Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Samoodređenje kao domen kvaliteta života osoba sa intelektualnom ometenošću
No full textОсобе са интелектуалном ометеношћу неретко су кроз историју биле омаловажаванеи изоловане од остатка друштва. Социјална сегрегација, уз нижи ниво интелектуалног функционисања ових особа довео је до става већинске популације да особе са интелектуалном ометеношћу не знају шта желе, да не могу да врше изборе и доносе одлуке. Покрет Нормализације уноси новине, истиче важност инклузије и унапређивања вештина самоодређења и самозаступања особа са интелектуалном ометеношћу (ИО).
Самоодређење преставља скуп вештина које омогућавају особи да врши изборе, доноси одлуке у складу са својим жељама и преференцијама. Аутономија, вршења избора и доношења одлука компоненте су самоодређења које утичу на квалитет живота особе са ИО. Субјективни квалитет живота одраз је задовољства особе оствареношћу постављењих личних циљева. На квалитет живота поред личних фактора утичу и чиниоци средине.
Циљ рада је приказ релевантних истраживања на тему самоодређења као домена квалитета живота особа са ИО.
Прегледом литературе дошли смо до неколико закључака. Индикатори квалитета живота слични су за особе са ИО и за особе типичне популације (ТП). Лична аутономија и прилике за вршење избора и доношење одлука компоненте су самоодређења које доприносе бољем квалитету живота. Особе са лаком ИО имају више прилика да бирају где и са ким ће да живе, као и активности у којима ће да учествују у односу на особе са тежим облицима интелектуалне ометености. Особе са ИО које станују уз подршку чешће обављају посао за који добијају накнаду у односу на испитанике који станују изоловано у односу на друштвену заједницу. Стручњаци оцењују да су особе са ИО самоодређеније, у поређењу са начином на који их перципирају њихови родитељи или начином на који особе са ИО перципирају сопствени ниво самоодређења.People with intellectual disabilities have often been belittled and isolated from the rest of society throughout history. Social segregation, along with the lower level of intellectual functioning of these persons, has led to the attitude of the majority population that people with intellectual disabilities do not know what they want, that they cannot make choices and make decisions. The Normalization Movement introduces innovations, emphasizes the importance of inclusion and improvement of self-determination and self-advocacy skills of persons with intellectual disabilities (ID).
Self-determination represents a set of skills that enables a person to make choices, make decisions in accordance with their wishes and preferences. Autonomy, making choices and making decisions are components of self-determination that affect the quality of life of a person with ID. The subjective quality of life is a reflection of a person's satisfaction with the achievement of set personal goals. In addition to personal factors, the quality of life is also influenced by environmental factors.
The aim of this paper is to present relevant research on the topic of self - determination as a domain of quality of life of persons with ID.
A review of the literature led us to several conclusions. Quality of life indicators are similar for both people with ID and people with a typical population (TPop.). Personal autonomy and opportunities to make choices and make decisions are components of self-determination that contribute to a better quality of life. People with easy ID have more opportunities to choose where and with whom they will live, as well as activities in which they will participate in relation to people with a severe forms of intellectual disability. People with ID who live with support are more likely to do a job for which they receive compensation compared to respondents who live in isolation from the community. Experts assess that people with ID are more self-determined, compared to the way their parents perceive them or the way people with ID perceive their own level of self-determination
Linguistic aspects of pragmatics in people with Down syndrome
No full textУ овом истраживању испитују се лингвистички аспекти прагматике код особа са Дауновим синдромом. Лингвистичка прагматика је дисциплина која проучава деловање језика, односно како саговорник значење неке изјаве интерпретира у односу на конверзацијиски контекст и намере саговорника.
Особе са Дауновим синдромом имају говорно-језичке тешкоће и касне у готово свим прагматским способностима у односу на особе типичног развоја.
У складу са тим, циљеви овог истраживања су следећи: 1) утврдити однос између способности разумевања и продукције лингвистичких исказа, разумевања говора, постигнућа у језичкој структури и социјалног ангажовања, и интелектуалног функционисања и 2) утврдити да ли постоје разлике у лингвистичко-прагматским способностима код испитаника са Дауновим синдромом у односу на узраст.
Узорком је обухваћено 30 испитаника са Дауновим синдромом, од којих је 14 мушког (46,7%) и 16 женског пола (53,3%), узраста од 12 до 47 година старости, подељених у две узрасне категорије: млађа група (N = 15; AS = 14,5) и старија група (N = 15; AS = 34,7).
Поред демографског упитника, коришћено је још пет инструмената: 1) невербални тест интелигенције заснован на Равеновим прогресивним матрицама (Standard Proressive Matrices, SPM, Raven & Raven, 1998), 2) Лингвистичка скала из
Батерије за процену комуникације (The Assessment Battery for Communication, ABaCo,
Sacco et al., 2008), која се састоји од две скале, а то су Скала лингвистичког разумевања и Скала лингвистичке продукције, 3) Пибодијева скала за процену рецептивног говора (Peabody Picture Vocabulary Test, PPVT-4, Dunn & Dunn, 2007), 4) Комуникациона чек- листа за одрасле (Communication Checklist-Adult, CC-A, Whitehouse & Bishop, 2009), и 5) Комуникациона чек-листа за децу (Children Communication Checklist, CCC-2, Bishop, 2003).
На основу добијених резултата утврђено је да су постигнућа старијих испитаника на Лингвистичкој скали из Батерије за процену комуникације већа од постигнућа млађих испитаника. Такође, интелектуално функционисање и лингвистичка продукција и разумевање код ових особа нису у значајној корелацији, као ни комуникационе способности изражене кроз језичку структуру и социјално ангажовање и лингвистичка продукција и разумевање. Однос између разумевања говора и лингвистичке продукције и разумевања је позитиван, што указује на то да је боље разумевање говора праћено напреднијим прагматским способностима.
Наредна истраживања требало би спровести над већим бројем испитаника, док би однос између рецептивног речника и прагматике код ових особа требало детаљније испитати.This study analyses the linguistic aspects of pragmatics in individuals with Down syndrome. Linguistic pragmatics is a discipline that studies the function of language, i.e. how the interlocutor interprets the meaning of a statement in relation to the conversational context and the intentions of the interlocutor.
People with Down syndrome have difficulties in speech-language. Compared to people with typical development, they are late in almost all pragmatic abilities, as well.
Accordingly, the purposes of this research are as follows: 1) to determine the relationship between the ability to understand and produce linguistic utterances, speech comprehension, achievement in language structure and social engagement, and intellectual functioning, and 2) to determine whether there are age differences in linguistic-pragmatic abilities in people with Down syndrome.
The sample includes 30 persons with Down syndrome, 14 male (46.7%) and 16 female (53.3%), aged from 12 to 47 years, divided into two age categories: the younger group (N = 15; AS = 14.5) and the older group (N = 15; AS = 34.7).
In addition to the demographic questionnaire, five other instruments were used: 1) Non- verbal intelligence test based on Raven's Progressive Matrices (Standard Progressive Matrices, SPM, Raven & Raven, 1998), 2) Linguistic scale from The Assessment Battery for Communication (ABaCo, Sacco et al., 2008), which consists of two scales: the Scale of linguistic understanding and the Scale of linguistic production, 3) Peabody's scale for assessing receptive speech (Peabody Picture Vocabulary Test, PPVT-4, Dunn & Dunn, 2007), 4) Communication Checklist for Adults (Communication Checklist-Adult, CC-A, Whitehouse & Bishop, 2009), and 5) Communication Checklist for Children (Children Communication Checklist, CCC-2, Bishop, 2003).
In regards to the results of this study, it was determined that the achievements of the older participants on the Linguistic Scale from The Assessment Battery for Communication are higher than the achievements of the younger participants. Further, intellectual functioning and linguistic production and understanding in these individuals are not significantly correlated. Similarily, communication skills expressed through language structure and social engagement are not significantly correlated with linguistic production and understanding. The relationship between speech comprehension and linguistic production and understanding exists, which suggests that better speech comprehension is accompanied by more advanced pragmatic abilities.
Further research should be conducted on a larger number of participants. The relationship between receptive vocabulary and pragmatics in these individuals should be examined in more detail, as well
Specifične smetnje u učenju
No full textPod bazičnim akademskim veštinama podrazumeva se set sposobnosti,
veština i ponašanja koji je neophodan za savladavanje različitih nastavnih sadržaja
tokom procesa školovanja, a njihovo usvajanje počiva na nizu kognitivnih
sposobnosti i veština različite složenosti, uključujući mogućnosti praćenja,
upamćivanja i reprodukovanja informacija, planiranje, organizaciju i kontrolu
aktivnosti, samostalnost u radu i odgovorno ponašanje prema osobama i obavezama
u školskom okruženju. Bazične akademske veštine, pod kojima se u užem
smislu podrazumevaju čitanje, pisanje i matematičke veštine, istovremeno predstavljaju
obrazovni ishod i sredstvo za ovladavanje širokim spektrom drugih
znanja i veština (DiPerna et al., 2002; Fleming & Malone, 1983). Osim sticanja
raznorodnih znanja i složenijih veština, bazične akademske veštine važne su i za
sve ostale sfere svakodnevnog života. Dobre matematičke veštine su, na primer,
povezane s donošenjem adekvatnih finansijskih odluka (Agarwal & Mazumder,
2013), a, nasuprot tome, lošije razumevanje medicinskih informacija češće se javlja
kod osoba sa nižim nivoom pismenosti i matematičkih veština, što se odražava
i na njihovo zdravlje (Anker & Kaufman, 2007) i na socioekonomski status
(Cai & Kalb, 2006).
Na osnovu rezultata nekih istraživanja bazične akademske veštine povezane
su i sa socioemocionalnim statusom, pri čemu veština čitanja pozitivno korelira sa
nivoom samopoštovanja (Kiuru et al., 2012), a negativno s pojavom delinkvencije
(Svensson, 2011)
Modeli nastave u obrazovanju gluvih i nagluvih učenika
No full textУ раду је извршена анализа научних радова из доступне литературe аутора који су се бавили утицајем модела наставе на школско постигнуће глувих и наглувих ученика у школи.
Циљ рада је био да се утврди допринос издвојених радова у којима су испитивани ефекти одређених модела наставе који се примењује у образовању глувих и наглувих ученика.
Узорак за истраживање чинило је 8 радова. Испитаници свих радова који су коришћени у анализи ове теме су чинили ученици са сметњама и поремећајима слуха различите школске доби од 3.разреда основне школе до 4.разреда средње школе.
У раду је примењен метод теоријске анализе анализе – Теоријска истраживања полазе од утврђених теорија, да би чисто мисаоном анализом дошли до нових знања различитих нивоа, све до нивоа коригованих или потпуно нових теорија. Теорије су формулисане да објасне, предвиде и омогуће разумевање феномена, као и да у многим случајевима изазову на преиспитивање и проширивање постојећег знања у оквиру ограничења критичких предпоставки. Теоријски оквир је структура која може да подржи или изнесе теорију једног истраживања (Ментус, 2019). .
Одређени број истраживања приказаних у раду потврђује претпостављену повезаност одређеног модела који се примењује у настави са постигнућем у образовању глувих и наглувих ученика.
Истакнут је значај традиционалне наставе али и зашто традиционални приступ у образовању не даје толики успех у образовању и из ког разлога треба мењати тај модел наставе. Прегледом одређених истраживања из области модела наставе у образовању глувих и наглувих ученика истиче се и допринос радова.
Добијени резултати указују на висок степен мотивације за постизање што бољих резултата у усвајању обрађиваних наставних садржаја. Ученици су током експеримената који су примењивани у свим истраживањима показали изузетно сарадњу и заинтересованост за проширивање и продубљивање стечених знања из експериментално обухваћених садржаја.
У школама за децу оштећеног слуха се, поред фронталног облика наставе, који се најчешће и користи, користе још и групни облик рада и индивидуални облик рада, а у последње време индивидуализована настава и електронска настава
Značaj poremećaja mišićnog tonusa i razvoj motorike kod dece sa cerebralnom paralizom
No full textРад представља преглед дефиниција моторичких оштећења код особа са церебралном парализом, као и представљање резултата спроведених истраживања у којима се евалуирао ефекат примењених техника, метода и третмана у терапији деце са церебралном парализом (ЦП). Особе оболеле од церебралне парализе (ЦП) представаљају хетерогену групу људи, код којих је у интерутерином (или раном постнаталном) периоду дошло до непрогресивног оштећења нервног система, које проузрокују моторичке сметење, које се огледају у немогућности или отежаном извођењу покрета, промене и свесности тонуса мишића. Може се јавити са удруженим сметњама. Терапија особа са церебралном парализом (ЦП) захтева мултидисциплинаран приступ где би се особа ставила у социјалан контекст, са укљученим блиским људима и где би јој се омогућило учење секвенци покрета симултано уз понављање.The paper presents an overview of the definitions of motor impairments in persons with cerebral palsy, as well as the presentation of the results of research in which the effect of applied techniques, methods, and treatments in the treatment of children with cerebral palsy (CP) was evaluated. People with cerebral palsy (CP) represent a heterogeneous group of people who in the intrauterine (or early postnatal) period have experienced non-progressive damage to the nervous system, which causes motor disturbances, which are reflected in the inability or difficulty to perform the movement, change, and awareness of tone muscle. It can occur with associated disturbances. Therapy of people with cerebral palsy (CP) requires a multidisciplinary approach where the person would be placed in a social context, with close people involved, and where they would be able to learn movement sequences simultaneously with repetition
Parkinsonova bolest u kontekstu specijalne edukacije i rehabilitacije
No full textРад представља теоријски преглед, преглед истраживања и терапијских метода и осврће се на функционсање особа оболелих од Паркинсонове болести. Према дефиницији, Паркинсонова болест је хронична неуродегенеративна болест која се манифестује карактеристичним симптомима. Јавља се као последица изразитог недостатка неуротансмитера допамина у делу мозга одговорном за контролу вољно координисаних покрета и почетка неке моторичке радње. Као последица хемијског дефицита у делу мозга који надзире вољне покрете јављају се невољни покрети. Особе оболеле од Паркинсонове болести, боре се са инвалидитетом, превремено бивају пензионисани, присиљене су да се одрекну активности у којима уживају, имају велике медицинске трошкове, суочене су са већим ризиком од морталитета, бивају и стигмитизирани и оболевају од депресије и анксиозности. Паркиинсонова болест не погађа само оболелог, већ и читаву његову породицу, која се о њему стара, а терапија често захтева укључивање целе породице. У индивидуалној терапији оболелог треба примњеивати и медикаментозну терапију, као и рехабилитациону терапију, која укључује активацију више зона у мозгу кроз сложене покрете и учестала понављања.The paper presents a theoretical overview, a review of research and therapeutic methods, and looks at the functioning of people with Parkinson's disease. By definition, Parkinson's disease is a chronic neurodegenerative disease that manifests itself with characteristic symptoms. It occurs as a consequence of a pronounced lack of the neurotransmitter dopamine in the part of the brain responsible for controlling voluntarily coordinated movements and the beginning of a motor action.
As a consequence of the chemical deficit in the part of the brain that controls voluntary movements, involuntary movements occur. People with Parkinson's disease, struggle with disability, retire early, are forced to give up activities they enjoy, have high medical costs, face a higher risk of mortality, are stigmatized, and suffer from depression and anxiety. Parkinson's disease affects not only the patient, but also his entire family, which takes care of him, and therapy often requires the involvement of the whole family. In the individual therapy of the patient, drug therapy should be applied, as well as rehabilitation therapy, which includes the activation of several zones in the brain through complex movements and frequent repetitions
Razvojni profil kod dece sa Vilijamsovim sindromom
No full textВС је редак неуроразвојни поремећај праћен бројним физичким карактеристикама, попут карактеристичних црта лица и ниског раста, као и мноштвом медицинских проблема. Специфичан развојни профил прати децу са ВС, што резултира неуједначеним когнитивним и бихевиоралним профилом. Стога је циљ овог рада је упознавање са развојним профилом деце са ВС кроз разматрање главних развојних области (когниција и бихевиоралне карактеристике). Радови у којима се разматра ова тема прикупљени су претраживањем електронских база података Google Scholar, Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку (КОБСОН), HRČAK портала хрватских научних и стручних часописа који нуде отворени приступ својим радовима, као и доступних штампаних књига, потом су анализирани, а пронађени подаци су представљени у овом раду. Особе са ВС најчешће функционишу на нивоу лаке до умерене интелектуалне ометености. Њихову когницију карактеришу релативно добре језичке способности праћене лошим визуоспацијалним способностима. Језички развој је одложен. Док се развој граматике у једном тренутку зауставља, развој речника се наставља и он је прилично добро развијен. Особе са ВС усмеравају се на делове, било да се ради о цртежу, конструкцији коцки или о препознавању лица, а имају проблем да те делове уклопе у целину. Слично се дешава и са меморијом, па је визуоспацијална меморија оштећена, исто као и дугорочна вербална, док је краткорочна вербална меморија очувана. Бихевиорални профил карактерише хиперсоцијабилност праћена многим бихевиоралним проблемима попут ADHD-а, специфичне фобије, анксиозног поремећаја, поремећаја расположења и опсесивно-компулзивног поремећаја. Због овако неуједначеног профила рад са овом децом може бити изазован, па је потребно посветити доста труда и укључити већи број стручњака да би се њихово здравље што боље очувало и развојни потенцијал достигао уз подршку.WS is a rare neurodevelopmental disorder accompanied by numerous physical characteristics, such as characteristic facial features and short stature, as well as a multitude of medical problems. A specific developmental profile accompanies children with WS, resulting in an uneven cognitive and behavioral profile. Therefore, the aim of this paper is to introduce the developmental profile of children with WS through consideration of the main developmental areas (cognition and behavioral characteristics). Papers discussing this topic were collected by searching electronic databases Google Scholar, Consortium of Libraries of Serbia for United Procurement (KOBSON), HRČAK portal of Croatian and professional journals that offer open access to their work, as well as available printed books, then analyzed and the data found are presented in this paper. People with WS usually function at the level of mild to moderate intellectual disability. Their cognition is characterized by relatively good language skills followed by poor visuospatial abilities. Language development has been delayed. While the development of grammar stops at one point, the development of vocabulary continues and it is quite well developed. People with WS aircraft focus on the parts, whether it is a drawing, construction of cubes or face recognition, and they have a problem fitting those parts into a whole. A similar thing happens with memory, so visuospatial memory is damaged, as well as long-term memory, while short-term memory is preserved. The behavioral profile is characterized by hypersociability accompanied by many problems such as ADHD, specific phobias, anxiety disorders, mood disorders and obsessive-compulsive disorder. Due to such uneven profile, working with these children can be challenging, so it is necessary to devote a lot of effort and involve a larger number of experts in order to better preserve their health and achieve developmental potential with support
Kognitivne i bihevioralne karakteristike osoba s Prader-Vilijevim sindromom
No full textПрадер-Вилијев синдром је мултикомпонентни поремећај и први пут је описан 1887. године. Последица је оштећења на 15. хромозому. Главне манифестације подразумевају хипотонију, рани неуспех у напредовању, појачан апетит и гојазност, хипогондизам, карактеристичан физички изглед, интелектуалну ометеност, мале шаке и ноге, низак раст и значајна одступања у понашању. Циљ рада је упознавање са специфичностима когнитивних и бихевиоралних карактеристика код особа с Прадер-Вилијевим синдромом. Преглед релевантне литературе извршен је претраживањем електронских база и претрагом по кључним речима.
Већина особа са Прадер-Вилијевим синдромом функционише у распону од граничне до тешке ИО, али често ове особе без обзира на њихово интелекуално функционисање имају тешкоће у свакодневном функционисању услед бројних емоционалних и бихевиоралних проблема.
Поремећај пажње и хиперактивност је пропратно стање код ових особа, а њихово понашање карактерише свеукупну незрелост. Бихевиоралне тешкоће у великој мери ометају усвајање нових адаптивних вештина и отежавају успостављање интеракције са особама из окружења.Prader-Willi syndrome is multicomponent disorder and the first time is described 1887. years.
The consequence is damage on 15. chromosome. The main manifestations imply hypotonia, early failure to progress, increased appetite and obesity, hypogonadism, characteristic physical appearance, intellectual disability, small fists and legs, low growth and significant deviations in behavior. The goal of the work is getting to know specificities of cognitive and behavioral characteristics in persons with Prader-Willi syndrome. Review of relevant literature was found by searching electronic databases and by key word search. Most people with Prader-Willi syndrome function are from borderline to heavy ID, but often this persons no matter of their intellectual functioning have difficulties in daily functioning due to numerous emotional and behavioral problems. Attention deficit and hyperactivity disorder is a concomitant condition in these individuals, their behavior is characterized by overall immaturity. Behavior difficulties in great measure interferes with adoption new adaptive skills and makes it difficult to establish interaction with people from the environment
Notional and conceptual approaches to radicalization as a process of violent extremism development
Get PDFРадикализација је политички, социјални, психолошки и групни про-
цес који доводи до околности да су одређена политичка уверења праћена спремношћу
појединца и група да на директан начин испољавају насилни екстремизам и терори-
стичке акте. Циљеви овог рада су анализа појмова радикализације, екстремизма и
тероризма и класификација и објашњење различитих концепата радикализације.
У раду се користе методе анализе, синтезе и класификације. Радикализација се кла-
сификује и објашњава кроз три општа приступа: структуралне контексте, факторе
ризика и развој радикализације. Кључни резултат рада јесте закључак о потреби за
научним развојем целовите теорије радикализације. Синтетичка интегративна тео-
рија развоја радикализације треба да узме у обзир различите и међусобно условљене
димензије овог процеса.Radicalization is a political, social, psychological and group process that
leads to the circumstances where certain political beliefs are accompanied by the readi-
ness of an individual or a group to manifest violent extremism and acts of terrorism in a
direct manner. This paper is aimed at the analysis of the concepts of radicalization, extrem-
ism and terrorism, and the classification and explanation of different concepts of radical-
ization. The paper applies the methods of analysis, synthesis and classification. Radical-
ization is classified and explained through three general approaches: structural contexts,
risk factors and the development of radicalization. The key result of the paper is the con-
clusion about the need for the scientific development of a comprehensive theory of radi-
calization. The synthetic integrative theory of radicalization development should take into
account different and mutually conditioned dimensions of this process
Mental Health Assessment of Cancer Patients: Prevalence and Predictive Factors of Depression and Anxiety
Get PDFBackground: Patients with oncological diseases often have mental disorders in the form of comorbidity. The aim of this study was to research the association of cancer with the presence of symptoms of depression and anxiety in primary health care patients.Methods: This prospective observational study done in 2020 included adult users of health care at the Health Center Trstenik, Central Serbia, aged 19 and over, both sexes, with a diagnosis of oncological disease. A research instrument to assess depressive symptoms is used PHQ-9 (The Patient Health Questionnaire) questionnaire, derived from PRIME MD- and (The Primary Care Evaluation of Mental Disorders), and the Beck Anxiety Scale (BAI) to register the presence of certain anxiety symptoms.Results: The largest percentage of patients had symptoms of mild (27.2%) or moderate depression (22%), while 18% reported symptoms of major depression. The level of depression was higher in older subjects, in the presence of chronic diseases with greater limitations of activity and the presence of difficulties in performing daily activities, with a more pronounced effect of pain on activity, the presence of stress. All subjects were characterized as persons with severe anxiety (score 26-63). The level of anxiety was higher in older respondents, in the presence of long-term illness, with greater limitations of activities and difficulties in performing daily activities, with a more pronounced influence of pain on performing activities and the influence of the media.Conclusion: Caring for the mental health of cancer patients must occupy a significant part of each country's national health policy