GERY
Not a member yet
2232 research outputs found
Sort by
Functional typology of settlements in the Srem region, Serbia
No full textThe development of the functional settlement
typology methodology is of academic and practical importance
as it incorporates the social, economic, and demographic
dimensions of regional development. Rural settlements are
seen as a base for labor; traditional urban centers have
become a base for commuters, while at the same time, new
economic centers are emerging where capital investment is
accumulating. This article presents the research conducted in
the Srem region (located in the province of Vojvodina) to
determine the functional typology of the settlement, which
is of social, economic, and demographic importance for the
region itself and for Serbia as a whole. This well-known immigration
area in Serbia has been inhabited for centuries for its
specific economic and political reasons. The very intensive
economic activities of the last two decades have been influenced
by development investments and contributed to the
functional transformation of the settlements. The census
data from 2022 make it possible to determine a functional
typology of settlements in the Srem region using the factor
method (principal component analysis). The article aims
to explain the basic characteristics of functional types of
settlements and to determine the mechanisms of their territorial
distribution, which would be helpful in the future
planning and organization of local and regional development
of the Republic of Serbia
Assessing the state and impact towards Just Transition process in the energy sector in North Macedonia – with territorial focus on the Southwest planning region
No full textThis report was drafted by CEA-Center for Economic Analyses in the framework of the GreenFORCE project, and contributes to assessing costs and benefits of green transition in the Western Balkan countries, with particular focus on the Energy sector of North Macedonia.
The report is an extended version of the research titled ‘Assessing the state and impact towards Just Transition process in the energy sector in North Macedonia – with territorial focus on the Southwest planning region' which is part of the Integrated Research Study Report of 5 Western Balkan territories, within the GreenFORCE project. A condensed version of this report will be found in Deliverable 4.5_1st Research Study Report; and Deliverable 4.6_2nd Research Study Report
A Game Changer In Geodesign Concepts, Technology And Education: The Case Of Gc Climate Action For Belgrade
No full textIn 2023 the Department of Spatial Planning, Faculty of Geography, University of Belgrade joined the Global Climate Geodesign Challenge Project (GC). Serbian team was one of 65 local university and research teams from the International Geodesign Collaboration joining the initiative. The assumption was and still is: that the climate mitigation can and should be coordinated across the global – regional – local - regional - global levels. In this first iteration, local participation was coordinated globally through the use of the global guidelines for conducting the study. These included: a particular workflow, comprehensive list of 143 Climate Actions organised into 8 domains - Energy, Agriculture, Forests and natural areas, Oceans, Settlements, Transport, Industry and Water designed by the Lichtenstein Institute for Strategic Development (LISD), access to relevant global data and expert maps and access to Esri’s GeoPlanner special version, bridged to and from Geodesign Hub. Belgrade study was conducted with the third year undergraduate students of Spatial Planning during the Planning Support Systems course. The analysis was initiated by the exploration of the data associated to the LISD list and carbon assessment given in Geoplanner using the carbon emissions and sinks data. Subsequently, the Belgrade study area and the list of climate actions per domain relevant for that area were identified. On this basis, using the new technology, strategy for allocation and timing of actions emerged. This paper will present the novel approach of climate geodesign in the case of Belgrade, highlighting the need of digital technologies use and data analysis for understanding global impacts of local practices as well as influence of global conditions and guidelines to local activities across different domains, levels and time frames
Ruralna depopulacija i ruralno stanovanje - izazov savremenih demografskih tokova
No full textNapuštanje ruralnih ognjišta direktna je posledica degradirajućih
depopulacionih procesa. Dok nove stambene jedinice niču vrtoglavom brzinom
u mnogim gradovima, ruralana naselja ostaju pusta i prazna, pretvarajući se u
“sela duhova”. Broj ugašenih ruralnih naselja veći je sa svakim popisom, a
prvi i najvidljiviji trag gašenja predstavljaju napušteni objekti ruralnih
domaćinstava. Rad sadrži prikaz prostorne distribucije napuštenih ruralnih
stambenih objekata u Srbiji, kao i sagledavanje stepena njihovog napuštanja.
Cilj rada predstavlja ispitivanje veze između inteziteta ruralne depopulacije i
pražnjenja objekata ruralnog stanovanja. Empirijska analiza pomenute relacije
može poslužiti za detektovanje propadanja ruralnih naselja, kao i potencijalne
pristupe ruralnoj regeneraciji, što predstavlja svojevrstan izazov.Urednici: Tadija Đukić, Vladislav Marjanovi
Turizam kao pokretač ekonomskog i društvenog razvoja u nerazvijenim područjima: primer opština Kuršumlija
No full textNedovoljno razvijena područja sa prirodnim, kulturno istorijskim ili ambijentalnim
vrednostima su turistički potencijalna. Područja bogata turističkim resursima nisu sama
po sebi dovoljno privlačna posetiocima i turistima. Nameće se potreba za uključivanjem
turističkih organizacija i turističkih preduzeća/kompanija u promociji turističkih potencijala.
Svojim delovanjem turistička preduzeća/kompanije ne utiču samo na povećanje broja turista
već i na poboljšanje društvenih i socioekonomskih uslova u nedovoljno razvijenim područjima.
U takvim područjima turizam može biti ključni faktor za obezbeđivanje ekonomskog rasta
(ER), tako što stvara bolje mogućnosti za zapošljavanje i veće prihode za lokalna preduzeća.
ER podstiče mlade da ostanu na destinaciji. Politika socijalnog povezivanja (PSP) između
turista i lokalnog stanovništva, lokalnog stanovništva i kompanija i povezivanje privatnog i
javnog sektora, utiče na povećanje životnog standarda lokalnog stanovništva u nedovoljno
razvijenim područjima, na zadovoljstvo turista i na funkcionalnost turističkih preduzeća/
kompanija. Recipročni stavovi (RS) između turista i poslovnog sektora imaju važnu ulogu u
postizanju dogovora koji direktno utiču na poboljšanje u pružanju usluga i na zadovoljstvo
turista u destinaciji. Teorija socijalne razmene analizira kako eliminisati prepreke koje
usporavaju ili sprečavaju reciprocitet ponašanja. Smanjenje socijalne distance (SSD)
omogućava prilagođavanje odgovora jedne strane drugoj, razvijajući značajna iskustva za
pamćenje kompanija i turista. Ovaj rad ima veliki doprinos u razvijanju istraživačkog modela
koji će izmeriti indeks uticaja turizma na ekonomski i društveni razvoj nekog područja,
posebno onih nerazvijenih. Da turizam može biti pokretač ekonomskog i društvenog razvoja
u nerazvijenim područjiima dobar primer je opština Kuršumlija, gde je uticaj turizma
devastirano područje preobrazio u razvojno.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Повратне миграције у функцији развоја Србије: могућности и изазови
No full textПовећан обим и интензитет повратних миграција на почетку XXI века, допринео је све већој заступљености oве тематике у научној и стручној јавности. С обзиром на то да се миграциони феномени све више посматрају у функцији развоја, подстицање повратка становништва из иностранства представља једну од најважнијих мера миграционих политика, пре свега држава у развоју. У раду су представљени резултати истраживања спроведеног међу повратним мигрантима у Републици Србији. Циљ рада је да сагледа улогу и значај финансијског и људског капитала повратника различитих социо-демографских карактеристика. Резултати су показали да улога повратника у развоју државе порекла превасходно зависи од износа њиховог финансијског капитала и жеље да инвестирају у ресурсе у локалној самоуправи, односно држави порекла. Међу факторима који утичу на одлуку о инвестирању издвајају се неповерење у систем и страх од нестабилних услова на тржишту. Са друге стране, утврђено је да је примена знања, искуства и вештина својствена првенствено радно активним лицима, док код пензионера повратника није у довољној мери искоришћена.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Mogućnosti i izazovi transgranične saradnje u oblasti zaštite prirode Srbije
No full textUspešan proces zaštite prirode zahteva integralno sagledavanje ne samo recentnog in situ statusa prirodnih vrednosti (biodiverziteta, geodiverziteta i diverziteta predela), već i procene kvaliteta njihovog budućeg stanja koje će biti ostvareno kroz proces upravljanja. Kompleksnost ovog procesa postaje još značajnija ukoliko su prirodne vrednosti locirane u pograničnim područjima. Dobrobiti ostvarene kroz efi kasnu transgraničnu saradnju u oblasti zaštite prirode su višestruke, odnosno one su ekološke, ekonomske, kulturološke, a ne tako retko i političke. Brojne izazove koji potiču ne samo od različitih legislativnih i institucionalnih okvira koji odlikuju oblast zaštite prirode Srbije i država u njenom najbližem okruženju, moguće je prevazići zahvaljujući formiranju ekoloških koridora i mreža, trangraničnih zaštićenih područja (npr. UNESCO Rezervat biosfere Mura – Drava – Dunav) i sl. Ipak, prisutni su i primeri još uvek nedovoljno realizovane i u opštoj javnosti afi rmisane transgranične saradnje u oblasti zaštiti prirode na primeru Stare planine, nacionalnih parkova u srednjem toku Drine i dr. Dok traje proces prevazilaženja formalnih ograničenja, mogućnosti transgranične saradnje ipak nisu zatvorene za entuzijastične lokalne zajednice i njihove inicijative.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
The analysis of the ethnic diversity changes in North Macedonia
No full textStudying ethnic diversity and ethnic segregation is becoming increasingly important in ethnically heterogeneous societies, as ethnic diversity forms the backbone of minority policies in these countries. North Macedonia has witnessed a rise in ethnic heterogeneity evident in the growing number of ethnic groups and modalities recorded in recent censuses. This study explores the dynamics of ethnic diversity and segregation at smaller territorial levels, emphasising disparities between urban and rural areas, during the period between the 1994 and 2021 censuses. Additionally, the paper examines the impact of various socio-historical, socio-economic, and demographic factors on these dynamics. The analysis of the research will be based on the application of the entropy index, which shows the spatial variability of diversity and the interaction between different ethnic groups. The outcome of this research provides a deeper insight into dynamics of ethnic diversity at a small spatial scale and the factors that have con-tributed to it.Editor: Blagoja Markosk
Математичка географија
No full textУџбеник је приређен за предмет Математичка географија који је на Географском факултету Универзитета у Београду, смер Географија, уврштен у наставни план прве године студија, са седмичним бројем часова 2 + 2 + 1 (предавања вежбе пра ктични рад). Као основа послужио је сада већ распродати уџбе ник (Тадић, 2004) који садржајем и обимом знатно премашује садашњи програм истоименог предмета. Усклађивање са наста вним програмом извршено је тако што су нека поглавља скра- ћена, а друга изостављена и замењена новим. Уџбеник је подељен на тринаест поглавља која одговарају наставним темама у програму предмета Математичка геогра фија. С обзиром на то да се на смеру Географија првенствено школују будући професори географије који ће у основним и средним школама предавати и најосновнија знања из астроно мије, у првом/уводном поглављу је у укратко описан положај Земље у космосу. У другом поглављу су објашњени основни пој мови сферие тригонометрије која није укључене у наставни програм из математике у средњој школи ти су појмови неопхо дни за разумевање математичкогеографских садржаја. Погла вље 3 се бави обликом и величином Земље, и одређивањем по- ложаја тачака на површини Земљние лопте. У 4. поглављу обра ђене су путање на Земљиној лопти, ортодрома и локсодрома. С 5. поглављем почиње излагање основних појмова сферне астро помије, и наставља се у 7. и 11. поглављу. То је, заправо, једно поглавље (Небеска сфера) које је подељено на три дела: у сва ком од них се објашњавају појмови који су потребни за разуме вање садржаја поглавља која следе одмах иза них. Земльнна кретања и њихове географске последице теме су шестог, нај дужег поглавља, док је систем Земља-Месец тема осмог погла вља. Девето погленде се бави гравитационим утицајима небе ских тела на Землина кретања, а десето мерењем временских размака, тј. системима за мерење времена. Цели садржај 12. по- главла могао би се сажети у следећи задатак: У датом тренутку одредити однос светла и таме на Земљиној лопти као целини и у одређеном месту на њеној површини. Последње, 13. погла вље, посвећено је историји математичке географије
Катастар деградираних површина Општине Црна Трава
No full textПрограм заштите животне средине општине Црна Трава као стратешки документ у овој области, којим се квантитативно и квалитативно утврдило стање животне средине у претходних десет година, иницирао је потребе и дефинисао приоритете за наредни период у складу са Националним програмом, Стратегијом одрживог развоја Републике Србије и својим интересима и специфичностима, односно Стратегијом одрживог развоја општине Црна Трава, а према коме је потребно урадити Катастар деградираних површина како би се обезбедила усклађеност политике заштите животне средине са дру-гим секторским политикама.
Животна средина, као резултат комплексног преплитања природних услова и самог човека и његових творевина, подложна је великим променама. Неке промене погодују животу и раду људи, а неке могу имати негативан утицај. Свака измена животне средине, која се неповољно одражава на људски живот и позитивне људске и друштвене актив-ности, означава се као деградација животне средине. При томе, потребно је направити разлику између појма загађење, који се увек односи само на поједине елементе животне средине и доста комплекснијег појма деградација, који се односи на комплетну животну средину и дефинише делимично или потпуно нарушен систем животне средине. Дакле, деградиране су оне површине које су изведене из природне равнотеже, којима је човек својим негативним деловањем изменио основне природне одлике.
Негативна активност човека је најчешће иницирана добронамерном потребом за задо-вољење потреба друштва и појединца, а у већини случајева се завршава озбиљним после-дицама по саму природу и животну средину. Ако деградацију животне средине посматрамо као нужну последицу нашег постојања и деловања на Земљи, поставља се питање колике су границе до којих наша планета може да издржати тај притисак. Све је извесније да ће та граница бити постављена оног тренутка када човек потпуно измени природу и окрене је против себе. На неким територијама или локацијама, нисмо далеко од тога!
Истраживање деградираних површина на анализираној територији, односно повр-шина на којима је евидентна промена природних услова, обухватило је све промене настале деловањем природно-антропогених и антропогених процеса. Сваки од ових процеса у неком смислу и са неког становишта подразумева губитак или мењање намене и функције неког простора, односно дела животне средине. Све деградиране површине приказане су и из-двојене у оквиру деградације различитих природних услова, али се не ретко дешава да једна промена условљава деградацију више природних услова (нпр. површински копови ус-ловљавају деградацију геолошких, рељефних, хидролошких, биогеографских услова)