GERY
Not a member yet
2232 research outputs found
Sort by
Urbana realnost Srbije na početku 21. veka – demografski aspekt
No full textKako više od polovine svetske populacije živi u urbanim naseljima 21. vek naziva se vekom gradova. Međutim, u urbanizovanom svetu paralelno sa rastućom globalnom urbanom populacijom, ve duže vreme u mnogim delovima sveta odvija se „tihi“ proces urbanog opadanja. Složene prostorno-demografske i socioekonomske promene tokom postsocijalističke tranzicije na prostoru Srbije bile su jedan od razloga koje su usmerile demografski razvoj urbanih naselja ka opadanju. Ukupan broj gradskog stanovništva Srbije na početku 21. veka neznatno je smanjen, a disproporcije između gradskih naselja shodno populacionoj veličini i kretanju broja stanovnika su se produbile, naglašavajui prethodno uspostavljenu urbanu polarizaciju. Kao rezultat toga, više od 80% gradskih naselja Srbije zahvaeno je procesom urbanog opadanja. Rad sadrži analizu kretanja ukupne populacije u 167 gradskih naselja u Srbiji u periodu od 1961. do 2022. godine. Cilj rada predstavlja identifikaciju trendova populacione dinamike urbanog prostora Srbije, sa fokusom na fenomen urbanog opadanja u 21. veku
Attitudes of owners and perspectives of sustainable tourist business in Vojvodina farms
No full textThinking sustainably and “green” through the activities of almost all organizations and companies, but also through personal attitudes and actions, has become an imperative of socially responsible business for those who deal with tourism and hospitality. There is an entrenched view that tourism should be viewed more broadly, i.e. as a system that, in addition to tourists and the economy, also includes the environment and society as a whole. Taking care of sustainable tourism development has become everyone’s obligation ̶ both supply and demand. For the purposes of this research, the opinions of owners of Vojvodina salaš farms engaged in tourism and providing hospitality services were examined through a survey. The goal of the work is to determine, based on the presentation of various contents and activities on salaš farms (representation of ethnic complexes and accommodation facilities, organic food products, ecotourism activities, additional contents...) whether they respect the concept of sustainable development and whether they strive for it. Also, to answer the question whether traditional, but also “increasingly numerous” modern facilities on salaš farms contribute to the concept of sustainability? The analysis of the collected data was performed using the SPSS.26.00 statistical program, descriptive statistics were presented and One-way ANOVA was performed. The results of the research indicate a positive attitude of the respondents regarding the sustainable development of tourism, but also differences in their attitudes regarding the enrichment of the tourist offer on salaš farms with modern amenities
Socio-geographic aspects of return migration in the Republic of Serbia
No full textПовратне миграције на почетку 21. века представљају све значајнији предмет научних и јавних дебата. Повећан обим и интензитет повратних миграционих токова у односу на претходне периоде, утицали су на потребу систематичнијег разумевањем карактеристика овог процеса, укључујући и процес реинтеграције као његовог интегралног сегмента. С обзиром на то да се повратне миграције најчешће одвијају на релацији развијене земље – земље у развоју, слабије развијене државе су препознале повратне мигранте као значајан ресурс свеукупног развоја. У Републици Србији, повратне миграције се издвајају као један од најинтензивнијих миграционих процеса последњих деценија. Циљ докторске дисертације је да кроз призму друштвено-географских аспеката (просторни, демографски, социјални, економски) сагледа одлике повратних миграција у Србији. У фокусу анализе је и процес реинтеграције и сагледавање улоге повратних миграција у функцији развоја. Истраживање се базира на анализи и обради податка пописне статистике и резултата теренског истраживања спроведеног на простору четири јединице локалних самоуправа у Србији – Град Лесковац, Град Зајечар, Град Ужице и Град Зрењанин. Резултати су показали да се повратни мигранти враћају првенствено у развијене делове земље, и чешће у градска насеља. У категорији повратника доминирају лица која економски нису активна. Утврђено је да карактеристике реинтеграције зависе од различитих социо-демографских обележја, миграционог искуства повратника, степена развоја локалних самоуправа и типа насеља у која се враћају. Развојни потенцијал повратника везан је за индивидуалне компетенције, афинитете, жеље и могућности да допринесу развоју, као и за перцепције и реално стање на тржишту.Return migration at the beginning of the 21st century is an increasingly important topic in academic and public debates. The increased volume and intensity of return migration flows compared to previous periods has led to the need for a more systematic understanding of the characteristics of this process, including the process of reintegration as an integral part of it. As return migration mostly takes place between developed and developing countries, less developed countries have recognised return migrants as an important resource for overall development. In the Republic of Serbia, return migration represents one of the most intensive migration processes in recent decades. The aim of the dissertation is to analyse the characteristics of socio-geographical aspects (spatial, demographic, social, economic) of return migration in Serbia. The focus of the analysis is also on reintegration and the role of return migration in the development process. The research is based on the analysis and processing of census data and the results of field research conducted on the territory of four local self-government units in Serbia - City of Leskovac, City of Zaječar, City of Užice and City of Zrenjanin. It was found that returnees mainly return to the developed parts of the country, more often to urban settlements. Return migrants in Serbia predominantly are not economically active. It has been found that the characteristics of reintegration depend on various socio-demographic characteristics, the migration experience of returnees, the level of development of local self-governments and the type of settlements to which they return. The development potential of returnees is related to their individual competences, affinities, desires and opportunities to contribute to development, as well as their perceptions and the actual situation on the market
Стратегија развоја туризма општине Бољевац 2024. – 2030. године
No full textУ контексту савремених економских дешавања, геостратешког положаја и процеса придруживања Републике Србије Европској унији, општина Бољевац препознаје туризам као један од кључних фактора свог привредног и друштвеног развоја. У том смислу, ова Стратегија развоја туризма за период 2024–2030. године представља одговор на потребу да се дугорочно дефинише правац развоја и унапређења туристичке понуде, у складу са националним стратешким оквиром који је постављен у Стратегији развоја туризма Републике Србије 2016–2025. године. Планирање овог развоја одвија се у складу са циљевима који су дефинисани на националном нивоу, са фокусом на одрживи туризам, интеграцију природних и културних ресурса и јачање инфраструктурних капацитета.
Основна визија Стратегије је да туризам у општини Бољевац постане значајан мотор локалног развоја, са снажним ослонцем на природне и културне ресурсе, укључујући планину Ртањ, Боговинску пећину, историјске споменике и рурална подручја. Стратегија се ослања на принципе одрживог развоја, усклађеног са еколошким стандардима и заштитом природних добара, што је такође у складу са циљевима из Стратегије развоја туризма Републике Србије. У том смислу, кључне активности обухватају унапређење саобраћајне и комуналне инфраструктуре, развој туристичке супраструктуре и повећање капацитета за смештај, посебно у руралним и еко-зонама.
Развојни потенцијал туризма у Бољевцу подразумева изградњу модерних туристичких капацитета и њихово повезивање са постојећим ресурсима, као што су природни паркови, традиционална села и културни споменици. Такође, један од кључних елемената је побољшање туристичке инфраструктуре која ће омогућити лакши приступ и већу доступност туристичких дестинација. Ова стратегија поставља јасне циљеве у погледу унапређења туристичких производа као што су еко-туризам, планинарење, сеоски туризам и културно-историјски туризам, уз истовремено подстицање приватних инвестиција и партнерства јавног и приватног сектора.
У складу са правцима из националне Стратегије развоја туризма, ова Стратегија такође има за циљ јачање конкурентности туристичког сектора кроз интеграцију са локалним заједницама, развој малих и средњих предузећа у оквиру туристичке понуде, као и повећање учешћа локалног становништва у туризму. Од суштинске важности је да се туризам развија на начин који ће сачувати и унапредити природна и културна добра, истовремено подржавајући одрживи економски развој и очување аутентичности локалне заједнице.
Стратегија развоја туризма општине Бољевац предвиђа и активности у циљу дигитализације туристичке понуде, креирања јединственог система електронске евиденције туристичких услуга и побољшања приступа информацијама путем дигиталних платформи. Овакви кораци омогућавају бољу видљивост општине на тржишту и доприносе ефикаснијем пласману туристичких производа. Планиране активности биће праћене мерењем учинка и редовним евалуацијама, што ће осигурати да се постављени циљеви остварују у складу са стратешким правцима развоја туризма на националном нивоу и усклађености са потребама локалне заједнице.
Поред наведених стратешких оквира, овај документ ће осигурати да се мере и акциони планови синхронизују са актуелним Просторним планом подручја посебне намене Специјалног резервата природе Ртањ и Просторним планом општине Бољевац, чиме ће се обезбедити интеграција туристичких иницијатива у шири контекст локалног и регионалног развоја
ГИС анализа могућности појаве шумских пожара и њиховог утицаја на туристичку понуду општине Сокобања
Get PDFThe tourism sector, which is a significant driver of economic development, is particularly vulnerable to the risks of forest fires. Forest fires are a natural disaster that can have enormous consequences for tourism. This paper analyses the possibility of forest fires occurrence and their impact on tourist facilities in the Sokobanja municipality. Forest fires can occur naturally or as a result of anthropogenic impact. For the purposes of this analysis data about land cover, relief characteristics (slope and aspect) and distance from roads and settlements were used and processed in GIS environment (open source software “QGIS”). Based on the forest fire susceptibility index, areas with different degrees of endangerment were identified, which were then overlapped with the locations of tourist facilities. The applied methodology can be used except for the identification of endangered areas and the prediction of the degree of danger to the tourist offer and for the planning of appropriate prevention measures.Туристички сектор који представља значајан покретач економског развоја
посебно је угрожен ризицима од појаве шумских пожара. Шумски пожари представљају
природну непогоду која може имати несагледиве последице на туристичку делатност. У
овом раду извршена је анализа могућности настанка шумских пожара и њиховог утицаја
на туристичке капацитете у општини Сокобања. Шумски пожари могу настати природно
или као резултат антропогеног утицаја. За потребе анализе коришћено је ГИС окружење
(софтвер отвореног кода „QGIS”) у оквиру којег су обрађени подаци о типу вегетације, рељефним карактеристикама (нагибу и експозицији терена) и зоне удаљености од путева и
насеља. На основу индекса подложности настанка шумских пожара идентификованa су
подручја са различитим степеном угрожености, која су затим „преклопљена” са локацијама туристичких капацитета. Примењена методологија може се користити, осим за идентификацију угрожених подручја и предвиђање степена опасности по туристичку понуду и за планирање одговарајућих мера превенције
Teorijske osnove komunalne higijene
Get PDFPredmet istraživanja rada su teorijske osnove komunalne higijene. Analizirana je literatura i
definisanje komunalne higijene kao zasebne discipline. U domaćoj i inostranoj literaturi postoje i
razlike u definisanju pojedinih termina i teorijskih osnova. Moderna komunalna higijena je grana
medicinske discipline higijene, ali je tokom godina evoluirala što je i zadatak istraživanja, odnosno
geneza komunalne higijene. Cilj istraživanja je prikazati moderne tendencije i pravce razvoja
komunalne higijene, utvrditi pojedine segmente koje su u potpunosti zamenili novi okviri shvatanja
upravljanja komunalnom higijenom. Ubrzani razvoj komunalnih sistema ili sa druge strane
nerealizacije komunalnih sadržaja pozitivno ili negativno utiču na svakodnevni život. Pojedini
segmenti upravljanja doživeli su dinamične promene u prethodnim godinama, dok su pojedine
delatnosti pridodate komunalnim delatnostima što je zahtevalo izmenu i zakonskog okvira i
podzakonskih odredbi. Komunalna higijena zauzima značajno mesto u upravljanju savremenim
gradovima (urbani razvoj i zeleni gradovi) i rezultati ovog istraživanja treba da prikažu razvoj
komunalne higijene.Urednici: Dejan Filipović, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđevi
Човек, простор, туризам
No full textModern tourism is based on numerous and diverse, direct, indirect, occasional and permanent, relations of man, society and space, i.e. the environment in which it takes place. Tourism is a pronounced spatial phenomenon. It takes place on land and sea, on almost all continents and in all countries. Where it is organized on the purposeful valorisation of space, tradition and good organization, it is the basis for achieving satisfactory economic and social effects. That is why local, regional, state and world organizations pay special attention to it. By valorising space, tourism, achieving economic effects, contributes to the enrichment of the balance of payments of receptive regions and countries. Tourism can valorise some objects, phenomena and environmental processes, which are not interesting for other activities, which is important for expanding the field of business.Савремени туризам почива на бројним и разноврсним, директним, индиректним, повременим и трајним, односима човека, друштва и простора, тј. животне средине у којој се одвија. Туризам је наглашена просторна појава. Одвија се на копну и мору, готово на свим континентима и у свим земљама. Тамо где је организован на сврсисходној валоризацији простора, традицији и доброј организацији, основа је остваривања задовољавајућих економских, социјалних и друштвених ефеката. Због тога му локалне, регионалне, државне и светске организације посвећују посебну пажњу. Валоризацијом простора, туризам остваривањем економских ефеката, доприноси обогаћивању платног биланса рецептивних туристичких земаља. Туризам може валоризовати неке објекте, појаве и процесе животне средине, који нису интересантни за друге делатности, што је од значаја за проширивање поља привређивања
Planiranje demografske održivosti parka prirode Golija
Get PDFPark prirode Golija predstavlja geografski predeo izuzetne prirodne osobenosti i turističkih potencijala. Tokom prethodne decenije navedeni turistički resurs Golije značajno je valorizovan, a njegovo prostorno planiranje je na taj način suočeno sa dvostrukim zadatkom uravnoteženog razvoja zaštićenog i turističkog područja. U prostornim planovima zaštićenih prirodnih područja višeg i nižeg reda, stanovništvo je prepoznato kao neizostavni društveni resurs i integralni segment uspešne implementacije plana razvoja. Kod ciljeva paralelne zaštite geografske i životne sredine, i daljeg razvoja turističkih kapaciteta, proučavanje demografske održivosti prostora dobija naročit značaj. Stoga se u ovom radu, kroz kontinuitet u praćenju prirodnih i prostornih komponenti kretanja i obrazovno-ekonomskih karakteristika stanovništva, akcenat stavlja na proučavanje recentnih demografskih resursa populacije parka prirode Golija. U radu su analizirane vrednosti odabranih pokazatelja demografskog razvoja i dati su predlozi pravaca ublažavanja negativnih tendencija demografskih procesa. Pri tome, poseban osvrt daje se predlozima poboljšanja pojedinih segmenata demografskih resursa u svrhu dostizanja veće iskorišćenosti turističkih potencijala.Urednici: Dejan Filipović, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđevi
Long-Term Assessment of Bioclimatic Conditions at Micro and Local Scales in the Cities of the Western Part of the Balkan Peninsula during the 21st Century
Get PDFThermal comfort assessments at local or micro-scales within urban areas can provide crucial insights for the urban adaptation strategies pertaining to climate-conscious urban planning and public health. However, the availability of long-term or mid-term daily or hourly meteorological data sets from urban environments remains a significant challenge even in the 21st century. Consequently, this study aimed to assess the thermal conditions in cities across the western part of the Balkan Peninsula, encompassing five countries (Slovenia, Croatia, Serbia, Bosnia and Herzegovina, and Montenegro), by utilizing the Physiological Equivalent Temperature (PET) index. Meteorological data sets, comprising air temperature, relative humidity, wind speed, and cloudiness, were collected from 32 national meteorological stations/measurement locations spanning the period from 2001 to 2020. The PET calculations were conducted based on meteorological data measured three times per day (7 a.m., 2 p.m., and 9 p.m.). Upon conducting a spatial analysis of the meteorological stations, it was observed that most of them (25 stations) were situated within built-up areas or urban suburbs, rendering them highly relevant for local or micro-scale climate and bioclimate assessments. The findings revealed that urban locations exhibited slightly higher PET heat stress levels, particularly during the summer season and at 2 p.m. Moreover, higher average PET values were observed in both urban and non-urban stations situated within a continental climate during warmer periods, such as summer. In contrast, during the colder seasons, namely winter and spring, higher PET values were prevalent in the Mediterranean region. Furthermore, the PET frequency analysis revealed a greater prevalence of extreme and severe heat stress levels in stations within continental climates, particularly those located in urban areas, as compared to stations in Mediterranean climates. In contrast, during the winter and spring seasons, monitoring stations in close proximity to the Adriatic Sea, characterized by a Mediterranean climate, exhibited significantly lower levels of cold stress compared to inland stations. Evidently, in addition to the climatic characteristics and surrounding terrain, the urban morphology significantly impacts the thermal conditions within cities