Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Uticaj karakteristika osoba sa intelektualnom ometenošću na stavove prema njihovom zapošljavanju
No full textПраво на рад и запослење се сматра основним људским правом и односи се и на особе са интелектуалном ометеношћу (ИО). Запослење има велики утицај на њихов живот, јер им омогућава финансијску независност и еманципацију. Ставови према особама са ИО, као и ставови према њиховом запошљавању су неконзистентни, односно неки аутори указују на негативне ставове, док други указују на то да су ставови позитивни.
Циљ рада је да се стекне увид у којој мери карактеристике особа са ИО утичу на ставове према њиховом запошљавању. Од личних карактеристика, као најзначајнији предиктор ставова послодаваца према запошљавању особа са ИО се показала перцепција степена ометености, затим одсуство коморбидних стања, присуство одређених особина личности, као што су одговорност према послу, радна мотивација, самоуважавање, самоефикасност, самозаступање, самосталност у раду и физички изглед особе са ИО и њена хигијена. Као најважније социјалне компетенције које је неопходно да поседује особа са ИО, а како би ставови према њеном запошљавању од стране послодаваца били позитивни, истичу се способност саморегулације, развијеност комуникационих вештина, као и могућност социјализације и одржавања позитивног односа са колегама из радног колектива.
Посматрајући професионалне компетенције, резултати истраживања су неконзистентни. У појединим радовима послодавци истичу како је то пресудни фактор за доношење одлуке о запошљавању особе са ИО, док у другим послодавци независно од степена професионалних компетенција мисле да особе са ИО нису радно продуктивне или да немају довољно радног искуства. Особе са ИО се могу подучити социјалним и радним вештинама, стога је важно подстицати их од почетка професионалног оспособљавања, јер се њиховим унапређењем могу побољшати ставови према запошљавању особа са ИО.Right for work and employment is a basic human right and it refers to people with intellectual disability (ID) as well. Employment has a great impact on their lives, because it enables financial independence and emancipation. Attitudes toward people with ID, as well as attitudes towards their employment are inconsistent. Some authors got that the attitudes are negative, while others found they are positive. The aim of this paper is to gain insight into the degree in which characteristics of people with ID have impact on the attitudes towards their employment. In terms of personal characteristics of people with ID, the most significant predictor of attitudes towards their employment is the perception of the degree of disability, followed by absence of comorbid disorders, the presence of certain personality traits, such as responsibility, work motivation, self-advocacy, self-efficieveness, independence and physical apperence and hygiene. The most important social competences for employers to have a positive attitudes toward hiring a person with ID are self-regulation, communication skills and the possibility to socialize and maintain positive interactions with collegues from the work environment. When it comes to professional competences, the results are inconclusive. Some authors find that employers believe they are the most important factor in deciding weather to hire a person with ID, while other employers state that they would not hire a person with ID regardless of their professional competences, because they are not productive or they do not have enough work experience. Research shows that people with ID can be taught necessary social and work related skills, therefore it is important to enhance them since the beginning of the process of vocational training, because it is shown that with their enhancement attitudes towards employing a person with ID can be improved
Leksičke sposobnosti kod starih osoba
No full textСтарост представља последње развојно раздобље у животу човека, које се обично повезује са опадањем физичке снаге и лошијим здравственим стањем. Старење је физиолошки процес који започиње врло рано и доводи до природних прогресивних промена у организму сваке јединке. Као сложен биолошки, психички и социјални процес, старење је у новије време све истакнутија тема проучавања. С повећањем година, пад језичких способности постаје све уочљивији (Вуковић, 2019).
Циљ истраживања јесте да се процене и утврде лексичке способности код старих особа.
У истраживању је учествовало 30 испитаника- петнаест испитаника који припадају категорији „младих старих“ људи, од 66 до 75 година живота, и петнаест испитаника који припадају категорији „старих старих“, од 76 до 85 година живота.
У сврху процене лексичких способности, коришћен је Бостонски тест именовања BTI и Семантички тест (С. Владисављевић). Резултати истраживања су показали да постоје извесне разлике у постигнућима на тестовима. Испитаници који припадају категорији „младих старих“ постигли су боље резултате на оба теста, што говори у прилог боље очуваним лексичко- семантичким способностима код ове старосне групе. Такође, резултати нашег истраживања нам показују да с порастом година долази до опадања одређених аспеката лексичко-семантичких способности.Old age represents the last developmental age in people's lives, usually associated with declining physical strength and poorer health. Aging is a physiological process that begins very early and leads to natural progressive changes in the body of each individual. As a complex biological, psychological and social process, aging has been an increasingly prominent topic of study in recent times. As the age surges, the decline in language skills becomes more noticeable.
The aim of the research is to evaluate and determine the lexic abilities of the elderly. The survey included 30 respondents, 15 belonging to the category of ‘’young old’’people, aged 66 to 75 and 15 respondents belonging to the ‘’old old’' category, aged 76 to 85.
The Boston naming test and the semantic test were used for the purpose of assessing lexical abilities.The results of the research showed that there are certain differences in the achievements on the tests and the respondents who belong to the ‘’young old’’ category achieved better results on both tests, which speaks in favor of preserved lexical-semantic abilities in this age group.Also, the results of our research show us that certain aspects of lexical-semantic abilities decline with age
Examination of phonological awareness in hearing impaired children
No full textФонолошка свесност подразумева способност идентификације и манипулације акустичком структуром говора независно од значења, и обухвата више различитих вештина које доприносе аутоматизованој примени фонетског система језика.
Развој фонолошке свесности одвија се интензивно код деце предшколског узраста и развојни плато достиже око осме године живота код чујуће деце. Динамика развоја подразумева са узрастом све истанчанију осетљивост на ниже сегменте језичког система. На најмлађем узрасту деца уочавају и бивају свесна најпре речи, затим слогова, а најзад и фонема, што одговара хијерархијском моделу структуре речи. Успешност на задацима фонолошке свесности представља значајан предиктор вештина читања и писања.
С обзиром на чињеницу да уредан говорно-језички развој, а и каснија могућност и квалитет описмењавања, захтевају добро развијене фонетске карактеристике говора и да дефицити фонолошког процесирања чине основу специфичних сметњи приликом потоњег стицања способности читања и писања, задатак овог истраживања јесте испитивање фонолошке свесности деце оштећеног слуха, која поседују значајно специфичније акустичко искуство. Циљ рада јесте утврђивање фонетско-фонолошких карактеристика говора наведене популације, као и постојања дефицита фонолошке свесности и фактора који на њих утичу. Истраживањем је обухваћено 21 дете оштећеног слуха узраста између пет и десет година. Фонолошка свесност је испитивана ревидираним ФОНТ тестом, ради стицања увида о квалитету и развојним карактеристикама фонолошке свесности популације деце оштећеног слуха.
Резултати истраживања указују да је фонолошка свесност на испитиваном узорку развијена, с обзиром на то да постигнућа превазилазе ниво случајности. Укупно остварена постигнућа деце оштећеног слуха, од 64,5% сугеришу да фонолошка свесност није развијена у мери неопходној за стицање узрасно очекиваних фонолошких увида у фонолошку структуру матерњег језика. Најбоља постигнућа деца оштећеног слуха остварују на задацима: препознавања риме и идентификације почетне фонеме, затим спајања слогова, слоговне сегментације и идентификације завршне фонеме. Док су најнижа постигнућа остварена приликом извршавања задатака, који захтевају фонемску свесност (фонемску сегментацију, супституцију и елиминацију).
Закључено је да на испитиваном узорку, узраст испитаника утиче на фонолошку свесност деце оштећенг слуха у нивоу фонемске сегментације, док учесталост рехабилитације утиче на извршавање слоговне сегментације.Phonological awareness implies the ability to identify and manipulate the acoustic structure of spoken language independently of meaning, and includes several different skills that contribute to the automated application of the phonetic system of language.
The development of phonological awareness takes place intensively in children of preschool age and the developmental plateau is reached around the eighth year of life in hearing children. The dynamics of development implies, with age, an increasingly refined sensitivity to the lower segments of the language system. At the youngest age, children first notice and become aware of words, then syllables, and finally phonemes, which corresponds to the hierarchical model of word structure. Performance on phonological awareness tasks is a significant predictor of reading and writing skills.
Given the fact that orderly speech-language development, and the subsequent possibility and quality of literacy, require well-developed phonetic characteristics of speech and that phonological processing deficits form the basis of specific disorders during the subsequent acquisition of reading and writing skills, the task of this research is to examine phonological awareness in hearing impaired children, who have a significantly more specific acoustic experience. The aim of the work is to determine the phonetic-phonological characteristics of the speech of the mentioned population, as well as the existence of phonological awareness deficits and the factors that affect them. The research included 21 hearing-impaired children between the ages of five and ten. Phonological awareness was examined with the revised FONT test, in order to gain insight into the quality and developmental characteristics of the phonological awareness of the population of hearing- impaired children.
The results of the research indicate that the phonological awareness of the examined sample is developed, given that the achievements exceed the level of chance. The total achieved achievements of hearing-impaired children, of 64,5%, suggest that phonological awareness is not developed to the extent necessary for acquiring age-expected phonological insights into the phonological structure of the mother tongue. The best achievements of hearing-impaired children are achieved on the following tasks: recognition of rhyme and identification of the initial phoneme, then joining of syllables, syllabic segmentation and identification of the final phoneme. While the lowest achievements were achieved when performing tasks that require phonemic awareness (phonemic segmentation, substitution and elimination).
It was concluded that in the examined sample, the age of the examinees affects the phonological awareness of hearing impaired children at the level of phonemic segmentation, while the frequency of rehabilitation affects the execution of syllable segmentation
Application of brain-computer interface system in communication of people with severe motor deficits
Get PDFUvod:Održavanje i unapređenje komunikacionih sposobnosti osoba sa teškim motoričkim
deficitima su osnovni ciljevi logopedske rehabilitacije. Mozak–računar interfejs sistemi
mogu da se koriste kao sredstva u komunikaciji ove grupe korisnika, s obzirom na to
da im omogućavaju kontrolu spoljašnjih uređaja uz pomoć moždane aktivnosti. Ova
asistivna tehnologija predstavlja novi komunikacioni kanal između ljudskog mozga i
računara, ili drugih uređaja. Naime, nameru korisnika, koja se odražava u moždanim
signalima, ovi sistemi prevode u autput koji se koristi za kontrolu eksternog uređaja, bez
upotrebe mišićne aktivnosti. Cilj: Cilj ovog rada je da se opišu i navedu osnovne vrste i
podele mozak–računar interfejs sistema, kao i njihov razvoj za komunikaciju kod osoba
sa teškim motoričkim deficitima. Metode: Prilikom uvida u dostupnu literaturu korišćeni
su servis Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku – KOBSON, kao i
pretraživači Google Scholar i Research Gate. Zaključak: Rani sistemi za komunikaciju,
koji su bili zasnovani na tumačenju moždanih talasa, omogućavali su odgovore na
jednostavna „da/ne” pitanja. Nakon toga njihova upotreba je bila moguća i u metodama
spelovanja, čija je brzina vremenom postala veća. Razvoj mozak–računar interfejs
sistema usmeren je ka smanjenju dužine obuke, jer su vremenski dugi treninzi jedna
od glavnih prepreka za prihvatanje od korisnika. Pored toga, istraživanja u ovoj oblasti
usmerena su na poboljšanje performansi u svim delovima sistema za komunikaciju, kao
i na razvoj pouzdanog interfejsa između korisnika i računara.Introduction. Maintaining and improving communication skills of people with severe
motor deficits are the main goals of speech therapy. Brain-computer interface systems
can be used as a means of communication in this group of users, since they allow them
to control external devices with the help of brain activity. This assistive technology
represents a new communication channel between the human brain and computers, or
other devices. These systems translate the user’s intention, reflected in brain signals, into
the output used to control an external device, without muscular activity. Objective. The
aim of this paper was to describe and list basic types and divisions of the brain-computer
interface system, as well as their development for communication in people with severe
motor deficits. Methods. A systematic review of the available literature was performed
by searching electronic databases available through the service of the Serbian Library
Consortium for Coordinated Acquisition – KOBSON, as well as through Google
Scholar and Research Gate. Conclusion. Early communication systems, based on the
interpretation of brain waves, provided answers to simple ”yes/no” questions. After that,
they were also used in spelling methods, whose speed became higher over time. The
development of a brain-computer interface system aims to reduce the length of training,
as time-consuming training is one of the main obstacles for the users. In addition, research
in this area is aimed at improving performance in all parts of the communication system,
as well as developing a reliable interface between users and computers
Egzekutivne funkcije kod institucionalizovane dece bez roditeljskog staranja
No full textInstitucionalno zbrinjavanje dece bez roditeljskog staranja predstavlja značajan faktor rizika za socioemocionalni i kognitivni razvoj. Imajući u vidu da su ranije studije
uglavnom bile usmerene na izučavanje karakteristika ponašanja, afektivne vezanosti,
pažnje, govorno-jezičkih sposobnosti i intelektualnog funkcionisanja, cilj ovog pilot
istraživanja je da se utvrdi nivo razvoja egzekutivnih funkcija (EF) kod institucionalizovane dece tipičnih intelektualnih sposobnosti.
Uzorkom je obuhvaćeno dvadeset četvoro dece, oba pola (58,3% dečaka; N=14),
uzrasta 8-15 godina (AS=13,5; SD=1,64). Za procenu EF primenjena je BRIEF skala
(Behavior Rating Inventory of Executive function), a rezultati su analizirani u odnosu na
norme date u priručniku.
Dobijeni rezultati ukazuju na to da deca koja žive u instituciji pokazuju značajna
odstupanja u nivou razvoja gotovo svih procenjenih aspekata EF, i to između 25% i
83% dece u zavisnosti od subskale. Klinički značajne vrednosti manifestuju se kako
u domenu regulacije ponašanja, tako i u oblasti metakognicije koja, sudeći po rezultatima (oko 70% dece odstupa minimum 1,5 SD od proseka), predstavlja oblast koja
je posebno osetljiva na uticaj institucionalnog okruženja. U oblasti metakognitivnih
sposobnosti najizraženije teškoće detektuju se na subskali kojom se procenjuju planiranje i organizacija (83,3%), a u oblasti bihejvioralne regulacije u domenu mogućnosti fleksibilne izmene ponašanja (70,8%). Uočena je tendencija postizanja lošijih
rezultata kod dece koja su u domskom smeštaju do godinu dana u odnosu na decu
koja duže borave u domu, a ta razlika je i statistički značajna u domenu fleksibilnosti
ponašanja (p=0,033). Kod dece koja žive u instituciji nisu utvrđene polne razlike u
nivou razvoja EF.
Imajući u vidu značaj EF za socioemocionalno funkcionisanje, adaptivno ponašanje i
akademski uspeh, neophodno je sistemski uvrstiti različite programe stimulacije koji
bi bili usmereni na razvoj metakognitivnih i regulatornih sposobnosti dece koja žive
u instituciji
Supporting to adults with intellectual disabilities in establishing and developing friendly and intimate relationships
Get PDFFormiranje i održavanje prijateljskih i intimnih odnosa predstavlja jedan od najvažnijih faktora za psihičko blagostanje i socijalno funkcionisanje, kako osoba tipičnog razvoja, tako i osoba sa intelektualnom ometenošću. Cilj ovog rada bio je da se, pregledom dostupne literature, izdvoje i analiziraju programi koji se mogu koristiti za podsticanje razvoja prijateljskih i intimnih odnosa. Uvid u dostupnu literaturu izvršen je pretraživanjem elektronskih baza Google Scholar i servisa Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku – KoBSON. Prikazano je pet istraživanja objavljenih u periodu od 2001. do 2020. godine. Prikaz različitih programa za podsticanje formiranja i održavanja prijateljskih i intimnih odnosa pokazuje nam da ovi programi nemaju univerzalnu primenu. Pri kreiranju ili njihovoj primeni potrebno je uzeti u obzir individualne želje, interesovanja i sklonosti osoba sa intelektualnom ometenošću.Establishing and maintaining friendly and intimate relationships is one of
the most important factors for psychological well-being and social functioning,
both for a person with typical development and for a person with an intellectual
disability.
The aim of this paper was to review the available literature in order to
identify and analyze programs that can be used to encourage the development
of friendly and intimate relationships. An insight into the available literature
was carried out by searching the electronic databases of Google Scholar and
the service of the Serbian Library Consortium for Coordinated Acquisition –
KoBSON. Five studies published in the period from 2001 to 2020 are presented.
The presentation of various programs to encourage the establishment
and maintenance of friendly and intimate relationships shows us that these
programs are not universally applicable. When creating or applying them, it is
necessary to take into account the individual wishes, interests and preferences
of persons with intellectual disabilities
Kognitivni aspekti šizofrenije - narativni pregled
Get PDFCognitive dysfunction has been recognized as a key aspect
of schizophrenia evident even during remission of symptoms.
During the previous decade, interest in cognitive deficits has
increased due to the recognition of their key importance for
the functional outcome and degree of social adaptation. Prominent cognitive deficits are disorders of memory, attention and
executive functions that manifest themselves as a disorder
of verbal fluency, problems with serial learning, difficulty in
problem solving, and disturbance of executive functions. The
observed cognitive deficit is attributed to the dysfunction of
cortical-cerebellar-thalamic circuits. Social cognition is the
ability to construct an image of relationships between oneself
and others and the ability to use flexible mental constructs as
a guide to social interactions. The data from previous studies
strongly support the association of neurocognitive and sociocognitive deficits with the performance of independent functioning and quality of life, emphasizing the need for prevention and treatment of cognitive deficits.Kognitivna disfunkcija je prepoznata kao ključni aspekt šizofrenije, očigledan čak i tokom remisije simptoma.
Tokom prethodne decenije povećano je interesovanje za
kognitivne deficite zbog prepoznavanja njihovog ključnog
značaja za funkcionalni ishod i stepen socijalne adaptacije.
Izraženi kognitivni deficiti su poremećaji pamćenja, pažnje
i izvršnih funkcija koji se manifestuju kao poremećaj verbalne fluentnosti, problemi sa serijskim učenjem, teškoće
u rešavanju problema i poremećaj izvršnih funkcija.
Uočeni kognitivni deficit se pripisuje disfunkciji kortikalno
– cerebelarno - talamičkih kortikalnih kola. Socijalna kognicija je sposobnost da se konstruiše slika odnosa između
sebe i drugih i sposobnost korišćenja fleksibilnih mentalnih konstrukata kao vodiča za društvene interakcije. Podaci iz prethodnih studija snažno podržavaju povezanost
neurokognitivnih i sociokognitivnih deficita sa performansama samostalnog funkcionisanja i kvalitetom života,
naglašavajući potrebu za prevencijom i lečenjem kognitivnih deficita
The Closing-in phenomenon: intricate aspect of constructional apraxia
Get PDFFenomen približavanja modelu odnosi se na tendenciju da se zadati model kopira njemu
veoma blizu ili preko njega. Ovaj fenomen klasično se shvata kao vid konstrukcione apraksije
koji se javlja pri zadacima grafomotornog kopiranja ili pri gestualnim imitacijama. Njegovo
ispoljavanje na neuropsihološkim testovima uzima se kao neurokognitivni indikator
demencija, a najčešće kao indikator Alchajmerove demencije. Međutim, iako visoko specifičan
znak za ovu vrstu demencije, savremena literatura upućuje na zaključak da ovaj fenomen
svakako nije patognomoničan za Alchajmerovu bolest, već da se javlja u širokom spektru
neurokognitivnih poremećaja sa ili bez demencije. Iako je naša stručna javnost upoznata sa
fenomenom približavanja modelu, do sada se o njemu nije na sistematičan način izlagalo. Iz
tog razloga, osim diskusije o značaju približavanja modelu u kliničkoj praksi, rad objedinjuje
i kritički analizira dosadašnja saznanja u vezi sa fenomenom. U radu autori diskutuju: (1)
Istorijski razvoj i konceptualizacija fenomena; (2) Neuroanatomski korelati fenomena; (3)
Hipoteza o kompenzaciji; (4) Hipoteza o atrakciji.The closing-in phenomenon occurs when a drawing is reproduced close to or
superimposed on the original model. This phenomenon is classically understood as a
type of constructional apraxia that occurs during graphomotor copying tasks or
gestural imitations. Its manifestation on neuropsychological tests is taken as a
neurocognitive indicator of dementia, most often as an indicator of Alzheimer's
disease. Although a highly specific sign for this dementia type, current literature
suggests that it is certainly not pathognomonic for Alzheimer's dementia, but occurs
in a wide range of neurocognitive disorders with or without dementia. Although the
Serbian academic circles are familiar with this phenomenon, thus far it hasn’t been
sistematically explored. For this reason, in addition to discussing the significance of
this phenomenon in clinical practice, in this paper we also summarize and critically
analyze current knowledge regarding closing-in phenomenon. In this paper we
discuss: (1) Historical development and conceptualization; (2) Neuroanatomical
correlates of the phenomenon; (3) Compensation hypothesis; (4) Attraction
hypothesis
Phonological awareness in young school age children: a preliminary investigation
Get PDFFonološka svesnost se intenzivno razvija tokom predškolskog i mlađeg škol-
skog uzrasta. Cilj ovog istraživanja je bio da se utvrdi nivo fonološke svesno-
sti kod dece mlađeg školskog uzrasta tipičnog razvoja, kojima je srpski jezik
maternji. Istraživanjem je obuhvaćeno 50 ispitanika oba pola, 27 dečaka
(54%) i 23 devojčice (46%). Ispitanici su podeljeni u dve uzrasne grupe, prvu
grupu činilo je 26 ispitanika, uzrasta od sedam do osam godina i šest meseci,
a drugu grupu 24 ispitanika uzrasta od osam godina i šest meseci do devet
godina i devet meseci. Za procenu fonološke svesnosti primenjen je FONT
test – Test fonološke svesnosti, koji sadrži osam tipova zadataka. Rezultati
su pokazali da postignuće na testu zavisi od težine zadatka. Najveći proce-
nat uspešnosti utvrđen je na zadatku spajanja slogova (99,3%), a najmanji
na zadatku eliminacija početnog fonema (69%). Nije utvrđena statistički
značajna razlika u postgnućima između dečaka i devojčica, izuzev na za-
datku eliminacije početnog fonema, gde su devojčice bile znatno uspešnije.
Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da deca mlađeg školskog
uzrasta imaju relativno visoko razvijenu fonološku svesnost.Phonological awareness develops intensively during preschool and
younger school age. The main goal of this research was to determine the level of
phonological awareness of Serbian speaking young school age typical language
development children. The study included 50 respondents of both sexes, 27
boys (54%) and 23 girls (46%). Acorrding to the age, the respondents were
divided into two groups. The first group consisted of 26 respondents, aged seven
to eight years and six months, and the second group of 24 respondents aged
eight years and six months to nine years and nine months. For the assessment
of phonological awareness, the FONT test – the Phonological Awareness Test
was used, which contains eight types of tasks. The results showed that the
achievement on the test depends on the difficulty of the task. Respondents
showed the highest percentage of success on the task of joining syllables
(99.3%), and the lowest on the task of eliminating the initial phoneme (69%).
No statistically significant difference in achievement was found between boys
and girls, except for the task of eliminating the initial phoneme, where girls
were significantly more successful. Based on the results, we can conclude that
children of young school age have a relatively highly developed phonological
awareness
Quality of life for individuals with autism and pervasive developmental disabilities
No full textThis chapter deals with the topic of Quality of Life (QOL) in people with autism spectrum disorder (ASD). The chapter begins with a short history of the QOL, followed by attempts to define it and conceptualize it through its various domains and indicators, both general and ASD—specific. Next, the chapter describes different methods used in the literature for the measurement of QOL. Then, the chapter provides a description of main constructs related to QOL including choice/self-determination, self-advocacy, employment, independent living, and support service. Consequently, the chapter concludes with ideas on how to further enhance QOL in people with ASD