2235 research outputs found
Sort by
Changing The Game With Exploratory And Transformative Scenarios
No full textWith the “communicative and collaborative turn” and the rise of participatory approaches in spatial planning, rationality was no longer seen as based solely on logic, but as an “informed consensus formed by a community of individuals in a particular place and time” (Healey, 1992). This has been applied to the scenario method, shifting from the use of quantitative techniques in scenario building to qualitative techniques and involving political actors and citizens in joint decision-making. In transition management, scenarios are the fundamental element to support process transitions with the aim of sustainability (Loorbach and Rotmans, 2010). Transition management includes the creation of scenarios that not only aim to make decisions, but also to create them in a collaborative environment where learning, co-creation and integration of knowledge take place (Wiek, Binder and Scholz, 2006). The combination of scenario types and quantitative and qualitative techniques in scenario building avoids the problem of trying to make the right prediction for a one possible future. Rather, the focus is on developing multiple possible or desirable futures, i.e. multiple scenarios in a collaborative environment that allows the necessary flexibility under conditions of complexity and uncertainty and provides alternatives in planning. The aim of this paper is to present a benefit that the combination of exploratory and transformative scenarios could bring to spatial planning. The basic idea of the “combined approach” is to first examine possible developments with an exploratory scenario - what can happen if we behave in a certain way? - then redefine and set the goals (desired future) and develop transformative scenarios by analysing what actions should be implemented to achieve the desired future. Scenario building with a combination of exploratory and transformative scenarios in a collaborative environment (the active participation of spatial development actors (experts, stakeholders, public)) within the planning process and the use of geo-information technologies and planning support systems is a way to explore, visualise, evaluate and discuss possible futures under conditions of complexity and uncertainty and to reach a consensus on how they should be implemented. Emphasising the basic principles of planning, the value system, enabling learning and knowledge sharing through structured communication between spatial development actors and complementing scientific knowledge with local, intuitive and experiential knowledge leads over time to an integration of the different interests, values and tensions that arise in the creation of the spatial development plan, which improves and facilitates decision-making and subsequent implementation
Шта кад „срца села“ утихну? – рурално пропадање кроз призму образовне функције
No full textРурални простор Србије је одувек био простор промена, а сеоске школе симбол
напретка и стожер живота руралних заједица. У раздобљу од само неколико деценија рурално
становништво је прошло метафоричну вожњу „возом смрти“, при чему су девастирајуће
последице депопулације оставиле испражњена села и иницирале гашење виталних садржаја
који су традиционално били окоснице друштвене и културне интеракције. На почетку двадесет
првог века уследиле су промене које могу драматично преобликовати не само сеоска насеља
већ и обрасце одрживости у националним оквирима. Наиме, док су сеоска насеља препуштена
понору спонтаног расељавања, доносиоци одлука са праксом предлагања „универзалних
лекова“ не доприносе изласку из зачараног круга пропадања. Уз то, под окриљем наглашавања
исплативости и рационализације иницирано је гашење виталних руралних функција (школе,
домови културе, здравствене амбуланте и др.). Удар на образовну функцију био је посебно
снажан, а постојање грубог популацијског прага нужног да школе буду „одрживе“ оставило је
снажне последице. Реструктурирањем школске мреже на почетку двадесет првог века затворен
је забрињавајући број руралних школа. Овај рад испитује односе и везе на релацији рурална
депопулација – затварање сеоских школа, фокусирајући се на период од 2002. до 2022. године.
Циљ рада је да утврди ефекте затварање школа као „срца руралних заједница“ на интензитет
депопулационих процеса, периферизацију руралних простора и обрасце руралног пропадања,
као и на квалитет живота руралног становништва које школу не доживљава само као јавну
установу, већ институцију која је средиште друштвеног живота и са којом су се генерацијама
идентификовали.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Просторна диференцијација интензитета ерозије земљишта према доминантним географским факторима у општини Рековац
No full textОдређивање степена угрожености ерозијом земљишта на неком простору, као и идентификација основних узрока просторно-временске варијабилности овог процеса је један од кључних задатака савремене географије и наукe о животној средини. Основни циљеви овог истраживања су: 1) квантификација ерозије земљишта у насељима општине Рековац; 2) мултиваријантна анализа изабраних географских фактора; 3) просторна диференцијација насеља према најдоминантнијим географским факторима. Модел потенцијала ерозије (метод Гавриловић С.) је примењен за идентификацију ерозије земљишта 2012. године. Просторна диференцијација интензитета ерозије земљишта у општини је извршена применом Анализе главних компоненти – PCA, на основу 18 изабраних географских индикатора. Процена подобности података за PCA је показала да је анализа оправдана пошто је КМО=0,741 и p=0,05. У општини Рековац просечан коефицијент ерозије је Z=0,355. Креће се у распону од Z=0,147 до Z=0,550. Специфична продукција наноса износи Ws =595 m3/km2/god. Креће се у распону од Ws =158 m3/ km2/god. до Ws =1039 m3/km2/god. На интензитет ерозије земљишта у насељима општине Рековац највећи утицај имају физичко географски фактори (стенски комплекс неогених седимената, морфометријске карактеристике, шумски покривач), промене у начину коришћења земљишта, и демографски фактори (густина насељености, индекс виталности, просечна старост, удео старог становништва, промена величине домаћинства).Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Geospatial modeling of wildfire susceptibility on a national scale in Montenegro: A comparative evaluation of F-AHP and FR methodologie
No full textWildfires pose a significant ecological, environmental, and socioeconomic challenge in southeastern Europe. The preservation of wildlands is not only essential but also a foremost priority for Montenegro, a country recognized as the world’s first ecological state. Consequently, the development of optimal methodologies and models is of paramount importance to enhance fire protection measures. With this objective in mind, this study strives to create a wildfire susceptibility model on a national scale for Montenegro. The study employed seven natural and anthropogenic causative criteria: vegetation type; aspect; slope; elevation; climate classification; distance from road; and population. The modeling process integrates both natural and anthropogenic causal criteria, employing the Fuzzy Analytic Hierarchy Process (F-AHP) and Frequency Ratio (FR) within geoinformatics environment. The outcomes of the F-AHP model reveal that 72.84% of the total area is categorized as having high to very high susceptibility. Conversely, based on the FR model, only 29.07% of the area falls within these susceptibility levels. In terms of validation, the area under curvature values indicates good performance of the F-AHP model. In contrast, the FR model demonstrates poor performance. These novel findings, pertaining to Montenegro at a national scale, offer valuable insights for preemptive wildfire safeguarding efforts. Moreover, the methodologies employed, with necessary modifications, hold potential for application in geographically diverse regions
Географија у дигиталном свету - ВЕБ ГИС
No full textУ данашњем дигиталном добу, географски информациони системи (ГИС) играју кључну улогу у разумевању и анализи геопросторних
података. Веб ГИС платформе за складиштење, анализу и визуализацију
географских информација, постају све значајније у истраживању и приказивању геопросторних података на интерактиван начин. Веб ГИС се користи у
различитим областима, попут урбаног планирања, екологије и управљања
природним ресурсима. Овај рад истражује улогу Веб ГИС-а у области географије, истичући његову способност да омогући ефикасно дељење геопросторних података и олакша спровођење различитих анализа у простору.
Анализира се функционалност са посебним нагласком на пружање нових
могућности за географска истраживања. Поред тога, разматрају се и изазови који се јављају у примени Веб ГИС-a, укључујући питања везана за приватност података и приступ информацијама. Такође, наглашава се важност
континуираног развоја и прилагођавања Веб ГИС технологија како би се
задовољиле потребе различитих корисника и унапредила ефикасност анализе геопросторних података. Циљ рада је разумевање како Веб ГИС побољшава приказ и обраду геопросторних података и доприноси развоју
географске науке у дигиталном свету.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
A Hot-Spot Analysis of Forest Roads Based on Soil Erosion and Sediment Production
No full textForest roads have been recognized as one of the significant contributors to soil erosion processes in forested areas. The construction and maintenance of forest roads can cause severe environmental impacts, including soil erosion, sedimentation, and degradation of aquatic ecosystems. The main objective of the present study is to analyze the impact of forest road networks on soil erosion and sedimentation in the context of the Zagros forestlands, Iran. This study aims to assess the soil erosion and sedimentation on forest roads in four case studies in the Zagros forestlands. This study collected data using field surveys and SEDMODL equations to determine input factors and sedimentation and erosion rates. This study found that roadside erosion is strongly correlated with geological factors, road width, and precipitation factors. The height changes of 144 benchmarks were recorded during one study year (2021–2022) on four study roads, and the measured results of erosion benchmarks indicated an average soil erosion of 3, 2.6, 4.7, and 3.5 mm per year around the Bideleh, Kohian, Nazi, and Tabarak roads, respectively. This study measured soil erosion and sedimentation at three distances (5, 15, and 25 m) from the road, and found a significant difference in the height changes of the benchmarks at varying distances from the study roads. A hot-spot analysis was conducted using GIS 10.8, and the results indicated that a significant portion of the studied forest roads had very high erosion production and hot spots. The results of the hot-spot analysis indicated that 30.8%, 22.6%, 39.8%, and 14.5% of the study forest roads, Nazi, Tabarak, Bideleh, and Kohian roads, respectively, are identified as areas with very high erosion production and hot spots. These results highlight the need for effective management strategies to minimize the impact of erosion on road infrastructure and the surrounding environment. Overall, this study provides important insights into the soil erosion and sedimentation on forest roads, and the findings presented here can be used to inform future road construction and maintenance
Turizam kao pokretač ekonomskog i društvenog razvoja u nerazvijenim područjima: primer opština Kuršumlija
No full textNedovoljno razvijena područja sa prirodnim, kulturno istorijskim ili ambijentalnim
vrednostima su turistički potencijalna. Područja bogata turističkim resursima nisu sama
po sebi dovoljno privlačna posetiocima i turistima. Nameće se potreba za uključivanjem
turističkih organizacija i turističkih preduzeća/kompanija u promociji turističkih potencijala.
Svojim delovanjem turistička preduzeća/kompanije ne utiču samo na povećanje broja turista
već i na poboljšanje društvenih i socioekonomskih uslova u nedovoljno razvijenim područjima.
U takvim područjima turizam može biti ključni faktor za obezbeđivanje ekonomskog rasta
(ER), tako što stvara bolje mogućnosti za zapošljavanje i veće prihode za lokalna preduzeća.
ER podstiče mlade da ostanu na destinaciji. Politika socijalnog povezivanja (PSP) između
turista i lokalnog stanovništva, lokalnog stanovništva i kompanija i povezivanje privatnog i
javnog sektora, utiče na povećanje životnog standarda lokalnog stanovništva u nedovoljno
razvijenim područjima, na zadovoljstvo turista i na funkcionalnost turističkih preduzeća/
kompanija. Recipročni stavovi (RS) između turista i poslovnog sektora imaju važnu ulogu u
postizanju dogovora koji direktno utiču na poboljšanje u pružanju usluga i na zadovoljstvo
turista u destinaciji. Teorija socijalne razmene analizira kako eliminisati prepreke koje
usporavaju ili sprečavaju reciprocitet ponašanja. Smanjenje socijalne distance (SSD)
omogućava prilagođavanje odgovora jedne strane drugoj, razvijajući značajna iskustva za
pamćenje kompanija i turista. Ovaj rad ima veliki doprinos u razvijanju istraživačkog modela
koji će izmeriti indeks uticaja turizma na ekonomski i društveni razvoj nekog područja,
posebno onih nerazvijenih. Da turizam može biti pokretač ekonomskog i društvenog razvoja
u nerazvijenim područjiima dobar primer je opština Kuršumlija, gde je uticaj turizma
devastirano područje preobrazio u razvojno.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Napušteni stanovi u ruralnim naseljima jugoistočne Srbije – ima li budućnosti izvan gradova?
No full textRuralna depopulacija u naseljima jugoistočne Srbije, duga više od pola veka,
rezultat je delovanja spleta istorijskih, geopolitičkih, ekonomskih, socio-kulturnih i drugih
faktora koji su uslovili nepovoljne demografske tokove na ovom prostoru. Jedan od
najočiglednijih, ali i najmanje proučavanih efekata depopulacije su upražnjene stambene
jedinice, prvi materijalni signal napuštanja ruralnih sredina. Napuštene kuće i zarasle
okućnice uobičajen su prizor u ruralnim naseljima u Srbiji, prevashodno u jugoistočnom
delu. Stanovništvo je najstarije, a broj napuštenih stambenih jedinica najveći. Zahvaćeni
vrtlogom depopulacije opstanak velikog broja seoskih naselja je upitan, negde gotovo i
nemoguć. Ipak, postavlja se pitanje da li drugačijim upravljanjem „viškom“ stambenog
prostora ovaj problem može postati resurs? Iako je depopulacija u Srbiji proučavana sa više
aspekata, cilj ovog rada je da ukaže na značaj identifi kovanja napuštenih objekata ruralnog
stanovanja, njihov obim i prostornu distribuciju, kao i ulogu „alata“ potencijalnih promena
u ruralnim sredinama.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Determinants influencing tourists’ willingness to visit Türkiye – Impact of earthquake hazards on Serbian visitors’ preferences
No full textEarthquakes are a rather complex natural phenomenon that cannot be prevented, and their effects can be catastrophic and have profound implications on various economic sectors (especially tourism). This study investigates the relationships between subjective factors (gender, age, education, previous experience, and disaster anxiety), the perceived travel risk, and the travel intention of tourists from Serbia to destinations in Türkiye. The pilot study was done in March 2023 with 110 respondents from the Faculty of Science, Department of Geography, Tourism, and Hotel Management, Novi Sad. After the validation of the instruments, the main survey was conducted in the period from March to June 2023. The subjects of interest were residents of Serbia over the age of 18. The data from this study are analyzed using the confirmatory factor analysis and path analyses. This study aims to enhance the understanding of perceived risk and travel intention, specifically focusing on Türkiye. The assessed outcome relates to how tourists perceive three specific categories of risk when traveling to destinations with a high risk of natural disasters, such as earthquake-prone areas. The findings suggest that older respondents tend to perceive lower physical and financial travel risks, even though the influence of age on the perception of socio-psychological risks was inconclusive. Further results reveal that individuals with prior experience tend to hold a heightened perception of physical, financial, and socio-psychological risks. An examination of the relationship between disaster anxiety and perceived travel risks indicates that physical, financial, and socio-psychological risks exert a negative influence on travel intention. Thus, this study may provide a conceptual foundation for both theoretical and practical implications for the improvement of risk management techniques at a specific travel destination in areas prone to earthquake hazards
Могућа примена мултиспектралних анализа у заштити шумских екосистема НП Фрушка гора
No full textОтворени сателитски подаци су омогућили ширу примену мултиспектралних анализа у праћењу стања вегетације. Значај оваквих анализа у заштити шумских екосистема је посебно изражен код непроходних или шума велике површине, а у будућности због све веће рањивости шума због климатских промена ће заузети важну улогу и допринети правовременом реаговању у случају сушења или повећаног ризика од пожара. У НП Фрушка гора се између више од 20 шумских заједница, налазе заједница китњака и граба са костриком (Rusco-Querco-Carpinetum), као и шуме брдске букве и липе изузетне вредности (Tilia-fagetum submontanum) и њихова заштита треба да буде приоритетан циљ, а мултиспектралне анализе могу омогућити праћење стања и допринети правовременој реакцији и доношењу исправних одлука у управљању шумским екосистемима. У раду су коришћени индекси добијени на основу мултиспектралних података Sentinel 2 сателита преузетих преко Copernicus Data Space Ecosystem платформе. NDVI - Normalized Diff erence Vegetation Index, NDRE - Normalized Diff erenece Red Edge Vegetation Index и NDMI - Normalized Diff erence Moisture Index су израчунати помоћу Q-gis софтвера за простор Националног парка Фрушка гора у десетометарској или двадесетoметарској резолуцији за специфичне датуме одабране на основу облачности у моменту снимања терена, али и других метеоролошких услова. Сва три индекса су базирана на вредностима рефлексије црвеног, граничног црвеног, инфрацрвеног и краткоталасног инфрацрвеног дела спектра. Вредности индекса се мењају у зависности од стања вегетације, а више вредности указују на здравију вегетацију, а ниже на сушење које може бити последица периода суше, инвазије штеточина или болести, као и наступања наредне фенолошке фазе у зависности од годишњег доба. Ниже вредности могу указивати и на дефорестацију или шумски пожар. Циљ рада је испитивање променљивости вегетационих индекса са променом количине падавина и температуре ваздуха. Осматрани период је између 2017. и 2022. године.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти