukazale da je poljoprivredno zemljište značajno potisnuto drugim namjenama.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
The analysis of the ethnic diversity changes in North Macedonia
No full textStudying ethnic diversity and ethnic segregation is becoming increasingly important in ethnically heterogeneous societies, as ethnic diversity forms the backbone of minority policies in these countries. North Macedonia has witnessed a rise in ethnic heterogeneity evident in the growing number of ethnic groups and modalities recorded in recent censuses. This study explores the dynamics of ethnic diversity and segregation at smaller territorial levels, emphasising disparities between urban and rural areas, during the period between the 1994 and 2021 censuses. Additionally, the paper examines the impact of various socio-historical, socio-economic, and demographic factors on these dynamics. The analysis of the research will be based on the application of the entropy index, which shows the spatial variability of diversity and the interaction between different ethnic groups. The outcome of this research provides a deeper insight into dynamics of ethnic diversity at a small spatial scale and the factors that have con-tributed to it.Editor: Blagoja Markosk
