Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Утицај повишене изложености екрану на психомоторни развој деце
No full textСавремено доба у којем живимо, дигитално доба, подразумева широко коришћење дигиталних уређаја у свим сверама човековог функционисања. Оваква заступљеност истих довела је до тога да је изложеност екрану приметна и на најранијем узрасту, код деце.
Истраживања која су спроведена до сада показују присутност повезаности између превелике изложености екрану код деце и кашњења у развоју. Предмет овог рада био је истраживање повезаности између прекомерне изложености екрану код деце и кашњења у психомоторном развоју. Истраживањем је обухваћено 50 родитеља деце узраста од 30 до 36 месеци. Користили смо модификовани упитник за родитеље како би се утврдило време проведено испред екрана и упутник УРД (Узраст и развој детета, ASQ – Ages and Stages Questionare), ради утврђивања потенцијалних кашњења код деце по свим развојним доменима.
Значајни резултати овог истраживања указују статистички значајну повезаност између понашања и времена проведеног пред екраном (r = .39, p < .05). Резултати Спирмановог теста корелације указују да не постоји статистичка повезаност између области комуникације/говор и времена изложености екрану (r = .97, p =.50), затим груба моторика и време изложености екрану (r = .03, p =.81), фина моторика и време изложености екрану (r = .09, p =.54), решавање проблема и време изложености екрану (r = .04, p =.77) и области личност/друштвеност и време изложености екрану (r = .04, p =.76).
Спроведено истраживање представља добру основу за спровођење даљих истраживања ове проблематике, а чији би резултати били од великог значаја за унапређење праксе у области породично оријентисане ране интервенције.The modern age in which we live, the digital age, implies the widespread use of digital devices in all areas of human functioning. This representation of them has led to the fact that exposure to the screen is noticeable even at the earliest age, in children. Research conducted so far shows the presence of a connection between excessive screen exposure in children and developmental delays. The subject of this paper was the investigation of the connection between excessive screen exposure in children and delays in psychomotor development. The research included 50 parents of children aged 30 to 36 months. We used a modified questionnaire for parents to determine the time spent in front of the screen and the ASQ (Ages and Stages Questionnaire) to determine potential delays in children in all developmental domains.
The significant results of this research indicate a statistically significant relationship between behavior and time spent in front of the screen (r = .39, p < .05). The results of Spearman's correlation test indicate that there is no statistical relationship between the area of communication/speech and screen time (r = .97, p =.50), then gross motor skills and screen time (r = .03, p =.81), fine motor skills and screen time (r = .09, p =.54), problem solving and screen time (r = .04, p =.77) and personality/sociability and screen time (r = .04, p =.76).
The conducted research represents a good basis for conducting further research on this issue, the results of which would be of great importance for the improvement of practice in the field of family-oriented early intervention
Muzičko izražavanje pripadnika zajednice Gluvih
No full text„Музичко изражавање прпадника заједнице Глувих“ је тема која је изазовна сама по себи јер спаја две ствари „Глувоћу и музику“ које су за општу популацију често неспојиве и ретко би неко помислио да Глува особа можда има жељу или потребу да слуша музику или да се изрази кроз музику, плес, да прати и разуме црквену молитву која се пева, прати филмове у биоскопу и има потпуни доживљај атмосфере у датој сцени и визулни и звучни, или да се поистовети и пронађе у тексту и мелодији неке песме који би пробудили емоције код слушаоца. У овом раду можемо да видимо истраживања која су рађена на овом пољу и колико је заправо и у којој мери музика битна Глувим и наглувим људима, као и на који начин је изводљиво музичко образовање Глувих, колико музика њима значи и која су помагала и уређаји који могу да приближе и да пренесу музику Глувим и наглувим особама."Musical expression members of the Deaf community" is a topic that is challenging in itself because it combines two things "Deafness and music" which are often incompatible for the general population and rarely would anyone think that a Deaf person might have a desire or need to listen music or to express through music, dance, to follow and understand the church prayer that is being sung, follow movies in the cinema and have a complete experience of the atmosphere in a given scene, both visual and sound, or identify and find themselfs in the text and melody of some songs that would awake emotions in the listener. In this paper, we can see the researches that has been done in this field and how much and to what extent music is actually important to Deaf and hard hearing people, as well as how the musical education of the Deaf is feasible, how much music means to them and what aids and devices they can bring music closer to Deaf and hard of hearing people
Чувство принадлежности к школе: значимость для позитивного развития и предотвращения проблем в поведения учащихся
Get PDFOsećaj pripadnosti školi definiše se kao mera u kojoj se učenici osećaju lično prihvaćeni, poštovani, uključeni i podržani od drugih u školskom okruženju. Imajući u vidu da pojedini
autori osećaj pripadnosti školi smatraju ključnim činiocem adekvatnog razvoja dece i mladih, cilj rada je sumiranje i prikaz teorijskih i istraživačkih nalaza koji govore u prilog značaju osećaja pripadnosti školi za pozitivan razvoj i prevenciju problema u ponašanju učenika. Pored toga, u radu su istaknute i osnovne postavke prevencijske nauke i perspektive pozitivnog razvoja, te analiziran odnos između ova dva pristupa. Rezultati sprovedenog pregleda sugerišu da je osećaj pripadnosti školi povezan sa širokim spektrom akademskih i razvojnih ishoda, poput akademskog postignuća i motivacije, angažovanosti u školi, prosocijalnog ponašanja, zadovoljstva životom, samopoštovanja, pozitivnog identiteta, blagostanja, adaptivnog prilagođavanja itd. Drugim rečima, dosadašnja istraživanja upućuju da se u zavisnosti od stepena razvijenosti osećaja pripadnosti školi efekti ovog osećaja mogu tumačiti u kontekstu rizičnih i protektivnih/promotivnih faktora za mentalno zdravlje i bihejvioralne probleme učenika. Navedeno implicira da akteri vaspitno-obrazovnog sistema ne smeju da izgube iz vida značaj osećaja pripadnosti školi za dostizanje
punih potencijala učenika. Dodatno, uvažavajući nastojanja prevencijske nauke u pravcu identifikovanja i osnaživanja činilaca koji stoje u osnovi protektivnih procesa, neophodna su dalja istraživanja faktora i mehanizama razvoja osećaja pripadnosti školi.The sense of school belonging is defined as the extent to which students feel personally accepted,
respected, included and supported by others in the school environment. Given that certain authors regard school belonging as the key factor in the adequate development of children and youth, this paper aims to summarize and present theoretical and research findings that testify to the importance of the sense of school belonging for students’ positive development and prevention of behavioral problems. In addition, the basic tenets of prevention science and the positive development perspective are discussed, and the relationship between these two approaches is analyzed. The results of our review suggest that the sense of school belonging is related to a wide range of academic and developmental outcomes, such as academic achievement and motivation, school engagement, prosocial behavior, life satisfaction, self-esteem, positive identity, well-being, adaptive adjustment, etc. In other words, past research has indicated that, depending on the extent to which the sense of school belonging is developed, its effects can be interpreted within the context of risk and protective/promotion factors in students’ mental health and behavioral problems. The above implies that actors in the education system must not lose sight of the importance of the sense of school belonging for students’ reaching their full potential. Moreover, taking into account the striving of prevention science to identify and enhance the factors underpinning protective processes, further research is needed on the factors and mechanisms of development of the sense of school belonging.Конструкиця „принадлежность к школе“ пределяется как степень, в которой учащиеся чувствуют себя принятыми, уважаемыми, включенными и поддерживаемыми
другими в школьной среде. Учитывая тот факт, что некоторые авторы считают чувство
принадлежности к школе ключевым фактором адекватного развития детей и молодежи, цель
статьи состоит в том, чтобы обобщить и представить теоретические и исследовательские
результаты, говорящие в пользу важности чувства принадлежности к школе для позитивного развития и предотвращения проблем в поведении учащихся. К тому же, в статье освещаются основные принципы научной профилактической работы и перспектива позиивного развития, а также анализируется взаимосвязь между этими двумя подходами. Результаты проведенного обзора внушают, что чувство принадлежности к школе связано с широким спектром результатов в учебе и развитии, таких как академические достижения и мотивация, вовлеченность в школе, просоциальное поведение, удовлетворенность жизнью, самооценка, позитивная идентичность, благополучие, способность к адаптации и т.д. Иными словами, предыдущие исследования показывают, что в зависимости от степени развитости чувства принадлежности к школе его эффекты можно интерпретировать в контексте рисковых и защитных/стимулирующих факторов для психического здоровья и поведенческих проблем учащихся. Вышеизложенное подразумевает, что для полного раскрытия потенциала учащихся, субъекты воспитательно-образовательной системы не должны упускать из виду важность чувства принадлежности к школе. Кроме того, с учетом усилий профилактической науки в направлении выявления и усиления факторов, лежащих в основе защитных процессов, необходимы дальнейшие исследования факторов и механизмов развития чувства принадлежности к школе
Polne razlike u uticaju školskog neuspeha na sukobe sa zakonom
Get PDFSavremeni pristupi u socijalnoj pedagogiji, psihologiji, kriminologiji i sociologiji,
sve više poklanjaju pažnju etiološkim razlikama u nekim ponašanjima ili odnosima,
između dečaka i devojčica tj. razlikama po polu.
U mnogim istraživanjima potvrđena je povezanost između pola učenika i
školskog postignuća, a rezultati pokazuju da devojčice ispoljavaju veći stepen
angažovanosti u školi, da su u proseku imale bolje ocene i ostvaruju bolje akademsko
postignuće u odnosu na dečake, a osim razlike u kognitivnim sposobnostima, objašnjenja
se nalaze i u boljoj adaptaciji devojčica na školske aktivnosti, zastupljenim stilovima
učenja, boljom koncentracijom i razvijenijim organizacionim veštinama. Sa druge strane,
neki autori smatraju da polne razlike u školskom uspehu leže u faktorima ličnosti i
motivacije, pre nego u kognitivnim sposobnostima učenika.
U Republici Srbiji je u toku 2019. godine sprovedeno istraživanje sa ciljem
utvrđivanja polnih razlika u uticaju školskog neuspeha na sukobe sa zakonom. Uzorak
istraživanja obuhvatio je 665 ispitanika (336 muškog i 329 ženskog pola), uzrasta od 14
do 22 godine, podeljena u dva poduzorka. Prvi poduzorak činilo je 217 mladih u skukobu
sa zakonom, a drugi poduzorak činilo je 448 srednjoškolaca.
U istraživanju su korišćene 24 varijable, a rezultati primene diskriminativne
analize pokazali su da četiri varijable nemaju uticaja ni kod dečaka, ni kod devojčica, tri
varijable su iste, a čak 17 imaju različit uticaj. To je izuzetno važan rezultat, jer pokazuje
da je etiologija sukoba sa zakonom, bar ona koja potiče iz školskog neuspeha, različita
kada je pol ispitanika u pitanju. Dakle, postoje očigledne etiološke razlike u faktorima
prestupništva mladih koje potiču iz školskog neuspeha, pa verovatno i školskog
okruženja uopšte, koje su temeljene na razlikama u polu. Te razlike se moraju poštovati
u kreiranju ukupne prosvetne politike, a naročito u onom delu prosvetne funkcije
zadužene za proces vaspitanja mladih. Dalje, na tim razlikama moraju se kreirati i
sprovoditi preventivne intervencije. Bez njihovog prilagođavanja polnim razlikama u
etiologiji prestupništva, njihova efektivnost biće dovedena u pitanje
Job satisfaction of primary school teachers during the pandemic
Get PDFUvažavajući specifičnosti pandemijskog obrazovanja, koje je pred nastavnike
postavilo brojne izazove na planu ostvarivanja obrazovno-vaspitnih ciljeva, realizovano
je istraživanje sa ciljem sagledavanja profesionalnog zadovoljstva nastavnika
škola tokom pandemije u Srbiji. Na uzorku od 817 nastavnika, primenom skale
profesionalnog zadovoljstva nastavnika i skale profesionalne dobrobiti nastavnika
tokom pandemije, analizirano je u kojoj meri profesionalni kontekst, izmenjen usled
zdravstvene krize, utiče na zadovoljstvo poslom kod nastavnika u državnim osnovnim
školama u Srbiji. Osim pola, starosti nastavnika, radnog staža i nastavničke pozicije,
ispitan je uticaj praktičnih problema u realizaciji nastave, kao i pozitivnih i
negativnih indikatora lične dobrobiti na zadovoljstvo poslom nastavnika u pandemijskom
obrazovanju. Rezultati su pokazali da su nastavnici razredne nastave bili
zadovoljniji poslom tokom pandemije u odnosu na predmetne nastavnike. Viši nivoi
profesionalnog zadovoljstva zabeleženi su i kod mlađih i nastavnika ženskog pola.
Sa druge strane, nastavnici koji su imali teškoće u realizaciji nastave, osećali su da su
preopterećeni i pod stresom bili su manje zadovoljni profesionalnim kontekstom za
vreme pandemije.Recognizing the specifics of pandemic education, which posed numerous
challenges to teachers in terms of achieving educational goals, a study was conducted
with the aim of assessing professional satisfaction of school teachers during the pandemic
in Serbia. On a sample of 817 teachers, using the Satisfaction Scale with the
Education System and the Perception Scale of Well-Being with the Professional Situation
in the Times of Pandemic, it was analyzed the extent to which the professional
context, changed due to the health crisis, affects job satisfaction among teachers in
state primary schools in Serbia. In addition to gender, age of teachers, work experience
and teaching position, the impact of practical problems in the implementation
of teaching, as well as positive and negative indicators of personal well-being on job
satisfaction of teachers in pandemic education was examined. The results showed
that primary school teachers were more satisfied with their work during the pandemic
than subject teachers. Higher levels of professional satisfaction were recorded
for both younger and female teachers. On the other hand, those teachers who had
difficulties in teaching, felt overwhelmed and under stress were less satisfied with the
professional context during the pandemic
Izazovi obrazovno-vaspitnog procesa u „novoj normalnosti“: perspektiva nastavnika osnovnih škola
Get PDFU uslovima pandemije nastavnici se suočavaju sa višestrukim teškoćama na planu ostvarivanja obrazovno-vaspitne funkcije škole. Za potrebe sagledavanja izazova nastavnika prilikom organizovanja obrazovno-vaspitnog procesa u izmenjenim uslovima funkcionisanja, realizovano je kvalitativno istraživanje u kojem je, primenom metode polustrukturiranog intervjua, ispitano 12 predstavnika šest osnovnih škola iz različitih regiona Srbije. Dobijeni rezultati ukazuju na početne izazove nastavnika vezan e za upotrebu digitalnih tehnologija i onlajn alata i obezbeđivanje „jednakog obrazovanja“ za sve učenike, zatim na suočavanje sa negativnim promenama u obrascima ponašanja učenika, nedostatak prostora za ostvarivanje preventivne uloge škole na planu rizičnih ponašanja učenika, kao i na potrebe nastavnika za tehničkom i stručnom podrškom u organizovanju preventivnog rada sa učenicima u aktuelnim uslovima. Uvažavajući sva ograničenja istraživanja, ono može poslužiti kao opšti pokazatelj aktuelnih potreba nastavnika za podrškom u pandemijskom obrazovanju, ali i kao polazna osnova za dalja istraživanja.In the situation of the pandemic teachers face multiple difficulties in terms of achieving the
educational function of the school. In order to understand the challenges faced by primary school
teachers when organizing the educational process under changed conditions, a qualitative research was conducted in which 12 representatives of six primary schools from different regions of Serbia were interviewed using the semi-structured interview method. The obtained results point to the initial challenges of teachers in terms of using digital technologies and online tools and ensuring “equal education” for all students, dealing with negative changes in student behaviour patterns, a lack of space for the implementation of the school’s preventive role in terms of risky student behaviour, as well as to teachers’ needs for technical and professional support in organizing preventive work with students in current conditions. Taking into account all the limitations of the research, it can serve as a general indicator of the current needs of teachers for support in pandemic education, but also as a starting point for further research
Socijalizacija i razvoj ličnosti deteta kroz igru
No full textПериод детињства је веома значајан период за развој целокупне личности, јер се тада најинтензивније развијају различите вештине и способности, међу којима су и социјалне.
Детињство представља период у коме се богате дечија искуства и сазнања. Дете задовољава своју радозналост и на тај начин упознаје свет који га окружује. У периоду детињста долази до интезивног развоја социјалних вештина, као што су: сарадљивост, емпатија, пружање помоћи, несебичност, поштовање правила итд. Како би се усвајање социјалних вештина неометано одвијало, а учење било ефикасно, потребно је социјалне вештине подстицати кроз игру.
Циљ овог рада био је да се пружи детаљан и обједињен приказ теоријских и практичних доказа, који сведоче о подстицању целокупног дечијег развоја кроз игру, а посебно о утицају игре на развој социјалних вештина, просоциалног понашања и социјализацију детета.
Узорак истраживања чини пет радова који одговорају релевантој теми, а који су обрађени путем Теоријске анализе прикупљеног материјала. Резултати истраживања приказани су описно, а најзначајнији резултати посебно су дискутовани.
Темељном анализом и претрагом доступне стручне литературе закључује се да игра има значајан утицај на социјализацију и развој личности детета, те се одражава позитивно и на развој социјалних вештина код деце. Добијени резултати указују на важност игре у детињству, јер се деца кроз игру стављају у социјални контекст и на тај начин уочавају односе који их окружују и путем социјалних интеракција овладавају различитим социјалним вештинама. Богатство и разноликост социјалних искустава стечених током детињства и њихова природа и учесталост значајно утичу на формирање личности детета и прожимају читав процес социјализације.The period of childhood is very important when discussing about the entire human development, onsidering that many of the child's skills and abilities, among them social ones, develop most intensively in this period.
This period represents the time during which the child's experiences and knowledge are enriched, along side during which the child gets to know the world around him and satisfies his curiosity. During these events, there is an intensive development of social skills such as: cooperation, empathy, providing help, selflessness, following the rules, etc. In order for these experiences to take place as well as possible and for learning to be effective, it is best to encourage them through play.
The goal of this research paper was to provide a detailed and unified presentation of theoretical and practical evidence, which testifies to the achievement of the entire child's development through play, and especially the influence of play on the process of socialization and personality development.
The research sample consists of five papers that correspond to the relevant topic, with the application of the method of theoretical analysis of the collected material. The results of the research are presented descriptively, and the most significant results are discussed separately.
Through a thorough analysis and search of the available scientific literature, it is concluded that play has a significant impact on the socialization and improvement of the child's personality, and reflects positively on the development of children's social skills. The obtained results point to the importance of the presence of play in childhood, because through it children are placed in a social context, they observe the relationships that surround them and through social interactions they master social skills. These social experiences, their nature and level of presence significantly influence the formation of children's personality and permeate the socialization process
Functional approach and learning mathematics for children with multiple disabilities
Get PDFU širem smislu, matematika predstavlja nauku o količini, strukturi, prostoru i promenama. Kao nastavni predmet izučava se na različitim nivoima školovanja. Usvajanje matematičkih znanja je važno za obrazovanje, ali i za svakodnevni život, što objašnjava značaj koji ovaj predmet zauzima u nastavnom planu i programu. Kada se govori o tome koji su ciljevi i ishodi nastave matematike sa učenicima sa višestrukim smetnjama, važno je istaći da oni prate funkcionalni kurikulum u okviru kojeg se učenje zasniva upravo na aktivnostima koje se realizuju u prirodnom okruženju. Učenjem kroz uključivanje u realne, svakodnevne situacije podstiču se samostalnost i socijalna participacija ovih učenika. Isticanje načina i mesta na kojima se nastava odvija je specifičnost funkcionalng kurikuluma. Cilj rada je prikazati pristupe i strategije za usvajanje matematičkih sadržaja učenika sa višestrukim smetnjama. Podaci su prikupljeni pregledom dostupnih štampanih izvora i elektronskih baza ERIC, JSTOR, Google Scholar, sa odgovarajućim ključnim rečima. Heterogenost populacije višestruko ometenih ne omogućava primenu univerzalnih metoda rada, već isključivo individualni pristup radi sticanja znanja. Fokus treba da bude na snagama i interesima učenika, a ide se ka oblastima u kojima je potrebno poboljšanje, bez obzira na hronološki uzrast. Učenje treba da se odvija kroz prirodne rutine, u svakodnevnim situacijama, kroz socijalne interakcije, uz primenu određenih strategija.In a broader sense, mathematics is the science of quantity, structure, space, and change. As a school subject, it is studied at different levels of education. Acquisition of mathematical knowledge is important for education, but also for everyday life, which explains the importance of this subject in the curriculum. When it comes to goals and outcomes of teaching mathematics to students with multiple disabilities, it is important to point out that they follow a functional curriculum in which learning is based on activities that are realized in the natural environment. Learning through involment in real, everyday activities encourages the independence and social participation of these students. Emphasizing the ways and places where teaching takes place is a specific feature of the functional curriculum. The aim of this paper is to present approaches and strategies for the adoption of mathematical content of students with multiple disabilities. Data was collected by reviewing available printed sources and electronic databases ERIC, JSTOR, Google Scholar, with appropriate keywords. The heterogeneity of the population with multiple disabilities does not allow the application of universal methods of work, instead, an individual approach should be used for knowledge acquisition. The focus should be on students’ strengths and interests, and the goal is to master the areas where improvement is needed, regardless of chronological age. Learning should take place through natural routines, in everyday situations, through social interactions, with the application of certain strategie
Razvijenost rečnika kod dece oštećenog sluha u kontekstu interpretacije slika u formatu stripa
Get PDFIntroduction. Pictures in the comic-strip form are often used in practice as a means of examining the development of speech and language of children with hearing impairment. Objectives. The aim of the research was to establish the development of the lexicon and the level of content comprehension of pictures in the comic-strip format in written expression of students with hearing impairment 11–15 years of age (and to establish whether the age affected students’ success and compare their results with their typical peers). Methods. A story in the comic-strip form, designed for the needs of this study, was used in the research. It comprised four pictures interconnected through the sequence of events. Each picture was allocated a number of expected answers. Results. The obtained results point to the difficulties in understanding the content of pictures in the comic-strip format in written expression of children with hearing impairment and their underdevelopment compared to their typical peers. It was observed that age had a partial effect on the development of vocabulary (no statistically significant differences) (t = -0.87, df = 122.9, p = .39). However, the trend of achievement with age was observed. Conclusion. We found that children with hearing impairment failed to understand the story, observe important elements, and comprehend the essence. The abstract side of the pictures in the series, which gives sense, was neglected, and thus, the conclusion was not made, nor was the message grasped.Uvod: Slike u formatu stripa se u praksi često koriste kao sredstvo za ispitivanje razvijenosti govora i jezika dece oštećenog sluha. Cilj: Cilj istraživanja bio je da se utvrdi razvijenost rečnika i nivo razumevanja sadržaja slika u formatu stripa, u pisanom izrazu, kod učenika oštećenog sluha uzrasta od 11 do 15 godina (takođe da se utvrdi da li postoji uticaj uzrasta na uspešnost učenika i da se njihovi rezultati uporede sa rezultatima tipičnih vršnjaka). Metode: U istraživanju je korišćena priča u formi stripa dizajnirana za potrebe istraživanja. Ona se sastojala od četiri slike međusobno povezane sledom događaja. Za svaku sliku određen je broj očekivanih odgovora koje je trebalo navesti. Rezultati: Dobijeni rezultati ukazuju na teškoće u razumevanju sadržaja slika u formatu stripa, u pisanom izražavanju kod učenika oštećenog sluha, ali i zaostajanje u odnosu na tipične vršnjake. Uočeno je da uzrast ima delimičan uticaj na razvijenost rečnika (nema statistički značajnih razlika) (t = -0.87, df = 122.9, p = .39), ali se uprkos tome uočava trend porasta postignuća sa uzrastom. Zaključak. Uočeno je da učenici oštećenog sluha nisu razumeli priču, nisu uočili važne elemente, niti su shvatili suštinu. Apstraktna strana slika u nizu, koja daje smisao, je zanemarena, pa samim nije izveden zaključak, niti uočena poruka
Cognitive-communication disorder in children and adolescents with traumatic brain injury
Get PDFPovećanjebroja traumatskih povreda mozgai svesti o mogućim trajnim psiho-socijalnim posledicama kod
povređenih osoba doveli su do intenzivnijeg istraživanja uticaja povrede na kognitivno isocijalno
funkcionisanje. Brojni empirijski podaci ukazuju na dugoročno ispoljavanje deficita u oblasti jezika,
kognicije, komunikacije, emocija i ponašanja.Posebna pažnja posvećuje se kognitivnim i komunikacijskim
deficitima. S ciljem boljeg razumevanja njihove prirode, u ovom radu razmatrani su deficiti u jezikuu
odnosu na druge kognitivne funkcije, značajne za interpersonalnu komunikaciju.Empirijski podaci
pokazuju da trauma mozga u detinjstvu dovodido poremećaja u razvoju ili gubitka već stečenih
sposobnosti razumevanja figurativnog jezika, upotrebe jezika u različitim društvenim kontekstima,kao i
diskursa. Navedeni poremećaji povezani sus deficitima pažnje, radne memorije,egzekutivnih funkcija i
socijalne kognicije. U fokusu rada su iprepoznavanje kognitivno-komunikacionogporemećajakod dece,
kao i metode procene. Takođe su prikazani pristupi u tretmanu dece i mladihs kognitivnim posledicama
moždane povrede. Najzad, razmatran je oporavakjezičkih ikognitivnih funkcija nakon povrede glaveu
detinjstvu u odnosu na težinu povrede iuzrast u vremenjenog nastanka. Vidljivo je da su
dugotrajniporemećaji kognicije uglavnom posledica teške povrede mozga, mada i blage povrede mogu
trajno oštetiti razvoj nekih psihičkih funkcija. S obzirom na ova saznanja, napušteno jetradicionalno
shvatanje da kod dece sa stečenom povredom zbog plastičnosti nezrelog mozga dolazi do potpunog
oporavka kognitivnih funkcija. S obzirom na mogućnost dugoročnog ispoljavanja poremećaja različitih
aspekata kognicije i ponašanja, naglašavamo potrebukontinuiranog praćenja dece i adolescenata s
traumatskom povredom mozga radi pružanja podrške za učenjei bolje socijalno funkcionisanje.The increase in number of traumatic brain injuries and growing awareness of the possible lasting
psychosocial consequences in the injured have led to increased research of the impact of injury on
cognitive and social functioning. Numerous empirical data indicate a long-term manifestation of deficits
in the areas of language, cognition, communication, emotions and behaviour. Special attention is paid to
cognitive and communication deficits. In order to better understand their nature, this paper considers
deficits in language in relation to other cognitive functions, which are important for interpersonal
communication. Empirical data show that brain trauma in childhood leads to developmental disorders or
loss of already acquired abilities to understand figurative language, use of language in different social
contexts, as well as the organization of discourse. These disorders are associated with deficits in
attention, working memory, executive functions and social cognition. The paper also focuses on the
problems of recognizing cognitive-communication disorders in children, as well as assessment methods.
Approaches to the rehabilitation of children and young people with the cognitive impairments caused by
brain injury are also presented. Finally, the recovery of language and cognitive functions after a head
injury in childhood was considered in relation to severity of injury and age at the time of its occurrence.
Long-term cognition disorders are predominantly a consequence of severe brain injury, although mild
injuries also can permanently impair the development of some mental functions. Given these findings, the
traditional view that, due to the plasticity of the immature brain, a complete recovery of cognitive
functions in children with acquired injury occurs was abandoned. Given the possibility of long-term
manifestations of disorders of various aspects of cognition and behaviour, we emphasize the need for
continuous monitoring of children and adolescents with traumatic brain injury to provide support for
learning and better social functioning