GERY
Not a member yet
2232 research outputs found
Sort by
Тимочка крајина (источна Србија) – географски простор на старим картама и детерминанте процеса развоја у прошлости и данас
No full textПроцес генезе, еволуције и трансформације развоја Тимочке крајине у источној Србији, као процес дугог трајања, пролазио је кроз различите фазе „отварањаˮ или „затварањаˮ, које су се ланчано смењивале и утицале на успоне и падове на трајекторији развоја овог простора. Овај простор био је сложено поље на којем су се преплитале и прожимале различите географске детерминанте које су деловале на правце спајања и прожимања и особине изоловања и одвајања овог простора у односу на центре економске и политичке моћи, изворе модернизације и иновација, који су деловали као полови развоја и општег прогреса на ширем простору. Због тога је потребно да се у садашње време и у савременом историјском контексту стално изнова бавимо одређеним детерминантама развоја, као што су инфраструктурни системи, демографски процеси и економска кретања, који су деловали позитивно или негативно на регионални развој и интеграцију ове иначе важне географске области Србије. У овом раду ћемо анализирати физичко-географске и друштвено-географске детерминанте отварања или супротно, затварања у одређеним фазама дугогисторијског процеса развоја Тимочке крајине.Уредници: Микица Сибиновић, Владана Стојадинови
Унапређивање географских курикулума за основне и средње школе – ко ако не ми?
No full textУ области образовања, процес развоја курикулума често укључује кључне заинтересоване стране, односно, наставнике, академске стручњаке и ученике. Ово истраживање је фокусирано на значај јавног учешћа у обликовању географских курикулума прилагођених основним и средњим школама. Ширим укључивањем наставника географије и академских стручњака у процес формирања курикулума може се успоставити свеобухватнији и квалитетнији образовни оквир. Циљ истраживања је сагледавање тренутног стања укључености свих заинтересованих страна и проналажење различитих метода и приступа за добијање повратних информација током развоја географских курикулума. Наглашава се важност сарадње и дијалога међу наставницима, академским стручњацима и ученицима како би се осигурало да курикулум одражава разнолике потребе, перспективе и искуства циљне групе. Резултати истраживања истичу улогу јавног учешћа у развијању осећаја власништва и улагања у образовни процес. Активним укључивањем заинтересованих страна у процесе доношења одлука везаних за развој курикулума, наставници могу да развију подржавајуће окружење за учење које оснажује ученике да активно учествују у савладавању географских знања. Закључно, овај рад заговара п артиципативни приступ развоју курикулума у географском образовању за основне и средње школе. Искоришћавањем колективног знања и увида наставника географије и професора са универзитета, као и поштовање мишљења ученика, можемо створити курикулуме који нису само академски ригорозни, већ и релевантни, занимљиви и одговорни према потребама ученика у данашњем брзо променљивом свету. На крају, у настојању да обликујемо следећу генерацију ученика са вишом географском писменошћу, укључивање и сарадња свих заинтересованих страна је неопходна.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Изазови и перспективе географске науке у Србији у XXI веку
No full textУ овом раду дат је концизан преглед важнијих изазова који се појављују пред географијом као науком и као струком у процесу либерализације у првом кварталу XXI века. Ови изазови ће још јачати у будућности, услед промена у друштвеном, економском, политичком и академском окружењу. Јасно је да ће будућност ове дисциплине у великој мери зависити од способности прилагођавања новом окружењу. Овај рад има за циљ, не да понуди конкретна решења, него да подстакне наше географе/географкиње ка критичкој оцени филозофије властите науке, и да је организовано мењају према потребама које доноси ново доба - постмодерно доба.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Предузетнички дух етно села Србије у контексту развоја сеоског туризма
No full textПромене на пољу савремене туристичке тражње довеле су до пораста интересовања за боравком у очуваној средини, упознавањем традиције и начина живљења народа широм света. Повратак природи и култури отворио је пут новим облицима туристичке понуде и ентузијастичним предузетницима који шансу за развој виде управо у ,,завученим кутцима“ своје земље. Успон предузетништва у руралним подручјима, оријентисан најпре ка локалној заједници, подстиче самозапошљавање, отварање нових радних места, економски раст, модернизацију преко потребне инфраструктуре, дајући нови смисао средини у којој се развија. Развој сеоског туризма доприноси ревитализацији напуштених руралних области, запостављених природних и културних вредности, али и унапређењу животног стандарда сеоског становништва. Етно села представљају визију поменутих ентузијаста да на аутентичан начин прикажу традиционалну архитектуру и стил живота народа, представе укусе, мирисе и занате свог краја, али и да кроз ове туристичке активности подстакну економски и социо-културни напредак. У раду су проучавана етно села Србије, њихова актуелна понуда, пласман на тржишту, као и планови за будући развој који прате промене на страни све захтевније туристичке потражње. Ради добијања што прецизнијих информација и адекватног постављања истраживања, коришћен је метод испитивања, конкретно, спроведена је анкета међу власницима етно села који послују на територији Републике Србије. За обраду прикупљених података коришћен је програм за статистичку обраду података SPSS.20.00. Аутори рада настоје да овим радом укажу на значај етно села и развоја предузетништва у локалним срединама не само за промоцију туристичких вредности, већ и за равномернији регионални развој државе.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Turističko vrednovanje geonasleđa za potrebe valorizacije i geokonzervacije geolokaliteta: studija slučaja sjeveroistočna Crna Gora
No full textSjeveroistočna regija Crne Gore po sastavu predstavlja pjeskovito-škriljastu oblast, okruženu visokim planinama, sa raznovrsim geološkim i geomorfološkim karakteristikama. Planinski vijenci koji su najvisočiji u Crnoj Gori nalaze se u ovoj oblasti (Zla Kolata 2.534 m na Prokletijama), takođe, regija je bogata pašnjacima, šumom i mnoštvom planinskih jezera. Na relativno malom prostoru javlja se velika raznovrsnost geodiverziteta i geonasljeđa što je veoma značajno za razvoj turizma odnosno geoturizma koja je jedna od vodećih privrednih grana ove države. Geolokaliteti koji su obuhvaćeni u ovom istraživanju su: Ganića krš (opština Rožaje), Tifranska klisura (opština Berane), Velika pećina (opština Andrijevica), Hridsko jezero (opština Plav), Oko Skakavice (opština Gusinje), Bratimin vir (opština Petnjica).Istraživanje je sprovedeno primjenom modifi kovanog modela procjena geolokacija (M-GAM) na šest vrednovanih geolokaliteta u šest opština sjeveroistočnog regiona Crne Gore. Osnovni cilj istraživanja odnosi se na vrednovanje naučnih, obrazovnih, pejzažnih, estetskih, funkcionalnih i turističkih vrijednosti izabranih geolokaliteta kao i njihova trenutna zaštita i očuvanost. Na osnovu M-GAM modela veliku ulogu u istraživanju imaju turisti koji su ispitivani putem ankete gdje su njihovi rezultati unijeti preko faktora važnosti (Im) u konačnim rezultatima i prikazani su preko matrice M-GAM. Na osnovu istraživanja i dobijenih rezultata može se zaključiti da sjeveroistočna regija Crne Gore ima veliki turistički potencijal za razvoj geoturizma, sa velikim pejzažnim i estetskim vrijednostima, ali je neophodno unaprijediti nivo zaštite geolokaliteta kao i unaprijediti dodatne vrijednosti kako bi na pravi način ova regija postala prepoznata kao geoturistička destinacija u budućem periodu.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Koncentracija industrije u Srpskom podunavlju: hojtov indeks viška zaposlenosti
No full textSrpsko Podunavlje je prostor koji obuhvata uzak pojas toka Dunava od teritorije Grada Sombora do teritorije opštine Negotin. Na ovom prostoru koncentrisan je najveći i najznačajniji deo industrije Republike Srbije. Razvoj industrije kao privredne delatnosti omogućen je, pre svega, povoljnim geografskim položajem, koncentracijom stanovništva i razvojem poljoprivrede kao sirovinske baze. Glavna dva pola razvoja su Beograd i Novi Sad, dok su među sekundarnim polovima razvoja najznačajniji Pančevo, Smederevo i u novije vreme Stara Pazova i Inđija. Koncentracija industrije može se prikazati kvalitativnim i kvantitativnim pokazateljima. Među kvantitativnim pokazateljima jedan od najznačajnijih je Hojtov indeks viška zaposlenosti, modifi kovani koefi cijent lokacije industrije koji pokazuje koje oblasti prerađivačke industrije su više ili manje koncentrisane na teritorijama lokalnih samouprava Podunavlja. Cilj ovog rada je analiza vrednosti Hojtovog indeksa za pojedinačne oblasti prerađivačke industrije Srpskog Podunavlja, kao i analiza prostorne diferencijacije proizvodnje iste oblasti.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Inkrementalizam kao dominantni teorijsko metodološki pristup planiranju na lokalnom nivou u Srbiji
No full textOpšte je poznata dihotomija između racionalnog i inkrementalističkog modela u teoriji planiranja, odnosno njihovo pozicioniranje na suprotnim stranama spektra mogućih pristupa planiranju prostora. Takođe, poznato je da su počeci i zlatna era planiranja u Srbiji i Jugoslaviji usko povezani sa racionalnim pristupom, piramidom planova, sistematičnim i pažljivim razdvajanjem planiranja i projektovanja. Radikalnom promenom sistema došlo je i do radikalne promene pristupa planiranju. Piramida planova je urušena, racionalno planiranje, koje je u međuvremenu evoluiralo u strateško, još uvek se zadržalo na nacionalnom i regionalnom nivou, ali je planiranje na nivou lokalnih samouprava postalo ono što inkrementalizam zaista i znači, improvizacija od slučaja do slučaja, odnosno fi gurativno gacanje po blatu. Parcela je predominantna tema gotovo svih planova i kao kancer jede oko sebe svaku misao na strateški pristup, i prilikom izrade plana i na javnim diskusijama. Glavne teme planiranja u javnom diskursu su legalizacija, preparcelacija, eksproprijacija, konverzija namene i informacija o lokaciji. iako mnogi profesionalci tvrde da se planiranje mora, da bi preživelo, prilagoditi novim uslovima dominacije tržišta i investitora, zabrinjava redukovanje strateškog načina razmišljanja o planskom razvoju prostora, posebno na lokalnom nivou. Pored konstatacija o sadašnjoj praksi planiranja na lokalnom nivou u Srbiji, rad pokušava da diskutuje o mogućnosti da i pomenuti inkrementalizam evoluira u neki napredniji oblik planiranja, koji bi i za javnost, i za vlasti i za planere bio prihvatljiv i manje rigidan.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Socijalni ekoturizam kao sredstvo za dostizanje ekološki i društveno odgovornog poslovanja
No full textNarušavanje životne sredine, društvena nejednakost i ugrožavanje radničkih prava su pojave čijem opstanku i jačanju u savremenom društvu umnogome doprinose određeni nepovoljni aspekti privrednih aktivnosti, odnosno sprovođenje poslovnih politika usmerenih isključivo na dobit. Prepoznavanje sopstvene uloge u pomenutim pojavama navodi odgovorna preduzeća da preduzimaju određene aktivnosti na polju ublažavanja svojih nepovoljnih uticaja, što predstavlja znak njihove posvećenosti održivom poslovanju. Iako pojedinci unutar preduzeća a znatno ređe i čitava preduzeća mogu inicirati, odnosno sprovoditi ovakve aktivnosti iz altruističkih razloga, spoljni pritisak javnosti i posebno poslovnog okruženja predstavlja preovlađujući podsticaj posvećenosti većine preduzeća. Korporativna društvena odgovornost (CSR) podrazumeva dobrovoljno ispravno postupanje prema zaposlenima, partnerima, društvu u celini i životnoj sredini, odnosno posvećenost iznad nivoa koji je propisan zakonom. Kriterijumi ekoloških, društvenih i upravljačkih pitanja (ESG) obuhvataju niz standarda nevezanih za fi nansijsku uspešnost čije je ispunjenje neophodno kako bi preduzeća mogla da budu deo lanca snabdevanja preduzeća iz Evropske unije i poželjno odredište za investicije i kredite, odnosno zaposlene i kupce. Socijalni turizam podrazumeva omogućavanje turističkih kretanja ljudima iz društvenih grupa koje iz ekonomskih ili drugih razloga imaju smanjenu mogućnost učestvovanja u turizmu. Ekoturizam obuhvata putovanja u očuvane prostore prirode koja doprinose njenoj zaštiti, dobrobiti lokalnih zajednica i obrazovanju turista. Kombinovanje ovih pristupa turizmu kroz proizvode organizatora putovanja i pružalaca usluga smeštaja, a uz podršku državne socijalne politike, može značajno doprineti usklađivanju poslovanja sa konceptima CSR i ESG, što sa sobom nosi niz koristi i ujedno doprinosi ostvarivanju održivog razvoja turizma i društva u celini. Potpuna transparentnost ovakvih aktivnosti predstavlja osnovni preduslov za sprečavanje ekološke i manipulacije društvenim pitanjima u cilju dovođenja javnosti u zabludu o povoljnim uticajima preduzeća na okruženje.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Становништво и туризам из демографске перспективе
No full textTема Становништво и туризам може се протумачити на различите начине, јер су везе ова два система многоструке. Могуће их је ишчитавати и са аспекта различитих наука, а овога пута је понуђена демографска перспектива, и то у широком распону. Намера таквог концепта је да се студенти туризмологије, који досад нису имали демографске предмете, упознају с демографским дискурсом, да им се демографска проблематика приближи, омогући им се да уоче важност демографских процеса за све просторне и функционалне системе, па и за туризам. Надам се да ће овај студија-уџбеник подстаћи код студената интердисциплинарни начин размишљања, и допринети остваривању едукативних и сазнајних резултата. Књига је конципирана на вишегодишњим предавањима на предмету Становништво и туризам. У време када је овај предмет формиран није постојао ни сличан курс тог типа. У недостатку претходних узора који би обезбедили континуитет наставе, предмет је грађен од самих темеља. Такође, није постојала ни литература која би омогућила структурирање новог наставног процеса. Креирање предмета било је велики изазов праћен одговорношћу да се студентима понуди тематика која би суштински одговарала дефинисаним исходима учења. Настава није осмишљена као примењена демографија, већ се трагало за стварањем новог надограђујућег знања, за новим контекстом и перспективама које повезују развитак становништва и туризам. Тако је предмет настао као резултат аутентичних промишљања и сумирања знања из области демографије и туризмологије (којима се предавач током своје професионалне каријере бавио), теренских истраживања, доступне литературе која се у наредним годинама објављивала и за коју је процењено да одговара контексту предмета, али и примерима из праксе који су уочени, откривени у медијима, и који су у овој књизи послужили за формирање boxova са занимљивим садржајима
The role of forests in recreation and tourism in Serbia
No full textВ статье анализируются аспекты устойчивого управления лесными территориями Сербии, с особым вниманием к рекреации, туризму и сохранению биоразнообразия. Исследование подчеркивает возможности улучшения использования лесов B рекреационных целях и с целью развития туризма в Сербии.The article analyses aspects of sustainable forest management in Serbia, with particular attention to recreation, tourism and biodiversity conservation. The study highlights the possibilities for improving forest use for recreational purposes and for tourism development in Serbia