Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Korelati kvaliteta života porodica i dece sa oštećenjem vida
No full textУ свим научним дисциплинама које проучавају човека користи се појам квалитет живота. Сматра се да на квалитет живота утичу здравље појединца, његово емоционално стање, социјални односи, лична веровања и однос према средини у којој особа живи.
Породица представља основу људског друштва и има веома значајну улогу за развој сваког појединца. Рођењем детета са оштећењем вида код родитеља се јавља забринутост због његове будућности, посете стручњацима, терапије и третмани доводе до повећаног нивоа стреса, што може резултирати променом квалитета живота читаве породице.
Циљ рада је да укаже на неке аспекте квалитета живота особа са оштећењем вида и квалитета живота њихових чланова породице.
Преглед истраживања: Узорак је чинило 38 испитаника, родитеља деце са оштећењем вида. Критеријум за укључивање деце у истраживање било је присуство оштећења вида, као и да су узраста од 5 до 11 година.
Инструменти: Подаци о квалитету живота су прикупљени применом Педијатријског упитника за процену квалитета живота повезаног са видом (Pediatric Eye Questionnaire – PedsEyeQ, Hatt et al., 2019). За процену самопоштовања код родитеља коришћена је Розенбергова скала самопоштовања, а за процену оптимима Скала за мерење оптимизма.
Резултати: Резултати показују да дијагноза код детета има утицај на функционални вид, а узраст на ком је настало оштећење вида утиче на функционални вид, породицу и родитеље, забринутост због оштећења вида, као и на целокупан квалитет живота. Нега очију, Брига о самоперцепцији и итеракцији и Брига о функционалном виду зависе од укључености у рану интервенцију. Утврђена је корелација између подскала функционални вид и брига о функционалном виду, као и између подскала социјални проблеми и брига о самоперцепцији, и између подскала сметње због оштећења вида и забринутост због стања оштећења вида.
Постоји корелација између подстакала Функционални вид, Сметње због оштећења вида и Социјални проблеми са квалитетом живота како у целини тако и у свим његовим доменима.
Између осталих домена (Нега очију, Утицај на родитеље и породицу, Забринутост због стања оштећења вида, Брига о самоперцепцији и интеракцији и Брига о функционалном виду) и квалитета живота такође постоји позитивна корелација. Позитивна корелација умереног интензитета утврђена је између Скале самопоштовања и квалитета живота, док између квалитета живота и нивоа оптимизма није утврђена повезаност.In all scientific disciplines that study man, the term quality of life is used. It is believed that the quality of life is influenced by the health of the individual, his emotional state, social relations, personal beliefs and attitude towards the environment in which the person lives.
The family represents the basis of human society and has a very important role for the development of each individual. The birth of a visually impaired child causes parents to worry about their future, visits to specialists, therapies and treatments lead to an increased level of stress, which can result in a change in the quality of life of the entire family.The aim of the work is to point out some aspects of the quality of life of visually impaired people and the quality of life of their family members.
Research overview: The sample consisted of 38 respondents, parents of visually impaired children. The criterion for the inclusion of children in the research was the presence of visual impairment, as well as the fact that they were between the ages of 5 and 11.
Instruments: Data on quality of life were collected using the pediatric Quality of Life Assessment Questionnaire – PedsEyeQ (Hatt et al., 2019). The Rosenberg self-esteem scale was used to assess parents' self-esteem, and the Optimism Measurement Scale was used to assess optimism.
Results: The results show that the child's diagnosis has an impact on functional vision, and the age at which visual impairment occurred affects functional vision, family and parents, concerns about visual impairment, as well as the overall quality of life. Eye Care, Care of Self-Perception and Interaction, and Care of Functional Vision depend on early intervention involvement. A correlation was established between the subscales of functional vision and concern about functional vision, as well as between the subscales of social problems and concerns about self-perception, and between the subscales of interference due to visual impairment and concern about the state of visual impairment. There is a correlation between the stimuli Functional Vision, Disturbance due to visual impairment and Social Problems with the quality of life both as a whole and in all its domains.
There is also a positive correlation between the other domains (Eye Care, Impact on Parents and Family, Worry about Visual Impairment, Concern for Self-Perception and Interaction, and Concern for Functional Vision) and quality of life. A positive correlation of moderate intensity was found between the Self-Esteem Scale and quality of life, while no connection was found between quality of life and the level of optimism
Awareness of Prostate Cancer among the Sportsmen in the Republic of Serbia
Get PDFProstate cancer is the second most commonly occurring cancer in men. Regardless of statistics, screening for prostate cancer is an individual decision and most male patients come for their first examination with an already developed disease, as they are not adequately informed. The study aimed to emphasize the importance of preventive tests for urological diseases in the Republic of Serbia, raise awareness about urinary problems, and present social marketing strategies for prevention. The results confirm the generally lower awareness of respondents under the age of 30, followed by those who finished university, go to the doctor two or three times a year, and receive information other than by watching TV. Implemented research indicates the influence of the marketing principles and social marketing strategies on possible target groups of the male population over 50, which is aimed at raising awareness of the importance of prevention of urological diseases and the expected changes in the health behavior of the target population. © 2022 Tamara Panajotović et al
Praktične veštine osoba sa oštećenjem vida
Get PDFThe acquisition of practical skills, as with adaptive behaviour in general, is affected by an array of personal and environmental factors. The aim of this study was to determine the level of acquisition of practical adaptive skills among adults with vision impairment in comparison to the norms among the general population, and with regard to the visual status (low vision and blindness), age of vision loss onset, gender, age, living arrangements, education, and employment status. Methods. Seventy-nine persons who are blind and forty-eight volunteers with low vision with typical intellectual abilities took part in the study. The respondents were aged from 19 to 60 (M = 36.06, SD = 11.777). Practical adaptive skills were assessed using the Practical Skills domain which is part of the Adaptive Behavior Assessment System II – ABAS II. Results. The scores achieved in the skill areas of the Practical Skills domain, range from extremely low to average. Extremely low scores were detected in the Work skill area, for the skill areas of Community Use, Home Living and Health and Safety, the scores were below average, and average scores were noted in the Self-Care skill area. The degree of practical skills acquisition among persons with vision impairment depended primarily on the visual status, but a significant connection with living arrangements and employment status was also established. Conclusion. Persons with vision impairment showed significant limitations in the area of practical skills, which indicate the need for support programs designed to foster the development of self-reliance.Niz ličnih i sredinskih činilaca utiče na usvajanje praktičnih veština, kao i na adaptivno ponašanje u celini. Cilj rada je bio da se utvrdi nivo usvojenosti praktičnih adaptivnih veština kod odraslih osoba sa oštećenjem vida, u poređenju sa normama u opštoj populaciji, kao i u odnosu na vizuelni status (slabovidost i slepoća), vreme gubitka vida, pol, uzrast, porodični status, nivo obrazovanja i radni status. Metode. U istraživanju je dobrovoljno učestovalo 79 (62,2%) slepih i 48 (37,8%) slabovidih ispitanika tipičnih intelektualnih sposobnosti. Ispitanici su bili starosti starosti od 19 do 60 godina (M=36,06, SD=11,777). Za procenu praktičnih veština korišćen je domen 'Praktične veštine' koji pripada Adaptive Behavior Assessment System II – ABAS II. Rezultati. Skorovi ostvareni na subtestovima domena 'Praktične veštine' kretali su se u rangu od ekstremno niskih do prosečnih. Ekstremno niska postignuća zabeležena su na subtestu 'Posao', u rangu ispodprosečnih vrednosti bili su skorovi na subtestovima 'Život u zajednici', 'Život u kući' i 'Zdravlje i bezbednost', a u rangu prosečnih na subtestu 'Briga o sebi'. Usvojenost praktičnih veština kod osoba sa oštećenjem vida prvenstveno je zavisila od kategorije oštećenja vida, a utvrđena je i njihova značajna povezanost sa porodičnim statusom i radnim iskustvom. Zaključak. Osobe sa oštećenjem vida ispoljavaju značajna ograničenja u oblasti praktičnih veština, što ukazuje na potrebu za programima podrške razvoju njihovog nezavisnog funkcionisanja
Odgovori nastavnika na anksioznost učenika s poremećajem iz spektra autizma: Predlog prediktivnog modela
Get PDFIntroduction. Students with autism spectrum disorder (ASD) experience clinical or
subclinical levels of anxiety which problematizes the possibilities of communication
and social interaction. Current educational demands require the exploration of variables
linked to the mediation of teachers’ responses to the anxiety of students with ASD.
Objective. To propose a predictive model based on mediating variables of teachers’
responses to the anxiety of students with ASD in inclusive schools. Methods. This
manuscript is focused on the review of the variables: knowledge about ASD, emotional
regulation strategies, experience in special/inclusive education, and teachers’ attitudes
towards inclusion. Results. The evidence suggests that the variables reviewed are key
in the responses of teachers to the anxiety of students with ASD. Based on this finding,
a model is proposed that associates high knowledge about ASD, cognitive reassessment
as a strategy for emotional regulation, positive attitude, and experience in special and/
or inclusive education with responses from teachers that promote autonomy, while
indicators such as low knowledge about students with ASD, expressive suppression as
an emotional regulation strategy, negative attitude, and little experience in special and/
or inclusive education are related to responses that problematize anxiety symptoms in
students with ASD. Conclusion. The predictive model proposed here is speculative, but
theoretically, it paves the way for possible empirical studies that demonstrate its validity.Uvod: Učenici s poremećajem iz spektra autizma (PSA) doživljavaju kliničke ili subkliničke
nivoe anksioznosti koji problematizuju mogućnosti komunikacije i socijalne interakcije.
Trenutni obrazovni zahtevi iziskuju istraživanje varijabli povezanih sa posredovanjem
odgovora nastavnika na anksioznost učenika sa PSA. Cilj: Predložiti prediktivni model
zasnovan na posredujućim varijablama odgovora nastavnika na anksioznost učenika sa
PSA u inkluzivnim školama. Metode: Ovaj rukopis je fokusiran na pregled varijabli:
znanja o PSA, strategije emocionalne regulacije, iskustva u specijalnom/inkluzivnom
obrazovanju i stavovi nastavnika prema inkluziji. Rezultati: Dokazi sugerišu da su
razmotrene varijable ključne u odgovorima nastavnika na anksioznost učenika sa PSA.
Na osnovu ovog nalaza, predložen je model koji povezuje visoko znanje o PSA, kognitivno
ponovno procenjivanje kao strategiju emocionalne regulacije, pozitivan stav i iskustvo
u specijalnom i/ili inkluzivnom obrazovanju sa odgovorima nastavnika koji promovišu
autonomiju, dok su indikatori kao što su slabo znanje o učenicima sa PSA, ekspresivno
potiskivanje kao strategija emocionalne regulacije, negativan stav i malo iskustva u
specijalnom i/ili inkluzivnom obrazovanju povezani sa odgovorima koji problematizuju
simptome anksioznosti kod učenika sa PSA. Zaključak: Prediktivni model koji je ovde
predložen je spekulativan, ali teoretski otvara put mogućim empirijskim studijama koje
će demonstrirati njegovu validnost
Lexical processing skills in the elderly
Get PDFPodaci iz dosadašnjih istraživanja sugerišu značajnu semantičku razgradnju u starijoj životnoj dobi, međutim, nije još jasno da li ona sledi postepen linea- ran tok ili u nekom periodu dolazi do većih promena.
Cilj našeg istraživanja je poređenje leksičkog procesiranja na uzorku ispita- nika starosti od 60 do 85 godina, koji su podeljeni u tri starosne decenijske grupe. Suptest semantičkih asocijacija Sidnejske jezičke baterije korišćen je u svrhu procene leksičkog procesiranja.
Rezultati su ukazali na značajano lošija postignuća ispitanika starijih od 80 godina u poređenju sa ispitanicima u šezdesetim i sedamdesetim godina- ma. Takođe, rezultati su pokazali da ispitanici koji imaju samo osnovnu školu imaju značajno lošija postignuća u poređenju sa ispitanicima koji su završili i srednju školu ili su visokoobrazovani, dok se postignuća nisu razlikovala u odnosu na pol ispitanika.
Rezultati našeg istraživanja su pokazali da dolazi do značajnije seman- tičke razgradnje posle 80. godine. Međutim, kako grupe ispitanika nisu bile usklađene prema nivou obrazovanja, potrebno je kontrolisati ovu varijablu u cilju izvođenja pouzdanih zaključaka.Data from previous studies suggest a significant semantic deterioration in older age, however, it is not yet clear whether it follows a gradual linear course or major changes occur in some period.
The aim of our research is to compare lexical processing in a sample of participants aged 60 to 85, divided into three decade-age groups. The Semantic Associations subtest of the Sydney Language Battery was used for the purpose of lexical processing assessment.
The results indicated significantly lower achievements of participants over the age of 80 comparing to ones in their sixties and seventies. Also, the results showed that participants with only primary school have significantly lower achievements comparing to ones with secondary school or highly educated, while the achievements did not differ regarding the gender.
The results of our research showed that a significant semantic deterioration occurs in the eighties. However, as the groups were not matched according to the level of education, it is necessary to control this variable in order to draw reliable conclusions
Personal and environmental factors as quality of life determinants in adults with intellectual disability
Get PDFOdrasle osobe sa intelektualnom ometenošću su u većem riziku od slabijeg kva-
liteta života u odnosu na tipičnu populaciju sa kojom dele isto socijalno
okruženje. Na ukupan indeks kvaliteta života, kao i na pojedinačne domene,
utiču udruženo različiti personalni i socijalni činioci, čija prediktivna
vrednost i funkcionalna uloga variraju.
Najznačajnije determinante kvaliteta života odraslih osoba sa intelektu-
alnom ometenošću su: dostupnost individualizovane socijalne podrške koja je u
skladu sa autentičnim potrebama i ciljevima pojedinca, tip stanovanja, sto-
pa zapošljavanja, stavovi tipične populacije, nivo socijalne participacije,
indeks razvijenosti svakodnevnih životnih veština i veština samoodređenja
i prisustvo komorbiditeta.
Utvrđivanje prediktora kvaliteta života odraslih osoba sa intelektual-
nom ometenošću omogućava bolje planiranje i implementaciju korisnih indi-
vidualnih rehabilitacionih procedura kojima se unapređuje kvalitet života
i životno zadovoljstvo ovih osoba.Adults with intellectual disability are at
greater risk of poorer quality of life compared
to the typical population with whom they
share the same social environment. Different
personal and social factors, whose predictive
values and functional roles vary, jointly
affect the overall quality of life index and its
domains.
The most significant quality of life
determinants in adults with intellectual
disability include the following: the
availability of individualized social support
that meets an individual’s authentic needs
and goals, type of housing, employment rate,
attitudes of the typical population, level of
social participation, development index of daily living and self-determination skills, and
comorbidity.
Determining the quality of life predictors in
adults with intellectual disability enables
better planning and implementation of useful
individual rehabilitation procedures that
improve their quality of life and satisfaction
Rehabilitation of Motor Impairments Following a Traumatic Head Injury
Get PDFTraumatic head injury belongs to the group of neurological conditions,
following the occurrence of which we may detect difficulties in motor
behaviour and cognitive functioning of the persons. The impact of a traumatic
head injury on majority of patients is substantial. Rehabilitation of motor
impairments encompasses a series of interventions performed on persons after
a traumatic head injury and is of crucial significance for such persons to return
to their customary activities of everyday life. This study gives a brief display
of the rehabilitation approach and its importance to recovery of motor
functioning in persons who suffered a traumatic head injury. It is considered
that motor impairment rehabilitation programme following a traumatic head
injury should focus on specific approaches, leading to improvement of certain
motoric tasks and outcome measures.Черепно-мозговая травма относится к группе неврологических со-
стояний, при возникновении которых могут определяться проблемы
двигательного поведения и когнитивной деятельности. Влияние череп-
но-мозговой травмы на большинство пациентов велико. Реабилитация
101
двигательных нарушений включает в себя ряд вмешательств, которые
предоставляются людям после черепно-мозговой травмы и необходимы
для того, чтобы люди могли вернуться к нормальной повседневной дея-
тельности. В статье дано краткое описание реабилитационного подхода
и его значения для восстановления двигательных функций у лиц, пере-
несших черепно-мозговую травму. Считается, что основное внимание в
программах реабилитации при двигательных нарушениях после череп-
но-мозговой травмы должно быть сосредоточено на конкретных подхо-
дах, которые приводят к улучшению определенных двигательных задач
и показателей результатов
Adaptive skills in children with communication disorders
No full textКонструкт адаптивног понашања укључује вештине које су појединцу неопходне како би задовољио своје личне потребе и могао да одговори на социјалне и културолошке захтеве средине. Током времена, способност да се примерено и адекватно делује у различитим ситуацијама проширила се на скупове вештина који укључују не само социјалну компетенцију (социјалне адаптивне вештине) већ и вештине које су дио свакодневног живота, као што су рецептивно-експресивни речник и функционална акдемска знања (концептуалне адаптивне вештине) и способност бриге о себи у свом дому и у оквиру заједнице (практичне адаптивне вештине). Процена адаптивног понашања неизоставан је део у идентификацији и класификацији интелектуалне ометености, али и важан показатељ развоја деце са другим развојним поремећајима и деце типичног развоја (ТР).Основни циљ овог истраживања је био да се утврди ниво овладаности адаптивним вештинама (концептуалним, социјалним, практичним) код деце са специфичним језичким поремећајем (СЈП), деце са поремећајем из спектра аутизма (ПСА), деце са лаком интелектуалном ометеношћу (ЛИО) и ТР деце. Такође, циљ је био и да се утврди однос између профила адаптивног понашања код деце са СЈП, ПСА, ЛИО и ТР деце. Поред тога, циљ истраживања је био и да се утврди однос између адаптивног понашања и индикатора социо-економског статуса (СЕС) (образовање родитеља, радни статус родитеља, приходи породице, брачни статус родитеља, број браће и сестара) код испитиваних група.Истраживање је спроведено на узорку од 183 испитаника, оба пола, узраста од 4 до 14 година (9,22±2,79). Укупан узорак подељен је у четири групе, три клиничке и једну контролну. Прву клиничку групу чинило је 31 дете са СЈП; другу групу 30 деце са ПСА; трећу групу 33 деце са ЛИО. Контролна група је обухватила 89 ТР деце, без неуролошких, сензорних и тешких телесних оштећења, просечне или натпросечне интелигенције.За процену адаптивних вештина (концептуалних, социјалних, практичних) коришћена је Дијагностичка скала за процену адаптивног понашања (Adaptive Behaviour Diagnostic Scale − ABDS; Pearson et al., 2016). Истраживање је реализовано током 2020/2021. године у удружењима за децу и омладину са потребом за посебном подршком, предшколском установама, редовним и специјалним школама у Републици Српској.Резултати истраживања су показали да деца са СЈП, ПСА и ЛИО имају значајно лошија постигнућа у поређењу са ТР децом, како на нивоу укупног адаптивног скора, тако и на нивоу појединачних адаптивних домена, концептуалном, социјалном и практичном. Деца са СЈП имају значајно боља постигнућа од деце са ЛИО и ПСА на свим испитиваним адаптивним доменима и укупном адаптивном скору. Деца са ЛИО имају значајно боља постигнућа на социјалном и практичном домену и укупном адаптивном скору у односу на децу са ПСА. Значајна разлика у постигнућима деце са ПСА у односу на децу са ЛИО није утврђена само у резултатима на концептуалном домену.Даље, резултати показују да деца са СЈП и ЛИО имају сличан профил адаптивног функционисања, то јест, имају највише вредности скорова у оквиру практичног домена, затим у оквиру социјалног домена, док су најнижи скорови уочени у домену концептуалних вештина (концептуални ˂ социјални ˂ практични домен). Са друге стране, деца са ПСА и ТР деца су најбоља у практичном домену, затим у концептуалном, док у домену социјалних вештина имају најнижа постигнућа (социјални ˂ концептуални ˂ практични домен).Сумирањем резултата и постигнућа деце испитиваних група на концептуалном, социјалном и практичном домену и укупном адаптивном скору, у односу на индикаторе СЕС-а, утврђено је да образовање мајке и оца и радни статус мајке остварују значајан утицај на постигнућа деце на свим испитиваним адаптивним доменима и укупном адаптивном скору. Брачни статус родитеља има значајан утицај на постигнућа деце на концептуалном ипрактичном домену и укупном адаптивном скору. Приходи породице остварују значајан утицај на постигнућа деце у практичном домену, док број браће и сестара има значајан утицај на постигнућа деце у концептуалном домену.Добијени резултати могу дати допринос у идентификацији тешкоћа и капацитета деце са СЈП, ПСА и ЛИО у подручју адаптивних вештина (концептуалних, социјалних, практичних). На основу добијених налаза могуће је дефинисати смернице за креирање едукативних и рехабилитационих програма подршке овој деци, што има посебан значај за стручњаке (логопеде, специјалне едукаторе и рехабилитаторе) који раде у пракси са овом децом.The construct of adaptive behavior includes skills that individuals need to meet their personal needs and be able to respond to the social and cultural demands of the environment. Over time, the ability to act appropriately and adequately in a variety of situations has expanded to skill sets that include not only social competence (social adaptive skills), but also skills that are part of everyday living, such as receptive-expressive vocabulary, functional academic knowledge (conceptual adaptive skills) as well as the ability to take care of oneself in one's home and within the community (practical adaptive skills). Assessment of adaptive behavior is an indispensable part in the identification and classification of intellectual disabilities, but also an important indicator of the development of children with other developmental disorders and children with typical development.The aim of this research was to determine the level of mastery of adaptive skills (conceptual, social, practical) in children with specific language impairment (SLI), children with autism spectrum disorder (ASD) and childrens with mild intelectaul disabilities (MID), as well as children with typical development (TD). Also, the goal was to determine the relationship between the profile of adaptive behavior in children with SLI, ASD, MID and TD children. In addition, the aim of the research was to determine the relationship between adaptive behavior and SES indicators (parental education, parents 'employment status, family income, parents' marital status, number of siblings) at the examined groups.The study was conducted on a sample of 183 subjects, both sexes, aged 4 to 14 years (9.22 ± 2.79). The total sample was divided into four groups, three clinical and one control. The first clinical group consisted of 31 children with SLI; another group of 30 children with ASD; the third group of 33 children with MID. The control group included 89 TD children, without neurological, sensory and physical impairments, average or above average intelligence. The Adaptive Behavior Diagnostic Scale (ABDS; Pearson et al., 2016) was used to assess adaptive skills (conceptual, social, practical). The research was realized during 2020/2021. years in Associations for children and youth with the need for special support, preschools, regular and special schools in the Republic of Srpska.The results of the research showed that children with SLI, ASD and MID have significantly worse achievements compared to TD children in overall score of ABDS scale, as well as on individual domains. Children with SLI have significantly better score than children with MID and ASD in all adaptive test domains and overall adaptive score. Children with MID have significantly better social and practical domain score and overall adaptive score compared to children with ASD. A significant difference in the achievements of children with ASD compared to children with MID was not determined only in the results in the conceptual domain. Furthermore, the results show that children with SLI and MID have a similar profile of adaptive functioning, actually, they have the highest score values within the practical domain, then within the social domain, while the lowest scores were observed in the domain of conceptual skills (conceptual ˂ social ˂ practical domain). On the other hand, children with ASD and TD children are the best in the practical domain, then in the conceptual domain, while in the domain of social skills they have the lowest achievements (social ˂ conceptual ˂ practical domain).Summarizing the results and achievements of children in the study groups in the conceptual, social and practical domain and the overall adaptive score, in relation to SES indicators, it was found that education of mother and father and working status of mothers have a significant impact on children's achievements in all individual domains, as well as in overall adaptive score. Marital status of parents has a significant impact on children's achievements in the conceptual and practical domain and the overall adaptive score. Family income has a significant impact on children's achievements in the practical domain, while the number of siblings has a significant impact on children's achievements in the conceptual domain.The obtained results can contribute to the identification of difficulties and capacities of children with SLI, ASD and MID in the field of adaptive skills (conceptual, social, practical). Based on the findings, it is possible to define guidelines for creating educational and rehabilitation programs to support these children, which is of particular importance for professionals (speech therapists, special educators and rehabilitators) who work in practice with these children
Školsko okruženje kao faktor jezičkog i socio-emocionalnog razvoja dece sa neverbalnim smetnjama u učenju
Get PDFKoncept neverbalnih smetnji u učenju (u daljem tekstu NSU) uključuje izražene
deficite taktilne i vizuelne percepcije, kao i obavljanja složenih motoričkih zadataka, za
razliku od dobro razvijene auditivne percepcije i učenja napamet. Za decu sa NSU
školsko okruženje predstavlja veliki izazov, stoga je cilj ovog rada razmotriti njegovu
ulogu u odnosu na akademske sposobnosti i deficite kod ove grupe dece.
Dobro razvijena sposobnost dece sa NSU da obraćaju pažnju na detalje
omogućava im razvijenu verbalnu memoriju, ekspresivni jezik i verbalne asocijacije. Sa
druge strane, deficit vizuelne percepcije i fine motorike dovodi do smetnji u pisanju i
matematici. Deca sa NSU imaju poteškoća u suočavanju sa novim informacijama,
promenama u svojoj rutini ili neočekivanim događajima. Obično imaju slaba vizuelna i
taktilna sećanja, zbog čega teško prepoznaju lica svojih prijatelja. Kao rezultat
semantičkih deficita ova deca doslovno tumače značenje reči, zbog čega su često naivna
i veruju u sve što im se kaže. Usled pragmatskih deficita za decu sa NSU problem
predstavlja ”čitanje između redova”, razumevanje gestova, izraza lica, idioma, procena
kada treba reći puno ili malo, kao i da li je nešto smešno. Ova deca razumeju jezik i
svakodnevne situacije na toliko doslovan način, da njihovi tipično razvijeni vršnjaci mogu
imati poteškoća u razumevanju njihove logike.
Deca sa NSU su veoma svesna svojih ograničenja. Znaju da rade nešto pogrešno,
ali ne mogu da shvate šta nije u redu sa njihovim postupcima ili kako da isprave svoje
ponašanje. S obzirom da žele socijalno prihvatanje, zahvalni su na svakoj pomoći koju
dobijaju. Deficiti socijalnih interakcija s kojima se ova deca suočavaju izlažu ih riziku od
problema poput socijalne izolacije, anksioznosti, frustracije, niskog samopoštovanja i
nezadovoljstva na školskom uzrastu. Pored ovoga, stručnjaci tvrde da su deca sa NSU u
visokom riziku od anksioznosti i depresije. Brojni autori ističu značaj rane intervencije
kao načina za razvoj samopoštovanja kod dece sa NSU, kako psihološki problemi ne bi
postali neizbežni. Neophodno je da deca sa NSU dobiju direktna uputstva o tome kako
da adekvatno socijalno funkcionišu.
Nedostatak naučnog znanja o programima tretmana za stvaranje optimalnog
porodičnog i školskog okruženja za decu sa NSU ostavljaju roditeljima i nastavnicima
malo resursa za praktične savete o programu intervencije. Za nastavnike i roditelje je od
pomoći da shvate da nije neophodno naučiti niz specifičnih novih strategija podučavanja
da bi se zadovoljile potrebe dece sa NSU. Umesto toga, važno je prepoznati i
identifikovati vrste problema sa kojima se ova deca susreću, a zatim primeniti načine
njihovog rešavanja koji proizilaze iz sopstvenog iskustva u svakodnevnim interakcijama