GERY
Not a member yet
2232 research outputs found
Sort by
Методологија подршке урбанистичком планирању центара управних округа у Републици Србији
Ово техничко решење је припремљено на основу оформљеног методолошког обрасца за израду десет студија за потребе Генералног урбанистичког плана Чачка до 2035. године: Студија демографског развоја, Студија привредног развоја, Студија развоја јавних служби, Студија развоја комуналне инфраструктуре, Студија развоја зелене инфраструктуре, спорта и рекреације, Студија енергетског снабдевања, Студија финансирања урбаног развоја, Студија земљишне политике и грађевинског земљишта, Студија транспортних система и Студија туристичке инфраструктуре. Техничко решење је примењено од стране ЈП „Градац“ Чачак, тј. Града Чачка који је издвојио средства за израду студија, а користи се у сврху израде планског документа.М84 - Битно побољшано техничко решење на националном ниво
Просторна диференцијација интензитета ерозије земљишта према доминантним географским факторима у општини Рековац
Одређивање степена угрожености ерозијом земљишта на
неком простору, као и идентификација основних узрока просторновременске варијабилности овог процеса је један од кључних задатака
савремене географије и наукe о животној средини. Основни циљеви
овог истраживања су: 1) квантификација ерозије земљишта у насељима
општине Рековац; 2) мултиваријантна анализа изабраних географских
фактора; 3) просторна диференцијација насеља према најдоминантнијим
географским факторима. Модел потенцијала ерозије (метод Гавриловић С.)
је примењен за идентификацију ерозије земљишта 2012. године. Просторна
диференцијација интензитета ерозије земљишта у општини је извршена
применом Анализе главних компоненти – PCA, на основу 18 изабраних
географских индикатора. Процена подобности података за PCA је показала
да је анализа оправдана пошто је КМО=0,741 и p=0,05. У општини Рековац
просечан коефицијент ерозије је Z=0,355. Креће се у распону од Z=0,147 до
Z=0,550. Специфична продукција наноса износи Ws
=595 m3/km2/god. Креће
се у распону од Ws
=158 m3/km2/god. до Ws
=1039 m3/km2/god. На интензитет
ерозије земљишта у насељима општине Рековац највећи утицај имају
физичко-географски фактори (стенски комплекс неогених седимената,
морфометријске карактеристике, шумски покривач), промене у начину
коришћења земљишта, и демографски фактори (густина насељености,
индекс виталности, просечна старост, удео старог становништва, промена
величине домаћинства).Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Интегралне територијалне инвестиције - нова шанса развоја урбаних подручја
Кохезиона политика, као једна од најважнијих јавних и најмоћнијих инвестиционих политика Европске уније, усмерена је на подстицање запошљавања, односно укупног економског развоја, и коначно побољшања квалитета живота грађана, како држава чланица тако и ЕУ у целини. Као одговор на савремене изазаове, консолидација њеног оквира, изнедрила је бројне реформе међу којима је и оснаживање дела циљано усмереног према градовима, као носиоцима социјалног и економског развоја. У том контесту појавио се и механизам Интегралних територијалних инвестиција - ИТИ (Intgrated teritorial investment - ITI), који представља нову шансу развоја урбаних подручја, кроз интегрисање средстава из различитих европских фондова и оперативних програма, те улагање тих средстава у активности којима ће се ојачати улога градова као покретача свеукупног развоја. У раду се анализирају могућности и начини коришћења механизма Интегралних територијалних инвестиција, који је у Србији испробан током 2023. године у оквиру техничке подршке Програма Европске уније за локални развој ЕУ ПРО Плус. Како је један од предуслова његовог коришћења дефинисање урбаних подручја и усвајање стратегија њиховог развоја, краз Програм је пружена подршка локалним самоуправама у примени интегралног и одрживог приступа планирању развоја, односно у изради територијалних стратегија. Са циљем унапређења компетенција јединица локалне самоуправе да уведу и спроводе интегрални приступ територијалном развоју, одабрано је укупно 12 територија - урбаних подручја која укључују 31 локалну самоуправу. Како средишта урбаних подручја постају партнери у спровођењу ИТИ механизма и део система који управља средствима Европске уније, неоспоран је значај оспособљавања локалних самоуправа у Србији да аплицирају и оптимално усмере средства расположива у овом финансијском оквиру. У том контексту рад има за циљ да допринесе осветљавању начина коришћења и могућности које ИТИ механизам нуди, у намери да се потпомогне урбани развој у Србији.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Иницијално образовање и професионални развој наставника географије – пут ка одрживом васпитању и образовању
Питање професионалног развоја наставника географије сагледавамо као конти- нуирани, интегрирани и целоживотни процес стицања и унапређивања компетенција наставника географије које се схватају као индикатори промена у постојећој пракси, али и оквир за развој и утемељење будућег иницијалног образовања и професионалног развоја наставника географије. Кроз теоријску анализу појма професионални развој и његовог значаја у одрживом друштву указујемо на потребу усклађивања са актуелним друштвеним, политичким, социјалним, економским и другим детерминантама које имплицирају иницијално образовање и стицање компетенција наставника. Конструкт компетентности као полазну основу и исходиште промена сагледавамо холистички као јединство когнитивних, афективних и конативних елемената, односно интеграцију знања, вештина, вредносних ставова и способноости деловања у комплексним контекстуалним ситуацијама. Компетентан наставник препознаје, разуме, холистички делује одговоран је према другима и себи и спреман на даљи професионални раст и развој. Као полазне тачке у конципирању нових исхода у постојећем концепту компетенција наставника географије су принципи васпитања и образовања за одрживи развој сагледавајући све компоненте професионалног развоја као јединствен систем од квалитетног иницијалног образовања наставника до континуираног (формалног и неформалног) образовања, али и самоевалуације и саморефлексије наставничког искуства из непосредне праке. У том циљу, се закључује, да је потребно даље промишљање и деловања у циљу стварања делотворног система континуираног професионални развој наставника географије и изградња делотворног система подршке наставницима од образовне политике, иницијалног образовања наставника до целоживотног професионалног развоја.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Sajentometrija u srpskoj geografiji – od naučne realnosti do zabluda
Sajentometrija je savremena potreba društva za kvantifikacijom rezultata naučnih dostignuća u cilju utvrdjivanja stepena kompetentnosti istraživača u procesu donošenja odluka o projektnim angažovanjima, individualnim naučnim, pedagoškim napredovanjima i sl., dala je odredjene pozitivne efekte, ali i značajan broj negativnih posledica. One se odnose na zablude o stepenu naučnih dostignuća pojedinaca vezanih za njihovu nemogućnost dostizanja realnih nivoa naučne kompetentnosti, ali i pojedinaca ili timova koji imaju za cilj naučnu dominaciju. Ovakve promene uočene su u svim državama i naučnim oblastima u kojima se sajentometrija primenjuje kao način ocene naučnih dostignuća, te je zato neophodno ukazivati na uočene probleme i zablude, kako već utvrdjene negativne posledice ne bi nastavile sa daljom degradacijom nauke. Geografija u Srbiji nije ostala imuna na zablude nastale primenom sajentometrije u kvantifikaciji rezultata naučnih istraživanja. Izvršena uporedna analiza radova iz geografije u domaćim časopisima, pre i posle uvodjena sajentometrije, vezana za broj koautora i stepen interdisciplinarnosti, ukazala je na povećanja u manjem obimu, što se može objasniti manjim značajem domaćih časopisa pri kvantifikaciji rezultata naučnih dostignuća u odnosu na medjunarodne. Kod medjunarodnih časopisa, povećanje broja koautora i smanjenje, ili potpuni gubitak naučnog integriteta autora je evidentan i ne može se uvek smatrati kao posledica složenosti, kompleskonosti istraživane tematike ili novih pravaca u razvoju geografi je u Srbiji, već ima za cilj povećanje formalnih naučnih kompetentnosti istraživača. Ovim se stvara iskrivljena slika, zabluda, o potrebi i načinu naučnoga angažovanja, načina interpretacije naučnih dostignuća iz suštinskog u formalni, neopravdanom favorizovanju pojedinaca ili timova, odnosno zabluda o dostignutim naučnim kompetentnostima.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Пројектна настава за ефикасније учење – студија случаја Србије и Северне Македоније
У обради програмских садржаја, настава географије углавном се реализује применом методе усменог излагања, илустративно-демонстративне и дијалошке методе. Иако је реч о географским садржајима за које су значајни различити извори информација, очигледност, непосредно искуство и примена знања у постављеној проблемској ситуацији, рад са ученицима се најчешће заснива на излагању наставника, употреби карата и уџбеника. Мисаона и практична активност ученика и њихово оспособљавање за самосталну примену знања и решавање проблема, у тим условима, своди на минимум. Пројектна настава може да допринесе унапређењу квалитета рада наставника, планирању наставног процеса и оснаживању компетенција у домену дидактичко-методичких знања. Рад се заснива на размени професионалних искустава наставника из Србије и Северне Македоније кроз представљање сценарија и примера добре праксе у циљу подстицања пројектног учења. У раду се разматра специфичност пројектне наставе у планирању образовно-васпитног рада, решавање проблемских ситуација, као и примена разноврсних активности наставника и ученика. Резултати указују на потребу за континуираним усавршавањем дидактичко-методичких компетенције наставника у области пројектне наставе, критички однос према информацијама и усмеравање на коришћење различитих извора знања. Крајњи продукт је оспособљеност наставника за примену пројектне наставе која обухвата међусобну сарадњу и тимски рад свих учесника образовно-васпитног процеса.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Građa za poznavanje društvene geografske prošlosti Srbije
Pisana reč o državnoj i društvenoj organizovanosti Srbije, postoji u nekoliko knjiga bliskih društvenoj geografi ji, istoriografi ji i etnilogiji, štampanim pre više od dva veka. Autori takvih dela bili su različitih struka, obrazovanja i znjanja, a izvori podataka kojima su se služili uglavnom nedovoljni i nepotpuni. Posmetrane sa vremenske distance koja nas deli od nekih knjiga, moramo ih analitički realno ocenjivati i sve prikazano dovoditi u vezu sa nastojanjem njihovih autora, da stvarnost prikažu onakvom kakvom su je doživljavali i istraživali. Domaći i strani pisci knjiga o Srbiji, pored ostalog, ostavili su podatke o državnoj i društrvenoj organizovanosti Srbije svoga doba i ranijih vremena, kao i o lokalnoj samoupravi. Pleni arhaičnost jezika, bogatstvo statistike, osvrt na društvene pojave i procese na koje su ukаzivali. Bez poznavanja prošlosti nije moguće realno sagledati sadašnjost i planirati budućnost. Zbog toga je povratak starim knjigama i njihovim autorima, povratak korenima, na kojima se Srbija razvijala i koji se i danas izučavaju i primenjuju, ukoliko odgovaraju.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Urbanistički planovi i poljoprivredno zemljište – iskustva iz Republike Srpske
Poljoprivredno zemljište predstavlja prirodno bogatstvo i dobro od opšteg interesa za Republiku Srpsku. Legislativni okvir jasno je defi nisao zaštitu, uređenje, korišćenje i raspolaganje poljoprivrednim zemljištem, dok su odgovarajuće strategije i planovi konkretizovale različite mjere i aktivnosti. Međutim, iako je zaštita najkvalitetnijeg poljoprivrednog zemljišta imperativ, u praksi su evidentni brojni primjeri neracionalnog i stihijskog djelovanja koje u konačnici vodi do degradacije ili potpunog gubitka poljoprivrednog zemljišta. U ovom radu analiziran je tretman poljoprivrednog zemljišta u 9 urbanističkih planova koji su rađeni na teritoriji Republike Srpske. Analize bilansa površina su ukazale da je poljoprivredno zemljište značajno potisnuto drugim namjenama.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Јавне службе у просторним плановима – кључни проблеми и недоумице
As an integral part of spatial plans at all territorial levels, public services represent a segment of the broader field that encompasses both the population and the settlement network of a given area. The diversity of approaches to the treatment of the "public services" segment in practice, even within spatial plans at the same territorial levels, reflects the lack of a basic consensus on how this issue should be addressed. Methodologically based on a comparative analysis of spatial plans at the national, regional, and local levels, the subject of the paper is defined as the way this segment is handled in spatial plans across different territorial levels. This includes the chronological evolution of recognizing the significance of this segment, the methodological and substantive uniformity of its treatment at various planning levels, as well as the representation of its sub-segments and similar concepts. The goal of the paper is to identify and summarize key issues and ambiguities, serving as a starting point for directing further efforts toward improving the quality and relevance of spatial planning practice in this segment.Као саставни део просторних планова на свим територијалним нивоима, јавне службе мпредстављају сегмент шире области која обухвата и становништво и мрежу насеља одређеног простора. Различитост приступа обради сегмента „јавне службе” које нуди пракса, чак и у оквиру просторних планова на истим територијалним нивоима, одраз је непостојања елементарног консензуса у вези са начином на који се приступа овој проблематици. Методолошки се базирајући на упоредној анализи просторних планова на националом, регионалном и локалном нивоу, предмет рада дефинисан је као начин обраде овог сегмента просторних планова на различитим територијалним нивоима, у смислу хронолошке еволуције препознавања значаја овог сегмента, методолошке и суштинске унифицираности приступа обради овог сегмента на појединачним нивоима планирања, као и заступљености обрађених подсегмената, сродних и сличних појмова. Циљ рада је идентификација и сумирање кључних проблема и нејасноћа, као својеврсног полазишта за усмеравање даљих напора ка подизању квалитета и сврсисходности просторно-планерске праксе у овом сегменту
Radon in water from private wells and its contribution to internal exposure of population in rural areas at Toplica region, Southern Serbia
The results presented in this paper are part of the investigating of radon the concentrations from natural sources in the Toplica region. The results refer only to the radon concentrations in water from private captured wells at 12 locations. Radon concentration in water was measured by alpha spectrometry using the RAD 7 - RAD H2O system. The range of radon concentration is from (2.8±1.2) to (76.0±4.0) kBq/m3 , and the contribution of radon released from water to the air in the premises was in range (0.8±0.3) to (22.8±1.2) Bq/m3 . The annual effective doses of inhaled and ingested radon were determined, the mean values were (114.8±14.8) and (3.2±0.3) mSv/y