Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Fear of COVID-19 in primary school teachers: A survey study in Serbia
Get PDFThe advent of COVID-19 worldwide has led to consequences for people’s health, both physical and psychological, such as fear and anxiety. Following their important role in the fast adjustment of the education system, teachers are seen as a possible vulnerable category for enhanced negative consequences of this crisis. The aim of this cross-sectional study was to identify the level of fear of COVID-19 in teachers working in primary schools in Serbia and to determine whether there are any differences in fear levels according to gender, age, and working category. A total of 817 teachers (15.2% male) from public primary schools in Serbia, age from 23 to 64 (M = 45.56, SD = 9.35), took part in the study via an online survey from February to April 2021. From the sample, 34.4% teachers teach in the first education cycle and 65.6% in the second. Teachers were contacted through email addresses of schools, including the invitation letter with information about the study, and the link to the online questionnaire. All the participants completed the survey anonymously and gave their informed online consent. Data on fear of COVID-19 were collected using the Fear of COVID-19 Scale (FCV-19S). The instrument consists of seven items, and the internal reliability of the scale was good, with a Cronbach’s alpha of .84. The mean global FCV-19S score was 16.00 ± 6.06. Female teachers (M = 17.15, SD = 6.21) express slight, but statistically significant higher levels of fear (t(795) = 2.98, p < .01, g = 0.29) than their male colleagues (M = 14.50, SD = 5.96). Teachers of the first education cycle (M = 16.25, SD = 6.02) express similar statistically significant higher levels of fear (t(788) = 3.95, p < .001, g = 0.29) than those of the second cycle (M = 15.38, SD = 5.96). Results show that age and FCV score correlate slightly positive (r = .13, p < .001). Emotional and physical responses were compared regarding these sociodemographic variables. Results show that the same differences are present in both emotional and physical response to fear of COVID-19: female teachers, teachers of the first education cycle and older teachers express slight, but statistically significant higher levels of both emotional and physical fear. Collected data can serve as a base-line for future exploration of vulnerable groups of teachers
Teachers’ coping strategies regarding the pandemic: Connections with fear of COVID-19 and teachers’ mental wellbeing
Get PDFResponses to the COVID-19 pandemic have put the schools and their staff in the frontlines, creating a long list of new stressors for teachers to deal with. Respecting the challenges of pandemic education, a group of researchers conducted a survey on a sample of 817 elementary school teachers with the aim of assessing teachers’ coping strategies regarding the pandemic and their connections to fear of COVID-19 and their mental wellbeing. Data were collected during April and May 2021, through an online questionnaire. Coping strategies were measured with Brief-COPE, consisting of 14 scales, covering a wide range of coping strategies that can be grouped into approach strategies – those that actively work to change the stressor or accept its presence in one’s life and avoidant coping strategies – that tend toward more dysfunctional responses such as denial, distraction, or substance use. Fear of COVID-19 Scale and Warwick-Edinburg Mental Well-being Scale were also used. Research results show that teachers use more actively approach strategies (M = 37.52, SD = 6.01), than avoidant strategies (M = 23.41, SD = 4.75) (t(757) = 64.73, p = .000). Fear of COVID-19 correlates positively with both clusters, but more significantly with avoidance strategies (r = .46, p < .001) than approach strategies (r = .25, p < .001). Teachers’ mental wellbeing correlates mildly positively (r = .14, p < .001) with approach strategies, but correlates moderately negatively with avoidant strategies (r = -.31, p < .001). These results confirm the negative correlations between avoidant strategies and teachers’ mental wellbeing, as well as its stronger connection with the fear of COVID-19, suggesting that teachers’ tend to choose avoidant strategies if they are more negatively influenced by the pandemic
Karakteristike neformalne zajednice u zatvoru
No full textОпште је познато да у затвору бораве затворски службеници (представници формалног система) и осуђени који су ту због извршења казне након учињеног кривичног дела. Међутим, мање истражен проблем јесте неформални систем. Поставља се мноштво питања за размишљање, попут: Ко су његови припадници? Шта он заправо представља? Која је његова функција? По чему је он препознатљив? Наведена су само нека од питања која су нам дала идеју за истраживање. Неформални систем означава групу осуђених који се удружују ради задовољења потребе за припадношћу, сигурношћу, осећања заједништва, одбачености, ублажавања дејства фрустрација и депривација.
Предмет овог рада јесте неформални систем у затвору, док је циљ приказати механизме деловања и карактеристике неформалног система. У раду су описане карактеристике неформалног система и фактори који доприносе његовом настанку. Поред тога скренута је и пажња на улогу коју овај систем има у функционисању пеналних установа.
Овај систем препознат је и у иностраној литератури. С тим у вези, у раду смо представили озлоглашене затворске банде иностраних затвора. На крају, дати су предлози који би требало да умање и неутрализују активности описаног система.It is common knowledge that the prison houses prison officers (representatives of the formal system) and convicts who are there to serve their sentence after committing a crime. However, a less researched problem is the informal system. It raises many questions to think about, such as: Who are its members? What does it actually represent? What is its function? What is he recognizable by? These are just some of the questions that gave us the idea for the research. The informal system means a group of convicts who join together to satisfy the need for belonging, security, a sense of community, rejection, and alleviating the effects of frustration and deprivation. The subject of this paper is the informal system in prison, while the goal is to show the mechanisms of action and characteristics of the informal system. The paper describes the characteristics of the informal system and the factors that contribute to its creation. In addition, attention was drawn to the role that this system has in the functioning of penal institutions. This system is also recognized in foreign literature. In this regard, in the paper we presented the notorious prison gangs of foreign prisons. At the end, suggestions are given that should reduce and neutralize the activities of the described system
Organizovanje nastave i učenja učenika sa smetnjama u razvoju u redovnoj školi
No full textРазвијеност инклузивне праксе у школи зависи како од учитеља, наставника, целокупног школског особља, тако и од ученика. Искуство показује да се инклузивна школска пракса и инклузивна школа не могу развијати изоловано од развоја целокупног школског система.
Индивидуални образовни план (ИОП) је документ који описује све мере, средства и поступке путем којих се излази у сусрет потребама деце са сметњама у развоју и постављају сe смернице за њихов даљи развој и образовање. Циљ истраживања је испитивање мишљења предметних наставника o организовању наставе и учења ученика са сметњама у развоју који се школују у редовним школама.
Истраживање је спроведено на територији Београда и Јагодине, а подаци су прикупљани током децембра 2021. године. Узорак је чинило 40 испитаника, односно 26 наставника предметне наставе из две основне школе у Београду и 14 наставника предметне наставе из једне основне школе у Јагодини. За прикупљање података о начину перцепције настаника о спровођењу инклузије у њиховој школи коришћен је упитник којим су добијени социо-демографски подаци – пол, град у којем наставник станује, врста предмета који предаје и похађање обука на тему инклузивног образовања. Други део упитника обухвата 11 показатеља из области Организовање наставе и учења који се односе на процену наставника о инклузивности школе у којој раде.
Област садржи укупно 193 тврдње, a наставници на њих одговарају тако што бирају један од три понуђена одговора који су бодовани: Да – 2; Неприменљиво – 1; Не – 0.
На темељу добијених резултата могуће је закључити да су одговори наставника претежно позитивни, тј. да су они задовољни начином на који се развија инклузија у школама у којима раде.
Резултати истраживања показују да не постоји статистички знчајна разлика у одговорима испитаника према врсти предмета који предају. Резултатима је приказано да постоји статистички значајна разлика у одговорима између наставника из већег и мањег града на показатељу Настава се планира тако да сви ученици могу да уче. На показатељу Домаћи задаци доприносе учењу свих ученика уочене су статистички значајне полне разлике, као и између испитаника који су прошли кроз неки вид обуке на тему инклузивног образовања и оних који нису.
Уочена је статистички значајна разлика у одговорима наставника преме месту становања на области Организовање наставе и учења. Наставници из мањег града су давали више позитивних одговора у односу на наставнике из Београда.The development of inclusive practice in school depends on the teachers, the entire school staff, and the students. Experience shows that inclusive school practice and inclusive school cannot be developed in isolation from the overall development of the school system. The Individual Education Plan (IEP) is a document that describes all measures, means and procedures, through which the needs of children with disabilities are met and guidelines are set for their further development and education. The aim of the research is to examine the opinions of subject teachers about the organization of classes and students with developmental disabilities who are educated in regular schools.
The research was conducted in Belgrade and in Jagodina, and the data were collected during December 2021. The sample consisted of 40 respondents, i.e. 26 teachers from two primary schools in Belgrade and 14 teachers from one primary school in Jagodina. A questionnaire was used to collect socio-demographic data on teachers perception of inclusion in their school – gender, city in which the teacher works, the type of subject he/she teaches and attending trainings on inclusive education. The second part of the questionnaire includes 11 indicators in the field of teaching and learning relating to teachers' assessment of the inclusiveness of the school in which they work. The questionnaire contains a total of 193 statements, and teachers respond to them by choosing one of the three offered answers that are scored as follows: Yes – 2; Not applicable – 1, No – 0.
The results of the research show that there is no statistically significant difference in the respondents answers according to the type of subject they teach. The results showed that there is a statistically significant difference in the responses between teachers from larger and smaller cities on the indicator Teaching is planned so that all students can learn. On the indicator Homework contributes to the learning of all students, statistically significant gender differences were observed, as well as between respondents who went through some form of training on the subject of inclusive education and those who did not. A statistically significant difference was observed in the responses of teachers according to the place of residence in the field of Organization of teaching and learning. Teachers from a smaller town gave more positive answers than teachers from Belgrade
Uticaj terapije ”Tehnika pasivnog izdaha” na pojavu blokada tokom čitanja kod osoba koje mucaju
No full textЦиљ овог истаживања био је да се утврди утицај терапије „Технике пасивног издаха“ на фреквенцу блокада током читања код особа које муцају. Испитивање је извршено над узорком од 20 особа које муцају старости од 11 до 25 година.
Група испитаника је хетерогена, али је процентуално више особа мушког пола, што је поткрепљено разним истраживањима о учесталости муцања. Узорак чине 14 особа мушког пола, и 6 особа женског пола.
У истраживању је коришћен Тест за процену тежине муцања „GLYNDON RILEY“.
Тестом се одређује тежина муцања у циљу. • постављања прецизне дијагнозе; • квалитативне и квантитативне анализе тежине муцања; • добијање валидних параметара за дефинисање структуре и садржаја третмана, • објективно праћење муцања особа које муцају.
Резултати исраживања указују да су у свим аспектима особе које муцају напредовале.
Постоје минималне разлике у свим аспектима, као један од разлога јесте недовољна репрезентативност узорка
Povezanost samopoštovanja i upotrebe cigareta kod srednjoškolaca
No full textСамопоштовање је значајно за развој зреле и задовољне личности, али и за превенцију ризичних понашања. Циљ рада је утврђивање повезаности самопоштовања са употребом цигарета средњошколаца. Ова популација је специфична јер адолесценти у периоду средње школе имају нестабилну слику о себи, ниже самопоштовање и чешће се укључују у ризична понашања међу којима је употреба цигарета.
У нашем раду заступамо Розенбергову идеју самопоштовања као самооцену и део слике о себи, односно као позитивне и негативне ставове о себи. Самопоштовање је релативно трајна карактеристика појединца, која има своје спољашње и унутрашње изворе.
Условљена је бројним факторима, а најутицајнији потичу од ,,значајних других“.
Самопоштовање, осим на употребу цигартеа, утиче и на школски успех, доживљај стреса, девијантно понашање, емоционално реаговање, решавање проблема и партнерске односе.
Употреба цигарета се односи на употребу дуванских производа који се могу пушити. У Србији, адолесценти најчешће започињу употребу цигарета са 14 или 15 година.
Најзначајнији ризични фактори су доступност, позитивни лични ставови и ставови родитеља о употреби цигарета, неадекватан родитељски надзор и контрола, вршњаци који пуше, ниско самопоштовање и неструктурирано слободно време. Последице употребе цигарета су бројне: здравствене, друштвене, психолошке и економске.
Повезаност самопоштовања и употребе цигарета углавном је негативна и корелира са другим факторима као што су пол, узраст, породичне карактеристике, индивидуални ставови о пушењу и утицај вршњака. У адолесцентном периоду употреба цигарета расте са узрастом. Не постоји сагласност истраживања што се тиче повезаности пола и самопоштовања, па у некима девојчице имају ниже, а у некима пак дечаци. Такође, налази о полним разликама у погледу употребе цигарета нису конзистентни. Психолошка контрола родитеља и утицај вршњака негативно су повезани са самопоштовањем, а позитивно са употребом цигарета, док је родитељска респонзивност позитивно повезана са самопоштовањем а негативно са употребом цигарета.
У средњошколском периоду глобално самопоштовање је значајно за развој и негативно је повезано са употребом цигарета.Self-esteem is important for the development of a mature and satisfied personality, but also for the prevention of risky behaviors. The aim of this paper is to determine the connection between self-esteem and the use of cigarettes among high school students. This population is specific because adolescents in high school have an unstable self-image, lower self-esteem, and are more likely to engage in risky behaviors including cigarette use.
In our paper, we represent Rosenberg's idea of self-esteem as self-assesment and part of the image of oneself, that is, as positive and negative attitudes about oneself. Self-esteem is a relatively permanent characteristic of an individual, which has its external and internal sources. It is conditioned by numerous factors, and the most influential come from "significant others".
Self-esteem, in addition to the use of cigarettes, also affects school success, the experience of stress, deviant behavior, emotional reaction, problem solving and partnerships.
Cigarette use refers to the use of tobacco products that can be smoked. In Serbia, adolescents usually start using cigarettes at the age of 14 or 15. The most significant risk factors are availability, positive personal and parental attitudes about cigarette use, inadequate parental supervision and control, smoking peers, low self-esteem and unstructured leisure time. The consequences of cigarette use are numerous: health, social, psychological and economic.
The association between self-esteem and cigarette use is generally negative and correlates with other factors such as gender, age, family characteristics, individual attitudes about smoking, and peer influence. In adolescence, cigarette use increases with age. There is no consensus of research regarding the connection between gender and self-esteem, so in some girls have lower, and in some boys. Also, the findings in gender differences regarding cigarette use are not consistent. Parental psychological control and peer influence are negatively associated with self- esteem and positively with cigarette use, while parental responsiveness is positively associated with self-esteem and negatively with cigarette use.
In high school, global self-esteem is important for development and is negatively associated with cigarette use
Supporting the development of an inclusive school community
No full textОсновна идеја инклузије јесте да сва деца имају једнака права на образовање без обзира на пол, узраст, расну, етничку и религијску припадност, место живљења и имовинско стање, способности и здравствени статус. У школама, наставници заузимају значајно место у процесу стварања инклузивних школа.
Циљ овог истраживања био је да се процени приступ школама и инклузивним мерама. Истраживање је реализовано током школске 2021/2022. године, у Основној школи „Соња Маринковић“, Земун. Узорак истраживања је формиран од 44 испитаника (88,6% женског пола). Узорком су били обухваћени учитељи и наставници.
За прикупљање података коришћен је социодемографски упитник, направљен за потребе овог истраживања и Индекс за инклузију.
Резултати показују да пол и дужина радног стажа нису варијабле које имају статистички значајан утицај на перцепцију инклузивности школа. У школи је највише развијена инклузивна култура, затим инклузивна пракса и најмање инклузивна политика. Евидентирано је 11 приоритета који су потребни како би се унапредила инклузивна школска заједница.The basic idea of inclusion is that all children have equal rights to education regardless of gender, age, racial, ethnic and religious affiliation, place of residence and property status, abilities and health status. In schools, teachers play an important role in the process of creating inclusive schools.
The aim of this research was to assess access to schools and inclusive measures. The research was conducted during the 2021/2022 school year in elementary school "Sonja Marinković" Zemun. The research sample consisted of 44 respondents (88.6% female). The sample included teachers from the first to the eighth grade. For data collection, a sociodemographic questionnaire, created for the purposes of this research, and the Inclusion Index were used.
The results show that gender and length of work experience are not variables that have a statistically significant impact on the perception of school inclusiveness. The school has the most developed inclusive culture, followed by inclusive practice and the least inclusive policy. 11 priorities that are needed in order to improve the inclusive school community have been recorded
Influence of hearing on speech development
No full textУвод: Говор представља једну од најплеменитијих и најзначајнијих људских особина и апсолутна је привилегија човека. Чуло слуха има посебну улогу и значај, пре свега због пресудне улоге у развоју комуникативних способности и развоја говора и језика.
Циљ рада: Циљ овог рада је да се прегледом релевантне литературе анализира утицај слуха на развој говора.
Метод рада: Преглед литeратуре обављен је преко претраживача: PubMed, Google scholar, Science direct, Sage journales, Taylor & Francis Online. Анализа је обухватила научне радове и стручну литературу. Литература је претраживана на српском и енглеском језику.
Резултати: Код слушно оштећене деце проговарање касни и даљи развој говора је успорен. Идентификација губитка слуха у првим месецима живота има значајан ефекат на развој језика и говора детета. Деца код којих је слушно оштећење раније идентификовано значајно надмашују касно идентификовану децу у погледу експресивног и рецептивног говора. Деца са оштећењем слуха која добију одговарајућу рану процену и уградњу слушног апарата у доби од 3 месеца и кохлеарну имплантацију у доби од 9 месеци могу достићи нормалан развој језика чак у 96% случајева.
Закључак: Оштећење слуха негативно утиче на развој говора. Деца са оштећеним слухом проговарају касније. Оштећење слуха утиче на све модалитете језика – разумевање, продукцију, читање и писање.Introduction: Speech represents one of the noblest and most important human qualities and is the absolute privilege of man. The sense of hearing has a special role and importance, primarily because of its crucial role in the development of communicative abilities and the development of speech and language.
Aim of the paper: The aim of this work is to analyzy the relevant literature to show the influence of hearing on the development of speech.
Method: The review of the literature was carried out using the following search engines: PubMed, Google scholar, Science direct, Sage journals, Taylor & Francis Online. The analysis included scientific papers and professional literature. The literature was searched in Serbian and English.
Results: In hearing-impaired children, speaking is delayed and further speech development is slowed down. The identification of hearing loss in the first months of life has a significant effect on the child's language and speech development. Children with early-identified hearing impairment significantly outperform late-identified children in terms of expressive and receptive speech. Hearing-impaired children who receive appropriate early assessment and hearing aid fitting at age 3 months and cochlear implantation at age 9 months can achieve normal language development in as many as 96% of cases.
Conclusion: Hearing impairment negatively affects the development of speech. Hearing impaired children speak later. Hearing impairment affects all modalities of language – comprehension, production, reading and writing
The impact of the covid-19 virus pandemic on deaf and hard of hearing adolescents
Get PDFAdolescencija je period u kome se dešavaju intezivne i dinamične bio-psiho- socijalne razvojne promene. Formiranje identiteta adolescenata u uslovima oštećenja sluha čini ovaj razvoj osetljivijim. U situaciji izazvanoj novim ko- rona virusom, dolazi do negativnih promena u kvalitetu života, naročito u domenima socijalnog i mentalnog funkcionisanja pojedinaca, gde pandemija ostavlja najveće posledice. Stvorili su se novi izazovi i teškoće i u obrazov- nom sistemu, načinima komunikacije, sistemima podrške. Cilj istraživanja bio je utvrditi uticaj pandemiije COVID-19 virusa na gluve i nagluve adoles- cente u okviru kvaliteta života kroz tri različite perspektive. Prva je u odnosu na interakciju sa porodicom, druga u odnosu na interakciju sa nastav- nicima i treća u odnosu na interakciju sa vršnjacima (uticaji socialnih fak- tora u užem i širem okruženju).
Za prikupljanje podataka u ovom istraživanju koristili smo modifikovani upitnik Youth Quality of Life – Deaf and Hard of Hearing (YQOL – DHH). Rezultati istraživanja ukazuju da izbijanje pandemije COVID-19 virusa nije u značajnoj meri uticalo na proces obrazovanja, kontakte sa vršnjacima (socijalne kontakte) i interakciju sa porodicom gluvih i nagluvih adolescenata.
Zbog pandemije COVID -19 virusa došlo je do zaključavanja škola i internata zbog čega su adolecenti preusmereni na onlajn nastavu, a intezitet socijalnih interakcija je smanjen. U ovakvim uslovima mogu izostati podrška nastavnika i roditelja, opada kvalitet obrazovanja i socijalnih interakcija što dalje utiče na njihov kvalitet života. Rezultati našeg istraživanja su pokazali da kvalitet života gluvih i nagluvih adolescenata u ovakvim uslovima nije narušen. Buduća istraživanja mogu se usmeriti na mentalno funkcionisanje gluvih i nagluvih adolescenata kako bi se detaljnije ispitao uticaj pandemije na njihov kvalitet života.Adolescence is a period in which intensive and dynamic bio-psycho-social developmental changes occur. The formation of adolescent identity in conditions of hearing impairment makes this development more sensitive. In the situation caused by the new corona virus, there are negative changes in the quality of life, especially in the domains of social and mental functioning of individuals, where the pandemic leaves the greatest consequences.
New challenges and difficulties were created in the education system, communication methods, and support systems. The goal of our research was to determine the impact of the Covid-19 pandemic on deaf and hard- of-hearing adolescents in terms of quality of life through three different perspectives.
The first is in relation to the interaction with the family, the second in relation to the interaction with teachers and the third in relation to the interaction with peers (influences of social factors in the immediate and wider environment).
A modified Youth Quality of Life – Deaf and Hard of Hearing (YQOL - DHH) questionnaire was used for data collection. The results showed that the examined factors within the set perspectives have a positive effect on the quality of life of deaf and hard of hearing adolescents in conditions such as the Covid-19 virus pandemic.
Due to the pandemic of the Covid-19 virus, schools and boarding schools were locked, due to which adolescents were redirected to online classes and the intensity of social interactions was reduced. In such conditions,
the support of teachers and parents may be absent, the quality of education and social interactions decline, which further affects their quality of life. The results of our research showed that the quality of life of deaf and hard-of-hearing adolescents is not threatened in these conditions. Future research can focus on the mental functioning of deaf and hard of hearing adolescents in order to examine in more detail the impact of the pandemic on their quality of life
Level of education and cerebral small vessel disease
Get PDFBolest malih krvnih sudova mozga (BMKS) je odgovorna za najveći broj možda- nih udara i vaskularno kognitivno oštećenje i obično je posledica klasičnih vaskularnih faktora rizika. Cilj našeg rada je da se u kohorti bolesnika sa BMKS ispita povezanost stepena obrazovanja i kliničke i radiološke sli- ke BMKS. U studiji je analizirano 424 ispitanika, srednje životne dobi od 62 godine, 53% muškog pola, različitog stepena obrazovanja u trajanju od 8 do 20 godina. Pokazana je statistički značajna povezanost stepena obrazovanja sa postojanjem simptoma depresije (p=0,050), ukupnom težinom lezija na MR moz- ga (p=0,029), kao i ukupnim brojem izolovanih lakunarnih ishemija (p=0,032).
Zabeležena je povezanost pola (p=0,055) i lezija u periventrikularnoj regiji (p=0,062) sa stepenom obrazovanja na nivou statističkog trenda. Mehanizmi kojima stepen obrazovanja može uticati na rizik za nastanak vaskular- nih lezija mozga nisu u potpunosti razjašnjenji. Deo ove povezanost se može objasniti nižim socijalno-ekonomskim statusom, povećanom učestalošću vaskularnih bolesti (hipertenzija, dijabetes) i nezdravim navikama (pušenje, visokokalorijska ishrana, sedentarni način života), ali postoje dokazi da je ova korelacija nezavisna od klasičnih vaskularnih faktora rizika. Otkrivanje i rano korigovanje preventibilnih faktora za nastanak vaskularnih lezija mozga od velikog je društvenog značaja, uz potencijal da rane socijalne i eduka- tivne intervencije pozitivno utiču na status cerebralne cirkulacije kasnije u životu.Cerebral small vessel disease (CSVD), the most frequent cause of stroke and vascular cognitive impairment, is typically associated with common vascular risk factors. Our paper aims to analyze the correlation between the level of education and clinical and radiological presentation in a cohort of patients with CSVD. A total of 424 patients have been recruited, with a mean age of 62 years, 53% males, with years of education ranging from 8 to 20. We found a statistically
significant correlation between depressive symptoms (p=0.050), total severity of cerebral lesions on MR scans (p=0.029), and the total number of lacunar ischemic lesions (p=0.032). The correlation between sex (p=0.055) and periventricular lesions (p=0.062) with educational status was at the level of the statistical trend. The putative mechanisms of the association between education and the risk for vascular brain lesions were not fully elucidated. Partially, this association can be explained by lower socioeconomic status, increased incidence of vascular diseases (hypertension, diabetes), and unhealthy lifestyle (smoking, poor diet, sedentary lifestyle), however, this association might also be independent of common vascular risk factors. Identification and early management of preventable risk factors for cerebral vascular lesions are of most importance to society, with the potential of early social and educational intervention to positively affect cerebral circulation status later in life