Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Stigma and its association with health-related quality of life in adults with epilepsy | Elsevier Enhanced Reader
No full textObjective: To explore the presence of felt and enacted stigma in people with epilepsy (PWE), members of a self-governing epilepsy organization and to evaluate the influence of both types of stigma on healthrelated quality of life (HRQoL) in PWE. Methods: Participants were 55 PWE (age range: 18–53 years), members of a non-governmental organization (further ‘‘NGO”). The sociodemographic and epilepsy-related variables were collected through structured interviews designed for the purpose of the study. Felt stigma was assessed with the Epilepsy Stigma Scale (ESS) and enacted stigma with the Questionnaire for episodes of discrimination against PWE. Quality of Life in Epilepsy Inventory (QOLIE-31) (Serbian version) was used for the evaluation of HRQoL. Results: The mean ESS score was 33.93 ± 14.50. Felt stigma was significantly associated with the male gender and the number of antiepileptic drugs (AEDs). Participants’ mean score on the Questionnaire for episodes of discrimination was 2.80 ± 2.78. Enacted stigma was significantly correlated with male gender and number of AEDs, as well as with older age/longer duration of the disorder. Felt stigma scores were positively correlated with enacted stigma scores (p < 0.001), but only felt stigma scores were negatively related to QOLIE-31 overall score (p = 0.01). The combination of AEDs, seizure frequency, and felt stigma best explained the HRQoL in PWE (p < 0.001). Conclusion: Felt and enacted stigma are moderately related, but only felt stigma appears to be a significant predictor of the deteriorating HRQoL in this sample. Interventions targeting felt stigma should be considered a part of comprehensive epilepsy care as well as educating the wider community about epilepsy
Application of child centered play therapy
Get PDFIgra ima nezamenljiv značaj u celokupnom dečijem razvoju. Deca teško
izražavaju svoje emocije stoga je igra najbolji način njihovog proživljavanja i
izražavanja. Ona omogućava da dete na prirodan način samostalno rešava
svoje probleme. Nedirektivna terapija igrom usmerena na dete predstavlja
proces u kom dete samostalno bira igračke i tip igre kako bi izrazio različita
emocionalna stanja. Cilj ovog rada je da se pregledom i analizom dostupne literature
ukaže na značaj primene terapije igrom usmerene na dete. Pretraga
literature realizovana je kroz Google Scholar i servis Konzorcijuma biblioteka
Srbije za objedinjenu nabavku – KOBSON. Na osnovu analize dostupne
literature može da se zaključi da terapija igrom usmerena na dete ima široku
upotrebu. Pozitivan uticaj ima kod dece koja pokazuju probleme ponašanju,
probleme pri usvajanju školskih znanja, teškoće u uspostavljanju socijalnih
odnosa, probleme afektivnog vezivanja. Efikasna je i kod dece s poremećajem
iz spektra autizma.Play has irreplaceable significance in the overall development of children.
Children find it difficult to express their emotions, so play is the best way to
experience and express them. It allows the child to solve its problem in natural
way on its own. Non-directive child-centered play therapy is a process in
which child independently chooses toys and type of game to express different
emotional states. The aim of this paper is to review and analyze available
literature to point out importance of the applications of child-centered play
therapy. The literature search was realized through Google Scholar and service
of Consortium of libraries of Serbia for unified procurement – KOBSON.
Based on the analysis of the available literature, it can be concluded that
child-centered play therapy is widely used. It has a positive effect on children
who show behavioral problems, problems in acquisition school knowledge,
difficulties in establishing social relations, problems of affective attachment. It
is effective in children with autism spectrum disorder
Socijalna kognicija kod osoba sa visokofunkcionalnim autizmom
No full textСоцијална когниција се односи на способност разумевања других људи, а обухвата вештине перцепције осећања других, вештине дискриминације људи и предмета, разумевањa социјалних сигнала, поседовањa способности одржавања контакта погледом, невербалне комуникације, прозодије гласа, разумевања фацијалне експресије и коришћењa и разумевања симболичких видова комуникације. Особе са поремећајима из спектра аутизма (ПСА) испољавају дефиците у свим доменима социјалне когниције.
Ово истраживање је спроведено са циљем утврђивања повезаности између степена ПСА и степена развоја социјалне когниције, као и утврђивања повезаности између социјалне когниције и комуникационих способности испитаника. Узорак је обухватио 10 испитаника различитог пола, који имају високофункционални ПСА, узраста 15–29 година. У истраживању су коришћена четири инструмента: Единбуршки тест социјалне когниције (Edinburgh Social Cognition Test – ESCoT, Baksh et al., 2018), ДСМ-5 (DSM-5) скала за процену нивоа тежине ПСА (APA, 2013), Комуникацијска чеклиста за децу (The Children’s Communication Checklist-2 – CCC- 2, Bishop, 2003), као и Комуникацијска чеклиста за одрасле (Communication Checklist-Adult – CC- A, Bishop, 2006).
Сви испитаници из узорка имају дефиците у доменима социјалне когниције. Пол и узрасна група нису у вези са постигнућима на задацима социјалне когниције. Испитаници који имају блажи степен ПСА у оба домена имају боља постигнућа у свим областима социјалне когниције. Такође, сви испитаници из узорка имају развијене комуникационе способности.
Утврђено је постојање корелације између степена развоја социјалне когниције и степена ПСА у оба домена. Степен развоја социјалне когниције корелира са постигнућима у домену комуникације испитаника који припадају млађој узрасној групи, док када је у питању старија узрасна група, та корелација није потврђена. Осим тога, утврђено је и постојање корелације између свих домена социјалне когниције, као и појединачних домена и скора у целини.
Имајући у виду да сви испитаници имају дефиците у доменима социјалне когниције, предлажемо креирање програма који би били фокусирани на поспешивање когнитивне и афективне теорије ума, али и интерперсоналног и интраперсоналног разумевања друштвених норми особа са ПСА, као и социјалне комуникације и редукције ограничених репетитивних активности. Такође, битно је да дефектолози, наставници и родитељи у свакодневном раду са особама са ПСА утичу на развијање сва четири домена социјалне когниције, јер се показало да развијеност једног од њих утиче на развој осталих домена, као и социјалне когниције у целости.Social cognition refers to the ability to understand others and consists of perception of others emotions, discriminating between humans and objects, understanding social cues, having the ability to maintain eye contact, nonverbal communication, voice prosody, understanding facial expressions and using and understanding symbolic communication. People with autism spectrum disorders (ASD) exhibit deficits in all domains of social cognition.
This research was conducted with the aim of determining the correlation between the level of ASD and the level of social cognition, as well as determining correlation between social cognition and communication abilities. The sample comprised of 10 participants of different gender, diagnosed with high-functioning ASD, between 15–29 years old. Four instruments were used: Edinburgh Social Cognition Test – ESCoT (Baksh et al., 2018), DSM-5 scale for determining the ASD severity (APA,
2013), The Children’s Communication Checklist-2 – CCC-2 (Bishop, 2003), as well as Communication
Checklist-Adult – CC-A (Bishop, 2006).
All participant exhibit deficits in social cognition. Gender and age group do not influence the success of participants on social cognition tasks. The participants with higher level of ASD in both domains have better results in all social cognition areas. Also, all participants have developed communication skills. We determined the correlation between social cognition and ASD severity. The development of social cognition correlates with communication abilities of participants from younger age group, while this correlation does not exist when it comes to older age group. Also, we determined the correlation between all social cognition domains, as well as between individual domains and total score.
Having in mind that all participants exhibited deficits in social cognition, we recommend creating programs that would focus on enhancing cognitive and affective theory of mind, as well as interpersonal and intrapersonal understanding of social norms of people with ASD, as well as social communication and reducing restricted and repetitive activities. Also, it is important that special educators, teachers and parents develop all four domains of social cognition while working with children with ASD, because it is proven that the development of one of them has impact on other domains, as well as social cognition in total
Disfagija kod lateralnog medularnog sindroma
Get PDFIntroduction. The lateral medullary syndrome is a neurological disease caused by ischemia in the lateral
part of the medulla oblongata and is the most common form of brainstem infarction. Dysphagia is a
common and clinically significant symptom of this disease because it is closely associated with the risk of
recurrent pneumonia, malnutrition, dehydration, and an increase in mortality and prolonged hospital
treatment.
Aim. This paper aims to review and analyze data on the correlation between swallowing disorders and
lateral medullary syndrome. We intend to present the symptoms, diagnostic and therapeutic procedures of
dysphagia in patients with this syndrome in a comprehensive way.
Methodology. The following databases were used to search the literature: KoBSON-Consortium of Serbian
Libraries for Unified Procurement, PubMed, Science Direct.
Results. Based on the results of the reviewed studies, it was determined that patients with the lateral
medullary syndrome often have swallowing disorders. They are often fed through a nasogastric tube a few
months after the stroke, which significantly impairs their quality of life. To overcome swallowing
disorders and create conditions for safe swallowing function, most patients need treatment for a longer
period. In addition to the available screening tests, instrumental diagnostic methods provide insight into
the biomechanical aspects of swallowing disorders, determine the risk of aspiration, and provide a starting
point for selecting treatment strategies.
Conclusion. Treatment of dysphagia depends on the mechanisms of occurrence and the predictors of
recovery of swallowing function. When conducting treatment, among other things, it is very important to
know the pathological mechanisms of neural connections of the medulla oblongata.Uvod. Lateralni medularni sindrom je neurološko oboljenje izazvano ishemijom u bočnom delu produžene
moždine i predstavlja najčešći oblik infarkta moždanog stabla. Disfagija je čest i klinički značajan simptom
ovog oboljenja jer je usko povezana sa rizikom od ponovljene pneumonije, malnutricije, dehidracije, te sa
povećanjem procenta mortaliteta i produženim bolničkim lečenjem.
Cilj. Cilj ovog rada bio je pregled i analiza podataka o korelaciji poremećaja gutanja i lateralnog medularnog
sindroma. Namera nam je da na sveobuhvatan način prikažemo simptome, dijagnostičke i terapijske
procedure disfagije kod bolesnika sa ovim sindromom.
Metodologija. Za pretraživanje literature korišćene su sledeće baze podataka: KoBSON – Konzorcijum
biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku, PubMed, Science Direct.
Rezultati. Na osnovu rezultata pregledanih studija utvrđeno je da bolesnici sa lateralnim medularnim
sindromom često imaju poremećaje gutanja. Oni se neretko hrane putem nazogastrične sonde i po nekoliko
meseci nakon moždanog udara, što značajno narušava njihov kvalitet života. U cilju prevazilaženja smetnji u
gutanju i stvaranja uslova za bezbednu funkciju gutanja, većina bolesnika ima potrebu za tretmanom u
dužem vremenskom intervalu. Pored dostupnih skrining testova, instrumentalne dijagnostičke metode
omogućavaju uvid u biomehaničke aspekte poremećaja gutanja, determinišu rizik od aspiracije i
predstavljaju polaznu osnovu za odabir strategija tretmana.
Zaključak. Tretman disfagije zavisi od mehanizama nastanka i faktora predikcije oporavka funkcije gutanja.
Pri sprovođenju tretmana, pored ostalog, veoma je važno poznavanje patoloških mehanizama neuralnih veza
produžene moždine
Izazovi penalne rehabilitacije u 21 veku
No full textPrečesto i nepotrebno kazneni sistem poseže za izricanjem zatvorske
kazne, uprkos činjenici da u spektru krivičnih sankcija postoje i mnoge druge
mogućnosti koje ne podrazumevaju zatvaranje, poput alternativnih sankcija,
novčanih kazni, uslovnih osuda sa zaštitnim nadzorom i drugih nezatvorskih
modaliteta kažnjavanja. Statistički podaci o izricanju zatvorskih kazni
u Republici Srbiji, naročito u prethodne dve decenije, ukazuju da se, sudeći
po vremenskom okviru kazni, najčešće (u više od 90% slučajeva) izriču zatvorske
kazne do tri godine. U sumi izrečenih kazni do tri godine dominiraju
kazne do šest meseci. Uvažavajući činjenicu da su se sudovi vodili većim brojem
parametara koji su ih opredeljivali za ovakav trend izricanja, racionalno
je zapitati se da li su baš svi osuđeni na relativno kratke kazne zatvora zaista
nepodobni, visokorizični, opasni po društvenu bezbednost, nepopravljivi van
zatvora i da li za njih nema alternative sem slanja u zatvor (Jovanić, 2016).
U knjizi „Izazovi penalne rehabilitacije u XXI veku” razmatraju se
aktuelna pitanja u izvršenju kazne zatvora, izazovi nastali u zatvorskim
sistemima usled povećanog obima izricanja zatvorskih kazni i opterećenja
postojećih zatvorskih kapaciteta; preorijentacije izvršenja zatvorske kazne u
pravcu kontrole, nadzora i izolacije osuđenih; pooštravanja normativnih i institucionalno-
organizacionih uslova izvršenja; težnje da se zadrži rehabilitativni
diskurs u retributivnom okruženju, primenom specijalizovanih programa za
specifične kategorije osuđenih i uz primenu preporuka Saveta Evrope o mogućnosti
dodele uslovnog otpusta svim osuđenim osobama, pa i onima na
doživotne zatvorske kazne
Seksualno nasilje nad studentima na fakultetima u Srbiji
No full textVerujem kako smo se svi koji radimo na području seksualnog nasilja
u 2021. i 2022. godini suočili s jednim novim izazovom – konačno otvaranje teme seksualnog uznemiravanja i drugih oblika seksualnog nasilja
na fakultetima.
Svetska kampanja #metoo, koja je prerasla u društveni pokret protiv
seksualnog nasilja i kulture silovanja, imala je svoje različite odjeke i u
regionu, kao što su, na primer, #spasi me, #nisam tražila, #nisamprijavila. Poslednje dve kampanje putem društvenih mreža imale su značajan
uticaj kroz medijsku prisutnost, mobilizaciju žena koje su preživele nasilje, prostor za obelodanjivanje ličnih iskustava. Međutim, imale su uticaj
i na same fakultete. Značajan broj studentikinja odlučio je da iznese svoja
iskustva. I nešto se pokrenulo.
Odjednom su neki hrabriji fakulteti, njihove dekanice i dekani bili
spremni za promenu. Stupili su u kontakt sa specijalizovanim (ženskim)
organizacijama koje rade na području seksualnog nasilja, tražili sugestije
i savete oko razvoja normativnih i institucionalnih procedura, dogovorili edukacije za studentkinje i studente, kao i za nastavno osoblje, počeli
upućivati studentkinje koje su preživele seksualno uznemiravanje i druge
oblike seksualnog nasilja u specijalizovane službe, prijavili slučajeve nadležnim institucijama. Broj pitanja i zahteva od strane različitih fakulteta
je rastao iz meseca u mesec.
Sa druge strane, broj istraživanja o seksualnom uznemiravanju na
fakultetima u zemljama regiona je veoma redak, najčešće na malim, nereprezentativnim uzorcima, zadržavajući se na nivou prevalence i/ili incidence određenih oblika seksualnog uznemiravanja. Nedostajao je ozbiljan pregled postojećih svetskih istraživanja, nedostajali su primeri dobre
prakse, konkretne ideje šta i kako je nužno učiniti na fakultetima, ako
stvarno kao društvo želimo promenu. A povrh svega, sistemski gledano,
nedostaju specijalizovane službe i usluge za rad sa osobama koje su preživele seksualno nasilje.
Svi mi koji godinama radimo na ovom području imali smo jasnu sliku
da je potreban „celovit paket“. Naime, same normativne procedure, bez
podizanja svesti i edukacija neće učiniti ništa. Edukacije, bez normativ-
8 Vesna Nikolić-Ristanović, Sanja Ćopić
nog okvira prave samo dodatnu zbrku. Nedostatak specijalizovanih mesta
za podršku osobama koje su preživele seksualno uznemiravanje i seksualno nasilje na fakultetima dovodi ih u poziciju da nakon otvaranja priče,
nemaju gde da potraže stručnu pomoć i podršku na putu oporavka, ali i
za pomoć da prijave nasilje. Klima na nekim od fakulteta nije ni najmanje
bila naklonjena studentkinjama koje su otvoreno počele izlaziti sa svojim
iskustvima.
I onda se dogodi da mi dođe u ruke na recenziju knjiga Seksualno nasilje nad studentima na fakultetima u Srbiji, koja sadrži rezultate istraživanja
koje je sprovelo Viktimološko društvo Srbije, ali i puno više od toga. Prva
misao kada sam pogledala knjigu bila je – gde ste bili do sada?!
Knjiga je ozbiljna, sveobuhvatna, jasna, naučno utemeljena, metodološki jako kvalitetna, s ozbiljnim poštovanjem savremenih etičkih standarda. Autorke se ne zadržavaju samo na rezultatima istraživanja, koji su
veoma vredni, nego nude konkretne preporuke šta i kako učiniti na nivou
univerziteta i fakulteta u zajedničkom nastojanju usmerenom na suzbijanje seksualnog nasilja i podršku osobama koje su ga preživele.
U knjizi su izneti objedinjeni ključni podaci za sve koji žele stvarno
nešto promeniti na ovom području. Dakle, ne samo za akademsku zajednicu, nego i za praktičarke i praktičare, ključne aktere iz sistema visokog
obrazovanja, same univerzitete i fakultete, ali i studentsku populaciju,
koja je bila okosnica ovog istraživanja.
Knjiga počinje s odličnim uvodom koji pruža pregled savremenih istraživanja seksualnog uznemiravanja i seksualnog nasilja na fakultetima
iz celog sveta: od Amerike, Afrike, Azije, Australije, zemalja Evrope, do
pregleda situacije u Srbiji.
Prelazi se na istraživanje, koje je utemeljeno na odlično razvijenoj
metodologiji, od definisanja uzorka, ključnih koraka za uspostavljanje
kvalitetne saradnje sa odabranim fakultetima, do povratnih informacija
od kontakt osoba sa svakog fakulteta o procesu prikupljanja podataka, što
su nesebično podeljene i važne lekcije za sve koji će se odvažiti na sličan
poduhvat.
Istraživanje je obuhvatilo ne samo ključna pitanja prevalence i incidence seksualnog uznemiravanja i seksualnog nasilja na fakultetima,
načine viktimizacije i učinioce, nego i posledice preživljenog seksualnog
nasilja, potrebe žrtava, faktore koji utiču na izloženost seksualnom nasilju, stavove prema seksualnom nasilju. Nije izostavljeno ni poznavanje
postojećih mehanizama zaštite, postupaka prijave preživljenog nasilja,
nego se otišlo i korak dalje da se traže mišljenja studentkinja i studenata
o tome šta je nužno učiniti kako bi se seksualno nasilje na fakultetima
Seksualno nasilje nad studentima na fakultetima u Srbiji 9
suzbilo, osobe koje su ga preživele dobile pomoć, podršku, ali i došle do
pravde, kroz sankcionisanje učinilaca.
Istraživanje je sprovedeno od marta do maja 2021. godine, uključilo
je 1579 studentkinja i studenata sa 22 fakulteta (6 univerziteta), pažljivo
odabranih po geografskoj rasprostranjenosti u Srbiji, ali i po uključivanju
fakulteta različitih naučnih disciplina. Sve učesnice i učesnici istraživanja
imali su priliku osetiti ozbiljnost etičkog pristupa – od informisanog pristanka, do pružanja informacija o postojećim službama kojima se mogu
obratiti za pomoć i podršku nakon popunjavanja online ankete. Naravno,
nije izostavljena ni prijava istraživanja i istraživačkog instrumenta Etičkom odboru Viktimološkog društva Srbije. Isto tako neće izostati ni javno
informiranje svih sudionica i sudionika istraživanja o rezultatima.
Rezultati su prikazani pregledno, naučno, ali i pažljivo, naglašavajući
mesta u kojima postoje određene metodološke dileme, bez obzira na sprovedene statističke obrade.
Posebnost ove knjige čine konkretni primeri kroz citate šest osnovnih
grupa seksualnog uznemiravanja i nasilja, odabrani s merom.
Međutim, osim samih rezultata istraživanja, koje će svakako biti jedno od temeljnih u Srbiji i regionu u narednom periodu, posebnost ove
knjige čine preporuke u cilju prevencije seksualnog nasilja na fakultetima, koje su duboko utemeljene na rezultatima istraživanja, podeljene u
nekoliko kategorija, jasne i sažete tako da ih svako ko je zainteresovan
može razumeti, ali i primeniti ili se zalagati za njihovu primenu.
Autorkama ove izvrsne knjige prof. dr Vesni Nikolić-Ristanović i dr
Sanji Ćopić želim iskreno čestitati na sprovedenom istraživanju i sjajnoj
knjizi kojoj ćemo se uvek vraćati i na koju ćemo upućivati kada nas sledeći fakultet bude pitao za savet koje sve korake treba preduzeti
Oblici društvene podrške deci sa višestrukom ometenošću
No full textВишеструка ометеност представља облик ометености када дете или одрасла особа има две или више ометености, чија клиничка слика даје далеко више проблема него када је у питању само једна ометеност. Сматра се да има онолико облика вишеструке ометености колико има и вишеструко ометене деце.
У раду смо поред дефинисања појмаова вишеструке ометености и слушног оштећења описали специфичности у развоју вишеструко ометене деце.
Кроз рад смо истакли и значај друштвене подршке вишеструко ометеној деци која имају и оштећење слуха у породици, друштвеној заједници као и у васпитно-образовним установама. Посебно смо указали на значај пружања подршке родитељима који имају веома битну улогу у целокупном процесу интервенције, а посебно у васпитно-образовном процесу и процесу инклузије.
Узорак истраживања чини 5 радова везаних за тему друштвене подршке деци са вишеструком ометеношћу.
У раду је коришћена домаћа и страна уџбеничка литература, као и научни чланци.
Такође, коришћене су и онлајн базе и платформе: Google Scholar, Kobson и Хрчак.
Примењен је метод Теоријске анализе прикупљеног материјала.
Резултати истраживања представљени су описно, а најзначајнији резултати су и посебно дискутовани.
На основу резултата истраживања дошли смо до закључка да постоје бројне специфичности у раду са вишеструко ометеном децом која имају и оштећење слуха, потом смо утврдили да ова група деце постиже боље резултате након кохлеарне имплантације, као и да врста додатне ометености утиче на њихов говорно-језички развој. Такође, дошли смо до закључка да вишесруко ометена деце која имају и оштећење слуха остварују бољи школски успех уколико се школују применом индивидуализованог програма.Multiple disability is a form of disability when a child or adult has two or more disabilities, the clinical picture of which causes far more problems than when it comes to only one disability.
Multiple disabilities are considered to have as many forms as there are multiple disabled children.
In the paper, in addition to defining the concept of multiple disabilities and hearing impairment, we described specifics in the development of multiple disabilities children.
Through the work, we also emphasized the importance of social support for multiple hearing impaired children in the family, social community, and educational institutions. We especially pointed out the importance of providing support to parents, who play a very important role in the inclusion process.
The research sample consists of 5 works related to the topic of social support for children with multiple disabilities.
Domestic and foreign textbook literature, as well as scientific articles, were used in the work. Also, online databases and platforms were used: Google Scholar, Kobson and Hrčak.
The method of theoretical analysis of the collected material was applied.
The research results are presented descriptively, and the most significant results are discussed separately.
Based on the results of the research, we came to the conclusion that there are numerous specificities in working with multiple hearing impaired children, then we determined that multiple hearing impaired children achieve better results after cochlear implantation, as well as that the type of additional impairment affects speech and language development in multiple ways hearing impaired children. Also, we came to the conclusion that children with multiple disabilities achieve better school success if they are educated using an individualized program
Stavovi nastavnog osoblja o upotrebi asistivne tehnologije u edukaciji učenika sa poremećajima komunikacije
Get PDFStav predstavlja određenu vrstu dispozicije za reagovanje, odnosno tendenciju da
se misli, oseća i postupa na određeni način (za ili protiv) u odnosu na neki objekat. Stavovi
nastavnog osoblja o upotrebi asistivne tehnologije u edukaciji učenika sa poremećajima
komunikacije su od primarne važnosti za njenu efikasnu primenu u učionici. Ukoliko
nastavno osoblje ima pozitivan stav prema asistivnoj tehnologiji, postoji veća
verovatnoća da će uložiti napore da je integriše u nastavni proces. S druge strane,
negativni stavovi nastavnog osoblja zbog stigmatizacije ili tehnofobije su suštinski izazovi
za upotrebu asistivne tehnologije.
Cilj ovog istraživanja je bio da se procene stavovi nastavnog osoblja o upotrebi
asistivne tehnologije, kao i da se međusobno uporedi direkcija stavova ispitanika
različitog zanimanja. Pored toga, ispitan je uticaj nekih sociodemografskih varijabli na
formiranje stava. Uzorak je činilo 110 ispitanika oba pola, među kojima je bilo 39,1%
učitelja i 33,6% nastavnika koji su zaposleni u redovnim osnovnim školama, kao i 19,1%
defektologa i 8,2% nastavnika koji su zaposleni u specijalnim osnovnim školama koje se
nalaze na teritoriji grada Beograda. Primenjen je upitnik koji je posebno konstruisan za
svrhu ovog istraživanja.
Analiza rezultata je pokazala da ispitanici imaju pozitivan stav o upotrebi asistivne
tehnologije u edukaciji učenika sa poremećajima komunikacije (AS=3,47, SD=0,32). Nije
pronađena statistička značajnost u pogledu razlika između ispitanika različitog pola,
zanimanja i godina radnog staža u odnosu na stav o upotrebi asistivne tehnologije.
Direkcija stavova nastavnog osoblja o asistivnoj tehnologiji može delom da bude
odgovor na proces koji se koristi u upoznavanju različitih vrsta uređaja i informisanju o
načinima njihove primene. Ispitanici su pokazali spremnost da usavršavaju svoja znanja
i kompetencije u skladu sa napretkom asistivne tehnologije. Nastavno osoblje bi trebalo
da ima priliku da razvija znanja i iskustva, koja se odnose na odabir i implementaciju
asistivne tehnologije, koja je prilagođena potrebama, sposobnostima i ograničenjima
učenika sa poremećajima komunikacije
Efektivni programi prevencije i tretmana problema ponašanja usmereni na porodičnu sredinu
Get PDFPorodica, kao primarna sredina odrastanja i razvoja, može predstavljati zdravo i
podsticajno, ali i rizično i ugrožavajuće okruženje za dete. Rezultati brojnih istraživanja
dovode u vezu probleme ponašanja sa narušenim porodičnim funkcionisanjem i drugim
rizičnim faktorima u porodici. Shodno navedenim nalazima, autori velikog broja
programa prevencije i tretmana problema ponašanja prepoznali su bitnu ulogu
porodičnog sistema i opredelili se za tehnike i intervencije koje doprinose unapređenju
sveukupnog porodičnog funkcionisanja.
Cilj ovog rada je identifikovanje i analiza efektivnih programa prevencije i
tretmana problema ponašanja usmerenih na porodičnu sredinu. Efektivni programi su
identifikovani na osnovu pregleda dve najpoznatije elektronske baze programa,
„Programi za zdrav razvoj mladih“ (Blueprints for Healthy Youth Development) i
„Vodič za model programe“ (Model Programs Guide). Prilikom pretraživanja baza
obeležena su dva relevantna kriterijuma – rizični faktori u porodici i najviša kategorija
efektivnosti programa. Na taj način izdvojeno je pet delotvornih, na dokazima
zasnovanih programa koji su usmereni na porodičnu sredinu: Funkcionalna porodična
terapija kojom se podstiču bolja komunikacija i međusobna podrška članova porodice;
Multisistemska terapija kao intenzivan oblik tretmana namenjen adolescentima sa
izraženim problemima ponašanja i njihovim porodicama; Program pozitivne podrške
porodici koji je usmeren na podsticanje pozitivnog ponašanja, postavljanje granica i
usvajanje veština komunikacije i rešavanja problema u porodici; Multidimenzionalna
porodična terapija koja obuhvata višestruke procene i intervencije na četiri osnovna nivoa
(adolescent, roditelji, porodica i zajednica); Oregonski model treninga za roditelje koji
ima za cilj prevenciju problema ponašanja deteta putem učenja roditelja osnovnim
veštinama pozitivnog roditeljstva.
Na osnovu analize izdvojenih programa možemo zaključiti da dokazano
delotvorni programi orijentisani na porodicu dele sledeće zajedničke karakteristike:
zasnovanost na postavkama porodične terapije, usmerenost na razvijanje roditeljskih
veština i socijalnih veština kod dece, podsticanje pozitivnog angažovanja roditelja i
pružanje raznih vidova socijalne i emocionalne podrške
Internet Addiction in Adolescents: A Rational Emotive and Cognitive Behavior Therapy Perspective
Get PDFInternet addiction has gained increased scientific attention during the last decades. However, theoretical models explaining mechanisms underlying Internet addiction are scarce, impeding further development of prevention and treatment approaches. In the present study, we applied the principles of Rational Emotive and Cognitive Behavior Therapy (RE&CBT) to gain insight into relevant predictors of Internet addiction. We hypothesized that irrational beliefs are positively, and rational beliefs negatively related to Internet addiction, and that these relationships are mediated by psychopathological tendencies. A sample of 300 adolescents (151 girls and 149 boys, age range 15–18 years, M = 16. 21, SD = 1. 03) completed the following questionnaires: Internet Addiction Test, Serbian Version of the General Attitude and Belief scale, and Symptom Checklist-90-Revised. Irrational beliefs were positively correlated with Internet addiction, while rational beliefs were unrelated to Internet addiction. The relationship between irrational beliefs and Internet addiction was partially mediated through phobic anxiety and obsessive–compulsive tendencies. The results suggest that the RE&CBT approach might be useful in the prevention and treatment of Internet addiction