GERY
Not a member yet
2232 research outputs found
Sort by
Analiza elaborata za rani javni uvid generalnog urbanističkog plana Beograda 2041 u kontekstu planiranja klimatske mitigacije
No full textIntenziviranje ljudskih aktivnosti je glavni uzrok povećanja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte (GESB) u atmosferi i ubrzavanja klimatskih promena. Povećanje temperature vazduha i okeana, i njihove posledice poput dugotrajnih suša, razornih poplava i oluja, postali su globalni rizici sa lokalnim implikacijama. Međunarodne institucije pokušavaju da obavežu nacionalne države da smanje GESB emisije kroz sporazume poput Pariskog sporazuma, čijim se potpisivanjem Srbija obavezala da smanji svoje emisije za 13.2% do 2030. godine. Potpisivanjem Sporazuma gradonačelnika za klimu i energiju Beograd se obavezao da će do 2030. smanjiti emisije ugljen-dioksida u određenim sektorima za najmanje 40%. Prostorno i urbanističko planiranje bi trebalo da pruže odgovore na pitanja koje aktivnosti, gde i kada implementirati da bi se ovo ostvarilo. U ovom kontekstu, kroz analizu dokumenata i metod poređenja, ispitan je Elaborat za rani javni uvid Generalnog urbanističkog plana Beograda 2041, kako bi se utvrdilo da li je i na koji način obrađena tema klimatske mitigacije. Kao referentna tačka korišćen je projekat Klimatska akcija za Beograd, realizovan na Geografskom fakultetu u Beogradu u jesenjem semestru 2023/2024 godine. Projekat ima lokalni karakter u okviru Globalnog klimatskog geodizajn izazova, koji od 2022. godine realizuju Međunarodna geodizajn kolaboracija i Lihtenštajnov institut za strateški razvoj (LISR) sa kompanijama Esri i Geodesign Hub. Svi lokalni projekti koriste unapred defi nisan geodizajn metodološki okvir i digitalnu tehnologiju, kao i LISR-ove domene i direktorijum klimatskih akcija. Rezultati uporedne analize Elaborata i projekta pokazuju da mnoge planske mere iz Elaborata, iako usmerene ka rešavanju drugih problema, mogu doprineti klimatskoj mitigaciji. Sa druge strane, u mnogim oblastima potencijal da se doprinese ovom cilju nije iskorišćen, ostavljajući mogućnosti za unapređenje kroz inovativan i proaktivan pristup, ne samo u kontekstu klimatske mitigacije već i dostizanja održivog urbanog razvoja.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Demografski resursi kao potencijal ili ograničenje razvoja parka prirode Stara planina
No full textGeografski predeo Stare planine predstavlja zakonom zaštićen prostor značajnih privrednih i turističkih potencijala. Prirodni i turistički potencijali ovog prostora predstavljaju značajan resurs ekonomske revitalizacije ovog društveno perifernog prostora nedovoljne razvijenosti. Osnovu svakog uspešno postavljenog plana razvoja predstavlja sveobuhvatno sagledavanje prirodnih, ekonomskih i demografskih potencijala i ograničenja određenog prostora. Predeo Stare planine, kao i čitav region Južne i Istočne Srbije, predstavlja demografski devastirano područje, sa veoma nepovoljnim vrednostima pokazatelja prirodnog kretanja i struktura stanovništva. Valorizacija prirodnih potencijala u turističke svrhe postavlja dvostruki zadatak u cilju očuvanja biodiverziteta i uravnoteženog ekonomskog razvoja. Usled navedene diskrepancije između postojećih prirodno-turističkih potencijala i demografskih ograničenja, kao integralnih segmenata plana ekonomskog razvoja ovog prostora, proučavanje demografske održivosti prostora dobija naročit značaj. U ovom radu kao pokazatelj demografske održivosti prostora korišćen je pokazatelj indeksa demografskih
resursa. U svojoj osnovi indeks demografskih resursa koristi vrednosti jedanaest pokazatelja demografskog „vitaliteta“ i obrazovnih karaktersitika stanovništva. Dobijeni rezultati ukazuju na postojanje značajnih demografskih ograničenja, pri čemu su pokazatelji procesa starenja i prirodnog kretanja stanovništva pokazali još nepovoljnije vrednosti i trendove.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Percepcija mladih – gradski vs seoski turizam
No full textGodinama unazad turizam je u brojnim naučnim radovima predstavljen kao fenomen koji umnogome doprinosi ekonomskom i društvenom blagostanju zajednice u okviru koje se razvija. Poznato je da postoje raznovrsne prirodne i kulturne vrednosti koje se nalaze u ruralnim ili urbanim krajevima i koje se kao takve koriste za promociju atraktivne turističke ponude koja će privući različite segmente turističke tražnje. S obzirom na to da turizam ima dugu tradiciju i da gotovo nema zemlje koja ne prepoznaje njegov višestruki značaj, neminovan je bio i porast konkurencije na turističkom tržištu. Imajući na umu aktuelne globalne trendove, postavlja se pitanje koji je to oblik turizma koji će zadovoljiti potrebe sve značajnijeg segmenta tražnje – mladih turista. Posebno je relevantna perspektiva mladih koji pristupaju ovoj problematici sa akademskog aspekta i koji razumeju prednosti i gradskog i ruralnog turizma, koji će u ovom radu biti analizirani. Autori rada nastoje da u radu prikažu percepciju mladih i utvrde da li turistička ponuda u gradovima ima prednost nad seoskim turizmom pri izboru putovanja. Za potrebe rada, korišćen je SPSS program za obradu podataka. Istraživanje može doprineti nosiocima turističke ponude u gradskim i ruralnim sredinama u daljem oblikovanju ponude i usmeravanju iste ka različitim segmentima tražnje.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Egzistencijalna važnost pravilnog upravljanja otpadom (primer Republike Srbije)
No full textPredmet istraživanja je sistem upravljanja otpadom u Republici Srbiji. To podrazumeva analizu postojećeg stanja - prikupljanja i transporta otpada, primarne i sekundarne separacije i sistema reciklaže, zatim analizu funkcionalnosti postojećih nesanitarnih i sanitarnih deponija sa prikazom planiranog sistema, ali i analizu stanja ekološke svesti građana. Prilikom istraživanja analizirani su zakonodavni okvir, strateška i planska dokumenta. Terenska istraživanja su vrlo kompleksna i komplikovana sa aspekta prikupljanja podataka zbog dinamike nastajanja „divljih deponija“ pa je teško govoriti o recentnom stanju u vezi sa pojedinim lokalitetima. Sistem upravljanja otpadom u Republici Srbiji je definisan brojnim zakonima i podzakonskim aktima koji direktno ili indirektno tretiraju ovu oblast, dok je na regionalnom i lokalnom nivou operativni plan aktivnosti prepušten lokalnim samoupravama koje preko svojih komunalnih preduzeća obavljaju delatnosti iz ove oblasti – sakupljanje, transport, sortiranje, preradu, tretman i skladištenje otpada. Cilj istraživanja je utvrđivanje recentnog stanja nakon više od 20 godina od usvajanja prve strategije upravljanja otpadom Republike Srbije sa osvrtom na moguće mere unapređenja stanja.Urednik: Rade Šarovi
The impact of the agri-geographical transformation of rural settlements on the geospatial dynamics of soil erosion intensity in Central Serbia
No full textSoil erosion, marked by significant loss of fertile topsoil, has emerged as a critical environmental issue at global, regional, and national levels, severely impacting agricultural productivity. In the latter half of the 20th century, Serbia saw substantial changes in land use, vegetation, and environmental conditions. The push for industrialization and urbanization, intended to enhance living standards, inadvertently resulted in considerable depopulation of rural areas and changes in agricultural practices, both of which have influenced the overall soil erosion process. The collapse of the socialist system in the former Yugoslavia led to a structural change in agriculture and to changes in agricultural land use. A direct consequence of the transformation of the agricultural landscape is the decrease in the intensity of soil erosion. The aim of this study is to analyze the effects of the agri-geographical transformation of rural settlements on changes in the intensity of soil erosion. The study area included 350 rural settlements in 14 municipalities in central Serbia. Based on the proportional changes in agricultural land in the period 1961-2012, the shift-share analysis method was applied to identify four types of rural settlements: progressive, stagnant, regressive and dominantly regressive types. An erosion potential model (EPM) was used to estimate the soil erosion status of the settlement types in two time periods (1971 and 2011). The spatial differentiation of agricultural land showed certain regularity in the grouping of rural settlements in terms of changes in the intensity of soil erosion. The highest rates of soil erosion intensity reduction by 40% (average specific gross erosion 1971: W1= 980 m3/km2/year; 2011: W2= 587 m3/km2/year) were found in settlements of the regressive and dominantly regressive type, which is due to the abandonment of agricultural land by 55%. These settlement types are located in the peripheral parts of the study area, which are situated at higher altitudes. The lowest reduction in erosion intensity was observed in settlements of the progressive and stagnant type (average specific gross erosion in 1971: W1=1214 m3/km2/year; 2011: W2= 936 m3/km2/year). A 23% reduction in soil erosion corresponds to a 20% reduction in agricultural land. These settlement types are located in the valley of study area and are part of the peri-urban belt of towns. This study improves the understanding of the complex relationships in the environment between soil loss and changes in agricultural land use and their spatio-temporal variations. Future research should focus on the long-term effects of current land use practices and explore strategies to mitigate erosion, particularly in the context of a changing climate. The findings can be applied to enhance sustainable soil resource management, improve land use planning, and develop effective erosion control measures at both local and regional levels.Editors: Slobodan B. Marković, Srđan Rončević, Lazar Lazi
Application of GIS in identifying drought-prone areas - A case study of Vladičin Han Municipality
No full textThis paper examines the application of Geographic Information Systems (GIS) in the identification of drought-prone areas in the municipality of Vladičin Han. Considering the ongoing climate changes, the frequency of extreme weather events is increasing. Drought as one of these events can cause significant damage, as it leads to the depletion of many resources, especially water and food, thus threatening the existence of ecosystems. The aim of the study is to identify the most vulnerable areas of the Vladičin Han municipality by processing satellite imagery. The study applies the Drought Hazard Index (DHI) and the Analytic Hierarchy Process (AHP). The drought hazard index is determined based on four criteria: Land surface temperature (LST), Normalized Difference Vegetation Index (NDVI), Normalized Difference Moisture Index (NDMI) and Topographic Wetness Index (TWI). For each of these criteria, an appropriate weighting coefficient is calculated based on the AHP. By applying these methods, the spatial distribution of vulnerability from drought is obtained, which should indicate potential problems and serve as a precautionary measure in resource management and decision-making in the event of emergencies caused by this natural disaster.Editors: Miodrag Dinić, Nenad Maksimović, Igor Topalovi
Књажевац и његова околина у делима Јована Цвијића
No full textТоком четрдесет година дуге научноистраживачке каријере, Јован Цвијић се више пута бавио тектонским, геолошким, географским, насеобинским и антропогеографским проблемима источне Србије, самим тим Књажевца, као градског насеља, и његове посредне и непосредне околине. У научну литературу унео је обиље сазнања о природи, становништву, миграцијама и насељима слива Тимока, који захвата највећи део општинске територије Књажевца. Као јасно препознатљив географ, на особен начин je представљао истраживани простор. Аналитичко-синтезни приступ, уз теренска осматрања, и данас је за уважавање. Први рад са тематиком из источне Србије објавио је 1889. године. Од тада до наших дана, неки његови радови су прештампавани, коментарисани и служе као полазна литература за савремена истраживања, при чему се мора уважавати историјскa дистанцa од 130 година.редници: Микица Сибиновић, Владана Стојадинови
Петролошке карактеристике бигрене акумулације потока Бигар код Калне (општина Књажевац)
No full textБигрена акумулација потока Бигар представља значајан геоморфолошки објекат на територији општине Књажевац. Естетска вредност (водопад на бигру висине 35 m), нетакнута природа, постојање информативне табле са детаљним описом објекта, као и приступачност локалитета (водопад се налази поред асфалтног пута) чине овај објекат пожељном туристичком дестинацијом која може допринети развоју општине Књажевац. Са друге стране, компактнији варијетети бигра су раније коришћени и као грађевински материјал. У раду је дат приказ петролошких, хемијских и физичких својстава биграУредници: Микица Сибиновић, Владана Стојадинови
Управљање ресурсима у депопулационим кластерима Србије
No full textУслед дугогодишњег демографског пражњења насеља, у Србији се након Пописа 2022. године уочавају депопулациони кластери – простори са 20 и мање становника или без становника. Простори депопулисаних насеља територијално срастају и настављају да се увећавају у правцу југ-север. Док се око великих градова и око главних саобраћајница у Србији шири изграђени простор, географски и функционално изолована села, као и мање градове захвата природна вегетација. Чак и у урбаним срединама, на веома малом простору присутна је поларизација веома пожељног и траженог простора као и непожељног што подсећа на сличне појаве које су захватиле и друге земље. Уз опадање броја становника, као једно од питања управљања простором на свим нивоима планирања и управе, истиче се место управљања природним ресурсима. У овом раду анализиране су промене у вегетационом покривачу депопулационих кластера на основу временских серија података као и формалне базе података о природним ресурсима депопулисаних општина. У раду је примењена и корелација неколико фактора који доводе у везу опадање броја становника са променама у животној средини. Циљ рада је утврђивање природних потенцијала депопулационих кластера из домена обрадивог земљишта, минералних сировина, обновљивих извора енергије, термоминералних извора и шумског фонда и начина на који се тренутно њима управља.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти