Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Psychomotor agitation in persons with intellectual disability
Get PDFPsihomotorička agitacija najčešće se definiše kao prekomerna motorič-
ka aktivnost povezana sa različitim oblicima uznemirenog i impulsivnog
reagovanja. Ovaj rad ima za cilj utvrđivanje eventualnih razlika u ispoljavanju
psihomotoričke agitacije kod odraslih osoba sa umerenom i teškom intelek-
tualnom ometenošću. Uzorak istraživanja uključivao je 26 odraslih osoba s
umerenom i teškom intelektualnom ometenošću. Za procenu psihomotoričke
agitacije korišćena je Skala uznemirenog ponašanja. Ispitanici sa umerenom
intelektualnom ometenošću u ukupnom skoru pokazuju normalno ponašanje, dok
ispitanici sa teškom intelektualnom ometenošću ispoljavaju blagu uznemi-
renost u ponašanju (p < 0,05). U radu se dalje razmatra u kojim oblastima uzne-
mirenog ponašanja dolazi do značajnih razlika između dve grupe ispitanika, kao
i učestalost i intenzitet tih oblika ponašanja.Psychomotor agitation is most often defined
as excessive motor activity associated with
various forms of unsettled and impulsive
reactions. This paper aims to determine
possible differences in manifesting psychomotor agitation in adults with
moderate and severe intellectual disabilities.
The research sample included 26 adults with
moderate and severe intellectual disability.
The Agitated Behavior Scale was used to
assess psychomotor agitation. Examinees
with moderate intellectual disability, in the
total score, show normal behavior, while
subjects with severe intellectual disability
show mild agitation in their behavior (p <
0.05). The paper further discusses in which
areas of agitated behavior significant
differences between the two groups of
respondents occur, as well as the frequency
and intensity of those forms of behavior
The possibility of applying the vestibular vibration test in testing the peripheral sense of balance
Get PDFVestibularni vibracioni test spada u novije, manje poznate kliničke
dijagnostičke testove za ispitivanje perifernog čula za ravnotežu kod dece
i odraslih. Vibracijama od 60-100 Hz stimuliše se ceo labirint (polukružni
kanali i otolitni aparat).
Vibracioni uređaj se postavlja na desni a zatim na levi mastoidni nastavak,
pod pravim uglom u nivou ulaza u spoljašnji slušni hodnik a zatim na verteks.
Dužina trajanja stimulusa je od pet do deset sekundi. Ukoliko postoji total-
na a nekad i kod parcijalne asimetrije, dobija se vibracijom indukovan nistag-
mus (VIN) sa smerom ka zdravom uvu.
Test se najviše primenjuje u sklopu baterije drugih dijagnostičkih testova
za akutne i hronične jednostrane periferne vestibularne lezije, dehiscenciju
gornjeg polukružnog (SCDS) kanala i Menijerovu bolest. Prednosti ovoga testa
su mogućnost primene kada se ostali testovi za ispitivanje vestibulo-oku-
larnog refleksa ne mogu izvesti.
Vibracioni test je efikasan, neinvazivan, brzo i lako izvodljiv, uz ekonomski
prihvatljivu opremu.The vestibular vibration test is one of the
newer, less well-known clinical diagnostic
tests for examining the peripheral sense of
balance in children and adults. Vibrations
of 60-100 Hz stimulate the entire labyrinth
(semicircular canals and otolith apparatus).
The vibrating device is placed on the right
and then on the left mastoid bone, at a
right angle at the level of the entrance to
the external auditory canal and then on
the vertex. The duration of the stimulus is
from five to ten seconds. If there is total and
sometimes partial asymmetry, vibrationinduced
nystagmus (VIN) is obtained with a
direction towards the healthy ear.
The test is mostly used as part of a battery of
other diagnostic tests for acute and chronic
unilateral peripheral vestibular lesions,
dehiscence of the superior semicircular
canal (SCDS) and Meniere’s disease. The
advantages of this test are the possibility
of application when other vestibuloocular
reflex tests cannot be performed.
The vibration test is efficient, non-invasive,
quick and easy to perform, with economically
acceptable equipment
Positive Effects of the Caregiver Skill Training Program on Children With Developmental Disabilities: Experiences From Serbia
Get PDFBackground: Intervention programs for children with developmental disabilities
increasingly target caregiver training to
implement effective strategies for child
development. Research conducted in different countries shows that the Caregiver Skills
Training Program (CST) developed by the World Health Organization and Autism Speaks
could also be a recommended intervention.
Methods: The pre-pilot phase included seven, and the pilot phase included 29 families
of children with developmental disabilities trained to implement the intervention program.
The caregivers were asked to complete the Autism Treatment Evaluation Checklist at the
beginning and at the end of the program.
Results: In the pre-pilot phase, the Wilcoxon signed-rank test determined a statistically
significant improvement in Speech, Language and Communication (z = −2.99, p <
0.05) and Health/Physical/Behavior (z = −2.375, p < 0.05) after caregiver participation
in the training program. In the pilot phase, the paired t-test also determined a statistically
significant improvement in Speech, Language and Communication between the first
(M = 24.52, SD = 5.57) and the second testing (M = 25.66, SD = 6.11), t(28)
=
−2.29, p < 0.05, as well as a significant improvement between the first (M = 36.62;
SD = 7.15) and the second testing (M = 35.38; SD = 5.91), t(28)
= 2.11, p <
0.05 in Health/Physical/Behavior. Eta squared values (0.16 and 0.14) indicate that the
intervention effect was significant. No differences were determined in Sociability and
Sensory/Cognitive Awareness between the first and the second testing.
Conclusion: The
initial results of the Caregiver Skills Training Program are
encouraging. For this program to be recommended as an evidence-based intervention,
further research should be conducted on
larger samples, controlling possible
intervening variables
Obezbeđivanje specijalne edukacije u Kini – Karakteristike i izazovi iz ugla zainteresovanih aktera
Get PDFIntroduction. China provides special education students with the possibility of indirect
enrolment in regular education (inclusion), attendance at special classes and regular
education classes (mainstreaming), admission to special education schools (segregation),
or admission to home education (exclusion). This promising large system of education has
several shortfalls, such as the inadequacy of curriculum, the rivalry between segregation
and inclusion trends, teacher preparation, and parents’ awareness of their children’s
needs. Objectives. In-depth interviews were conducted to uncover these strengths and
shortcomings from the perspective of Chinese stakeholders. Methods. Nine in-depth
interviews were conducted with special education stakeholders in China. Results. Our
findings present a detailed analysis that provides a visual summary of the main strengths,
weaknesses, and suggestions for improvement, as well as specific features relevant to
the Chinese context. Conclusion. The results of our study furthered this discussion by
revealing our participants’ long experience in the field and highlighting some of the
current gaps – curriculum, teacher training, the rivalry between special education and
inclusive education, and the need to increase parents’ awareness of their children’s rights
in advance of a more inclusive society.Uvod: Učenicima s posebnim obrazovnim potrebama u Kini pruža se mogućnost
indirektnog uključivanja u redovno obrazovanje (inkluzija), pohađanja specijalnih i
redovnih odeljenja (mainstreaming), upisa u specijalne škole (segregacija) ili pohađanja
kućne nastave (ekskluzija). Ovaj obećavajuće glomazni edukativni sistem ima nekoliko
nedostataka, kao što su: neadekvatnost kurikuluma, suparništvo između trendova
segregacije i inkluzije, priprema nastavnika i svest roditelja o potrebama svoje dece.
Ciljevi: Sprovedeni su dubinski intervjui kako bi se ustanovile sve ove jake strane i
nedostaci iz perspektive zainteresovanih aktera u Kini. Metode: Realizovano je devet
dubinskih intervjua sa različitim akterima u oblasti specijalne edukacije u Kini. Rezultati:
Dobijeni nalazi su prezentovani kroz detaljnu analizu kojom je obezbeđen vizuelni
pregled glavnih snaga, slabosti, predloga za poboljšanje aktuelnog stanja, kao i specifičnih
karaktersitika relevantnih za kineski kontekst. Zaključak: Rezultati istraživanja su dali
doprinos razmatranju ove teme otkrivanjem dugogodišnjeg iskustva aktera u oblasti
specijalne edukacije i isticanjem nekih od trenutnih nedostataka – kurikuluma, pripreme
nastavnika, suparništva između specijalne i inkluzivne edukacije, kao i potrebe da se
poveća svest roditelja o pravima njihove dece u smeru izgradnje inkluzivnijeg društva
The relationship between sense of school belonging and positive developmental outcomes for students
Get PDFOsećaj pripadnosti školi najčešće se definiše kao mera u kojoj se učenici osećaju lično prihvaćenim, poštovanim, uključenim i podržanim od strane drugih aktera školskog okruženja. Tokom poslednje decenije intenzivirani su napori istraživača ka ispitivanju uticaja osećaja pripadnosti školi na različite aspekte funkcionisanja učenika. U cilju sagledavanja povezanosti osećaja pripadnosti školi sa razvojnim ishodima učenika, sproveden je sistematski pregled dostupne naučne literature. Analizirani su rezultati analitičkih i metaanalitičkih studija, objavljeni na srpskom ili engleskom jeziku, u periodu od 2015. do 2022. godine. Pretražene su baze: Google Scholar, KoBSON, PsycINFO i Academia.edu. Na osnovu kvalitativnog sažimanja istraživačkih nalaza, utvrđeno je da osećaj pripadnosti školi pozitivno korelira sa nivoom akademske motivacije, akademskog postignuća, zadovoljstva školom i samoefikasnosti, što konsekventno prevenira različite vidove problema u školovanju. Dodatno , osećaj pripadnosti školi pokazuje se prediktivnim za niži nivo internalizovanih i eksternalizovanih problema, te viši nivo prosocijalnog ponašanja, socio-emocionalnih kompetencija i opšteg blagostanja učenika. Izvedeni nalazi o efektima osećaja pripadnosti školi na pozitivne razvojne ishode učenika upućuju na opravdanost primene potvrđeno efektivnih pristupa i intervencija usmerenih na unapređivanje osećaja pripadnosti školi.Sense of school belonging is most often defined as the extent to which students feel personally accepted, respected, included and supported by other actors in the school environment. Over the last decade, researchers' efforts to examine the impact of school affiliation on various aspects of student functioning have intensified. In order to understand the connection between the sense of school belonging and the developmental outcomes of students, a systematic review of the available scientific literature was conducted. The results of analytical and meta-analytical studies, published in Serbian or English, in the period from 2015 to 2022, were analyzed. Databases searched: Google Scholar, KoBSON, PsycINFO and Academia.edu. Based on a qualitative summary of research findings, it was found that the sense of school belonging is positively correlated with the level of academic motivation, academic achievement, school satisfaction and self-efficacy, which consistently prevents various types of problems in schooling. In addition, the sense of school belonging proves to be predictive for the lower level of internalized and externalized problems, and the higher level of prosocial behavior, socio-emotional competencies and general well-being of students. Derived findings on the effects of the sense of school belonging on the positive developmental outcomes of students indicate the justification of the application of proven effective approaches and interventions aimed at improving the sense of school belonging
Effects of the mindfulness intervention programs for children with ADHD and their parents - a review of papers
No full textPoremećaj pažnje sa hiperkinetskim poremećajem (AttentionDeficit/Hyperactivity Disorder
ADHD) je jedan od najčešće registrovanih neurorazvojnih poremećaja, čije manifestacije
značajno ugrožavaju kvalitet života i predstavljaju rizik za mentalno zdravlje ne samo osobe sa
ADHD, već i članova njene porodice. Cilj rada je prikaz efekata programa intervencije zasnovane
na majndfulnes pristupu kojom su obuhvaćeni roditelji i njihova deca sa ADHD, kao i
metodologije evaluacije ovog tipa intervencije. Pristup studijama obuhvaćenim ovim radom
omogućen je upotrebom baza podataka Google Scholar, KOBSON, EBSCO, SAGE i Wiley. Na
osnovu rezultata većine analiziranih radova, može se zaključiti da se primenom mindfulness
tehnika unapređuje upotreba strategija samoregulacije, uspešnije rešavaju konflikati na relaciji
roditelji-deca sa ADHD, umanjuje se nivo doživljenog stresa i poboljšava kvalitet porodičnih
odnosa. Takođe je utvrđeno da ovaj oblik intervencije utiče na snižavanje teškoća vezanih za
održavanje pažnje i učestalost ispoljavanja hiperaktivnog ponašanja i impulsivnog reagovanja
kod dece i adolescenata sa ADHD. Pored prikaza efekata intervencije, analizirana su najčešće
uočena metodološka ograničenja odabranih studija. Na osnovu rezultata analiziranih radova,
može se zaključiti da intervencije zasnovane na mindfulnes tehnikama usmerene na porodicu,
predstavljaju jedan od načina unapređenja kvaliteta života dece sa ADHD i njihovih roditelja.Attention Deficit/Hyperactivity Disorder (ADHD) is one of the most commonly registered
neurodevelopmental disorders, whose manifestations significantly endanger the quality of life
and pose a risk to the mental health of not only people with ADHD, but also their family members.
The aim of this paper is to present the effects of intervention program based on the mindfulness
approach that includes parents and their children with ADHD, as well as methodologies for
evaluating this type of intervention. Access to the studies covered by this paper is provided by
using the databases Google Scholar, KOBSON, EBSCO, SAGE and Wiley. Based on the results
of most of the analyzed papers, it can be concluded that the use of mindfulness techniques
improves the use of self-regulatory strategies, conflicts between parents of children with ADHD
are more successfully resolved, the level of stress is reduced and the quality of family
relationships is improved. It has also been established that this form of intervention reduces the
difficulties associated with maintaining attention and the frequency of hyperactive behavior and
impulsive reactions in children and adolescents with ADHD. In addition to the presentation of
the effects of the intervention, the most frequently observed methodological limitations of the research included in the selected literature were analyzed. Based on the results of the analyzed
works, it can be concluded that interventions based on mindfulness techniques aimed at the family
are one of the ways to improve the quality of life of children with ADHD and their parents
Parent perceptions about autism spectrum disorder as a factor related to treatment choice
No full textNakon uočavanja prvih simptoma i postavljanja dijagnoze poremećaja iz spektra autizma (u daljem
tekstu PSA), roditelji donose odluku o tretmanu za svoje dete, kako bi obezbedili kvalitetniji život
detetu i porodici. Prilikom donošenja odluke o tretmanu, na roditelje može uticati čitav dijapazon
faktora. Ubeđenja roditelja o PSA takođe mogu uticati na izbor tretmana. Cilj rada je da se utvrdi
da li su roditeljska ubeđenja o PSA povezana sa odabirom tretmana. U istraživanju je učestvovao
41 roditelj dece sa PSA starosti od šest do 35 godina, na području Sombora, Beograda i Pančeva.
Za potrebe istraživanja korišćeni su sledeći instrumenti: Opšti upitnik i Upitnik percepcije bolesti
– Revidiran za PSA (Revised Illness Perception Questionnaire for Autism Spectrum Disorder,
IPQ-R-ASD, Mire, Gealy, Kubiszyn, Burridge, & Goin-Kochel, 2017). Dobijeni rezultati
pokazuju da najveći broj roditelja uključuje dete u logopedski tretman (65.8%), Primenjenu
bihevioralnu analizu i tretmane zasnovane na njoj (63.5%), medikamentoznu terapiju (43.9%),
defektološki tretman (34.1%) i senzornu integrativnu terapiju (31.7%). Dalje, način na koji
roditelji percipiraju autizam ne utiče na to da li će oni izabrati farmakološke, komplementarne i
alternativne metode ili logopedske tretmane. Međutim, ispostavilo se da percepcija kontrole ima
veze sa odabirom bihevioralnih tretmana, odnosno da su roditelji koji smatraju da na neki način
vladaju situacijom nad simptomima PSA skloniji uključivanju deteta u bihevioralne tretmane.
Smatramo da bi bilo poželjno ponoviti ovo istraživanje na većem uzorku, sa ciljem boljeg
razumevanja roditelja i njihovog doživljaja autizma.After an insight into the first symptoms and realizing the diagnosis of Autism Spectrum Disorder
(ASD), parents have to make a treatment decision for their child to provide a better quality of life
for them, their child, and the whole family. When choosing treatment(s), parents can be influenced
by a wide range of factors. Parents’ perceptions about ASD also may play a part in decision
making. The aim of this paper is to determine whether there are significant differences between
parent perception about ASD and treatment choice. Forty-one respondents, with children between
six to 35 years of age with ASD, from Sombor, Belgrade and Pančevo, completed the survey. For
this study, the following instruments were used: Demographic Questionnaire and Revised Illness
Perception Questionnaire for Autism Spectrum Disorder (IPQ-R-ASD, Mire, Gealy, Kubiszyn,
Burridge, & Goin-Kochel, 2017). Parents most often use speech therapy (65.8%), ABA and other
ABA-related approaches (63.5%), medications (43.9%), special education therapy (34.1%), and sensory integration therapy (31.7%). Then, perceptions about ASD did not influence deciding
about speech therapy, complementary and alternative medicine strategies, or medications use.
However, perception of personal control was associated with the use of behavioral approaches.
That is, parents are more likely to include their child in behavioral treatments if they feel that they
are in control of the situation in some way. This research should be repeated on a larger sample
size, in order to better understand parents’ and their impression of autism
Auditivna percepcija kod dece prvog razreda osnovne škole
No full textПерцепција говора подразумева препознавање и разумевање говорне поруке.
Аудитивна перцепција је процес пријема, обраде и меморисања звучних информација, заједно са процесима аудитивне дискриминације, аудитивне пажње и аудитивне меморије чија је улога такође веома значајна.
Добро развијена способност аудитивне перцепције утиче на развој способности читања и писања, због тога и најмање одступање може довести до одређених тешкоћа.
Аудитивне дисфункције су честа појава код деце млађег школског узраста и доводе до поремећаја читања и писања, као и поремећаја стицања школских вештина уопште, што може утицати на психо-социјални и емоционални развој детета.
Предмет овог истраживања је испитивање аудитивне перцепције код деце која похађају први разред основне школе на територији града Чачка. Највећи број деце био је из ОШ Филип Филиповић и ОШ Танаско Рајић.
Основни циљ овог истраживања је процена аудитивне перцепције код деце која похађају први разред основне школе употребом адаптиране форме Скрининг теста за процену аудитивне перцепције. Одговори на Скрининг тесту добијени су од стране мајки.
Посебни циљеви су били усмерени ка утврђивању статистички значајних разлика у односу на пол, степен образовања мајке, место становања, у односу на то да ли су деца похађала вртић или не, као и на то да ли је мајка запослена.
Резултати су показали да према процени њихових мајки, највећи број деце (96,1%) има потврдан скор на 1-7 тврдњи што указује на могућност постојања блажих тешкоћа у аудитивној перцепцији, (3,1%) деце има скор 0 (нула) што значи да нема никакве тешкоће у аудитивној перцепцији, док 1 дете (0,8%) има скор преко 8 потврдних одговора што може указивати на oзбиљније тешкоће у аудитивној перцепцији. Статистички значајне разлике су се показале у односу на степен образовања мајки, где је код мајки са вишим степеном образовања показано више потврдних одговора, па је претпоставка да су мајке са вишим степеном образовања имале строжије критеријуме при оцењивању.
С обзиром да је утврђен овако висок проценат потврдних одговора, деца би требало да буду упућена на стручно тестирање (логопеду) и уколико је потребно на даље третмане, јер што се пре дијагностикују поремећаји и пре се дете укључи на третман, тешкоће ће се лакше отклонити али и смањиће се ризик за настанак већих последица на школски успех деце
Sensory processing and behavioral problems in children with autism spectrum disorder: the mediating role of executive functions
No full textНалази досадашњих истраживања упућују на снажну међузависност тешкоћа сензорног процесирања, проблема у понашању и дефицита егзекутивних функција. Дијагностички критеријуми поремећаја из спектра аутизма (ПСА) обухватају, између осталог, специфичне проблеме у понашању и тешкоће сензорног процесирања. Према теорији егзекутивне дисфункције специфичност фенотипа ПСА може се објаснити карактеристичним устројством егзекутивних функција те неки аутори настоје да утврде потенцијалну медијаторску улогу егзекутивних функција у односу сензорног процесирања и бихевиоралних карактеристика код особа са ПСА.
Истраживање приказано у овом раду спроведено је са циљем утврђивања медијаторске улоге егзекутивних функција у односу сензорног процесирања и проблема у понашању код деце са ПСА. Узорак је сачињен од 70 деце са ПСА оба пола, узраста од седам до 14 година. За потребе истраживања примењена су четири мерна инструмента: Сензорни профил за децу (Child Sensory Profile-2 – CSP-2; Dunn, 2014), Ахенбахов систем за емпиријску процену, верзије за
учитеље и наставнике (Achenbach System of Empirically Based Аssessment, Teacher Report Form –
ASEBA-TRF; Achenbach & Rescorla, 2001), Инвентар за процену понашања везаног за
егзекутивне функције (The Behavior Rating Inventory of Executive Function-Second Edition –
BRIEF-2; Gioia et al., 2015) и Гилијамова скала за процену тежине аутизма (Gilliam Autism Rating
Scale – Third Edition, GARS-3, Gilliam, 2014).
Резултати су показали да су тешкоће сензорног процесирања, дефицит егзекутивних функција и проблеми у понашању међусобно позитивно повезани. Дефицит егзекутивних функција је значајан медијатор односа тешкоћа сензорног процесирања и екстернализованих проблема у понашању. Око 40% везе између тешкоћа сензорног процесирања и екстернализованих проблема се остварује посредством дефицита егзекутивних функција. Није утврђена значајна медијација у односу тешкоћа сензорног процесирања и интернализованих проблема у понашању.Previous research has shown a strong correlation of sensory processing difficulties, behavioral problems and executive function deficits. Diagnostic criteria for autism spectrum disorder (ASD) include, among other things, specific behavioral problems and sensory processing difficulties.
According to the theory of executive dysfunction, the specificity of the ASD phenotype can be explained by the specific organization of executive functions, and some authors try to determine the potential mediating role of executive functions in the relationship between sensory processing and behavioral characteristics in people with ASD.
The aim of the research presented in this paper was to determine the mediating role of executive functions in the relationship between sensory processing and behavioral problems in children with ASD. The sample consisted of 70 children with ASD of both genders, aged from seven to 14 years. For the purposes of the research, four assesment instruments were used: Child Sensory Profile – Second Edition (CSP-2; Dunn, 2014), Achenbach System of Empirically Based Assessment, Teacher Report Form (ASEBA-TRF; Achenbach & Rescorla, 2001), The Behavior Rating Inventory of Executive Function – Second Edition (BRIEF-2; Gioia et al., 2015) and the Gilliam Autism Rating Scale – Third Edition (GARS-3, Gilliam, 2014).
The results showed that sensory processing difficulties, executive function deficits and behavioral problems are positively interrelated. Executive function deficit is a significant mediator of the relationship between sensory processing difficulties and externalized behavioral problems.
Executive function deficit accounts for around 40% of the association between sensory processing difficulties and externalizing problems. No significant mediation was found in the relationship between sensory processing difficulties and internalized behavioral problems
Razvojni jezički poremećaj, poremećaj socijalne komunikacije i poremećaj iz spektra autizma – sličnosti i razlike
No full textPragmatske sposobnost su veštine adekvatnog korišćenja jezika u odnosu društveni i situacioni kontekst. Sa jedne strane, ove sposobnosti zavise od razvijenosti strukturalnih aspekata jezika, to jest, sposobnosti deteta da adekvatno produkuje i razume dobro formirane iskaze. Sa druge strane, pragmatske sposobnosti zavise od kognitivnih i socijalnih veština, koje omogućuju svesnost o različitimsocijalnim kontekstima i potrebama ili stanjima sagovornika u komunikativnim situacijama.
Teškoće na nivou pragmatske kompetencije mogu biti zajednička karakteristika tri razvojna poremećaja: razvojnog jezičkog poremećaja (RJP), poremećaja socijalne komunikacije (PSK) i poremećaja iz spektra autizma (PSA). Diferencijalno-dijagnostičko razdvajanje RJP i PSA značajno se duže i temeljnije istražuje i dobro je dokumentovano u literaturi. Međutim, diferencijalno-dijagnostičko razdvajanje PSK od RJP i PSA još uvek predstavlja izazov za istraživače. PSK je klinički entitet koji je tek nedavno uvršten u klasifikacione sisteme, iako se proučava relativno dugo. Specifičnosti u simptomatologiji ovog poremećaja uzrokovale su njegovo svrstavanje ili u RJP ili u PSA u prošlosti, kao i teškoće u nozološkim odrednicama. Razvojem specifičnim mernih instrumenata za detaljnu procenu, kako strukturalnih aspekata jezika tako i pragmatskih sposobnosti, dovele su do jasnih smernica u identifikovanju PSK i njegovom razdvajanju od srodnih poremećaja.
U razdvajanju RJP, PSK i PSA ključnu ulogu ima procena pragmatskih i socio- komunikativnih sposobnosti deteta. Iako postoji dovoljan broj instrumenata za procenu pragmatskih sposobnosti, pojedinačna primena nije dovoljna da se u potpunosti sagleda ovaj kompleksni oblik jezičkog ponašanja. Prema tome, u procesu dijagnostike navedenih poremećaja potrebno je primeniti kompleksan pristup koji uključuje višedimenzionalnu procenu i jezičkih i kognitivnih sposobnosti, u kliničkom i širem socijalnom kontekstu