2235 research outputs found
Sort by
Миграције становништва као детерминанта развитка и размештаја становништва Србије у последњих пола века
Get PDFТранзицију миграционих феномена у Србији карактерише прелаз од доминације локалних миграција до 60-их година, ка доминацији регионалних пресељавања и миграција на релацији град–град од 80-их година, до принудних миграција 90-их година XX века. Ови трендови одвијали су се истовремено, уз интензивирање емиграционих кретања међународног карактера из Србије. То су, уз методолошке разлике у пописивању мигрантског становништва, важне детерминанте промена у просторном размештају популационих потенцијала у Србији. У раду је праћена миграциона компонента у раздобљу од 1961. до 2011. године, односно у последњих пола века, преко сагледавања њеног утицаја на скуп градских насеља и општинских центара, на једној, и осталих насеља, на другој страни, односно на руралном и урбаном простору Србије. Управо су транзициони трендови у односима природног прираштаја и миграционог салда формирали савремени размештај и концентрацију укупног становништва и појединих његових сегмената. При томе су емиграциони и имиграциони трендови битније одредили преразмештај градског становништва, мигрантског становништва, становништва са вишим образовним нивоом и становништва у терцијарном и квартарном сектору делатности на почетку XXI века. И коначно, приказ густине и концентрације мигрантског становништва у савременом периоду упућује и на значење економских, социјалних и осталих детерминанти просторног развоја у транзицији миграционих феномена у Србији
Geoekološko vrednovanje Kaluđerskih Bara na Tari u funkciji održivog turizma
Get PDFGeoekološko vrednovanje Kaluđerskih Bara
na Tari obavljeno je metodom indeksa
rekreacijskog potencijala i bonitacije. Temelji se na
brojnim podacima (geomorfološkim, geološkim,
hidrološkim, klimatskim, biogeografskim)
prikupljenim višegodišnjim istraživanjima te na
precizno definisanom načinu korišćenja. Problem
istraživanja je usmeren na geoekološko
vrednovanje Kaluđerskih Bara na Tari, kao i
njihovo podvrgavanje sistemskoj analizi. Cilj
vrednovanja je da se ustanovi u kojoj su meri
Kaluđerske Bare na Tari, s obzirom na tip
korisnika i aktivnosti, pogodne za turističko
korišćenje. Vrednovane su na temelju fizičke
pogodnosti, estetske, zdravstvene i edukativne
vrednosti, podnošljivog kapaciteta prohodnosti i
dostupnosti. Za svaki predeo, a posebno za onaj
koji je od velike turističke privlačnosti, kao što su
Kaluđerske Bare na Tari, posebno je važan
kvalitetan i planirani menadžment. Svako
planiranje korišćenja i upravljanja prirodnom
sredinom (naročito u vezi sa turističkim i
rekreacijskim aktivnostima), potrebno je planirati i
usmeriti nameru i korišćenje tako da predeo bude
maksimalno zaštićen i sačuvan za budućnost, a u
isto vreme koristan čoveku. Planiranje i upravljanje
određenim prostorom mora se zasnivati na dobrom
poznavanju i prirodnih vrednosti i načina
potencijalnog korišćenja
Рурални простор општине Kњажевац : антропогеографске основе развоја
Get PDFПроблем руралног развоја је актуелна тема у свету, а решавање овог проблема намеће се kао један од приоритета савременог друштва. Рурални простор општине Књажевац
kонтинуирано се мења, а те промене одређују различити фактори. У географској науци није споран регионални утицај као фактор економског развоја, али су ретки покушаји да се кроз одговарајуће концепције и моделе изразе и истраже спреге у систему простор–човек–пољопривреда. Због тога је основни задатак ове студије фокусиран на проблеме системске организације руралног простора, базних елемената и њихових међусобних веза и односа. Увођењем еволутивне анализе у истраживачки процес омогућено је детаљније сагледавање процеса депопулације, деаграризације и сенилизације сеоских насеља књажевачког краја. Деловање физичко-географских и антропогених услова на рурални простор можемо сагледати и као својеврсне катализаторе пољопривредног развоја, али истовремено и као значајне факторе који су битно допринели и посебно уобличили данашњи стадијум развоја руралног простора општине Књажевац. Мрежа сеоских насеља је дисперзивна и карактерише је просторно-демографска ифункционална неравнотежа. Условљена
међузависност посебно је изражена у просторном размештају, специјализацији, концентрацији и интензивности пољопривредне производње, као и могућности примене савремене агротехнике. Улога природних услова је нарочито изражена у биљној производњи, јер физичко-географске особине простора детерминишу у великој мери размештај биљних култура и висину приноса по јединици површине, а самим тим и економичност производње. Утицај антропогених фактора изразито се рефлектује преко пољопривредног становништва, аграрне структуре, земљишног фонда, достигнутог нивоа агротехнике, доступности до тржишта и изграђености индустријских капацитета за прераду пољопривредних производа. Пољопривредно становништво, посебно његов радноактивни део, веома је значајан фактор који утиче на ниво пољопривредне ефикасности. У поступку параметризације руралног система и разраде системских модела, неопходна су сложена емпиријска и теоријска истраживања. Емпиријска истраживања у овој студији базирана су на релевантним статистичким серијама (1961–2012), док је у домену теоријских истраживања посебан акценат стављен на структуру руралног простора, функције појединих елемената, њихове међусобне непосредне и посредне, директне и повратне везе различитог смера и интензитета, и територијалну организацију развојних потенцијала са аспекта пољопривреде. На овај начин утврђени су егзактни параметри неопходни за евалуацију стања
Reciklažni centri u zemljama EU – primer Hrvatska, Slovenija i Nemačka
Get PDFU Evropi potrošnja dobara se konstantno uvedava kao posledica porasta broja
stanovnika i sve vedih prohteva i potreba društvene zajednice koje se mogu zadovoljiti
jedino povedanim obimom proizvodnje, pri čemu dolazi do intezivnije produkcije otpada.
Upravljanje otpadom nalazi se u središtu mnogih strategija Evropske unije koje se bave
životnom sredinom još od 1970-tih godina. Sve one naglašavaju važnost smanjenja
količina generisanog otpada i njegovu ponovnu upotrebu, stavljajudi akcenat na reciklažu,
gde se komponente iz otpada koriste kao ulazni materijali za proizvodnju novih proizvoda.
Od 2008. godine do danas upravljanje otpadom se unapredilo u gotovo svim zemljama
EU, pri čemu se sve vede količine otpada recikliraju ili koriste za dobijanje energije, a sve
manje odlaže. Prema zvaničnim podacima EUROSTAT-a od ukupne količine generisanog
otpada u EU u 2014. godini reciklirano je oko 44%. Pojedine države članice recikliraju i
preko 60% otpada. Tako visok udeo reciklaže rezultat je jake ekološke svesti javnosti,
razvijene reciklažne industrije i dobro organizovane mreže reciklažnih centara. Ovaj rad
ima za cilj da analizira i ukratko prikaže način funkcionisanja i organizacije reciklažnih
centara u Sloveniji i Nemačkoj koje predstavljaju primere dobre prakse u oblasti reciklaže
otpada, i Hrvatskoj kao zemlji u neposrednom okruženju i članici EU koja možda još uvek
nije dostigla stepen zastupljenosti reciklaže kao dve pomenute države, ali sigurnim
koracima ide ka dostizanju evropskih standarda, sa ciljem da se primeri pozitivne prakse
zemalja Evropske unije koje su jedne od vodedih u ovoj oblasti iskoriste kao osnova za
razvoj efikasnijeg i održivijeg sistema reciklaže u Republici Srbiji.Urednici: Miroljub Milinčić, Miško Milanović, Miljan Ili
Environmental education from the perspective of Serbian primary school geography teachers
No full textThe aim of the study is to analyse trends regarding the implementation of environmental education in teaching geography and to determine the existing correlation between the elements of the teaching process such as: the presence of environmental topics in teaching of geography, dominant teaching methods, levels of students knowledge, and teachers' attitudes towards the importance of environmental education. The results show that environmental content is not present enough in practical work of geography teachers in elementary schools, that environmental topics are usually considered only declaratively, and that in those circumstances the possibility for students to form any kind of conceptual and procedural knowledge has been reduced to minimum. Most commonly applied approach is the transmission approach, while the student-directed methods are used less often. More frequent application of active learning strategies in the classroom shows significant linear correlation with the intensity of study of environmental topics, as well as the implementation of an interdisciplinary approach that leads to formation of conceptual and procedural knowledge of students. Linear regression analysis also confirms that the positive attitudes of teachers towards the educational importance of environmental education do not have significant influence on the change in their usual way of teaching
Internal mobility of Serbian population in the second half of the XX and beginning of the XXI century
Get PDFKey issues in the conceptualization of tourism destinations
No full textThe purpose of this paper is to review the evolution of how the term destination' has been used, critiqued, and analyzed. While the traditional view of a destination has largely focused geographical features and the systemic concept of tourism destinations has focused on the interaction between tourists, the staff in industries providing tourism services, and the local population, more recent conceptualizations of tourism destinations treat destinations as complex adaptive systems that adapt to ever-changing economic, political, and social trends. As well, recent work on integrative conceptual frameworks of tourism destinations highlights the importance of particular geographical elements in the emergence and development of destinations which affect the structure of the mode of production, the range of stakeholders involved in tourism activity, and the entire process of destinations evolution. Although the traditional - geographic concept of destination, from today's point of view, is one-sided and not comprehensive, geographical elements, however, are the nucleus from which a tourism destination occurs and develops. In this regard, it is indisputable that the geographical attributes of tourism destinations represent the key component of their resource base. This fact should be borne in mind in future conceptualizations of destinations
Planning of spatial development of tourism in the city of Valjevo
No full textPlanning of tourism development and its spatial disposition represent an important segment of spatial planning. The very fact that tourism can activate other economic branches, and often can be the main development initiator, indicates the importance of the tourism sector in the process of making spatial planning decisions. The valorization of natural and antropogenic potential of tourism development of the city of Valjevo is presented in this paper in order to present an overview of the current situation and problems that exist in this area. On that basis, the concept of spatial development of tourism has been devised which, along with planning priorities defined in the Spatial plan of the municipality, in the future should be one of the developmental components of the entire economy of the planned area
Tendencije u pogledu razvoja proekološkog ponašanja učenika
Get PDFTaking into account the fact that intensifying problems concerning the environment, the young will be exposed to more risks in the future, it is very important to form their ecological consciousness and pro-ecological behaviour. The aim of this paper was to identify the level of pro-ecological behaviour of students, as well as to determine whether there are differences between students of different level of education and gender. Applying five-degree scale of pro-ecological behaviour, 252 primary and secondary students from Belgrade were interviewed. Results of the research show that students behave inadequately in the surrounding in some situations (dealing with garbage, saving water and energy in the household and pro-ecological consumption). It has been shown that in the respect of proecological behaviour, there are no statistically significant differences between students of different level of education and gender. Given results can point at the directions of formal education in the respect of development of ecological consciousness and pro-ecological habits of the young in Serbia.Imajući u vidu činjenicu da će zbog intenziviranja problema u vezi sa životnom sredinom mladi biti izloženi sve većim rizicima u budućnosti, veoma je važno formirati njihovu ekološku svest i proekološko ponašanje. Cilj ovog rada je bio da se identifikuje nivo proekološkog ponašanja učenika, kao i da se utvrdi da li u tom pogledu postoje razlike između učenika različitog nivoa školovanja i pola. Primenom petostepene skale proekološkog ponašanja ukupno su ispitana dvesta pedeset dva učenika osnovnih i srednjih škola iz Beograda. Rezultati istraživanja ukazuju da učenici imaju neadekvatno ponašanje prema okruženju u pojedinim situacijama (postupanje sa otpadom, štednja vode i energije u domaćinstvu, proekološka potrošnja). Pokazalo se da u pogledu proekološkog ponašanja ne postoje statistički značajne razlike između učenika različitog nivoa školovanja i pola. Dobijeni rezultati mogu da ukažu na pravce delovanja formalnog obrazovanja u pogledu razvoja ekološke svesti i proekoloških navika mladih u Srbiji
Fuel poverty and perception on housing and environmental quality in Belgrade's informal settlement Kaluderica
Get PDFInformal development is a specific form of urban sprawl and one of the main challenges for the sustainable development of major cities in Serbia. In this paper we examine this phenomenon with regard to the influence of spatial and urban vulnerabilities of the informal settlements on the housing and environmental deprivation, especially in the context of inhabitants' vulnerability to fuel poverty. The empirical research was carried out on the example of Belgrade's suburban settlement kaluderica. The statistical analysis of the results has shown that the observed energy characteristics of housing have no relevant influence on households' financial burden of energy expenditure, but that they considerably influence households' perception on thermal comfort. The relation between a limited access to public services and the lack of amenities in the settlement and noted high household expenditure on transport has proved to be a particularly important indicator. Based on the perception on overall life commodities, a poor quality of the environment has been recognized as a key factor of deprivation related to housing