GERY
Not a member yet
2232 research outputs found
Sort by
Програм развоја подручја са посебним развојним проблемима у Републици Србији
No full textСтудија Програм развоја подручја са посебним развојним проблемима (ППРП) припремљена је у складу са потребом Владе Републике Србије да се континуирано прати степен развијености свих подручја у Републици, идентификују подручја са посебним развојним проблемима и креирају додатни подстицаји за та подручја. Имајући у виду ефекте убрзаних глобалних процеса који директно утичу на регионалне диспаритете у Републици институционални оквир регионалне политике потребно је континуирано усклађивати са развојним променама у свим сегментима друштва (привредним, социјалним, демографским, инфраструктурним, еколошким), а све у циљу равномернијег развоја свих подручја.
Студија ППРП је имала три основна циља: 1) Да се анализира степен развијености на локалном нивоу у кључним развојним димензијама (економској, демографској, мрежи насеља, еколошкој, подстицајној и институционалној); 2) Да се идентификују подручја са посебним развојним проблемима; 3) Да се дефинишу циљеви, мере, активности и програми за ППРП. Идентификовање ППРП у Републици Србији ће допринети знатно већој ефикасности усмеравања комплетног арсенала подстицајних мера и активности на локалном нивоу и пружиће креаторима регионалне политике подлогу за редизајнирање постојећих и дефинисање нових инструмената. Студија Програм развоја подручја са посебним развојним проблемима је структурирана у две целине. Прва целина је структурирана из три међусобно повезана дела: у првом делу фокус је стављен на анализи стратешког и институционалног оквира који је релевантан за ППРП; други део садржи детаљне резултате локалне ex-post анализе из економског, демографског, мреже насеља, еколошког, подстицајног и институционално-апорпционог угла, и трећи део обухвата идентигикацију ППРП у Републици Србији. Друга истраживачка целина се састоји од дефинисања концепта и циљева ППРП, мера и активности за ППРП, као и начина праћења реализације ППРП.Наручилац: Кабинет министра за равномерни регионални разво
Програм заштите животне средине Општине Власотинце : са акционим планом
No full textПрограм заштите животне средине општине Власотинце са акционим планом представља стратешки документ којим се сагледава стање чиниоца животне средине, фактори ризика по животну средину, затим препознају трендови и потребе и дефинишу приоритети за наредни период у складу са националним и локалним стратешким и планским документима. Програм заштите животне средине је прилагођен локалним интересима и специфичностима, односно усаглашен са Планом развоја општине Власотинце 2022-2029, како би се обезбедила усклађеност политике заштите животне средине са другим секторским политикама. Програм заштите животне средине општине Власотинце је настао уз консензус свих заинтересованих актера и обухвата првенствено област заштите и унапређења животне средине али и аспекте економског и друштвеног развоја. Предуслов за квалитетно и правовремено спровођење Програма заштите животне средине јесте препознавање његовог значаја од стране локалне заједнице (јавни, приватни и невладин сектор) и виших нивоа власти, као и успостављање механизама за његову реализацију
Регионално планирање - традиционални vs савремени концепт: пример региона Ванкувер
No full textRegional planning is exposed to various criticisms today due to its unclear position in the federal planning system, as well as incoherent methodology among other inconsistencies. Nonetheless, despite those critics, the importance and role of regional plans and/or strategies is indisputable, primarily in creating a base for directing development processes. Nowadays, regional planning is going through significant methodological changes as a reflection of overall changes in the planning doctrine, new geopolitical circumstances, and the effect of the "acceleration" of time. The modified perception of space as a global and dynamic environment, and the intensive application of advanced technologies in the planning process, cause the need for refitted methods and techniques in regional planning. Those updates will revive regional planning and make the decision-making process more transparent. This paper will focus on new technologies that are in application in some countries with advanced regional planning. The province of British Columbia in Canada is one of those countries. The regional district of Vancouver will be used to analyze the differences between traditional and contemporary concepts in regional planning through the application of advanced models in policy making.Без обзира на разноврсне и разнородне критике којима је регионално планирање изложено, како због нејасне позиције у систему планирања, тако и због неконзистентне методологије и других недоследности које му се приписују, значај и улога регио-налних планова и/или стратегија је неспорна, пре свега у контексту стварања базе за усмеравање развојних процеса. У савременим условима, регионално планирање у разви-јенијим планским системима, са дужом традицијом постојања, пролази кроз значајне методолошке промене, као рефлексија глобалних промена, нових геополитичких дешавања и присутног “убрзавања” времена. Са променом перцепције простора и интензивним развојем технологије намеће се потреба за увођењем нових метода и техника које ће осавременити процес регионалног планирања и олакшати посао доносиоцима одлука. Из широке понуде модерних “алата” који у ову сврху могу бити корисни, биће издвојени они чија је примена већ реалност у државама/провинцијама у којима је систем планирања развијенији, а међу које се са сигурношћу може сврстати и Британска Колумбија у Канади. Стога ће, поред истицања кључних разлика између традиционалног и савременог регионалног планирања, кроз призму новина којима је обогаћена пракса регионалног планирања Ванкувера бити дат кратак осврт на најновије моделе који се користе у регионалном палнирању
Return Migration and Reintegration in Serbia: Are All Returnees the Same?
No full textThe Republic of Serbia is traditionally a country of emigration, especially since the 1960s. As a result of this emigration, return migration has become an increasingly intensive migratory process in the 21st century. This study aims to examine the factors behind return migration, as well as to explore the characteristics of the reintegration process in Serbia, including the sustainability of return. This paper is based on a survey (N = 172) and interviews (N = 20) conducted with return migrants in Serbia. The research findings point to the diversity of the return migration factors, among which a longing for the country of origin is singled out as the most important. Regarding the reintegration process, this study highlights several differences that are apparent between retired returnees on the one hand and other returnees (students, employed, unemployed) on the other. The results show that the satisfaction with quality of life upon return is higher among older returnees and that the satisfaction with quality of life decreases as the respondents’ level of education increases. It is also found that the sustainability of return is connected to the life satisfaction and that respondents who plan to migrate again are the least satisfied with the quality of life compared to those who plan to stay and those who have not decided yet. This paper provides insights into some of the critical elements of the return migration and reintegration process in Serbia. Since return migrants can contribute to sustainable socio-economic development due to their human, social and financial capital, this study may be of relevance to the development of strategies and the implementation of policies in the domain of migration governance
Assessment of groundwater potential zones using GIS and AHP techniques – A case study of the zone of influence Kolubara mining basin (central – west Serbia)
No full textGroundwater is a crucial natural resource stored in subsurface geological
formations. To effectively manage water resources, it is essential to analyze
the fundamental characteristics of groundwater. However, in many cases,
in situ data measurements may be unavailable or incomplete for an in-depth
analysis. Consequently, employing a set of methods to identify potential groundwater
zones is a widely used multi-criteria approach in water resource
management. This study aims to assess and identify potential groundwater
zones using Geographic Information Systems (GIS), remote sensing, and
multi-criteria analysis, specifically the Analytical Hierarchy Process (AHP),
within the influence zone of the Kolubara Mining Basin in Serbia. This study
considers factors such as rainfall, geology, slope, river network density, and
land use/land cover. These factors were evaluated using the Saaty scale to determine
their respective weights. The AHP process revealed that precipitation
and geology are the most influential factors in groundwater formation due to
their higher weights. Groundwater potential zones are categorized into five
classes: very low, low, moderate, high, and very high. The map created demonstrated
a high agreement rate with the observed wells, exceeding 90%. These
results will enhance groundwater management at both regional and local levels
and contribute to the future protection of this resource.Editors: Slobodan B. Marković, Srđan Rončević, Lazar Lazi
GIS analiza prostorne dostupnosti i disperzije turističkih sadržaja u urbanom naselju Prokuplje: podrška urbanističkom planiranju
No full textGeografski informacioni sistemi (GIS), u sadašnjem vremenu, imaju široku primenu u svim segmentima prostornog i urbanističkog planiranja. U ovom radu, razmotriće se mogućnosti korišćenja GIS-a u analizi prostorne dostupnosti i disperzije turističkih sadržaja u urbanom naselju. Analizom je obuhvaćeno urbano područje Grada Prokuplja. QGIS korišćen je sa kompatibilnom OpenStreetMaps platformom u vektorskom formatu za kreiranje baze turističkih atraktivnih sadržaja i napredne prostorno-urbanističke analize. Kroz utvrđivanje transportne dostupnosti turistički atraktivnih sadržaja i izradu turističkih izohronih karata, pružena je geoinformatička podrška donošenju odluka u planiranju i zoniranju turističkih sadržaja. Prikazan konceptualni okvir primene GIS-a u analizi urbanih turističkih sadržaja, može doprineti unapređenju prakse urbanističkog planiranjaUrednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Географски аспект животне средине
No full textПроцеси у простору и времену наше планете су природни и друштвени. Испољавају се спонтано и организовано. Могу бити тренутни, повремени, периодски, стални, краткотрајни, дуготрајни, неконтролисани, контролисани, стваралачки и деструктивни, историјски и савремени, познати и непознати, предвидиви и непредвидиви, једносмерни и вишесмерни, лакше и теже решиви. Животна средина се одликује сложеношћу веза бројних елемената, динамичношћу која проистиче из свеопштег кретања природних појава и човека у њима, лакшом и тежом предвидивошћу постојећих процеса и промена у развоју живих система и њихових односа према неживој природи, хијерархичношћу која се успоставља током времена, као и неравномерним односима у простору и времену, али и колизионим односима у случају већег броја интересената за истим простором.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Регион као друштвени и идентитетски конструкт
No full textРегионални концепт је у глобалном добу доживео значајне промене. Уобичајена је пракса да се региони дефинишу на различите начине, тако да не постоји јединственo одређење овог појма, што је, пре свега, последица експликације појединих теоријских концепата којима се настоји осмислити, протумачити и оправдати њихово значење, затим другачијих научних приступа, као и сложене појмовно-семантичке конструкције. У доба све комплекснијих међународних односа, идеја о свету као мозаику статичних региона је нереална, јер свет није структурисан на тако уредан начин, већ напротив, они у процесу трансформације простора настају, развијају се, нестају и поново формирају под утицајем разнородних фактора. Дакле, поглед на регионе као процесне системе наглашава значај историјског контекста за разумевање њихове еволуције и временске концептуализације. Да би региони били реални субјекти у простору, морају да буду институционализовани и да поседују одређене квалитативне карактеристике њихових конститутивних елемената по којима ће бити препознатљиви широј друштвеној заједници, истраживачима и креаторима регионалних политика. Управо се због тога јавила потреба да се у простору редефинишу односи глобално – регионално – локално. Региони по концепцији нове регионалне географије представљају аналитичке моделе и инструменте у истраживањима, иако су у међувремену на значају добили и појмови територија и место. Региони могу да се односе и на географску близину, суседство, територију која је мања од државе или на „арену” у којој се одвијају људске активности, при чему они могу, али не морају нужно да буду просторни ентитети са прецизним границама; у регионима постоји степен хомогености појединих квалитативних карактеристика конститутивних елемената који улазе у њихов састав, корелације између појединаца, друштвених група, локалних заједница и простора, осећај заједништва, припадности и сл.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Uticaj klimatskih promena na pronos nanosa – studija slučaja: reka Kolubara (Srbija)
No full textOsnovna ideja ovog istraživanja je da se, na osnovu podataka o pronosu nanosa u slivu Kolubare (profi l Beli Brod) i podataka o širini godova jele (Abies alba) sa planine Bokšanice (1985–2004), koristeći dendrohronološki metod, utvrdi veza između ove dve varijable i povežu geomorfološki i klimatološki proces (pod pretpostavkom da su padavine ključne). To dalje otvara mogućnost rekonstrukcije geomorfološkog procesa mehaničke vodne erozije, tj. pronosa nanosa, ukoliko bi se pronašli stariji uzorci godova. Rad se odnosi na aspekt savremenih klimatskih promena, a posmatraju se padavine kao jedan od glavnih klimatskih faktora koji utiče na rast drvne mase, tj. širinu godova, kao i na proticaj reka, tj. pronos nanosa. Podaci se odnose na ukupan pronos nanosa u slivu Kolubare (profi l Beli Brod) i širinu godova na drveću (jelka na planini Bokšanici). Najveći pronos nanosa je zabeležen 1999. godine (304 516,9 t), kada je zabeležena i najveća širina godova jele sa planine Bokšanice – 4,4 mm i utvrđena je statistički značajna veza na p = 0.05% verovatnoće rizika prihvatanja hipoteze, a zaključak je da uz rizik od 5% u osnovnom skupu postoji linearna veza. Ako se posmatraju pokretne pentadne vrednosti, može se reći da postoji statistički značajna veza između oba niza, kao i niza podataka za koji je skinut biološki trend ARMA metodom (p = 0.01%). Postoji podudarnost maksimalnih vrednosti oba niza pokretnih pentada u tački 1995 i visok stepen autokorelacije. Dakle, dokazana je polazna hipoteza, jer postoji prostorno – vremenska promenljivost ovih varijabli, a koje su rezultat delovanja savremenih klimatskih promena.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти