Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Perinatalna hipoksija kao faktor rizika od težine leksičkosemantičkog deficita dece sa razvojnim jezičkim poremećajem
Get PDFBackground/Aim. There are a small body of the literature on the influence of perinatal hypoxia (PH) on language outcome at later age and there are no studies on the influence of PH on the extent and severity of language deficit in children with developmental language disorder (DLD). Therefore, the aim of this study was to examine the differences in lexical- semantic abilities in DLD children with a presence of PH (DLDhpx) and DLD children without any neurological risk factors (DLDwrf). Methods. The sample consisted of 96 children aged 5 to 8, divided into 3 groups, 25 children in DLDhpx, 30 children in DLDwrf and 41 typically developing (TD) peers. For the purpose of comparing age differences, additional categorical variable was formed with two age groups, preschool and school-age children (5-6 and 7-8 years). Lexical-semantic abilities were investigated by specific tests for assessing the expressive vocabulary size, semantic processing, and lexical productivity in continuous speech. Results. The significant differences were observed between DLDhpx and DLDwrf children on the semantic processing assessment test (p < 0.05), but not on the vocabulary size (p = 0.350) and lexical productivity (p = 0.118) assessment tests. However, a detailed analysis of developmental tendencies between preschool and early school-age children showed that DLDhpx children progress significantly only in a domain of expressive vocabulary skills (p < 0.01), while DLDwrf children progress significantly in a domain of expressive vocabulary and semantic processing skills (p < 0.001). Regarding lexical diversity developmental tendencies, significant progress was not observed in both DLD groups. Conclusion. PH in DLD children can be related to a more severe extent of lexical-semantic deficit in the area of semantic processing abilities. Also, PH can contribute to slower progress in a wider spectrum of lexical-semantic abilities. Some of the possible explanations for the obtained results are the possible comorbidity with a specific cognitive deficit, but also that PH can contribute to significantly slower maturation of the brain and neural networks that underlie language abilities.U literaturi je prisutan mali broj radova o uticaju perinatalne hipoksije (PH) na jezičke sposobnosti dece na starijem uzrastu i ne postoje studije o uticaju PH na obim i težinu jezičkog deficita kod dece sa razvojnim jezičkim poremećajem Cilj rada je bio da se ispitaju razlike u leksičko-semantičkim sposobnostima kod dece sa P istorijom PH (RJPhpx grupa i dece sa P bez neuroloških faktora rizika P i Pbfr grupa). Metode Uzorak je činilo 96 dece uzrasta od 5 do 8 godina, podeljenih u 3 grupe, 25 dece sa Phpx, 30 dece sa Pbfr i 41 tipično razvijene dece T istog uzrasta U svrhu poređenja uzrasnih razlika uzorak je naknadno podeljen u dve starosne grupe– decu predškolskog i decu školskog uzrasta 5-6 i 7-8 godina, redom Leksičko-semantičke sposobnosti ispitivane su specifičnim testovima za procenu obima eskpresivnog vokabulara, semantičkog procesiranja i leksičke produktivnosti u kontinuiranom govoru Rezultati Uočene su statistički značajne razlike između grupa RJPhpx i RJPbfr na testu procene semantičkog procesiranja p < 0,05), ali ne i na testovima procene eskpresivnog vokabulara (p = 0,350 i leksičke raznovrsnosti p = 0,118 Međutim, detaljna analiza razvojnih tendencija između dece predškolskog i ranog školskog uzrasta pokazala je da deca sa RJP i PH značajno napreduju samo u domenu ekspresivnog vokabulara p < 0,01), dok deca sa RJP, bez neuroloških faktora rizika, značajno napreduju u domenu ekspresivnog rečnika i semantičkog procesiranja p < 0,001 Što se tiče razvojnih tendencija u domenu leksičke raznovrsnosti, značajan napredak nije utvrđen ni u jednoj od dve RJP grupe. Zaključak. Kod dece sa RJP PH može biti povezana sa težom formom leksičko-semantičkog deficita u oblasti sposobnosti semantičkog procesiranja Takođe, PH može biti povezana sa sporijim napredovanjem u širem spektru leksičko-semantičkih sposobnosti Neka od mogućih objašnjenja dobijenih rezultata odnose se na potencijalno prisustvo komorbiditeta sa deficitom specifičnih kognitivnih sposobnosti, ali i da PH može dovesti do značajno sporijeg sazrevanja mozga i neuronskih mreža, koje leže u osnovi jezičkih sposobnost
Razvoj razumevanja emocija
No full textEmocionalni razvoj bio je predmet izučavanja u psihologiji od samog njenog
nastanka. Početkom 20. veka Stenli Hol izučavao je veoma raznovrsne psihološke
teme, među kojima su bila i pitanja emocionalnog razvoja. Pojam „bure
i stresa”, kojim je okarakterisao emocionalni život adolescenata, inspiracija je
istraživačima i danas. Psihoanalitičari Sigmund Frojd i njegovi sledbenici, među
kojima možemo pomenuti Melani Klajn i Erika Eriksona, u teorijama razvoja
ličnosti veliki značaj pridavali su emocionalnoj sferi. Džon Votson, osnivač biheviorizma,
razmatrao je pitanja emocionalnog razvoja govoreći, na primer, o urođenim
emocijama (ljubav, gnev i strah) i emocionalnom uslovljavanju. Katarina
Bridžes je tridesetih godina formulisala prvu teoriju koja se odnosila na sâm
emocionalni razvoj, odnosno ona je prva postavila pitanje šta se i kada razvija u
domenu emocija (Kopp & Neufeld, 2003).
Mada su, dakle, postojali značajni doprinosi izučavanju emocionalnog
razvoja, ova tema, kao i emocije uopšte, bili su u senci drugih sfera psihičkog
funkcionisanja – ponašanja, tokom perioda prevlasti biheviorizma, te saznajnih
procesa, tokom kognitivne revolucije u psihologiji (Eisenberg, 2006; Pollak et al.,
2019). Međutim, s obzirom na značaj koji emocije imaju u svim sferama ljudskog
funkcionisanja – sferi socijalnih odnosa (npr. Fischer & Manstead, 2015), umetničkoj
(npr. Miu et al., 2016), ekonomskoj (npr. Lerner et al., 2004) i religijskoj
(npr. Stojković, 2017; Stojković i Mirić, 2012) – moglo se očekivati da će njihova
relativna zanemarenost u okviru psiholoških istraživanja biti privremena.
Prekretnica u istraživanju emocionalnog razvoja dogodila se poslednjih
decenija 20. veka, a njeni začeci mogu se naći u međukulturnim istraživanjima
Pola Ekmana (Paul Ekman) koja su ukazala na univerzalnost izražavanja emocija
i njihovog prepoznavanja (Ekman & Oster, 1979; Ekman et al., 1969). Od poslednjih
decenija prošlog veka do danas značajan je broj empirijskih istraživanja
emocionalnog razvoja. Na veliki porast naučnog interesovanja za oblast emocionalnog
razvoja krajem 20. veka ukazuje to što je u peto izdanje Priručnika dečje
psihologije1, objavljeno 1998. godine, prvi put uvršteno poglavlje specifično posvećeno
emocionalnom razvoju (Saarni et al., 1998). To je učinjeno i u šestom izdanju
(Saarni et al., 2006). U najnovijem, sedmom izdanju, iz 2015. godine, jedno
poglavlje predstavlja prikaz Luisove teorije emocionalnog razvoja (Lewis, 2015),
dok se dva poglavlja bave socijalno-emocionalnim razvojem u uslovima bolesti
i ometenosti i uslovima savremenih promena porodičnog okruženja. Iz ovoga se
može sagledati da su proučavanja emocionalnog razvoja dostigla stepen zrelosti
koji omogućava sagledavanje razlika u ustanovljenim tendencijama razvoja u
1 Priručnik, od prvog izdanja 1931. godine, predstavlja referentnu knjigu u oblasti razvojne
psihologije, ukazujući na najznačajnija saznanja i pružajući smernice za dalja istraživanja
Učestalost dizartrije kod pacijenata sa moždanim udarom
Get PDFStroke can cause various forms of dysarthria in patients. Studies of dysarthria in this population are
relatively rare, and empirical data on its frequency are quite variable. The aim of this study was to
determine the incidence of dysarthria in stroke patients referred for speech therapy.
The sample consisted of 152 subjects with stroke who were referred for a speech therapy examination.
The age of the respondents was 55 years (SD = 10.04), the average age of education was 13 years (SD
= 10.04), the male person was 98 (64.4%), while the female person was 54 (35.5%). The average time
from stroke was 8 months (SD = 18.92). The examinedes were in inpatient rehabilitation treatment at
the Clinic for Rehabilitation “Dr. Miroslav Zotović” in Belgrade, in the period from September 1, 2020 to
September 1, 2021. years.
A screening test for dysarthria was used to determine the presence of dysarthria. From the statistical
tests, descriptive statistics, Chi square test, and T test were used. The results showed the presence of
dysarthria in 44 (29%) subjects included in the study.
Given the high incidence of dysarthria in persons after stroke, the data indicate the importance of
timely assessment and treatment to enable the best possible functioning of the person in everyday
life and communicationMoždani udar (MU) može da uzrokuje različite forme dizartrije kod obolelih. Studije dizartrije u ovoj
populaciji su relativno retke, a empirijski podaci o njenoj učestalosti prilično varijabilni. Cilj ovog rada
je utvrđivanje učestalosti dizartrije kod pacijenata sa moždanim udarom koji su upućeni na logopedski
tretman. Uzorak se sastojao od 152 ispitanika sa MU koji su upućeni na logopedski pregled. Starosna
dob ispitanika bila je 55 godina (SD = 10.04), prosečne godine obrazovanja bile su 13 godina (SD = 10.04),
osoba muškog pola bilo je 98 (64,4%), dok je osoba ženskog pola bilo 54 (35,5%). Prosečno vreme od
povrede iznosilo je 8 meseci (SD = 18.92). Ispitanici su se nalazili na stacionarnom rehabilitacionom
tretmanu na Klinici za rehabilitaciju ’’dr Miroslav Zotović’’ u Beogradu, u periodu od 01.09.2020 do
01.09.2021. godine.
U određivanju prisutva dizartrije korišćen je Skrining test za dizartriju. Od statističkih testova korišćena
je deskriptivna statistika, Hi kvadrat test, i T test. Rezultati su pokazali prisustvo dizartrije kod 44 (29%)
ispitanika uključenih u studiju. S obzirom na visoku učestalost dizartrije kod osoba nakon MU, podaci
ukazuju na značaj pravovremene procene i tretmana kako bi se omogućilo što bolje funkcionisanje
osobe u svakodnevnom živototu i komunikaciji
Poremećaji senzomotornog razvoja kod dece sa govornim poremećajima
No full textУвод: Сензорна интеграција омогућава нашем мозгу да обради, организује и одабере све примљене информације из околине како би на њих адекватно одговорио неком сврсхиходном активношћу. Код здравих особа је спонтана и пријем мултисензорних информација је интегрисан без напора, што доводи до бржег и бољег учинка на откривању и дискриминацији задатка који се односи на перформансе појединачних сензорних инпута.
Праксија је сложена психомоторна активност која се реализује учешћем читавог комплекса можданих области, при чему сваки део мозга има специфичну улогу у извршавању појединих компоненти вољне моторне активности.
Циљ рада: Циљ овог рада је процена праксичке организованости (мелокинетичка праксија, праксија мускулатуре лица, идеомоторна праксија, идеаторна праксија, конструктивна праксија) код деце узраста од 3 до 7 година.
Метод рада: У испитивању је учествовало 30 испитаника. У сврху анализе праксичке организованости примењен је метод неексперименталног истраживања на основу узорка- анкетирање испитаника. У истраживању је коришћена група тестова за процену праксичке органозованости, која садржи пет субтестова. Испитаници су имали задатак да изврше налоге који су се нашли пред њима.
Резултати: Постигнућа деце на субтесту мелокинетичке праксије, субтесту праксије мускулатуре лица, субтесту идеомотрне праксије, субтесту идеаторне праксије и субтесту конструктивне праксије не разликују се значајно у односу на пол. Постигнућа деце на тестовима праксилне организованости разликују се и односу на узраст детета.
Закључак: Дечаци и девојчице имају подједнако развијене праксичке способности. Када говоримо о узрасту деце, може се приметити да узраст детета утиче на праксичку организованост, тј деца старијег узраста су показала боље праксичке способности од деце млађег узраста.Introduction: Sensory integration enables our brain to process, organize and select all received information from the environment in order to adequately respond to them with some purposeful activity. Sensory integration in healthy individuals is spontaneous and the reception of multisensory information is integrated effortlessly, leading to faster and better performance on detection and discrimination of the task related to the performance of individual sensory inputs.
Praxia is a complex psychomotor activity that is realized with the participation of the entire complex of brain areas, where each part of the brain has a specific role in the execution of individual components of voluntary motor activity.
Aim of the paper : The aim of this paper is to evaluate practical organization (melokinetic practice, facial musculature practice, ideomotor practice, ideational practice, constructive practice) in children aged 3 to 7 years.
Мethod: 30 subjects participated in the study. At the top of the analysis of practical organization, a method of non-experimental research based on a sample-survey of respondents was applied. The research used a group of tests for assessing practical organization, which contains five subtests. The respondents had the task of executing the orders that were placed before them.
Results: Children's achievements on the subtest of melokinetic practice, the subtest of facial musculature practice, the subtest of ideomotor practice, the subtest of ideational practice and the subtest of constructive practice do not differ significantly in relation to gender. Children's achievements on practical organization tests also differ according to the child's age.
Conclusion: Boys and girls have equally developed praxia abilities. When we talk about the age of the children, it can be noted that the age of the child affects the practical organization, ie older children showed better praxia abilities than younger children
Čitanje kod učenika s intelektualnom ometenošću
No full textМнога деца са интелектуалном ометеношћу имају великих потешкоћа у овладавању вештином читањa. Тешкоће у усвајању ове вештине отежавају како школско, тако и свакодневно функционисање ове деце. Циљ рада јесте да се прикажу истраживања у чијем фокусу је била вештина читања код деце са ИО. Увид у доступну литературу извршен је претраживањем електронских база података као и извора у штампаној форми. Резултати истраживања указују на постојање стабилног напретка у читању са узрастом, посебно забележеним у периоду од нижих ка вишим разредима основне школе. Не постоји сагласност у вези са приступом који би био најефикаснији када су у питању деца с ИО. Стога би будућим истраживањима додатно требало испитати ефикасност ових различитих приступа како би се омогућио одговарајући избор приступа за децу различитих нивоа ИО. С обзиром на добијене резултате, неопходно је остварити сарадњу са стручњацима и применити низ наставних стратегија за унапређење вештина читања код деце са ИО.Many children with intellectual disabilities have great difficulty in mastering the skill of reading. Difficulties in acquiring this skill make it difficult for these children to function both at school and on a daily basis. The aim of the paper is to present researches whose focus was the reading skill of children with ID. Insight into the available literature was carried out by searching electronic databases as well as sources in printed form. The results of the research indicate the existence of a stable progress in reading with age, especially recorded in the period from lower to higher grades of elementary school. There is no consensus regarding the approach that would be most effective when it comes to children with ID. Therefore, future research should further examine the effectiveness of these different approaches in order to allow appropriate selection of approaches for children of different levels of ID. Considering the obtained results, it is necessary to cooperate with experts and apply a number of teaching strategies to improve reading skills in children with ID
The role of a surdologist and a speech pathologist in forensic analysis of voice and speech
Get PDFForenzika glasa i govora predstavlja disciplinu primenjene fonetike koja se,
počevši od šezdesetih godina dvadesetog veka, učestalo koristi u istražnim i sudskim procesima
širom sveta. Metode koje se koriste u okviru ove forenzičke discipline su se vremenom menjale,
umnožavale i usavršavale, što je neminovno uslovljavalo prilagođavanje postupanja veštaka za
glas i govor njihovim zahtevima. Osnovni zahtev svih metoda koje se koriste u forenzičkoj
fonetici se odnosi na formalno obrazovanje veštaka koji metode primenjuju.Veštačenja glasa i
govora se uobičajeno rade komisijski, a tim veštaka obavezno čine stručnjak iz oblasti glasa i
govora (lingvista, surdolog ili logoped) i inženjer (po mogućstvu elektrotehničke struke). Kao
dodatni član tima, ukoliko se proceni da postoji potreba, može se angažovati i psiholog, iako je
praksa pokazala da u većini slučajeva ne postoji opravdana potreba za njegovim uključivanjem
u proces veštačenja. Nalazi veštaka i njihovo stručno mišljenje se smatraju validnim na sudu, i u
Srbiji i u inostranstvu, a metodologija rada je regulisana nizom domaćih i međunarodnih
propisa koji se odnose na ovu oblast veštačenja.Forensic analysis of voice and speech is a discipline of applied phonetics which has been frequently used in research and court proceedings worldwide starting from the 1960s. The methods which are used within this forensic discipline have changed, multiplied and developed through time, which inevitably necessitated the adjustment of voice and speech experts’ techniques to their requirements. The basic requirement of all methods used in forensic analysis of voice and speech relates to formal education of the experts who apply those methods. Forensic analysis of voice and speech is usually performed by a commission, while the team of experts by definition comprises an expert in the field of voice and speech (a surdologist, a speech pathologist and linguist,) and an engineer. A psychologist can also be engaged as an additional team member if it assessed that there is such a need, although the practice has shown that in most cases there is no valid need for his or her involvement in the process of forensic analysis. The findings of forensic experts and their expert opinion are considered valid in court in both Serbia and abroad, while the methodology of work are stipulated by a series of domestic and international regulations which relate to this field of forensic analysis
Karakteristike korisnika na domskom smeštaju u ustanovi za decu i mlade „Sremčica“
No full textЦиљ рада је извођење закључака о карактеристикама корисника услуга домског смештаја Установе за децу и младе „Сремчица“. Резултати истраживања су представљени у три целине: прву целину чини дескриптивна анализа података добијених из домске документације (досијеи и медицинска документација корисника) за 31 корисника; у другој целини су кроз интервју представљене животне приче 3 корисника; трећу целину чине дескриптивни подаци добијени путем AAMR скале процене за три корисника која су давала интервју. Добијени резултати говоре о социо-демографским, породичним, образовним, здравственим и понашајним карактеристикама корисника, као и о адаптивном и маладаптивном понашању корисника.The aim of the work is to draw conclusions about the characteristics of the users of residential home services of the Institution for Children and Youth „Sremčica“. The research results are presented in three parts: the first part is a descriptive analysis of the data obtained from the documentation of the Institution (files and medical documentation of the users) for 31 user; in the second part, the life stories of 3 users were presented through an interview; the third part consists of descriptive data obtained through the AAMR assessment scale for the three users who gave the interview. The obtained results speak about: social-demographic, family, educational, health and behavioral characteristics of the users, аs well as about the adaptive and maladaptive behavior of users
Povezanost porodičnih konflikata sa problemima u ponašanju kod adolescenata
No full textУ данашње време брз темпо живота и бројне промене које се дешавају у друштву остављају велики и неизбрисив траг на свим аспектима живота савременог човека.
Последице савременог начина живота и разни догађаји утичу како на појединца тако и на породицу, као најважнију групу у којој појединац живи, одраста и развија се. Међутим, не доводе све промене до позитивних и жељених исхода, нити је лако превазићи све промене које наступају и све изазове пред којима се појединац, али и породица налазе. Због тога, долази до све већих проблема у начину функционисања појединца и породичне заједнице, услед чега долази до многобројних проблема у понашању код деце, до учесталих породичних конфликата који воде ка разводу брака и распаду једне породице.
На основу наведеног, циљ овог мастер рада је објашњавање свих релевантних појмова који су значајни за овај рад, потврђивање или одбацивање постављених хипотеза и задатака, као и упоређивање резултата различитих истраживања која су испитивала повезаност породичних конфликата и проблема у понашању код адолесцената. Одређени емпиријски подаци показују да постоји повезаност између породичних конфликата и проблема у понашању код адолесцената.Nowadays, fast-paced life and numerous changes in society leave a significant and permanent trail on all aspects of life of a modern person. The consequences of the modern life and various events affect the individual and the family alike, as the most crucial unit of living, growing up and developing. However, not all changes lead to positive and desirable outcomes, nor is it easy to overcome the ongoing changes and challenges that an individual, and the family, face. Due to this, further, larger problems arise in functioning of the individual and their family, which leads to numerous problems in the children’s behavior, to family conflicts leading to divorce and the breakdown of a family.
Based on the aforementioned, the purpose of this master study is to explain all relevant terms significant for this paper, confirming or rejecting set hypothesis, and comparing the results of various studies investigating correlation of family conflicts and behavior problems in adolescents. Certain empirical data shows that there is a significant correlation between family conflicts and behavior problems in adolescents
Protocol for creating an auditory profile in early childhood
Get PDFRezime:Auditivni profil je termin koji se pojavio relativno u bliskoj prošlosti i koristi se za označavanje skupa različitih personalnih psihofizioloških karakteristika procesa prijema, prenosa, obrade i manipulisanja zvučnim informacijama. Osnova ideja formulisanja auditivnog profila je da se prikupi što više informacija o različitim komponentama sluha koje se kasnije analiziraju a zatim predstavljaju kroz jedan celovit prikaz u formi izveštaja. Auditivni profil se može raditi kod osoba različite starosne dobi (deca, odrasli), ali i kod osoba sa različitim smetnjama i poremećajima. U fokusu je analiza funkcije u ovom slučaju sluha a ne sama smetnja ili poremećaj. Svrha formulisanja auditivnog profila je upotpunjavanje kliničke evaluacije stanja dece ili odraslih osoba kod kojih postoji potreba za rehabilitacijom sluha, govora i jezika. U pravljnju auditivnog profila koriste se različite tehnike, metode, testovi i upitnici a odabir šta će se koristiti zavisi od toga koliko je ispitivano dete ili odrasla osoba sposobna da odgovori na zahteve tih instrumenata. Cilj ovog rada je bio prestavljanje protokola za formiranje auditivnog profila kod dece na najranijem uzrastu sa različitim razvojnim smetnjama i poremećajima. Ovaj protokol je nastao saradnjom surdologa i logopeda a njegova efikasnost i upotrebljivost je ispitana primenom kod dece sa različitim vrstama smetnji i poremećaja. Do sada na osnovu iskustva autora može se konstatovati da ovaj protokol i formiranje auditivnog profila predstavljaju značajan doprinos surdološkoj i logopedskoj praksi.Auditory profile is a term that has relatively appeared in the recent past and is used to denote a set of different personal psychophysiological characteristics of receiving, transmitting, processing, and manipulating sound information. The basic idea of creating an auditory profile is to gather as much information as possible about the various components of hearing that are later analyzed and then presented through one comprehensive presentation in the form of a report. The auditory profile can be done with people of different ages (children, adults) and people with various disabilities and disorders. The focus is on the analysis of functions, in this case of hearing, and not the disabilities or disorder itself. The purpose of the formulation of the auditory profile is the completion of the clinical evaluation of the condition of children or adults in need of hearing, speech, and language rehabilitation. Different techniques, methods, tests, and questionnaires are used in creating an auditory profile. The choice of what will be used depends on how well the examined child or adult can respond to the requirements of these instruments. This study aimed to present a protocol for the creating of the auditory profile in children at the earliest age with various developmental disabilities and disorders. This protocol was developed in collaboration with a specialist in hearing disabilities and disorders and speech and language pathologists its effectiveness and usability have been tested in children with various types of disorders. So far, based on the author's experience, it can be concluded that this protocol and the formation of the auditory profile represent a significant contribution to hearing, speech, and language therapy practice
Development of Macedonian monosyllabic and disyllabic tests for speech audiometry
Get PDFThe aim of the study was to develop Macedonian monosyllabic and disyllabic tests for speech audiometry, to record the
speech materials, and to conduct clinical validation of the tests. The following criteria were applied: word familiarity,
phonetic balance, and homogeneity of audibility. Clinical validation was conducted on a sample of 30 normal hearing
subjects, aged 18 to 30 years. We developed four open-set tests for speech threshold and suprathreshold testing in quiet.
The tests contain two word lists with 50 monosyllabic words and two word lists with 36 disyllabic words. Each word was
introduced by a carrier phrase. Psychometric function slope from 20% to 80% correct recognition for all words was 5%/
dB. The difference between the presentation levels at which the subjects repeated all the words was ≤ 4 dB. Developed
phonetically balanced word lists have relatively steep psychometric function slope and they are homogeneous in terms of
the audibilit