GERY
Not a member yet
2232 research outputs found
Sort by
Uticaj izmenjenih bioklimatskih uslova na planiranje grada – analiza toplotnog opterećenja u Beogradu tokom 30 godina
No full textPod uticajem klimatskih promena, menja se i klima gradova. Temperatura vazduha je svakako jedan od najznačajnijih parametara kojim opisujemo urbanu klimu. Međutim mikroklima gradova je znatno složeniji sistem, pa se i uticaj izmenjenih klimatskih uslova na kvalitet života u urbanim sredinama ne može pratiti samo korišćenjem jednog meteorološkog parametra. U današnjem kontekstu kada posledice klimatskih promena osećamo gotovo svakodnevno na svojoj koži, planeri i urbanisti, ali i svi drugi koji učestvuju u kreiranju javnih politika urbanog razvoja moraju promeniti način na koji sagledavaju mikroklimu gradova. Analiza termalnog komfora na otvorenom treba postati sastavni deo planova i strategija kojima se određuje vizija budućeg razvoja naših gradova.
U skladu sa navedenim, ovaj rad se fokusira na analizu termalnog komfora centralne zone Beograda, primenom bioklimatskog indeksa Heat Load (HL) - toplotno opterećenje u čoveku, tokom perioda od 30 godina (1991-2020). Cilj rada je sagledati na koji način se termalni komfor u centralnim, najgušće naseljenim i izgrađenim delovima Beograda, menjao u protekle tri decenije i kako ta saznanja mogu doprineti održivijem urbanom razvoju. Rezultati su prikazani na godišnjem i sezonskom nivou. Istraživanje je zasnovano na dnevnim meteorološkim podacima RHMZ-a, njihovim srednjednevnim i terminskim vrednostima (07h, 14h i 21h) zabeleženim na meteorološkoj stanici Beograd – Opservatorija (44°48N, 20°28E). Sprovedena analiza pokazuje umereni porast broja dana sa višim stepenom toplotnog opterećenja, odnosno dana kada su se vrednosti indeksa HL kretale u opsegu 1.026 – 1.180 (toplo) i 1.181 – 1.750 (vruće), posebno tokom letnjih meseci.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Периурбанизација као значајни тренд руралног развоја
No full textПроучавање урбане периферије постало је врло актуелна тема у савременим
урбаногеографским истраживањима последњих деценија. Простор између градског и сеоског
подручја често није јасно дефинисан, те се обично користе различити термини: приградска
подручја, приградски пејзаж, урбана ивица, предграђе, рурално-урбани интерфејс, периурбани
појас и слично, с тим што би најадекватнији термин био „периурбани“. Један од кључних
разлога за наведену недореченост је концептуално и географски нејасна дефиниција овог
простора, зато што периурбани развој не одликује само појединачне земље или регије, него
се јавља по целом свету. Неки аутори га сматрају простором између урбаног и руралног, док
га неки виде као динамичан процес трансформације руралног у урбано, из чега проистиче
да је проблем дефиниције појма вероватно стар колико и препознавање самог процеса. Иако
су многи научници периурбана подручја идентификовали регионално или глобално, и даље
постоје питања о томе где се она тачно налазе и које су најприкладније методе за одређивање
њихових граница. Одговори су релевантни за будућу унификацију и класификацију, а пре
свега за дефинисање и дескрипцију процеса. Не постоји издвојена/генерализована метода за
периурбано разграничење. Уместо тога, ти су приступи географски специфични и разликују се
међу развијеним земљама и земљама у развоју, због разлика у обрасцима коришћења земљишта,
социоекономским покретачима и политичким приликама.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Changing The Game With Exploratory And Transformative Scenarios
No full textWith the “communicative and collaborative turn” and the rise of participatory approaches in spatial planning, rationality was no longer seen as based solely on logic, but as an “informed consensus formed by a community of individuals in a particular place and time” (Healey, 1992). This has been applied to the scenario method, shifting from the use of quantitative techniques in scenario building to qualitative techniques and involving political actors and citizens in joint decision-making. In transition management, scenarios are the fundamental element to support process transitions with the aim of sustainability (Loorbach and Rotmans, 2010). Transition management includes the creation of scenarios that not only aim to make decisions, but also to create them in a collaborative environment where learning, co-creation and integration of knowledge take place (Wiek, Binder and Scholz, 2006). The combination of scenario types and quantitative and qualitative techniques in scenario building avoids the problem of trying to make the right prediction for a one possible future. Rather, the focus is on developing multiple possible or desirable futures, i.e. multiple scenarios in a collaborative environment that allows the necessary flexibility under conditions of complexity and uncertainty and provides alternatives in planning. The aim of this paper is to present a benefit that the combination of exploratory and transformative scenarios could bring to spatial planning. The basic idea of the “combined approach” is to first examine possible developments with an exploratory scenario - what can happen if we behave in a certain way? - then redefine and set the goals (desired future) and develop transformative scenarios by analysing what actions should be implemented to achieve the desired future. Scenario building with a combination of exploratory and transformative scenarios in a collaborative environment (the active participation of spatial development actors (experts, stakeholders, public)) within the planning process and the use of geo-information technologies and planning support systems is a way to explore, visualise, evaluate and discuss possible futures under conditions of complexity and uncertainty and to reach a consensus on how they should be implemented. Emphasising the basic principles of planning, the value system, enabling learning and knowledge sharing through structured communication between spatial development actors and complementing scientific knowledge with local, intuitive and experiential knowledge leads over time to an integration of the different interests, values and tensions that arise in the creation of the spatial development plan, which improves and facilitates decision-making and subsequent implementation
Унапређење заштите природе СП „Миљаковачка шума“ и СП „Шума кошутњак“
No full textПредмет истраживања рада је унапређење заштите природе споменика природе „Миљаковачка шума“ и споменика природе „Шума Кошутњак“. Задатак је анализирати начин управљања овим заштићеним подручјима, са акцентом на активностима које се предузимају за њихову заштиту и на антропогеним активностима које имају негативан утицај на природне вредности. Циљ рада је истражити ефикасност активности које су предузете за заштиту природе у СП „Шума Кошутњак“ и у СП „Миљаковачка шума“ и предложити нове мере заштите на локацијама на којима предузете акције заштите нису дале резултате. Истраживање обухвата анализу физичко-географских карактеристика, анализу критеријума важних за одређивање ефикасности акција за заштиту природе и предлог мера за ефикаснију заштиту животне средине. Методе које су коришћене су анализа и синтеза, АХП метод (Analytic Hierarchy Process), компаративни метод, статистички и картографски метод. Критеријуми који су обухваћени анализом су удаљеност од шумских стаза, удаљеност од саобраћајница, намена земљишта и удаљеност од насеља. Критеријуми су рангирани оценама од 1 до 5 према важности, на основу чега су обрађени АХП методом. Помоћу географских информационих система (GIS), односно коришћењем програма QGIS 3.16. резултати истраживања су приказани у виду карата.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Zelena tranzicija i lokalne zajednice u Srbiji – primer prve zadružne krovne solarne elektrane na Staroj planini
No full textPotpisivanjem Deklaracije o zelenoj tranziciji države Zapadnog Balkana su se obavezale da će do 2050.godine u potpunosti obustaviti proizvodnju energije iz uglja. Ipak zelena tranzicija predstavlja veliki izazov za Republiku Srbiju, posebno za njene ekonomski oslabljene i demografski opustele ruralne i planinske krajeve. Proizvodnja energije u Srbiji je u ovom trenutku i dalje vrlo centralizovana. Međutim kako bi se ostvarila zelena i pravedna tranzicija, potrebno je da se ista decentralizuje i demokratizuje. Primer dobre prakse u Srbiji, gde je ostvarena uspešna saradnja između građana, zadruge i lokalne samouprave jeste prva zadružna krovna solarna elektrana koja je podignuta u avgustu 2023.godine. Zahvaljujući potpisivanju ugovora o saradnji između Grada Pirota i Energetske zadruge Elektropionir, na krovnim površinama dva objekta (mesna zajednica u naselju Temska i dom kulture u naselju Dojkinci), izgrađene su dve elektrane snage po 5kW. Ono što ovaj projekat izdvaja od svih drugih jeste što su investitori elektrana bili upravo građani – kako stanovnici naselja Temska i Dojkinci, tako i svi drugi solidarni građani Srbije i okruženja. Putem donacijske kampanije sakupljen je novac potreban za projektovanje i podizanje elektrane, a tokom narednih 25 godina sva materijalna sredstva ostvarena od proizvodnje i prodaje električne energije biće namenjena lokalnim udruženjima za realizaciju projekata i aktivnosti koji će unaprediti lokalnu zajednicu.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Different Measurement Methods of the Degree of Urbanization: A Case Study of Serbia
No full textLiving in an era dominated by urban over rural, and recognizing the undeniable
importance of urban settlements as hubs of intensive concentration of population, capital, and related activities, the significance of urban development policies is clear. Urban development policy, as public policy, represents a crucial instrument for achieving sustainable development goals. National governments formulate a national strategic framework for urban and spatial development policy that promotes sustainable patterns of urbanization. Therefore, as a prerequisite for successful urban development policy implementation, it is essential to identify
urban areas and the intensity of population concentration in them, i.e., the degree of urbanization. Accurately defining the degree of urbanization implies not only determining an appropriate set of urban settlements, but also properly defining the boundaries of these settlements. In this context, the paper will highlight currently relevant approaches to this issue, using Serbia as an example, aiming to contribute to the thoughtful definition of optimal ways to define urban areas, i.e., the degree of urbanization in Serbia, as a precondition for successful planning of future development processes
Komunalna higijena pijaca i mere zaštite životne sredine na teritoriji gradskog naselja Beograd
No full textPredmet istraživanja rada su komunalno-higijenski problemi pijaca na teritoriji gradskog naselja Beograd. Pijace mogu biti zatvorene ili otvorene, multifunkcionalne ili „pijaca-trg“, zatim mogu biti robne, auto-pijace, sto ne pijace i kvantaške pijace. Prilikom istraživanja analizirana su planska dokumenta i obavljena terenska istraživanja kako bi se utvrdilo recentno stanje. Osim obimne dokumentacije Grada Beograda u vezi sa upravljanjem prostorom, Plan generalne regulacije mreže pijaca na prostoru generalnog plana Beograda („Sl. list Grada Beograda“, br. 67/13) definiše jedinstveno upravljanje i razvoj sistema pijaca na teritoriji Beograda. Pijacama na teritoriji gradskog naselja Beograd upravljaju JKP „Gradske pijace“, JKP „Poslovni centar Zemun“, kao i opštinska preduzeća. Dominantni komunalno-higijenski problemi u zonama pijaca uslovljeni su neadekvatnom infrastrukturom, neadekvatnim upravljanjem otpadom, povećanom bukom, gužvama u saobraćaju, nedostatkom parking mesta i neadekvatnom komunalnom infrastrukturom. Najveći deo beogradskih pijaca je potrebno rekonstruisati čime bi se otklonili komunalno-higijenski problemi i problemi u zaštiti životne sredine. Cilj istraživanja je utvrđivanje recentnog stanja na pijacama u granicama gradskog naselja Beograd, ali i analiza problema u sistemu upravljanja. Rekonstrukcijom pijaca je moguće umanjiti ili otkloniti komunalno-higijenske probleme, ali i izmenom i redefinisanjem neadekvatnih planskih dokumenata.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Geoprostorna transformacija transformacija i održivi razvoj gradskih planinskih naselja na primeru Divčibara
No full textIstraživanje gradskih planinskih naselja zasnovano je na multidisciplinarnoj analizi
fi zičko-geografskih i socio-ekonomskih faktora. Fokus je na indikatorima kvaliteta životne
sredine ispitivanog prostora. Dat je uvid u strukturu i dinamiku ekosistema, kao i na uticaj
antropogenih aktivnosti na prirodne resurse. Istraživanjem procesa urbanizacije naselja
uspostavljena je korelacija između kompleksnih prostorno-funkcionalnih veza, pojava i
procesa koji ističu značaj održivog razvoja planinskih područja Srbije. Identifi kovane promene
u korišćenju zemljišta i porast prosečnih godišnjih temperatura ukazuju na trajne oscilacije
vodnog režima, eroziju tla i drugo. Geoprostorna transformacija prostora u naseljima poput
Divčibara, ističe kompleksnost promena i potrebu održivog prostornog planiranja.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Geosite assessment as a contribution to the sustainable development of Babušnica, Serbia
No full textBabušnica is one of the poorest municipalities in Serbia. Although it is a region with excellent physical geographic features that support the development of recreational and environmentally conscious types of tourism, its natural resources are almost entirely underutilized. The article first discusses Babušnica’s primary development issues before doing a theoretical examination of the ideas of geotourism and sustainable tourism and applying the Modified Geosite Assessment Model. To investigate the potential for their tourism activation, nine geosites were selected and evaluated. The evaluation ratings for most of the sites are very low due to the absence or poor quality of each type of infrastructure. The types of tourism that can be promoted in the region according to its geographical features are identified and recommendations are made to local and higher levels of authority that could form the basis for sustainable growth of the region
Socioekonomska stratifikacija i urbano stanovanje u postsocijalističkom Beogradu
No full textU istraživanjima koja se bave pitanjima urbanog razvoja postoji snažna veza između socioekonomskog statusa i uslova stanovanja. Stambeni fond Beograda je heterogen i sadrži, osim novijih građevina, zgrade iz perioda od pre Drugog svetskog rata, naselja iz socijalističkog doba i neformalne građevine na periferiji. Postsocijalistički period karakteriše prelazak na tržišne mehanizme, povećanje udela privatnog vlasništva nad stambenim prostorom, a intenzivna stanogradnja, kao i demografski pritisci, značajno su oblikovali stambeni fond i rezidencijalnu segregaciju u Beogradu. Analiza podataka o obrazovanju i zanimanju stanovnika na nivou statističkih krugova iz prve dve decenije ovog perioda otkriva da socioekonomski status ima tendenciju opadanja od centra grada ka periferiji. Fundamentalne promene u stambenom sektoru, koje su nastupile u decenijama nakon kraha socijalizma, nisu dovele do drastičnog povećanja nivoa rezidencijalne segregacije, iako je evidentiran stabilan trend njegovog rasta