Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Métodos actuales en el tratamiento de la afasia
Get PDFAphasia frequently leads to long-term consequences in language
and communication. This paper presents an overview of current
methods of aphasia treatment, as well as empirical data on their
effectiveness and limitations. We surveyed literature by accessing
electronic databases of Serbian libraries and by using specialized
search engines on the internet. A review of the papers confirmed
the existence of numerous methods in the treatment of aphasia
today, which we conveniently grouped. The central place in the
treatment is occupied by methods aimed at treating specific lan-
guage disorders and methods specific to the type of aphasia.
Methods that are complementary to language-oriented forms of
therapy also need to be examined. There is a growing necessity to
better define criteria for the implementation of some therapy
methods. We feel that more precise definitions and a more unified
methodology are needed to evaluate the efficacy of therapy
methods and their verification.La afasia produce frecuentemente consecuencias a largo plazo en el
lenguaje y la comunicación. Este artículo presenta una visión global de
los métodos actuales del tratamiento de la afasia, así como también
datos empíricos sobre su efectividad y sus limitaciones. Hemos inves-
tigado la literatura accediendo a bases de datos electrónicas de
librerías serbias, y utilizando motores de búsqueda especializados en
internet. Un análisis de los artículos confirmó que hoy en día existen
numerosos métodos en el tratamiento de la afasia, que hemos agru-
pado convenientemente. El lugar central del tratamiento lo
ocupan métodos destinados a tratar trastornos específicos del len-
guaje, y métodos específicos para el tipo de afasia. Es preciso estudiar
también los métodos que son complementarios a las terapias orienta-
das al lenguaje. Existe una necesidad cada vez mayor de definir
con más precisión los criterios para la implementación de
algunos
métodos
terapéuticos.
Creemos
que
se
necesitan
definiciones más precisas, y una metodología más unificada para
evaluar la eficacia de los métodos terapéuticos y su verificación
Kompetencije nastavnika za rad sa učenicima iz osetljivih i manjinskih grupa
No full textПраво на образовање универзално људско право, загарантовано међународним правним актима, Уставом Републике Србије и законима у области образовања. Ако образовање разумемо као кључни фактор за многе позитивне друштвене и економске промене, неопходно је размотрити могућности за унапређење образовања осетљивих и мањинских група ученика. Како би њихово образовање било успешно, потребни су наставници компетентни за рад и способни да одговоре на посебне образовне захтеве ових ученика. Циљ овог рада јесте да се да прикажу компетенција наставника, које су потребне како би интеркултурално и инклузивно образовање достигли свој максимум. У првом делу дефинисани су појмови компетенције, дат је приказ наставничких компетенција, као и осетљивих и мањинских група. У другом делу рада, дата су појмовна одређења термина интеркултурализам и инклузија, затим интеркулруалног и инклузивног образовања, компетенција наставника, са посебном освртом на стање у Републици Србији.The right to education is a universal human right, guaranteed by international legal acts, the Constitution of the Republic of Serbia and laws in the field of education.
If we understand education as a key factor for many positive social and economic changes, it is necessary to consider opportunities to improve the education of sensitive and minority groups of students. In order for their education to be persistent, teachers are required to work competently and be able to respond to the special educational requirements of these students.
The aim of this paper is to point out the competence of teachers, which are needed in order for intercultural and inclusive education to reach its maximum. In the first part of the paper, we defined concepts of competence, competence of teachers and sensitive and minority groups.
In the second part of the paper, we defined the terms interculturalism and inclusion, interkulrual and inclusive education, competence of teachers, with a special reference to the state of the Republic of Serbia
Awareness of vocal professionals about vocal hygiene
No full textУвод: Комуникација је основна људска потреба, која се реализује најчешће говором, односно гласом. Глас је средство за размену информација, исказивање потреба и жеља, остваривање циљева. Глас је од посебног значаја за оне особе које га професионално користе, односно које свакодневно ангажују свој глас на послу. Ова скупина људи се назива вокални професионалци. Ту се убрајају певачи, наставници, свештеници, логопеди, трговци, адвокати и слично. Међутим, иако свакодневно употребљавају свој глас, многи вокални професионалци немају основна знања о начинима превенције проблема са гласом и методама очувања свог гласа од негативног утицаја штетних фактора. Управо томе служи вокална хигијена, која је ефикасан начин предупређивања проблема са гласом и промене лоших говорних навика.
Циљ: Циљ истраживања је да се испита ниво информисаности вокалних професионалаца о вокалној хигијени, уз посебан осврт на разлике у нивоу информиасаности у односу на пол, узраст, место становања, пушачки статус, ниво образовања и постојање проблема са гласом.
Метод: У истраживању је учествовало 80 испитаника, вокалних професионалаца. Ради анализе информисаности вокалних професионалаца о вокалној хигијени примењен је метод неексперименталног истраживања на основу узорка – анкетирање испитаника. Упитник о вокалној хигијени је коришћен у испитивању, где су испитаници оцењивали 33 тврдње о вокалној хигијени са тачно, нетачно или не знам. Поред наведеног упитника, попуњавали су и упитник који је прикупљао социодемографске податке о њима (пол, узраст, место становања, пушачки статус, постојање проблема са гласом, ниво образовања).
Резултати: Анализом је утврђен ниво информисаности вокалних професионалаца о вокалној хигијени. Мере дескриптивне и инференцијалне статистике (t-test, ANOVA) су коришћене приликом статистичке обраде података и тестирања хипотеза. Резултати истраживања показују да је информисаност вокалних професионалаца из датог узорка о вокалној хигијени на задовољавајућем нивоу.
Закључак: Испитаници из датог узорка су информисани о вокалној хигијени, али упркос томе, с обзиром да је велики број њих релативно млађег узраста и тек на почетку каријере, неопходна је стална едукација и рад на превенцији потенцијалних проблема са гласом- како би та информисаност постала боља. Добијени резултати се не могу генерализовати на општу популацију Републике Србије због ограничене величине узорка.Introduction: Communication is a basic human need, which is mainly realized through speech, ie voice. Voice is an isnstrument of exchanging information, expressing needs and desires, achieving goals. Voice is especially important for a person who uses it professionally, ie who engages his/her voice at work every day. This group of people is called vocal professionals. They include singers, teachers, priests, speech therapists, merchants, lawyers etc. However, even though they use their voice on a daily basis, many vocal professionals do not have a basic knowledge of ways to prevent voice problems and don’t know methods of protecting their voice from the negative impact of harmful factors. This is exactly what vocal hygiene is for, as an effective way to prevent voice problems and change bad speaking habits.
Aim: The aim of the research is to examine the level of awareness of vocal professionals about vocal hygiene, with special reference to differences in the level of awareness in relation to gender, age, smoking status, level of education and existence of voice problems.
Method: 80 respondents, vocal professionals, participated in the research. In order to analyze the awareness of vocal professionals about vocal hygiene, the method of non-experimental research based on a sample was applied – surveying the respondents. The Vocal Hygiene Questionnaire was used in the study, where respondents rated 33 vocal hygiene claims with true, false or I don’t know. In addition to that, they also filled out a questionnaire that collected sociodemographic data about them (gender, age, place of residence, smoking status, existence of voice problems, level of education).
Results: The analysis determined the level of awareness of vocal professionals about vocal hygiene. Measures of descriptive and inferential statistics (t-test, ANOVA) were used in statistical data processing and hypothesis testing. The results of the research show that the awareness of vocal professionals from the given sample about vocal hygiene is at a satisfactory level.
Conclusion: Respondents from the given sample were informed about the vocal hygiene, but despite that, since a large number of them are relatively younger and only at the beginning of their careers, constant education and work on prevention of potential voice problems is necessary - in order to become more informed. The obtained results cannot be generalized to the general population of the Republic of Serbia due to the limited sample size
Analiza percepcije faktora zadovoljstva roditelja inkluzivnim obrazovanjem učenika sa teškoćama u razvoju i invaliditetom
No full textПознато је да се модел инклузивног образовања примењује већ дуги низ година у васпитно образовним установама Србије, али је број истраживања усмерених ка његовом унапређењу и даље је недовољан. Постоји велики број фактора које треба узети у обзир када говоримо о квалитету и примени инклузије у пракси. Образовање деце са тешкоћама у развоју и инвалидитетом у редовним школама јесте важно питање широм света током последњих деценија. Овај вид образовања захтева кооперацију и постизање компромиса у задовољењу потреба деце типичног развоја и деце са тешкоћама у развоју и инвалидитетом, родитеља, наставника, сарадника, помоћног особља. Предмет овог рада јесте перцепција задовољства родитеља инклузивним образовањем и откривање фактора (варијабли) које утичу на формирање позитивних или негативних ставова према инклузивном образовању. Узорак истраживања чинило је 30 родитеља деце са сметњама у развоју и инвалидитетом који су укључени у инклузију. За потребе истраживања коришћен је ЈАКО-О упутник, који је сачињен од три субскале: Ставови о инклузивном образовању према врсти ометености, Перцепција родитеља о наставним праксама учитеља/наставника и Перцепција примене наставних средстава. Добијени резултати истраживања указују да врста наставног процеса који дете похађа, представља само један од фактора успешног инклузивног образовања.It is known that the model of inclusive education has been applied for many years in educational institutions of Serbia, but the number of research aimed at its improvement is still insufficient. There are a number of factors that should be taken into account when talking about the quality and application of inclusion in practice. The education of children with developmental difficulties and disabilities in regular schools has been an important issue throughout the world in recent decades. This type of education requires cooperation and reaching a compromise in meeting the needs of children with typical development and children with developmental difficulties and disabilities, parents, teachers, associates, support staff). The subject of this paper is the perception of parents' satisfaction with inclusive education and the discovery of factors (variables) that influence the formation of positive or negative attitudes towards inclusive education. The research sample consisted of 30 parents of children with developmental disabilities and disabilities who were involved in inclusion.
For the purposes of the research, the JAKO-O guide was used, which consists of three subscales: Attitudes about inclusive education according to the type of disability, Perception of parents about teaching practices of teachers and Perception of the use of teaching aids. The obtained research results indicate that the type of teaching process that the child attends is only one of the factors of successful inclusive education
Samozastupanje osoba sa poremećajem iz spektra autizma
No full textСамозаступање подразумева способност говорења у своје име, доношења одлука и познавања права. Циљ овог рада је да се прегледом доступне литературе издвоје и прикажу они радови који су проучавали различите аспекте самозаступања особа са аутизмом током школовања, одрастања и запошљавања. Овај рад приказује све оне вештине самозаступања које су неопходне како би сви ови процеси били успешни, а неке од најважнијих су социјалне и комуникационе вештине и познавање сопствених ограничења и потенцијала. Поред тога, у раду ће бити истакнуто ко све утиче на развој самозаступања и које се све стратегије примењују како би развој био успешан, као и које су то потешкоће са којима се сусрећу особе са поремећајем из спектра аутизма у процесу самозаступања и на који начин се оне могу превладати. Koд особа са аутизмом са усвајањем вештина самозаступања неопходно је кренути у ранијем узрасту, како би се касније успешно пребродили изазови у одраслом добу.
Учествовање на састанцима за израду индивидуалног образовног плана доприноси усвајању вештина самозаступања. Применом различитих стратегија и програма ове вештине се током високошколског образовања и преласка у одрасло доба и свет рада увежбавају и учвршћују.Self-advocacy means the ability to speak for yourself, to make decisions and to know one's rights. The aim of this paper is to review the available literature to single out and present those papers that studied various aspects of self-advocacy of persons with autism during schooling, growing up and employment. This paper shows all those self-advocacy skills that are necessary for all these processes to be successful, and some of the most important are social and communication skills and knowledge of one's own limitations and potential. In addition, the paper will highlight who affects on development of self- representation and which strategies are applied in order for the development to be successful, as well as what are the difficulties faced by people with autism spectrum disorder in the process of self-advocacy and how can they be overcome. For people with autism, acquiring self-advocacy skills is necessary to start at an earlier age, in order to successfully overcome challenges later in adulthood. Participation in Individual Education Plan meetings contributes to the learning of self-advocacy skills. Through the application of different strategies and programs, these skills are practiced and strengthened during higher education and the transition to adulthood and the world of work
Acoustic features of voice in adults suffering from depression
Get PDFIn order to examine the differences in people suffering from depression (EG, N=18)
compared to the healthy controls (CG1, N=24) and people with the diagnosed
psychogenic voice disorder (CG2, N=9), nine acoustic features of voice were
assessed among the total of 51 participants using the MDVP software programme
(“Kay Elemetrics” Corp., model 4300). Nine acoustic parameters were analysed on
the basis of the sustained phonation of the vowel /a/. The results revealed that the
mean values of all acoustic parameters differed in the EG compared to both the
CG1 and CG2 as follows: the parameters which indicate frequency variability (Jitt,
PPQ), amplitude variability (Shim, vAm, APQ) and noise and tremor parameters
(NHR, VTI) were higher; only the parameters of fundamental frequency (F0) and
soft index phonation (SPI) were lower (F0 compared to CG1, and SPI compared to
CG1 and CG2). Only the PPQ parameter was not significant. vAm and APQ had the
highest discriminant value for depression. The acoustic features of voice, analysed
in this study with regard to the sustained phonation of a vowel, were different
and discriminant in the EG compared to CG1 and CG2. In voice analysis, the parameters vAm and APQ could potentially be the markers indicative of depression.
The results of this research point to the importance of the voice, that is, its acoustic
indicators, in recognizing depression. Important parameters that could help create a
programme for the automatic recognition of depression are those from the domain
of voice intensity variation.U cilju utvrđivanja razlika između grupe osoba sa depresivnim poremećajem (EG,
N=18) u odnosu na grupu osoba iz tipične populacije (CG1, N=24) i grupu osoba
sa dijagnostikovanim psihogenim poremećajem glasa (CG2, N=9) analizirano je
9 akustičkih karakteristika glasa primenom MDVP softverskog programa (“Kay
Elemetrics” Corp., model 4300) na uzorku od 51 ispitanika. Devet akustičkih
parametara analizirano je na osnovu produženog foniranja vokala /a/. Rezultati
istraživanja pokazuju da se srednje vrednosti svih akustičkih parametara razlikuju između osoba sa depresivnim poremećajem u odnosu na obe kontrolne grupe i to: parametri varijabilnosti frekvencije (Jitter, PPQ), varijabilnosti amplitude
(Shimmer, vAm i APQ), i parametri procene šuma i tremora (NHR i VTI) imaju
više vrednosti; samo su parametar fundamentalne frekvencije (F0) i indeks prigušene fonacije (SPI) niži (F0 u odnosu na CG1, i SPI u odnosu na CG2). Samo
se parametar PPQ nije pokazao značajnim. Parametri vAm i APQ imaju najveću diskriminativnu vrednost za depresivni poremećaj. Akustičke karakteristike glasa
analizirane na osnovu produženog foniranja vokala u ovom istraživanju razlikuju
i diskriminišu EG i u odnosu na CG1 i u odnosu na CG2. U vokalnoj analizi parametri vAm i APQ bi potencijalno mogli biti markeri koji ukazuju na depresivni
poremećaj. Rezultati ovog istraživanja ukazuju na značaj glasa, odnosno njegovih
akustičkih pokazatelja, u prepoznavanju depresije. Važni parametri koji bi mogli
da pomognu u kreiranju programa za automatsko prepoznavanje depresije su oni
iz domena varijacije intenziteta glasa
Neurogeni poremećaji glasa
No full textУвод: Неурогени поремећаји гласа настају оштећењем нервног система. Јављају се као један од симптома у клиничкој слици неког неуролошког обољења. У зависности од тога, који део нервног система је захваћен, и у којој мери, зависи и који тип неуролошког оштећења ће настати и који говорни симптоми ће се развити.
Циљ рада: Циљ овог рада је да се прегледом релевантне литературе прикаже утицај неуролошких обољења на квалитет гласа Метод рада: Литература је претражена преко претраживача: Google schoolar, SCIndeks, Hrčak.
Резултати: Говорни профил ових пацијената зависи од места, обима и величне лезије у неким од области нервног система. Најпознатији неурогени поремећаји гласа су поремећаји гласа код: Паркинсонове болести, Хантингтонове хорее, оштећења церебелума, Амиотрофичне латералне склерозе, Мијастеније гравис, Мултипле склерозе, Спастичне дисфоније, и других обољења. Слабљењем моторне контроле, глас пацијената постаје више заморљив, а говор мање прецизнији, некада и потпуно неразумљив. Код ових пацијената долази до нарушавања скоро свих или чак свих елемената говорне продукције: респирације, фонације, резонанције, прозодије и артикулације. Нарушене су и основне особине гласа, као што су: јачина гласа, висина гласа, боја гласа, распон гласа, и друге. Дијагноза се утврђује логопедском проценом гласа која укључује субјективне и објективне методе за постављање дијагнозе и планирање даљег логопедског третмана. Лечење поремећаја гласа и говора код неуролошких пацијената, захтева примену мултидисциплинарног приступа.
Закључак: Све неуролошке болести доводе до нарушавања моторне контроле говора, због чега се јављају поремећаји гласа и говора, најчешће по типу дизартрија.Introduction: Neurogenic voice disorders are caused by damage to the nervous system. They appear as one of the symptoms in the clinical picture of a neurological disease.
Depending on which part of the nervous system is affected, and to what extent, it also depends on what type of neurological damage will occur and what speech symptoms will develop.
Аim of the paper: The aim of this paper is to show the influence of neurological diseases on the quality of the voice by reviewing the relevant literature.
Method: The literature was searched through the search engine: Google schoolar, SCIndeks, Hrčak.
Results: The speech profile of these patients depends on the location, extent and size of the lesion in some areas of the nervous system. The most well-known neurogenic voice disorders are voice disorders in: Parkinson's disease, Huntington's chorea, damage to the cerebellum, Amyotrophic lateral sclerosis, Myasthenia gravis, Multiple sclerosis, Spastic dysphonia, and other diseases. With the weakening of motor control, the patient's voice becomes more tiring, and the speech becomes less precise, sometimes completely incomprehensible. In these patients, almost all or even all elements of speech production are impaired: respiration, phonation, resonance, prosody and articulation. The basic features of the voice are also impaired, such as: voice volume, voice pitch, voice color, voice range, and others. The diagnosis is determined by a speech therapy evaluation of the voice, which includes subjective and objective methods for establishing a diagnosis and planning further speech therapy treatment. Treatment of voice and speech disorders in neurological patients requires the application of a multidisciplinary approach.
Conclusion: All neurological diseases lead to impaired motor control of speech, which is why voice and speech disorders occur, most often by dysarthria type
Procena svesnosti o afaziji kod osoba različitog nivoa obrazovanja
No full textСвест јавности о афазији од великог је значаја, имајући у виду све већу учесталост афазије, утицај који она има на квалитет живота особе, као и то да препознатљивост афазије у друштву директно утиче на приступ и развој рехабилитацијских услуга. Велики број међународних студија бавио се управо темом процене свести јавности о афазији. Овим радом се, такође, хтело сазнати у којој је мери јавност упозната са појмом афазије, а основни задатак је била процена нивоа свесности о афазији код људи различитог нивоа образовања. Поменуто истраживање спроведено је на узорку од 125 особа старијих од осамнаест година. Као инструмент коришћена је адаптирана верзија анкете о афазији – Awаrness of Aphasia Survey.
Резултати истраживања показују да је 47,2% испитаника чуло за афазију, а 3,38% њих има основно знање о афазији. Анализом резултата дошло се и до закључка да постоје разлике у свесности о афазији између особа различитог нивоа образовања. Резултати добијени истраживањем указују на повећање свесности јавности о афазији у односу на раније спровођене студије.Public awareness of aphasia is of great importance, bearing in mind the increasing frequency of aphasia, the impact it has on a person's quality of life, as well as the recognition of aphasia in socity is directly releted to access and development of rehabilitation services. A large number of international studies dealt with the topic of assessing the public's awareness of aphasia. With this study, we also want to find out what extent of the public is familiar with the term of aphasia, and the main task was to assess the level of awareness of aphasia in people with different levels of education.
The aforementioned research was conducted on a sample of 125 people over the age of eighteen. An adapted version of the survey on aphasia - Awareness of Aphasia Survey was used as an instrument.
The results of the research show that 47.2% of respondents have heard of aphasia, and 3.38% of them have basic knowledge about aphasia. Analyzing the results it was also concluded that there are differences in awareness of aphasia between people with different levels of education. The results of the research indicate an increase in the public's awareness of aphasia compared to previous studies
Stavovi dece tipične populacije prema deci sa smetnjama u razvoju
No full textСтавови се развијају још од најранијег периода под утицајем социјалних и културолошких фактора. Ставови деце типичне популације према вршњацима са сметњама у развоју значајно утичу на образовну инклузију, социјалну инклузију, социјалну партиципацију, социјални развој и генерално на квалитет живота ове деце. Прегледом досадашњих истраживања закључили смо да су негативни ставови и предрасуде деце типичне популације према њиховим вршњацима са сметњама у развоју и даље присутни, као и да на ове ставове утичу многобројни фактори. Испитивањем ставова деце типичне популације према вршњацима са развојним сметњама и фактора који утичу на ставове можемо доћи до релевантних података који ће указати на одговарајуће стратегије превенције формирања негативних ставова.
Примарни циљ истраживања приказаног у овом раду је испитавање ставова према вршњацима са развојним сметњама код ученика завршних разреда основне школе. Поред тога, испитали смо разлике у ставовима ученика у односу на пол, разред, образовање родитеља и у односу на непосредно искуство са учеником са развојним сметњама. За процену ставова ученика типичне популације према вршњацима са развојним сметњама коришћена је скала CATCH
(Chedoke-McMaster attitudes towards children with handicaps scale; Rosenbaum, Armstrong, &
Wing, 1986).Узорак обухвата 97 ученика типичног развоја седмог и осмог разреда основне школе од чега је 52.6% мушког а 47.4% испитаника женског пола. Од укупног узорка 48.5% испитаника у одељењу има вршњака са сметњама у развоју (21.6% вршњаци са церебралном парализом, 26.8% вршњаци са поремећајем хиперактивности).
Резултати истраживања указују на то да ученици типичног развоја завршних разреда основне школе испољавају генерално позитиван став према вршњацима са церебралном парализом и поремећајем хиперактивности. Деца мање образованих родитеља, превасходно очева, испољавају мање позитиван став према вршњацима са сметњама у развоју што се манифестује у когнитивној димензији става. Ученици који имају директно искуство са особом са развојном сметњом имају позитивније ставове према вршњацима са сметњама у развоју у односу на испитанике који немају овакво искуство. Полне разлике у ставовима према вршњацима са сметњама у развоју утврђене су у когнитивном и афективном домену при чему девојчице испољавају позитивније ставове. Међутим, ове разлике не достижу статистичку значајност што упућује на потребу детаљнијег истраживања разлика у ставовима у односу на пол.
На основу резултата овог истраживања може се закључити да су ставови ученика типичне популације према вршњацима са сметњама у развоју генерално позитивни али да постоје разлике међу ставовима деце када се узму у обзир одређени социодемографски фактори (пол, образовање родитеља) и утицај искуства.Attitudes are developing since the earliest period under the influence of social and cultural factors. The attitudes of children from typical population towards peers with disabilities significantly affect educational inclusion, social inclusion, social participation, social development and, in general, the quality of life of these children. A review of previous research has concluded that the negative attitudes and prejudices of children from typical population towards their peers with disabilities are still present, as well as that these attitudes are influenced by numerous factors. By examining the attitudes of children from typical population towards peers with developmental disabilities and factors influencing attitudes, we can obtain relevant data that will indicate appropriate strategies to prevent the formation of negative attitudes.
The primary goal of the research presented in this paper is to examine the attitudes of students in the final grades of primary school towards peers with developmental disabilities in students. In addition, we examined differences in students' attitudes in relation to gender, grade, parental education, and in relation to direct experience with a student with developmental disabilities. The CATCH scale (Chedoke-McMaster attitudes towards children with handicaps scale; Rosenbaum, Armstrong, & Wing, 1986) was used to assess the attitudes of students of the typical population towards peers with developmental disabilities. The sample includes 97 students of typical development of the seventh and eighth grade of primary school, of which 52.6% are male and 47.4% are female. Of the total sample, 48.5% of respondents have peers with developmental disabilities in the classroom (21.6% peers with cerebral palsy, 26.8% peers with hyperactivity disorder).
The results of the research indicate that typically developed students of the final grades of primary school show a generally positive attitude towards their peers with cerebral palsy and hyperactivity disorder. Children of less educated parents, primarily fathers, show a less positive attitude towards peers with developmental disabilities, which is manifested in the cognitive dimension of the attitude. Students who have direct experience with a person with a developmental disability have more positive attitudes toward peers with developmental disabilities compared to respondents who do not have such an experience. Gender differences in attitudes towards peers with developmental disabilities were found in the cognitive and affective domains, with girls expressing more positive attitudes.
However, these differences do not reach statistical significance, which indicates the need for a more detailed study of differences in attitudes towards gender.
Based on the results of this research, it can be concluded that the attitudes of students of the typical population towards peers with disabilities are generally positive, but that there are differences between children's attitudes when taking into account certain sociodemographic factors (gender, parental education) and the impact of experience
The influence of hormonal disorders on the voice
No full textУвод: Хормони представљају хемијске супстанце које жлезде са унутрашњим лучењем стварају и излучују директно у крвоток и своје специфично физиолошко дејство испољавају на веома удаљена ткива или органе, делујући првенствено на метаболичке функције организма, а потом и на раст и развој ћелија тих органа на које делују.
Циљ рада: Циљ овог рада је да се прегледом релевантне литературе анализира утицај хормонских поремећаја на квалитет гласа.
Метод рада: Потребна литература пронађена је уз помоћ претраживача: PubMed, Zilibrary, Google scholar, Science direct, Mendeley.
Резултати: Ендокрини систем чини скуп ендокриних жлезда које се другим именом називају жлезде са унутрашњим лучењем. Центар нервне регулације ендокриног система налази се у хипоталамусу. Поремећај функције једне од жлезда може да има утицај на функционисање других ендокриних жлезда. У људском организму постоји шест ендокриних жлезда и то су: штитаста жлезда, паратироидна жлезда, хипофиза, надбубрежне жлезде, полне жлезде, ендокрини део гуштераче. Ендокрини поремећаји који условљавају говорне поремећаје су: мутације, менструалне дисфоније, климактеричке дисфоније, употреба хормонско-контрацептивних средстава, обољења хипофизе, обољења штитне жлезде, поремећаји функције паратиреоидне жлезде, поремећаји функције надбубрега и интерсексуалитет.
Закључак: Поремећаји ендокриног система у многим случајевима утичу на говор и могу довести до бројних патологија.Introduction: Hormones represents chemical substances that glands with internal secretation create and secrete directly into the bloodstream and exert their specific physiological effect on very distant tussues and organs, acting primarily on the metabolic functions of the organism and on the growth and development of the cells of those organs on which they act.
The aim: The aim of this work is to show analiyzes the impact of hormonal disorders on voice quality by reviewing the relevant literature.
Мethodes: The necessary literature was found with the help of broswers: PubMed, Zilibrary, Google scholar, Science direct, Mendeley.
Results: Endocrine system consists of a set of endocrine glands, which are called by another name glands with internal secretion. The center of nervous regulation of the endocrine system is located in the hypothalamus. Disruption of the function one of the glands can have an impact on the functioning of other endocrine glands. There are six endocrine glands in the human body, namely: thyroid gland, parathyroid glands, pituitary gland, adrenal glands, gonads, endocrine part of the pancreas. Endocrine disorders that condition speech disorders are: mutations, menstrual dysphonia, climacteric dysphonia, use of hormonal contraceptives, pituitary gland diseases, thyroid gland diseases, parathyroid gland function disorders, adrenal function disorders and intersexuality.
Conclusion: Disorders of the endocrine system in many cases affect speech and can lead to numerous pathologies